U, imas najbolji motor na svetu

Bravo Sasha!!! Super su ispale slidze! Sad sam uspeo da vidim i ono sto sam prespavao :D:D... Tek sad vidim koliko su vam bila dobra mesta, tako da nisam pametan za sledeci put, da li da opet budem na poslednjoj krivini ili na toj vasoj prvoj... Zaboravio sam da kazem jednu bitnu stvar koja se desila na samoj trci. Stali mi u red da kupimo karte, kad prilazi mi neki lik i kaze, evo ti dve karte nama su viska (turcin). Ja ih uzimam i on odlazi. Gledamo one karte Koma i ja i proveravamo sta pise na njima, i posle minut prolazi taj lik sto nam je dao i kaze, to su prave karte, ne brini, vi ste bajkeri i zato vam pomazemo, dobrodosli u Tursku. E tako smo dobili dve karte. To su bile karte za posledju tribinu Silver 8. Mi smo seli na mesta pre nego sto je pocela trka 125cc. Na pauzi izmedju te trke i trke 250cc ja se zaputim ka standovima da kupim pice i klopu i vidim da je otvorena jos jedna kapija za ulaz na nasu tribinu koju niko ne kontrolise. Tu su svi ulazili bez ulaznica, a sto je jos bitnije bez ikakve kontrole, jer su na oficijalnim ulazima strogo kontrolisali dzepove i torbe. Tako da dogodine malo pricekate pa mozete da udjete i za dz. Bilo je jako malo ljudi na trci i malo prodatih ulaznica pa su zato verovatno pustili besplatan ulaz na tu tribinu.

Moto Davorin ti je u Yu Biznis cesntru. Kada ides iz grada dodjes do raskrsnice gde se levo skrece za Merkator, i tu skrenes desno i dodjes, cini mi se negde do sredine, tu imaju stepenice, neki kafici su unaokolo. Popnes se tim stepenicama i sa desne strane su ti. Ne mos' da promasis, prati znak vespe i nacices.

Ma pazi ja nemam nikakav problem sada sa akumulatorom, dobro radi. Komentar je za prodavca a ne za robu. Vidi u moto davorinu, oni imaju sve akumulatore...

Ja sam imao isto misljenje kao i svi vi, do skoro... Pre tri, cetiri nedelje otisao sam tamo da pazarim akumulator. Morao sam jer mi je stari yuasin koji je radio ekstra, pao i razbio se. Radio je on i dalje ali je curkao, i kako sam video da necu naci Yuasin u skorije vreme odlucim ja da kupim bilo sta i pravac u Gevaru. Tamo gleda decko, kaze evo ga za tvoj motor kosta 41e, to ti je sa gelom. Ja rek'o super, odo da obidjem jos par radnji da vidim sta ima jos, cisto da mi savest bude mirna, ali vracam se najverovatnije. Odem do Extrema, oni nisu imali na lageru pa mi gazda rece da odem do Moto Davorina. I ja tamo, kazu oni ima kiselinski nesto malo manje od 50e. Zahvalim se je i pravac u Gevaru po akumulator, sa gelom. Dodjem ja tamo vadi mi on akumulator, kad ono obican kiselinski akumulator, samo onaj sto je bez odrzavanja. Ja ga gledam i on me ubedjuje da kad sipam kiselinu da ce ona da se pretvori u gel... Dobro druze nemam snage sad da te obrazujem, daj taj akumulator. Opet on proverava cenu, kaze 41e, dam mu ja pare, a on meni nista, nikakav racun. Ja pitam za garanciju, on kaze da nema garancije zbog KOMPLIKOVANOG NACINJA sipanja kiseline!!! Opet ga gledam kako lupeta i rek'o nema veze daj samo da zavrsim. Onda on krene sa pricom: Pa znas prema statistici samo 2% akumulatora imaju fabricku gresku. I ja mu kazem: Dobro care evo ovako, ti si sigurno uvezo 100 akumulatora, znaci prodaces 2 sa fabrickom greskom, a ti ljudi nece moci da ga zamene, znaci ukrasces im pare za akumulator... On me gleda i kaze: UUUU uvezao sam ja mnogo vise od 100 akumulatora. I sta cu, uzmem akumulator i izadjem... E sad, ispred radnje je bio neki covek sa BMW Dakarom, i tu naravno krece prica o motorima. Pa pricali smo sigurno 20 min, kad eto izlazi prodavac iz radnje i kaze mi: E dobro je da nisi otisao, sad sam video da sam se zaje*o za cenu treba da mi das jos 450din!!! Ja ga gledam i kazem mu u zezanju: Sta sad ja da ti radim, zaje*o si se, kakve veze to ima samnom. I on tu nesto tuc muc... Toliko sam bio besan u tom trenutku da sam izvadio 450din i dao mu, onako vidno iznerviran. Posle mi je bilo krivo sto mu nisam rekao: OK ne odgovara mi cena vrati mi pare evo ti nazad akumulator. To sto kazete da decko ima smisla za trgovinu mislim da gresite 100%. Jer da ima S od smisla za kupovinu ne bi izgubio musteriju za 450din... Ja mu vise necu uci u radnju. Znam jos ljudi koji su imali problema sa njim, i koji isto vise nece ulaziti tamo, ali necu ja o tome da pricam, nego neka pricaju oni.

U, dobar je!!!

Crkoh dok sam ovo napravio. Nisam ni procitao kada sam zavrsio tako da je sigurno puno gresaka. Ispravicu neki drugi dan, sad nema sanse. Imam jos par komentara pa to ostavljam sve za neki drugi dan.

Posto nam je tura za Albaniju propala, u sredu smo odlucili da cemo ici u Tursku. Jedino sto smo isplanirali je bilo da cim udjemo u Tursku krenemo ka jugu, da u sledecu subotu budemo u Istanbulu I da u nedelju odemo na GP. Nedelju pred polazak nabavili smo brosure o Turskoj I bili prijatno iznenadjeni sa onim sto smo tamo nasli. Moram da priznam da nisam imao nikakvu predstavu o Turskoj, cak sam o njoj razmisljao kao o zemlji koja je siromasna I daleko iza nas (ako je moguce da je bilo koja zemlja iza nas)!!! Naravno vec na samom ulasku u nju sam shvatio koliko sam pogresio, ali vise o tome cu ispricati u putopisu koji sledi. Krenuli smo u subotu 22 aprila, bez nekog striktnog plana, sto mozda I nije bas pametno, ali je celoj turi dalo dozu avanturizma. Na put smo isli moj drugar Koma, sa Transalpom, I ja sa Africom. Dogovorili smo da se nadjemo ispred Crne kornjace u 10 ujutru, gde je dosao I nas drugar da nas isprati, koji je od ture odustao u poslednjem trenutku. Izasli smo na autoput za Nis I dalje nastavili kroz Grdelicku klisuru. Isli smo pravo kroz nju a ne zaobilanim putem I mogu vam reci da je to bio pravi potez. Ogromna guzva, los put, svi nervozni, a mi sa endurima smo samo projurili pored njih. Jedan od onih trenutaka: Kako sam ja pametan sto vozim motor . Naravno na granici nikakvih problema, samo prica sa carinicima o motoru. U Sofiju nismo ulazili. Ovo je slika na samom prilazu Sofiji. Tu je kranula neka kisica da davi ali nista ozbiljno. Nismo isli autoputem, vec smo se opredelili za put koji ide severno, kroz planine preko Pirdopa, Karlovai stigli smo do Stare Zagore. Taj put je fantastican. Odlican asfalt, krivine, pravo uzivanje za voznju motora. Stigli smo Staru Zagoru, prelep gradic, pun lepog sveta I vrlo ziv. Pitali smo taxistu za neki hotel, on ljubazan do besvesti, kaze da ga pratimo I da ce da nas odvede do hotela. Naravno otvorili smo cetvoro oci, da ne bude… Medjutim dovede on nas do hotela 20e soba za nas dvojcu, super soba, sve cisto, novo. Hotel se zove Zheleznik, pa ako vam zatreba pitajte nekog taxistu. Raspremimo se I pravac grad. Naravno zaboravili smo foto aparat. Otisli u restoran, jeli, pili, jedva izasli I ostavili 10e. Posle toga diskoteka, pivo 80 dinara, I udri… Dovukli se do hotela, prespavali I onda opet u onaj restoran u centru grada na dorucak. Gradic je stvarno prelep I ako prolazite blizu njega ili vam je usput obavena svratite… Posle klope smo otisli za Haskovo, pa za granicu. Cim smo naputili Staru Zagoru krenula je kisa. I naravno ja ne bi bio ja, da mi ne pukne guma. Sva srece pa je vulkanizer radio u nedelu za uskrs. I evo ga majstor, naravno prljav do guse , a malo I iznad nje… Sa zakrpljenom gumom smo nastavili dalje… Usput smo videli puno zanimljivih stvari… Na izlazu iz Bugarske smo videli ovaj krst, pa smo malo skrenuli sa puta da se slikamo. Crno zdrebe I plavi mac… Evo nas na domak Turske, puni elana… Put kroz Bugarsku je bio jako lep, prelepa priroda, gradovi, zanimljivi putevi. Medjutim lako se primeti da je zemlja jako siromasna. Uz put mozete videti niz napustenih fabrika, malih naselja koja su preterano zapustena I skoro napustena. A kiloko nam je bilo lepo kroz nju tek cemo shvatiti malo kasnije, barem sto se finansija tice . Bugarsku granicu smo presli bez zadrzavanja, dok je na Turskoj to potrajalo. Racunajte da ce te izguiti sat vrmena, I da cete proci jedno tri miliona kontrola. Vec na samom ulasku se vidi da je zemlja prilicno bogata. Nema dela zemlje koji nije obradjen. Prvi grad na ulasku je Edirne. Ulazak u Edirne Edirne je prelep gradic, sav u cvecu I zelenilu… Na izlasku ja proucavam mapu I gledam kuda dalje. Posto smo kasno krenuli iz toga dana cilj nam je bio da se spustimo do mora I da tu negde dignemo sator. Zaputili smo se ka Canakalama… Medjutim vec nas je uhvatila noc I po mraku nismo mogli da nadjemo zgodno mesto za sator pa smo odlucili da svratimo u prvi gradic, Gelibolu I tamo potrazimo smestaj… Vec u prvom hotelu smo saznali da je cena za dvokrevetnu sobu 45e, sto je bilo nezamislivo za nas I budzet koji smo planirali. Raspitali smo se u jos par hotela I svuda isto… Od muke smo morali da odemo do prodavnice kupimo po pivo I da razmislimo sta dalje… Pivo je kostalo 2 lire, a za 1e dobijete 1.6 lira pa vi sada racunajte. Misli smo da nas je baja u radnji odr’o. Jos uvek smo gajili nadu. Odluka je pala idemo dalje na jug pa usput trazimo mesto za sator I pitamo po hotelima za cenu. Naravno nigde mesta za sator, hoteli po 45e, I vec kada smo izgubili svaku nadu, nabosmo sobu za 20e. Dobro nije bas soba nego rupa sa dva kreveta I to bez vode. Ujutru smo stigli do Eceabata I tu se trajektom prebacili u Aziju, u Canakale. Canakale, velik grad, nista posebno, tu menjamo pare jer nam ponestaje benzina. Svracamo na prvu pumpu I sledi shok. Benzin 1,8e!!! Gledamo se I ne verujemo… Sta cemo, sedamo na azdaje I teraj dalje…pravac Ayvacik. Usput svracamo da vidimo Troju… Moj savet sto se tice Troje: ne idite tamo jer lednostavno nemate sta da vidite. Neko razbacano kamenje po travuljagi, nista specijalno. Mozda je za nekog ko je proucava istoriju to ekstra zanimljivo, ali verujte mi nema sta da se vidi, osim mozda konja, kojeg mozete da vidite I ako ne platite kartu. Ulazimo u Ayvacik… Na karti vidimo simbol da na 19km ka jugu ima nega stara gradjevina, koja se nalazi na moru I odlucujemo da odemo tamo. Kada se taj gradic stvorio pred nama jednostavno smo zanemeli od lepote. Nisam siguran da li ce vam slike docarati valjano, ali u svakom slucaju ne propustite nikako tu lokaciju, sto zbog nje samo, a sto zbog necega na sta smo slucajno nabasali malo kasnije. Videcete sta… Ovo je stari most koji je vodio ka ovom gradicu… Most I gradic na brdu u pozadini… Sam ulazak u gradic… Strme kaldrmisane ulice vode ka vrhu, na kome se nalazi prva dzamija napravljena u Izmirskoj oblasti Usput mozete primetiti ulicne prodavce kojekakvih marama I slicnih stvari. Osecao sam se ko Magelan dok sam vozio uzbrdo po ovoj kaldrmi. Duva neki vetar, marame se vijore, ma ko u filmu Indijane Jonsa. I jos jednom sam shvatio zasto zelim da vozim enduro: da bi mogao da putujem I istrazujem I stignem gde god pozelim. Odmah tu je bila ova fantasticna kafanica u koju smo jednostavno morali da svratimo… Napustamo taj gradic I krecemo pogresnim putem. Naravno bio je samo pogresan put za Izmir, ali se pokazao kao pravi put za nesto drugo. Putic vodi do obale mora, do malog ribarskog gradica… Necu nista vise da kazem pogledajte slike pa prosudite sami. Meni je ovo jedno od najlepsih mesta na kojima sam bio… Naravno I ni tu kafanu nismo mogli da propustimo… Tu smo upoznali vlasnika kafane I malo pricali sa njim, pitali ga sta da vidimo, kuda da idemo. Dao nam je par korisnih saveta, kuda I sta, ali najbolje od svega sto je rekao bilo je “Follow your nose”… Reko on nas je I doveo do ovde (mislim nos) sigurno ce nas odvesti na jos mnoga lepa mesta, pa nek bude tako. Polako nam je dan prosao pa smo napravili plan da podignemo sator u Ayvaliku nekih 100km odatle. Lep gradic… Trazimo mesto za sator… I konacno smo nasli. Na samoj obali mora, pescana plaza, ma milina… Kako nam je ovo bila prva noc da kampujemo, malo smo bili zabrinuti za svoju bebednost, sa obzirom da smo kampovali bas na zabacenom delu… Kasnije se ispostavilo da za tako nesto nije bilo nikakvih osnova. Pre polaska na put sam se plasio da nas ne opljackaju, da nam ne ukradu motore, a na kraju puta sam shvatio da su sanse za tako nesto 1000 puta vece u Srbiji nego tamo… Nas smestaj I naravno prelep pogled iz “sobe” koji se ne moze platiti nikakvim parama… Krecemo ka Izmiru I planiramo da tamo provedemo ceo dan… Ne idemo glavnim putem, nego okolnim koji nam je preporucio gazda kafane. I onako smo planirali da idemo tuda… Prolaziomo opet kroz Ayvalik Krecemo obilaznim putevima I stranputicama… Stizemo u Izmir… Evo sta im vozi murija Sve u svemu jako lep grad. Dosta podseca na Solun. To im je treci grad po velicini. U brosuri smo videli da blizu Izmira imaju cuvene termalne vode. Naravno odlucujemo se da idemo tamo I pravac Cesme. Tu nalazimo super mesto za sator. Ali pre toga se malo divite mojoj masini Evo kako izgleda gradic po danu… Posto se budzet smanjuje ogromnom brzinom, kupujeno hranu u samoposluzi, stavljamo na motor I nadamo se da cemo usput naci neko lepo mesto da napravimo piknik. Malo voznje I eto nas  Evo da se divite jos malo… Posle dorucka nastavljamo dalje ka Ilidzi u nadi da cemo naci termalne izvore… Inace tu su sve kuce prelepe… Dolazimo pred Sereton, ostavljamo azdaje, pitamo za mineralne izvore I kazu 18e po coveku. Posle dve noci mucena po satorima, po vetru koji nas zamolo nije oduvai I posle dva dana ne kupanja odlucujemo se za Sereton. Usli smo u 12 a izasli u 6 . Ovo sam ja kako uzivam… Slika u fazonu, ja sam Rotvajler I ovo je moj bazen E onda smo se ispruzili I malo dremnuli I izasli ko novi Posle ovoga krecemo za Kusadasi, ili kako smo ga mi prekrstili u Budvu. Usput nailazimo na ovu zanimljivost, ma sta god to bilo I sta god su hteli sa tim da urade… I stigosmo Tu smo trazili hotel, ali su svi bili preskupi, iako smo otisli dosta od obale. I onda pitamo neku zenu gde mozemo da nadjemo neki jeftin hotel, ona pozove nekog klinca, kaze evo on ce sa vama motorom da vam pokaze, samo ga vratite nazad . Tako I bi. Smestili se I pravac grad. Opet bez aparata… Tu dosli do nekog malog fast fuda sa njihovi nazovi cevapima. Pojedosmo dva I po pivo. Dadosmo 14e I ostali gladni. Prilazi nam frajer, odusevljen sto putujemo motorima jer I on vozi Transalpa. Kaze on je vlasnik fast fuda I pita cemo da popijemo po caj. Mi se gledamo I kazemo mu da nepijemo caj nego pivo. Vraca se baja I donosi nam pivo. Podeli jedno u dve case. Jbg. Iz price sa njim smo saznali da konobari tu imaju platu 200$. Nikako nam nije jasno kako mogu da zive tamo sa tim, jer je sve preskupo. A da, takodje nam je rekao da nov Transalp kosta 10 000eura!!! Odlucujmo da se vratiomo u hotel jer ako nastavimo po gradu, smo mozemo da potrosimo pare. Ujutru prodavnica I dorucak na terasi. Imaju super flasice za Koka Kolu, one retro… Idemo do mora na jutarnju kafu Tu pravimo plan za dalje… Idemo u Efes, pa u Pamukale… Efes je ludilo. Necu da davim sa istoriom ali ako nekog zaintrigiraju ove slike neka potrazi na netu malo o tome. Grad je bio ogroman, I ljudi su tamo ziveli kulturnije nego mi ovde u Beogradu. To morate videti, za razliku od Troje… Japanci, sta reci… Slutite li sta se ovde radilo… Obratite paznju na nogu. Prepoznajete li znak… Jedna slika vredi hiljadu reci… Iz Efesa pravac Denizli pa Pamukale… Par slika iz prelepog Denizlija Posle denizlija ima jos 17km do Pamukale. Planirali smo sator ali nas tamo presrece lik I nudi nam sobu za 25 lira ili oko 15e za nas dvojicu. Odmah smo prihvatili. Odvede on nas do svog hotela, a ono ekstra luksuzno. Bili smo sretni ko kucuci. Evo pogled sa nase terase na dvoriste.. Ustajemo rano, jer je petak, a u subotu treba da smo u Istambulu. Do Istambula nam je ostalo 700km. Planirali smo da dodjemo na 100km od grada I dignemo sator, rano ustanemo, nastavimo za Istanbul I ceo dan ga razgledamo, uzmemo sobu, prespavamo I na GP. A pre puta treba da obidjemo cudo nevidjeno od Pamukala. Evo kako izgledaju… I tu imaju ostaci drevnih gradova Posle razgledanja krecemo put Istanbula.. I usput se desava zanimljiva stvar. Vozimo mi normalno I bas nesto razmisljam u sebi kako nigde nema murije usput. Kad eto ne prodje ni 3 minuta zaustavlja nas murija. Radar. Kaze ja is’o 113 a Koma 102. Teraju nas da potpisujemo kojekakve papire ali se mi odbijamo jer nista ne razumemo. A kasnije smo shvatili da nam se isto hvata, potpisali ne potpisali. Na ulasku u Tursku dobijete jedan papir za vozilo sa kojim ste usli. Taj papir morate da cuvate I da ga date na izlazu. E tu vam upisuju kazne. Nas dvojca svako po 100 eura, pa vi sad vidite. Mi vise nismo prelazili 80km/h. Sto I nije bilo lose jel su motori trosili 4,5l ! Ja se jos pravio pametan da mi pokazu radar da vidim koloko sam is’o, ali ne vredi, mos se slikas. Vozimo dalje I gledamo kartu, I planiramo ‘de cemo sator. I odlucimo da predjemo ovo brdo, odatle ima jos 200km do Istanbula, tu cemo. Medjutim, kada smo presli brdo, tu vec krecu zgrade ulice I ne prestaju do Istanbula. I sta cemo, idemo do Istanbula. To je naravno trajalo prilicno, zbog ogromne guzve. Stigli do Istambula, nasli stari deo grada, opet nam taxista pomogao, I krenusmo da trazimo hotel. Prvi na koji smo nabasali, pored sebe ima policijsku stanicu sa naoruzanim cuvarima ispred sa jedne strane I Mc Donalds, sa druge strane. 35 evra sa doruckom za nas dvojicu. Ako idete motorom za Istanbul, mislim da bolje od ovoga nema, barem sto se bezbednosti motora tice… Prespavali smo tu I ujutru se nasli sa Sashom I suprugom mu I sa Ivanom. Kisa ubi. Forumasi Svi na okupu Mi smo mislili da smo smekeri, a ova dvojca krenuli za Indiju Svanulo je I to jutro, krecemo na GP… Svi cekamo da platimo putarinu Dnevna soba na dva tocka Pred trku GP, avio akrobacije. Lik nije normalan sta je sve radio… Spremili smo se da navijamo za sampiona Imam filmic sa trke samo, jos samo da vidim kako da ga uploadujem. I povratak nazad… U ponedeljak smo ustali rano I krenuli kucama. Vreme… Stigli smo u rodnu nam Srbiju I Crnu Goru, pa velimo valja se da se prezalogaji…

A da... Ljudi moji da vi vidite kako voze po Istanbulu, krstili bi se i nogama i rukama. Ljudi jednostavno nisu normalni. Vrhunac je bio kada smo se vracali sa GPa. Mi stojimo na semaforu i pored nas prolazi taxi i udara coveka, pesaka, bukvalno pola metra pored nas. Baca ga i potom ga pregazi. Izlazi taxista iz kola izvuce nesrecnika ispod kola, i pritom se dere, seda nazad u kola i pravac dalje. Mi u cudu! Videli policajca ispred dosli do njega i pokazali mu sta se desava i on nekako uspe da zaustavi taxi. Neverovatno. Bilo je jos neverovatnih situacija, ali da znate ako odete tamo, racunajte da su za njih motori i pesaci bukvalno nevidljivi.

Eto vratili se zivi i zdravi. Ukupno 4000km. Bili i na GP (detaljnije u drugom threadu). Putopis i slike malo kasnije. Samo jedan zakljucak: Turska je prelepa, toliko stvari ima da se vidi da nisam siguran ni da li je godinu dana dovoljno da se obidje cela. Malo smo smanjili rutu jel smo dosta vremena provodili na razgledanje kojekakvih cudesa, ali na kraju krajeva to je i bio cilj. Jedina mana je sto su osnovne zivotne namernice, benzin i pivo, preskupe. Litar benzina 1,8 eura, a zidarac u prodavnici 100 dinara i malo jace.

Sinoc stigli iz Istambula u Bgd, ortak i ja. Odande krenuli Ivan, Sasha i zena i nas dvojca oko 7 i 45 po nasem vremenu. Mi stigli u Bgd oko 23h, Ivan mi pustio poruku da je i on dosao do Podgorice ( SVAKA CAST MAJSTORE ) i Sasha se javio iz Nisha. GP je bio ludilo, sve tri trke su bile odlicne. Jos jedan pozdrav mojim saputnicima, mnogo mi je drago da sam ih upoznao, i nadam se da cemo jos negde zajedno... Slike malo kasnije

Ja sam u Istambulu u subotu najverovatnije, a mozda i u petak. Ako neko dolazi neka mi posalje SMS... Ostavio sam Sashi broj mobilnog na PM posto on dolazi sigurno, a ako neko bude hteo neka ga pita za br da ne ostavljam ovde... Vidimo se na GP-u... :baeh:

Ja se upravo spakovao i krecem. Ako neko bude dolazio nek se javi da se nadjemo u Istanbulu i da gledamo Rossia zajedno. Imam telefon od Sashe on verovatno dolazi pa cemo se valjda naci. Cujemo se za 15-ak dana...

1. polazak 22 aprila, povratak 2 maj 2. to je bio prvi plan koji je propo zbog viza 3. 4. 5. DA jer smo vec tamo 6. fala Mi cemo vec biti u Istambulu, tako da mozemo da se nadjemo tamo i da se vratimo zajedno!

Dragi drugari, vec sam pricao na nasem susretu tokom vikenda nekima plan za turu za vreme predstojecih praznika. Najbitnije je sto smo moj drugar i ja odlucili da idemo na put motorima 10 dana ali jos ne i kuda. Prvi plan je bio: Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna, Tara i kuci. Bio sam u Albanskoj ambasadi pre dva dana. Tamo sve prima konzul licno! Rekao sam mu da ocu da putujem u Albaniju motorom, da tamo nemam nikog i pitao da li tako mogu da dobijem vizu. On kaze da nema problema ali da vizu necu dobiti pre ponedeljka, sto mi kvari planove. Potegli smo neke veze i dosli do samog vrh, a savet sa vrha je bio NE IDITE SADA TAMO! Ovo me je sokiralo jer sam ja bio siguran da je za nas tamo ok, i siguran sam jos uvek i oticicu na leto tamo MAKR CRKO. Posto smo mi krenuli na vreme sa pripremama za put, 3 dana pred polazak, batalili smo Albaniju i smislili novu varijantu. Plan za sada izgleda ovako: Makedonija, Bugarska, Turska i tamo se nalazimo sa vama za Moto GP... Akcenat ce biti na voznju kroz Tursku, tako ako neko ima iskustva sa tim delom sveta, neka mi napise preporuke i savete...

Ne samo da bi vozio, nego bi i uzivao u bezbriznoj voznji...

Proslo je vec pune dve godine od ovog puta, ali ne moze da skodi. A ako ne skodi znaci da koristi. Moj drugar Muta i ja isli smo u Hrvatsku, na neki seminar, pa smo krenuli motorim. Destinacija nam je bila Trogir. Posto nam je to bila prva tura molim da uvazite nasu rumunsku opremu kao i kompletnu pojavu Krenuli smo iz Bgda auto putem, pa preko Zenice, Ploca do Trogira. Posle provedene dve nedelje u Trogiru, otisli smo malo do Zanjica u CG, pa na Kopaopnik preko Komova i kuci. Evo slika: Na granici Srbije i Hrvatske Moj stari voljeni Suzuki Jasno vam je sta se desilo na ovoj pauzi... Malo pritezanje rumunske opreme DR odmara Dok se gazda u kafani igra hirurga... usput smo naisli na ovo cross takmicenje... Malo slika iz Trogira... Konvoj od 50 Spaceka, ljudi krenuli iz Francuske u Grcku na more... Malo luksuza... Onda smo za te dve nedelje malo promenili prevozno sredstvo... Most Dr. F. Tudjmana... Kod majstora u H. Novom, pukla mi sajla gasa... Stigli kod drugara u kamp na Zanjicama Prespavali noc, malo u stilu Paris Dakara od pre dve godine Put preko Komova ka Kopaoniku... Ko kaze da bog ne cuva budale, pukla mi guma 200m od vulkanizera, taman kada smo se spustili sa Komova... Mala tura po Kopaoniku Dno Gvozdaca... Vrh Bele Reke II Ka Knezevim barama Od dna Duboke II ka Junioru i vodopadu... I naravno uz ovu sliku ide poseban pozdrav za mog druga VASU Malo uz Belu reku I Na Pancicevom vrhu (tj. Suvom rudistu) Vrh KGB-a Na kraju napornog dana, pivce ispred Rtnja i naravno kukanje drugarima preko telefona kako se tesko zivi... I posle povratak u Bgd!

Kad ga ugradi neko ko je iole tehnicki pismen, nema nikakvih problema. Ali u ostalom to je KAWASAKI.

Ovo pitanje sam bas i ja hteo da postavim ali mi se cinilo da nece naici na interesovanje i na raspravu tipa zasto i kako i zbog cega, jer je takva bila rasprava i oko zamene ulja. Ja motor startujem na sledeci nacin. Ukoliko je jako hladno i bas je neophodno povlacim sauh. Ovo se jako retko desava jer izbegavam da koristim sauh kad god je to moguce. Ubacim u ler, pritisnem kvacilo i stisnem dugme za paljenje. I dalje nastavim da drzim kvacilo. Ukoliko je bio pod sauhom, sacekam da sasravi, oko 5 sec, vracam sauh i ujedno dodajem gas, tako da se vrti oko 2000 obrt/min. Pustam kvacili. Ukoliko nisam povukao sauh pustam kvacilo posle oko 5 sec, dok ne sastavi. Obrtaje drzim na oko 2000, tj. na onoliko koliko motoru prija bazirajuci se na zvuk. pustim ga tako da radi jedno 20-30 sec. Onda ga jako lagano "turiram" imedju 1500 - 2300 ortaja jos 30 - 40 sec. Tada kracem da ga vozim pod malim gasom. Naravno ni premali obrtaji nisu dobri i oni mogu da budu i opasniji od visokih. Tako ja radim i znam zbog cega ali da ne davim...

@andrejp Mene na primer kod svih jednocilindrasa interesuje kako idu na malom gasu. XT koga sam imao je bez problema kretao na leru i nije se gasio niti ikada bunio zbog malog broja obrtaja. Sa druge strane' date=' onaj ubogi Tengai za razliku od svog brata KLR-a, ima ocajan obrtni momenat i hteo je da ide samo kad se "navrti". Dakle, se Freewind ponasa pri malom broju obrtaja cca 1000-1200 o/min?[/quote'] zar nije ler gas kod jednocilindrasa 1300 obrataja a kod nekih i malo vise?

Pa ni meni nece da anlasuje dok nije na ranu. Ali potrosis koji minut vise pa mu ili ukines struju ili gorivo na neki nacin.

To se ne koristi za motorcikle zbog lamela.