Narednih dana je u planu vožnja i kampovanje po zemljama u okruženju ... Vozili bi ovim redom ... Srbija - Bosna - Crna gora 3 dana - Albanija - Makedonija - Srbija ... Treba mi info jel nema nekih uslovljavanja pri prelasku granica ... Hvala Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

Svaka čast ...[emoji481] Zna li neko , može li se na kraju u cg iz bih bez da uslove tranzit , test i sl. ... Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

Ne znam ni sam ... Na mom motoru neće ni sa kvačilom , ni bez ...

Ne može uopšte da zavergla ako nije u leru , pritiskaš dugme , ništa , ko mrtav ... Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

Ne može ni da zavergla kada je u brzini ,koliko znam ... Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

Imaš onaj šraf za podešavanje kod ručice kvačila .... On reguliše kada odvaja kvačilo ... probaj prvo sa njim ... trebalo bi i da ona kukica na korpi što drži sajlu stoji kako treba ... dužina A treba da je 47 do 52mm

Po mom iskustvu , ne treba menjati lanac dok ne pokaže znake istrošenosti ... Čuje se da zveči dok motor radi ... a preventivno može da se izmeri i na mestu gde je zatezač lanca , neko je pomenuo kako ... i taj zatezač se proveri tad , ne treba da je labav ... vozim f650 iz 1994. , od 2010. do sad , prešao 50000 km , lanac je još uvek onaj koji je i bio kada sam kupio ... inače , mislio sam da je tema zamrla , drago mi je ta još vrti ...

I još ako može neka preporuka za dobru klopu usput ...

Nije valjda ceo ovaj deo makadam ... Aj meni nije problem ... Nego idu još i VFR , ER6 ...

Pozdrav društvo .... Ima li neko predlog šta videti , posetiti na ovoj ruti , da li je bolje ići na Goliju iz pravca Raške ili iz Ivanjice ... Da li sam uopšte pogodio novi put preko Golije ( Raška - Ivanjica ) ...

Potrebni semerinzi vodene pumpe ... Ima li neko ideju kako to najpovoljnije nabaviti ... Pozdrav

O-ring poklopca vodene pumpe , dimenzije , za F650 1994. god. ...... ???? Zaboravio sam ...

Menja se kada počne da se čuje . A kada će , opet zavisi od toga kako je tretiran . Čini mi se da su to najčešće kilometraže oko 80-90000 km.. Možeš sam donekle da proveriš koliko je istegnut ... http://faq.f650.com/FAQs/CamChainFAQ.htm

Slabo nas je nešto ostalo . Menjali ljudi , prešli na nešto drugo , ipak je ovo stariji model , a i zasićenje čini svoje . Eto ja sam i osmu sezonu overio na ovom modelu ( funduro 1994. god. ) . Možda bi ga i menjao ali me mrzi da se cimam , pošto zadnjih par godina zbog posla i ne vozim mnogo , i za to me zadovoljava . Odvojim 3-4 dana za jednu dužu turu , 1000 - 2000 km i to je to . Što se tiče temperature , ne bi trebalo da stiže do crvenog kada pali ventilator . Malo preko pola i onda ga pali. Greje se on na leru do te faze , ali ne baš toliko brzo . U hladnjak sipaš do vrha , a imaš i prelivnu posudu pozadi desno od sedišta iza plastike . I u nju naspeš do vrha . Proveravaš je povremeno , trebalo bi da uvek u njoj ima antifriza .

Zvao ih ... Nemaju 32mm već neko vreme .... A kažu teško da ću bilo gde naći . Neki zastoj u uvozu ili šta već ... Ako neko ima višak bilo bi dobro ...

Ako neko ima za prodaju ovu stvarčicu iz naslova može da javi ...

Donji sigurno ... Imao sam i sa prethodnim rolerom isti problem . Toliko se istrosio da je lanac poceo da struze preko metala , i ostavio tragove na njemu . Sve je to na sklopu zadnje nozne kocnice pa se oseca na cipeli kada je pritisnes . Tada sam zamenio donji roler i evo, trajao je dve pune sezone ... Mislim da se donji trosi vise , jer je lanac konstantno na njemu , a gornji dokaci tek povremeno , npr . kada je motor pod vecim opterecenjem ,a jos los put ...

Taj donji i pravi problem . Kada pritisnem zadnju kocnicu osecaju se vibracije na cizmi ...

Hvala ... To je znači 32 mm prečnik ...

Pozdrav drugari ... Zna li neko dimenzije rolera preko kojih kliza lanac . Dosli za zamenu ... F650 1994.god.

Ja sam taj znak uzeo preko Radulovića , trebao mi je za vizir . Evo šifre ... 03 Badge D=70MM 2 46637686746 $12.79

4. dan - Platamon - Igoumenitsa Prijao nam je jučerašnji dan odmora i vreme provedeno sa našim prijateljima i domaćinima , a u isto vreme nam se i pojačala želja da što pre osedlamo mašine i krenemo dalje . Za ovaj dan je planiran prelazak sa zapadne na istočnu obalu Grčke , ili sa Egejskog na Jonsko more . Po izlasku iz Platamona točimo gorivo i ubrzo izlazimo na autoput. Ali ne zadugo . Autoput nas iz ravnice koja se nalazi izmedju Olimpa i mora uvodi u klanac Tempi i autoput prelazi u običan magistralni put . Usled tektonskih pomeranja i nastajanja planinskih venaca Olimpa sa jedne, i Ose sa druge strane, vode velikog tesalijskog jezera, koje se nalazilo u njihovom zaledju, istekle su kroz klanac Tempi u more, ostavljajući, iza sebe tesalijsku ravnicu prema kojoj vozimo . Lepota kanjona i reke je fascinantna. U kanjonu treba obavezno stati i uživati u prirodi i pogledu na manastire koji se nalaze na okolnim stenama . Karakteristično je da kroz ceo klanac postoje dve pune linije, I njihov prelazak je ozbiljan saobraćajni prekršaj , a uz to i opasan jer je frekventnost saobraćaja poprilično velika . Ko hoće samo da poseti neki manastir i da se vrati nazad “legal” verzija je da se vozi još jedno 10-ak kilometara prema Larisi I onda na izlasku iz klanca ima naplatna rampa na kojoj može da se okrene I vrati nazad . Uskoro izlazimo iz klanca I put nas uvodi u tesalisjku ravnicu . Ne mogu a da malo ne čačnem istoriju . Pokrajine Tesalija i Epir, su u jednom trenutku slavnih Nemanjića bile deo velike srpske carevine pod okriljem Stefana Dušana - Silnog, cara Srba i Grka . Ta moćna srpska carevina, kojom se mi danas ponosimo, se prostirala od Dunava na severu do Korinta na jugu i od Jadranskog mora na zapadu do Egejskog mora na istoku. Možda malo gnjavim , ali priča o prošlosti i sadašnjosti svetih Meteora prema kojima se približavamo je priča o isprepletanoj istoriji Grka i Srba . Pored Larise, najvećeg i glavnog grada Tesalije smo samo projurili gradskom obilaznicom a do Meteora su nam još ostali Trikala i Kalampaka... Pauza pred Kalampaku . Dan je bio vreo , jedva smo našli malo hlada uz put i iskoristili za "cigaret" pauzu i osveženje . Prilazimo Kalampaki i ispred nas su se ukazale čudesne stene ... U gradić ne ulazimo , ali malo i o njemu . U letnjem periodu Kalampaka je pravo turističko mesto kao što su i sva turistička mesta u primorju. Jedino što je on udaljen od mora nekih stotinak kilometara. Dosta turista odvoji nekoliko dana da poseti meteorske manastire i uživa u njima. Kalampaka, gradić ispod Metora, je idealan za posete manastirima, jer ima dosta prečica, koje vode prema manastirima , do kojih stižete za nekih pola sata lagane ali naporne šetnje. Isključujemo se pre grada i počinje uspon ka manastirima ... A onda , eto i nas gore ... Sveti Meteori, monaški grad na stenama, su posle Svete Gore najveći i najznačajniji centar pravoslavalja na grčkom tlu . Meteori su zaista sveta zemlja jer je svaki pedalj zemlje, svaki kamen, pećina osvećeni od svetih asketa i mučenika koji su kroz vekove hodili ovom svetom zemljom. Po predanjima, Sveti Meteori su nastali u 11 veku dolaskom prvih asketa koji su se naselili u vetrovitim šupljinama ovih stena kojih na Meteorima ima na stotine . Za procvat Svetih Meteora velike zasluge imaju i bogati prilozi srpske vlastele i samog Cara Stefana Dušana . Danas šest manastira radi i otvoreno je za posetioce. Još malo slika sa Meteora . Stvarno prelepo mesto ... Hvatamo pravac prema Janjini i nastavljamo dalje odličnim lokalnim putem . Vozimo na priličnoj nadmorskoj visini i vetar nas pomalo šamara levo - desno . Ali slabo šta može da nas poremeti ... Pičimo, uživamo , upijamo sve oko nas ... Vrućina je povelika tako da koristimo priliku kada naiđemo na debelu hladovinu da se malo okrepimo ... Vozimo tako nekih 40-ak kilometara i onda izlazimo na čuveni autoput "Egnatia Odos" koji je ostavio u meni neki utisak pa sada moram malo i o njemu ... Taj fascinantni put se prostire od granice sa Turskom na istoku do Jonskog mora i Igumenice na zapadu , dužine oko 670 km, cena neverovatnih 6 milijardi evra ( ko će posle da kaže da su Grci bezveze sprcali sve kredite koje su dobili ... ) Ono što je mene oduševilo je da trasa ide preko planinskih masiva , tako da jaki udari vetra ( na šta brojne zastavice pored puta i upozoravaju ) i brojni tuneli i vijadukti dodatno pojačavaju dozu adrenalina . Našao sam podatak da ima 76 tunela ukupne dužine 99 km i neverovatnih 1650 vijadukta i mostova ... Imali smo i par "situacija" ... Npr. jedna moja kad sam navalio da obiđem šleper na mostu neposredno pre ulaska u tunel . Bila je blaga desna krivina i taman da ga preteknem vetar kreće da me gura na levo ka ivici tunela , bukvalno mi ispravlja krivinu i ne dozvoljava da oborim motor ... Nekako sam izborio , ali nije bilo naivno ... Pogled sa jednog od vijadukta ... Cela trasa je izgleda pokrivena kamerama , što smo Bogi i ja uvideli kada je ne baš prijatan glas počeo da se dere na nas preko razglasa. Zamislite , samo smo "onako stali" da se slikamo u sred tunela dugog 4,5 km. Ludaci ... Sva sreća nije bilo posledica , kazne i slično . Ubrzo stižemo u Janjinu , gradić okružen planinama sa svih strana , a kako sam od Bogija čuo bratski grad sa njegovim Požarevcom . Tražeći debelu hladovimu i bežični internet smeštamo se u jedan kafić na jezeru Pamvotide da se okrepimo i javimo svojim ukućanima . Bogi je iskoristio da preko video poziva čestita sinu rodjendan ... Dalje do Igumenice imamo dva izbora . Lepši ali sporiji i zahtevniji planinski put ili brži autoput . Odlučujemo se za drugu opciju da bi što pre stigli , raspakovali se i kulirali pored vode . Dakle ponovo Egnatia i pali ... Provlačimo se kroz Igumenicu i vozimo prema kampu Drepanos . Stvarno prelep kamp udaljen nekih 5km od grada , nalazi se na malom jezičku kopna koga opkoljava more sa dve strane . Kao za baksuz , kada smo stigli počeo je da duva poprilično jak vetar koji nam je pravio probleme pri postavljanju šatora . Jedva nekako uspevamo da ih ukrotimo i dobro uvežemo . I naravno , kako smo zategli zadnji kanap vetar , ko na dugme, prestaje da duva. Posle raspakivanja opet u sedla i nazad u grad u "nabavku" . Ostatak večeri , iako nije bilo baš toplo uživamo u zalasku sunca, ispijamo grčko pivo i sabiramo utiske sa današnjeg puta ... I naravno putanja tog dana

Dan 3 – smucanje po kampu i okolini , motori na "stand by" .. Budimo se uz karakterističnu pesmu olimpskih slavuja skrivenih po krošnjama ogromnih platana . Skoro je podne , naspavali smo se za sve pare . Sinoć smo , posle malo premišlajnja odlučili da uopšte ne palimo mašine , nego da ceo dan bude relaks varijanta . Naravno i da pomognemo Bobsu oko montaže konstrukcije i tende na njegovom kamp mestu . Naši apartmani Dok smo mi spavali radovi su već bili uveliko u toku . Ovde Bogi objašnjava majstor Grku da je malo nakosio te šipke i da bez srpske šljive nema šanse da uhvati vinklu ... Posle doručka sam krenuo malo u obilazak kampa , koji je kako smo i očekivali bio skoro prazan ... Inače se otvara 1. maja . Tu i tamo se takođe nešto majstoriše i vrše se pripreme za sezonu . U ovoj hladovini sam ja kasnije u junu i julu proveo 15 dana sa porodicom ... Naravno tada je još uvek sve bilo u zimskom snu , nesređeno i neraspakovano ... A evo , kako to izgleda u sezoni ... Došlo vreme da se ode malo i do plaže , osole noge i pozdravi more No.1 - Egejsko .... Sunce prži , pesak vreo a nigde nikog ... Valjda svi po defaultu čekaju taj jul i avgust ... Mič Presretač - čuvar plaže ... I tako posle malo švrljanja i razgledanja odlučujemo da danas posetimo bar jednu znamenitost ili ti turističku atrakciju u okolini . Između Olimpa, tvrđave Platamonas i crkve Svete Petke biramo treću varijantu . Bobsov otac se dobrovoljno javlja da nam bude vodič ( a i pomalo da iskrivinari poslove koje su oni započeli ) . Sedamo u Tundru i krećemo ka crkvi Svete Petke . Vozimo putem prema Larisi . Od kampa do crkve ima oko 15 km , ne može se promašiti jer se na parkingu pored puta nalazi veliki broj automobila i autobusa sa jedne i druge strane puta . Odmah ispod puta se nalazi mala pijaca gde se prodaju ikone i suveniri. Posle pijace prelazimo viseći most skriven u krošnjama džinovskih platana . Zapamtio sam čak i ime reke - Pinios . Crkva Svete Petke je veliko svetilište grka. Po predanju, Sveta Mati Paraskeva je, na svom putu prema Larisi zatečena lepotom ovog svetog mesta, u pećini u kojoj se danas nalazi crkva, provela nekoliko dana . U blizini se nalazi nekoliko desetina izvora koji izbijaju iz litica i ulivaju se u reku , tako da je voda led - ledeni ( negde oko 10 stepeni ) , naravno pijaća je, i na onoj vrućini dođe kao melem za dušu . Samo se najhrabriji i pokvase , evo Bogi je izdržao celih 10 sekundi .. Jedan od izvora se nalazi u pećini i za njega se veruje da je čudotvoran. Interesantno je da se do samog svetog izvora dolazi uskim pećinskim hodnikom u kojem se bukvalno morate pognuti i, polako proći, pazeći da ne udarite glavom u tavanicu, koja je visoka tek nešto preko metra. Sam izvor se nalazi u dubini pećine ali je voda dovedena u mali mermerni sud, tako da je na dohvat ruke. Ulaz u crkvu i oltarski prostor ... Ceo kompleks je uredjen tako, da u njemu možete napraviti piknik i provesti ugodno vreme, jer je postavljen veliki broj stolova i klupa svuda okolo Posle lepe ekskurzije vraćamo se u kamp i priljučujemo radovima da bi uspeli sve da završimo pre mraka . Sledi najkomplikovaniji deo - krojenje i postavljanje tende ... Ovde Bobs kudi jedno drvo , gde baš tu da poraste ... Uspeo sam da se iskradem u jednom trenutku i odem do plaže da malo uživam u zalasku sunca ... Poslove završavamo na vreme i odlazimo u nabavku do grada . Od radnika u prodavnici naručujemo za ujutru i jedan Ciporo ( domaći Uzo ) za poneti ... Spremamo sendviče za sutra . A posle naravno druženje i priča do kasno u noć ...