Ušla i Aprilia u segment sportskih motocikala nešto niže radne zapremine. Pre par meseci debitovao je RS457. Iskorištena je maksimalna dozvoljena snaga za A2 kategoriju (35 kW, 47 KS). Zanimljivim agregat, ne tako težak motocikl i elektronika u Aprilia stilu. Cena za naše tržište još nije poznata. Aprilia RS457 - Najnaprednija u svojoj klasi - BJBikers.com BJBIKERS.COM Aprilia je predstavila RS457, još jedan posve nov sportski motocikl manje radne zapremine koji ulazi u jaku klasu sportskih motocikala.

Pozdrav svima,imam problem i pitanje... Imam Apriliu SR 50 Water-Ditech sa kojom sam i vise nego zadovoljan,prosto sam zaljubljen u nju,upravo juce mi je crkao motor. Koji delovi su mi potrebni da ih kupim da bih ga doveo do savrsenog stanja,skoro pa fabrickog? Cene delova mi nisu bitne jer imam neku ustedjevinu pa bih sve to ulozio u 'malu' Italijanku,tako da sto vise korisnih informacija bi mi mnogo znacilo,hvala unapred svima na odgovorima,savetima i informacijama,jos jednom veliki pozdrav!

Zamijenjen je karburator i svećica.Motor je 2000 godište,želim da naučim kako da popravljam motore tako da odličan je projekat. Upali se i ugasi,šta bi mogao biti problem?

Drustvo, Na prodaju Aprilia koja je bila kod mene godinu dana, sredjeno je sve sto bilo potrebno i teskog srca je prodajem. Prodaja je prilicno hitna i zato je cena ovakva, nemojte misliti da je cena niska zbog nekog problema. Zamenjeno ulje i filter ulja u Martu, preko zime stavljen nov akumulator, gume Metzeler Racetec K3 presle 2000km, remontovane viljuske, lanac u odlicnom stanju, plocice su negde na 75%, uradjena cela nova instalacija i sredjeni svi problemi sa strujom, frajlauf nov, nov vizir, zamenjene sve sijalice i svaki fasung, dva titanijumska GPR auspuha, i dalje mogu da se kupe novi za nekih 900e, original TITAX poluge kocnice i kvacila. Verovatno sam nesto i zaboravio, pitajte sta god. Cena za motor na oglasima je 1700e, za forum 1500e. Ima sitnih kozmetickih ulaganja kao i vecina motora ovih godina. Na satu je 78000km. Kontakt 0652555284

Pocetak ove kontraverzne godine, sedim kod kuce, odmaram, usavrsavam engleski jezik jer ocekujem zaposlenje u inostranstvu. U februaru vec resavam da prodam svoj TDM koji sam imao cela 3 meseca i polako se resavam svih stvari jer u martu ocekujem prelazak na lepse meste gde ima vise para i uslova za normalan zivot. Novac od TDM-a trosim da kupim zeni sve i svasta, telefon caletu, ponesto bratu i sebi odelo za finalni intervju za posao, sve ide po planu, problema nema. Pocetak marta intervju prodje glatko, posao pred vratima. Na mail stize poziv za odgovor za posao, ugovor i zahtev za upload dokumentacije, sto znaci pred vratima sam da dobijem posao, ja sav srecan masem repom. Ljudi javljaju da ce se javiti u ponedeljak i nastavljamo proces dalje. Dolazi ponedeljak, a u njihovom mailu pise da je zbog novonastale situacije sa koronom sve otkazano i pitaju me da li zelim da nastavim proces i drzim nalog otvoren ili da ga zatvaram...naravno odgovaram da cu drzati nalog otvoren i da ocekujem poziv nakon ove krize. Shvatam da sam ostao bez para, bez motora, u kuci u karantinu i bez ikakvih planova. Situacija se tokom godine malo poboljsala, dobio sam posao na jako dobrom mestu za vreme korone (ipak imam srece). Krenem jako brzo da stedim i od jula do pocetka septembra ustedim 2000 evra. Resim da ne kupujem japanski motor, svi su dobri i svi su slicni, treba mi italijan da se kvari i da ga popravljam i da me nasmeje svaki put kad sednem na njega. Tako i bude, na oglasu se pojavi motor iz naslova i istog dana bez neke probe i gledanja skoknem da ga pazarim. Dovezem ga kuci, osmeh na licu, ima sredjivanja, levi semering procureo, sredim odmah ujutru i levi i desni, menjac tvrd, zamenim ulje i filter ulja, ogibljenje cudno podeseno, podesim i to, led migavci ne rade lepo, pale se sva cetiri kad dam levi ili desni, vizir ispucao ali je originalan, jbg stara masina ok je to. Agregat kao nov, na njemu kap ulja, garezi ili crnila nema, prosto neverovatno za 75k km. GPR dva original topa, i dva fabricka uz motor. Cudno ofarbane felne, zanimljive su, ali ipak ne za moj ukus, ja bih zlatne. Problem oko struje nikad pipnuti nisu, moracemo i to da sredimo, xenon kratko svetlo resetuje kontrolnu tablu, slab akumulator, tj nije slab, ali ovo je italijan i mora baterija uvek 100% puna da bude inace ode frajlauf. Sve u svemu cudan motor, dobar zvuk, ide odlicno, upravljivost odlicna, zavrsna obrada visoka, ima probleme oko struje, moracemo to da sredimo. Redak u PM, sumnjam da cu ikada videti jos jedan na putu. Svi se okrecu, gledaju sta je ovo, moram da priznam da zenama nije zanimljiv, jedva da obracaju paznju :D, ali zato mi muski ne skidamo poglede. Lep je osecaj imati ovaj motor, steta sto je tako redak, nemam s kim da podelim utiske pa sam se zato raspisao ovde. Slike nisu neke, to je koliko sam ga doterao kuci, necete zameriti. Ovde je i link za video

Aprilia SR3 i SR50 saveti, pomoc, iskustva

Ams mi trazi potvrdu proizvodjaca. Za apriliu af1 125 sp pro Dali ce da pise,u potvrdi da ima 34 k/s ? --------------------------------------------- Ili moze manje da se,navede radi katergorije Posto je to ipak,motor od 125 kubika. I trebao bi da se vozi sa a1 https://www.youtube.com/watch?v=WOAds2zpxgU&t=37s

Pozdrav,kupio sam pre neki dan apriliu sr50 spains verziju,karburator.2007.godiste a presla je samo 5000km.E sad problem je sto je u zadnje 4 godine predjeno samo 500km i vecinom je stajala pogotovo u zadnje vreme.Problem je da se motor u jednom momentu sam od sebe ugasi,moze da se dogodi to posle 10-15min a moze da se dogodi i da se ne upali uopste.Vecinom se gasenje dogadja posle davanja gasa.U pocetku prvi dan je mogao da se vozi maltene na 1/6 gasa i isao je super oko 70kmh na blagom nagibu.Posle toga dan nije mogao da radi vise od 10 sekundi,i juce sam ocistio malo karburator u benzinu i malo produvao dizne na kompresoru,posle toga je radio oko 15min sa laganom voznjom i na leru da bi se posle voznje odmah ugasio.Uvece sam probao da ga vidim kako ce da radi,upalio sam ga radio je 3,4min i kad sam hteo da dam gas jednostavno se ugasio,i posle toga nije hteo ni da se upali samo je verglao ni na kurblu nije hteo.Pa ako neko zna u cemu je problem bio bih vam veoma zahvalan,citao sam nesto da je ili karburator ili creva propustaju gorivo.Pozdrav

Pozdrav,zanima me misljenje iskusnijih ljudi o tome da li je bolje uzeti ditech ili karburator verziju nove generacije(2005+) aprilie sr?Krajnja brzina,snaga,potrosnja itd...

Igor, motor aprilia pegaso 650 i.e 2002god, pre toga vespa lml150 1989, honda transalp 1989, par kineskih skutera 150ccm, na motoru od 2008.

Koga god da pitam, svi kazu "ista je kao alfa", "zena moze biti sa sela, ali motor mora biti iz Japana" "To da valja to se ne bi pravilo u Italiji" itd, itd...pa Pegaso Trail ima Minarelli motor u sebi koji se ugradjuje u Yamahu XT i u jos neke modele... Razmisljao sam o kupovini bas 650 trail-u, i kao sto rekoh nisam nasao konkretnih razloga sta se to toliko kvari, pa dolazim do sustine pitanja: Zasto ne Aprilia Trail? Sta je toliko lose na tom motoru?

Pozdrav, kao i kod prosle teme interesuje me nsr 125. Visok sam 194 da li ce mi biti mali?Kakva je masina?Kako ide?I sta je bolje rs 125 ili nsr125 (u krajnjem slucaju kle 500)?

Pozdrav,planiram kupiti apriliu rs 125 2t od 2007 do 2012.Interesuju me vasa iskustva.Kolika je potrosnja kakva je za odrzavanje i jel moze sa a1.Nasao sam u nemackoj par dobrih primeraka sa blokadom na 11kw.Da li bolokada moze da se skine i dali bih imao problema sa tehnicikim?I kako bih izgledao na njoj sa 194 cm.Koja je realna cena ja sam mislo nesto oko 2 da kosta tamo.Ili kle 500 pa da cekam jos 2 ipo godine.Imam malo iskustva sa atx.apn6 i probao africu 750 . Unalred hvala!I koliko realne snage ima?

Trebao bi mi pinjon (puz brzine, speedometer), zajedno sa sajlom. Pa sad ako ima neko Takodje trebala bi mi poluga kvacila(clutch arm) ako neko ima s'obzirom da sam slusao starije kako da dotegnem sajlu pa pretegao sraf i sjebao navoj na poluzi i sraf ujedno sa njom Pozdrav i hvala unapred

Pozdrav svima.Potrebna mi je vasa pomoc..Imam problema sa prevelikom potrosnjom motora.Aprilia Pegaso 650 cube.God '98. Zanima me kako namjestiti karburatore,tj koliko krugova okrenuti sarafice za podesavanje mjesavine i na kom polozaju treba da bude iglica da bi imao najmanju potrosnju.Trenutna potrosnja mu je 8-9l pa cak i vise.Ako neko zna,bio hih vam jako zahvalan

Pozdrav svima Trazim motor od 125cc, pozeljno da je supersport, u ceni do 800e Skuteri me ne zanimaju Inace sam iz Vrnjacke Banje

Pozdrav, imam apriliu rs 125 1998 godiste, motor je isao perfektno i radio bez problema, ja sam za nekih 2-3 meseca presao oko 4000km i nije bilo nikakvih problema, odjednom u toku voznje motor je poceo da se cuje bucnije i kao da lupka nesto, povecala se vibracija i to bas... Inace motor ima snagu, ne gusi se, pali bez problema, malo vise dimi cini mi se ali ostalo sve deluje normalno... Ako moze neki savet sta moze da bude, dok sam raspolozan sam da ga sredim... Hvala unapred

Na prodaju originalni kofer za scarabeo, moze i na druge motore da pase jer ima svoj nosac. Cena: 50 evra Kofer ne prodajem ja, vec moj prijatelj koji nije na forumu. Slavisa 064/14 79 782

Kolege, drugovi, bajkeri kupujem motor iz naslova. Ako prodajete ili znate nekog da prodaje ovaj motor javite da li preko poruke ili ostavite komentar.

Prodajem maksi skuter, Aprilia Atlantic 500, 2002. godište. U mom vlasništvu od kraja novembra 2016. godine. Za nepunih godinu dana, sa njim pređeno nepunih 7500km, pa sada na satu ima 48730km. Na početku sezone urađen servis kod kolege sa foruma, Darka Satelisa. Sam servis možete videti ovde: Ukratko, tada, početkom marta 2017. na 41.600km urađeno i zamenjeno: - zamena ulja i filtera; - instalacija, nosači osigurača, osigurači; - štelovanje ventila; - očišćena klapna gasa; - nov original kaiš; - novi klizači; - svećica; - nov (polovan) varijator u odličnom stanju; - ležaj u dekli; - ležaj u kvačilu; - ležaj u roleru; - ležaj prednjeg točka; - ulje u reduktoru; - prednje pločice na levom disku; - povišeni KAPPA vizir. Nakon par dana, stavljena nova zadnja guma Dunlop Scoot Smart 140/70-14 (original račun i garantni list). Tada još jednom zamenjeno ulje u reduktoru kao i ležaj zadnjeg točka. Krajem jula, na 47.000 urađen mali servis, promenjeno ulje i filter, tako da sledeći servis pada na 52.000km. Krajem septembra, stavljen novi akumulator, Yuasa YB14L-A2 (original račun i garancija). Prednju gumu nisam menjao, prethodni vlasnik ju je zamenio 7000km pre moje kupovine. Na motoru je originalna boja, u mom vlasništvu nije padano sa njega. Na slikama se vidi par ogrebotina. Motor je 95% vremena vožen na otvorenom i sa saputnicom iza. Za prvu, debitantsku godinu i više nego dovoljno obišli Srbiju i uži region. Dakle, motor prodajem nakon svoje prve moto sezone, nakon nepunih godinu dana provedenih sa njim. Na sam motor nemam zamerki, ali jednostavno bih želeo da pređem na neki veći touring/enduro motor za sledeću sezonu, TDM900, V-Strom650, V-Strom1000 i slično. Cena motora je 1600 eur. Ako je neko zainteresovan, dolazi u obzir i zamena za neki od gore navedenih motora. Uz motor dajem i originalni vizir koji je bio na motoru, kao i Pontis Kraljevo ceradu. Za sva dodatna pitanja stojim na raspolaganju na forumu, u pp, poziv, Viber ili kako god. U nastavku se nalazi malo slika. Pozdrav, Nikola Vukićević, Čačak 062/8138389

Pozdrav nov sam na ovom forumu pa ako sam nesto pogresio kazite. kupio sam aprilu 125 rs 1995 godiste, i ide kao metak ali kada je vozim u sestoj dodje do 9000 obrtaja i tu je kraj nepomera se vise takodje ide i 130km. Pa me zanima dali to znaci da ima blokade ili nesto nije uredu sa motorom? I gde se nalaze? ako ih ima.

Pozdrav ljudi hocu da kupim skuter Aprilia sr50 2001-2002 god kakva su iskustva? potrosnja, max brizna itd..

Konačno, dočekasmo i tu dugo iščekivanu turu. Planirana ruta: Čačak – Trebinje – Dubrovnik – Kotor – Plužine – Durmitor – Čačak. Trodnevna tura, nas 4-oro. Saša i Ivana (Aprilia Atlantic 500) i Julijana i ja (Aprilia Atlantic 500). Već smo putovali zajedno kolima, letovali, družimo se već dugo dugo, ma znamo se ceo život. Ne treba ni da pominjem koliko smo srećni i uzbuđeni. Mi, zato što prvi put idemo motorom u inostranstvo, sa nama dragim ljudima, a oni (Saša i Ivana) zato što konačno imaju nas za saputnike na motoru a ne kolima. Oni su već putovali pre par godina za Dubrovnik, i imaju lepog i višegodišnjeg iskustva na motoru, a mi sem 3000km po Srbiji u ovoj godini, nemamo nikakvog iskustva. Julijani i meni drago putovanje jer prvi put idemo na tu stranu, tačnije nikad nismo bili ni u Trebinju, ni u Dubrovniku, ni u Boki Kotorskoj, ni na Durmitoru. Sem povratka od Nove Varoši, i puta do Višegrada, za nas totalno nov i nepoznat put i novi i nepoznati predeli, a obožavamo da idemo novim putevima. Dan prvi, 23.06. Naravno buđenje i pre navijenog alarma. Dogovor je da skupljanje bude u pekari u 07.15. Doručak, kafa, dobro raspoloženje je tu i možemo krenuti. Polazak u 08.00. Granicu prelazimo odmah, bez gužve i zadržavanja. Prva pauza u Višegradu, pored mosta naravno. Boja Drine nerealno lepa, prijatna i zelena. Slike naravno ne mogu da opišu izgled i lepotu. Danas spavamo u Trebinju, što nam je samim tim i današnji cilj. Na putu od Foče, počinjemo da uživamo u prelepim predelima i planinama. Sasvim neočekivano ispred nas jedan vidikovac, proširenje sa suprotne strane i mali letnjikovac. Stajemo, pravimo kratku pauzu i uživamo u pogledu na daleki Maglić, ako se ne varam. Ako nekog interesuje, to se nalazi ovde: 43.378971,18.763424, https://goo.gl/maps/Uhe7dsbxk272 Nastavljamo kroz NP Sutjeska. Planiramo ručak u novootvorenom restoranu Komlen preko puta starog hotela Mladost u Tjentištu. Ivana ne podnosi insekte, tako da se uopšte nije oduševila jednim velikim, lepim zelenim skakavcem. Ona naručuje potaž od povrća koji je identične boje kao i skakavac, tako da nije izostala ni šala da je čorba od skakavca! S obzirom na veliku vrućinu, u pravom trenutku nailazimo na dugačak tunel, Čemerno, (čini mi se oko 2.4km dužine) koji nas je prilično osvežio. Temperatura u tunelu manja za 7 stepeni nego na suncu. Poželeo sam da ostanem u tunelu! Spuštamo se u Gacko, totalno drugačija priroda i prizori. Prolazimo Bileću i Bilećko jezero. Idemo čini mi se pola sata okolo jezera, ogromno jezero. Idemo po obodima planina i odjednom, ugledasmo Trebinje, leži u ravnici sa okolnim malim brdima po Trebinju i velikim planinama sa strana. Krajnje nerealan prizor, fenomenalno. Stižemo u čuveni kafić Platani. Pod platanima smo već u 16.15. Popili kafu, odmorili se i pošto imamo dosta vremena, idemo na brdo u sred Trebinja, Crkvina. Tu se nalazi Hercegovačka Gračanica, inače replika Gračanice sa Kosova. U crkvi je sahranjen najčuveniji Trebinjac, Jovan Dučić. Shodno tome, prelepi restoran koji se nalazi na brdu sa pogledom na Trebinje, reku Trebišnjicu i lokalne vinograde, nosi ime „Dučićev pogled“. Raspitujemo se za doručak za sutradan i saznajemo da im radi kuhinja već od 08h, tako da se dogovaramo da ujutru doručkujemo sa pogledom na Trebinje. Malo smo se islikali, uživali i otišli u smeštaj na osveženje, udaljen 2km od centra grada. Uveče odlazimo na ćevape kod Mura (kafana Kaštel), kažu da su najbolji u Trebinju, mi potvrđujemo da su odlični! Grad je mali ali prelep, sa izuzetno živom atmosferom, pun turista, pravi mediteranski grad kojem samo fali more. Arhitektura, kuće, ulice, sve podseća na primorje. Za prvi dan, ukupno pređeno 350km.

U startu je izgledala ovako Zatim je dobila trakice u nacionalnim bojama Ideja o ubacivanju Italijanskih detalja dalje se razvila u potpuno presvlacenje iste u Tri-colore verziju, i to je ispalo ovako Nakon lickanja dosao je red i da dobije prikladan zvuk tj. lavez shodno izgledu trim.20C838DE-717C-46F1-BAC3-ED9AA7EE00C7.MOV Sve pohvale za momke iz Ade, za svaku preporuku, veoma pedantni Evo jos par slika i bice naravno jos nekih unikatnih detalja

Prošle godine u ovo vreme, samo sam se nadao da ću kupiti neki maxi skuter ili motor, pa da možemo Julijana i ja zajedno sa drugarima na motoru da putujemo, a ne stalno mi kolima oni motorom. Od prošlog leta na nagovor kuma, postajem član foruma. Uglavnom sam samo iščitavao tehničke detalje, putopise, putopise, putopise. Kako koji pročitam, sve više poželim da dođem do motora što pre i da putujem gde god, pa ako bude prilike da i ja nekad nešto zapišem. Na jednodnevnim putovanjima, uvek smo komentarisali koliko je lepše, koliko je bolji sveukupni doživljaj prirode i puta na motoru. I tako, posle godišnjeg odmora prošle godine, upisah za polaganje za A kategoriju, nema čekanja više. U brzinskom roku, dobijena dozvola, a plan za motor je bio da se uzme do proleća 2017. Međutim, krajnje neočekivano dolazim do motora par dana pre polaganja, Aprilia Atlantic 500, 2002.g. Cela zima protiče u planiranju vožnji za sledeću sezonu, kupovina opreme za suprugu i mene, i naravno neophodno sređivanje motora. Sezonu počinjemo sa nekoliko jednodnevnih vožnji od 200-250km, planirana i dogovorena je i Ex Yu vožnja u junu sa Sašom (@SALE_CA) i Ivanom (i oni takođe na AA500, ali o toj turi drugi put ), ali sada iznenada se otvara prostor i vreme da prvi put krenemo u vožnju od dva dana, 27/28.05. S obzirom na radnu subotu, planiramo polazak za 14h. Za subotu je planiran put do Zlatara i tamo prenoćište, međutim, par dana pred polazak, prijatelji nam se javljaju da će biti vikend na Zlatiboru da svratimo na kafu, tako da odlučujemo da prvi dan idemo samo do Zlatibora, a drugi dan dalje. Petak veče, prvi put se pakujemo za moto turu, iako je to samo dan i po, ipak nam je to poseban doživljaj. Atlantic ima kofer od 45 litara, a i dobro poznati ogroman prostor ispod sedišta, tako da to neće biti problem. Do sada smo uglavnom išli i na jednodnevne ture sa Sašom i Ivanom, što nama neiskusnima pruža veliku podršku i sigurnost. Kakva god da bude situacija, lakše je kada si sa nekim, pogotovu sa nekim iskusnijim a Saša konkretno vozi motor već 6 godina, a ja 6 meseci. Subota, 27.05. 14h i krećemo, polazak ka Zlatiboru. Najavljuju ceo vikend promenljivo vreme, kišu, oblaci, sunce, toplo, hladno. Suviše smo se navukli i suviše željno iščekujemo ovaj put da bismo odustali. Aprilia spremna kao i mi, gas i polazak. Usput, osmeh nam se ne spušta sa lica, već uveliko poznati predeli od Čačka do Zlatibora se smenjuju, prelepa Ovčarsko Kablarska klisura, Užice, Zlatibor. Stižemo dosta brzo, pa odlučujemo da produžimo makar do Tornika dok je još lepo vreme, a postaje svežije uveliko. Za taj dan i nepunih dva sata vožnje ukupno tačno 100km. Nakon toga dolazak u smeštaj i popodne provodimo sa društvom na ručku, kafi, šetnji, domaćem vinu i ostalim đakonijama. J Dogovaramo se da se ujutru makar malo naspavamo i odmorimo od radne nedelje i da nastavimo put, ipak imamo ceo dan. Planiramo ustajanje za 09h, međutim, uveliko budni još od pola 8, verovatno zbog nestrpljenja i očekivanja da što pre počne novi dan. Za danas, planirano: Zlatibor – Radojinsko jezero – Sjenica – meandri Uvca – Novi Pazar i kući. Malo više od 300km za taj dan. Doručak pored jezera na Zlatiboru i krećemo. Utisak je da je dosta sveže, ali nadamo se da pošto je tek 10h da će u toku dana biti samo toplije. Uživamo u beskrajnim pogledima na zelenu prirodu, jele, borove, pašnjake i krave. Usput komentarišemo preglede, put i tmurne oblake. Nakon nepunih 40km stižemo do Radojinskog jezera. Iskreno nisam ni znao za jezero, ali sasvim slučajno, par dana pred polazak ugledam na nekoj od društvenih mreža interesantnu branu, tj oblik, pa smo rešili kad smo već tu da svratimo. Odstupanje je bilo nepunih 7km u jednom pravcu od glavnog puta tako da nije strašno. Nastavljamo dalje. Posle doručka nismo popili kafu, samo nam je svež planinski vazduh služio za razbuđivanje. Planiramo da napravimo pauzu za kafu na Kokinom Brodu. Primećujemo da je nivo vode daleko od normalnog uobičajenog. Sedamo na terasu, sunce nas greje, taman da se malo zagrejemo pred nastavak puta. Sledeća stanica, meandri Uvca. Spuštamo se ka Sjenici izuzetno prelepim putem, kvalitetnim, a u glavi mi se motaju Sašine reči: „Do Sjenice ti je loš put, kao prošle godine kad smo išli po istočnoj Srbiji, sve same zakrpe!“ Uživam u putu, i razmišljam jel realno da su renovirali put od prošle godine. Nije prošlo minut, počinje ta deonica puta na koju je Saša mislio. Krpa, zakrpa, rupa i tako redom... Pre polaska, pogledao mape, video stanje puta na YouTube-u a i Saša mi je preneo utiske od prošle godine, da je prošao, ali da je psovao kuda je išao. Drugi drugar, takođe forumaš (@Dudic90), mi kaže da mu je bilo žao njegovog TDM-a, i da nije siguran kako ćemo mi sa AA proći. Mislimo se mi, kako svi da idu a mi da ne prođemo, ma polako, nije to tako strašno. Šta ima veze što nemamo ni 3000km iskustva po asfaltu, a po makadamu 0 km I tako mi polako skrenusmo na makadam, bezbroj rupa, bara, neravnina, Atlantic se ne muči, ali mali točkovi, oštro kamenje, na delovima puta kuda je voda prošla odnela deo puta. Za svaki veći motor, enduro, čini mi se uživanje za vožnju, a za nas kao kazneni put. Vozimo se, vozimo kad prošlo tek 2km od 6.4 km koliko google mape kažu. U jednom trenutku neka gadna krivina, pa deo puta fali, a sve vreme ne smeš da pređeš preko rupe, jer je opšte poznato kakve amortizere AA ima tj nema, i tamo vamo, eto nas pred padanjem, ali nekako nas održah na rukama. Strah čini svoje, Julijana sišla sa motora, nastavlja polako peške, dok se malo nije smirila. Nastavljamo dalje i konačno dolazimo do kraja puta. Tu nailazimo na parkirani TDM, komšije iz Lučana. Dečko kad nas video, tj Apriliu, upita: „Pa gde ćete skuterom!?“ Prvo sam pogledao u gume Aprilii, konstatujem da su čitave, olakšanje... Prelazimo brdo, i vidimo meandre ispred nas. Vidikovac pust, nigde nikoga, samo mi. Ne uživamo u pogledu i prirodi toliko, jer smo još pod utiskom od puta. Slikamo se, snimamo malo i krećemo veoma brzo nazad jer vidimo da preko puta nas kiša u daljini pada žestoko, i bojimo se ako nas uhvati ovde, sa motorom do asfalta nećemo doći. Krećemo nazad, i povratak istim putem deluje daleeekooo lakši i jednostavniji, a i oboje smo sada iskusniji, makar za tih 6.5 km vožnje po makadamu. Lagano stižemo do asfalta, silazimo sa motora, prekrstismo se, poljubismo i teramo dalje. Sada već ushićeni što smo prošli ovim putem uspešno, ne primećujemo kišicu koja počinje sve jače. Nastavljamo dalje, planiramo do Novog Pazara na ćevape i kući. Uživamo u prelepim delovima oko Sjenice. Nikad nisam bio na ovu stranu, pa se oduševljavam lepotom visoravni na kojoj se nalazi. Nije to na slikama ni prići kako je uživo lepo videti. Nakon lepih deonica i pogleda, počinje deo lošeg puta do Novog Pazara. Glad čini svoje pa nas dodatno čini nervoznim i razdražljivim, nikako da stignemo do N.P. Prolazimo pored table 6 km do NP, radujemo se susretu sa ćevapima sa kiselim mlekom kod Jonuza, ali tih 6km je nekako preraslo u 10ak km i 20ak minuta vožnje. Konačno sedamo kod Jonuza, jedemo ćevape i osećamo zadovoljstvo kao da smo stigli kući, iako je pred nama još 140km, ali odličnog i zanimljivog puta kroz „Dolinu jorgovana“. Siti, srećni, sedamo na motor i krećemo, planiramo bez pauze do kuće da stignemo. Već posle 10km osećam da se Julijana neobično smirila, obično vidim u retrovizoru makar njene rukave koji su čas na jednoj strani motora, čas na drugoj. Upitah je preko kineske komunikacije jel zaspala, kaže: “Nisam nisam, vozi samo...” Međutim posle 20km stižemo u Rašku, stajemo na NIS pumpu. Kafa, odmor, voda, razbuđivanje pa nastavljamo. Vozimo prelepim putem, pun krivina, izuzetno kvalitetan. Stajemo još jednom u Kraljevu na pumpu, protežemo noge na kratko i pravac Čačak. Stižemo oko 19h u Čačak, posle ukupno oko 420 pređenih km. Veoma zadovoljni kako smo prošli i kako smo se proveli. Konstatujemo da nam je nedostajalo društvo Saše i Ivane, i željno očekujemo planiranu turu za 20ak dana sa njima. Svuda pođi, kući dođi... Za kraj, i kratak snimak! https://www.youtube.com/watch?v=mFtkW_N9yZk