Subota, 19. jul, predhodno veče podesio sam telefon da zvoni ujutro u sedam. Dogovor je da krenemo u 8h kako bi na Zaovine stigli u popodnevnim satima. Oko osam burazer me budi rečima, "ustaj ako misliš da krenemo pre devet!". Nekako sam smogao snage da se odvučem do kupatila. Nešto kasnije keva mi reče kako je čula alarm u mojoj sobi tri puta, ja ga naravno ne čuh ni jednom. Boško (na forumu b.m.) takodje malo kasni, ali iz opravdanih razloga, prespavao je u bg-u gde radi, mašina ga čeka kod mene u garaži, javlja mi da kod mene stiže negde oko 9, tako da je polazak sa dogovorenih 8 prebačen za pola 10.
Polazak
Planirana ruta je : Indjija - Ruma - Šabac - Valjevo - Bajina bašta - Mitrovac - Jezero Zaovine.
Po proračunu sa nekoliko online routera do cilja ne bi trebalo da imamo više od 250 km. Nedelju dana ranije rezervisali smo smeštaj blizu jezera, tj. manju vikendicu na jedno noćenje. Imali smo ludačku sreću i iz prve uboli slobodan vikend (između smene gostiju koji ostaju po deset dana), gazdarica nam kaže da inače ne izdaju na jedno noćenje ali da će ovaj put napraviti izuzetak jer je baš 19. na 20. kuća prazna.
Put od Inđije, preko Rume, do Šabca je poprilično monoton pa slike sa ovog dela puta izostaju. Oko 10:30 prelazimo most na ulazu u Šabac i skrećemo levo prema Valjevu. Put dalje je bez greške, tri trake široke i više nego dovoljno, blaga uzvišenja i nizbrdice, uživancija. Jedini minus je zaobilaznica ispred Valjeva kod sela Draginje, put je ovde blago rečeno očajan, vozi se slalom izmedju rupa oko 10km. U 12h stižemo u Valjevo.
Možda sam bio ovde na nekoj pauzi u sklopu neke ekskurzije ili kao klinac sa mojima, ako jesam, definitivno se ne sećam. Stekao sam utisak da je Valjevo mali grad, nemam pojma zašto, nekako mi je svuda bilo tesno, da li na bajku na ulici, da li na šetalištu ili uživajući u jednom od kafića, svuda sam imao taj osećaj skučenosti. Popili smo kafu, obavili fiziološke potrebe u toaletu i pružili korak gradskim šetalištem. Oko 14h krenuli smo dalje ka Bajinoj Bašti.
Stižemo u Valjevo
Bašta jednog od kafića na gradskom šetalištu
Par slika za uspomenu
Kako smo odmicali od Valjeva tako je put bivao sve zanimljiviji, krivina za krivinom, polako se penjemo, priroda te tera da staješ na svakih sto metara i slikaš u ne dogled. Imao sam tu sreću da me negde kod Debelog brda ubode osa u butinu, kroz pantalone, trudio sam se da ignorišem bol, posle pola sata smaranja nestao je, valjda je skontao kurva da mi ni uz pomoć deset takvih zolja neće skinuti osmeh s lica.
Negde kod Debelog brda, valjda..
Mogli smo ovako ceo dan..
Jedna strana krivine
i druga
Nastavljamo dalje, ali na kratko, ne vredi...
Krivine, čista desetka
Pržimo dalje i dolazimo do Bajine Bašte, ne nadano upadamo u gužvu i gubimo skoro ceo sat. Uspevam da procitam sa jednog banera "Drinska regata 19.7.2008. ..." Totalno ne informisani o tome da se taj vikend odrzava rafting nekako se probijamo kroz kolone i tu odlučujemo da nastavimo nešto dužim putem, tj. da produžimo putem ka Višegrdau ali da se posle tridesetak kilometara isključimo za Mitrovac, kako bi napravili krug i u povratku se vratili preko Perućca.
Posto je vreme za rucak odavno proslo, a poslednji put smo jeli jutros oko 9, svraćamo u kafanu "Kod Kurte" na ručak, posle pola sata čekanja konačno i dočekasmo jedan slobodan sto na terasi, gužva je ne normalna, čovek se ubija od posla. Kada smo zavšili sa klopom ispred kafane začu se grmljavina, bacam oko na put, četvorica bajkera sa natpisom "Arhangel" na leđima parkirali su mašine kod Kurte u dvorištu. Razmenili smo par reči s njima i nastavili dalje ka jezeru. Kroz nekih 20 km ugledasmo u daljini jezero, uz kez od uva do uva stajemo kako bi napravili par fotki.
Vozimo dalje i na oko 240 kilometara stižemo do ogromne brane, neverovatan prizor, bilo je vec 19h tako da je sunce bilo spremno za zalazak i usput pravilo neverovatne odsjaje na vodi.
Mašine poziraju..
Boško pozira
Sada je trebalo nastaviti dalje ka vikendici, ali kuda? Sećam se samo da je neko odjednom rekao, pa eno je tamo vikendica! Tačno sa druge strane brane, na vrhu brežuljka čekao nas je smeštaj.
Pošto smo i to pitanje rešili trebalo je još samo pronaći bilo kakvu prodavnicu u blizini i kupiti par piva, par kesica kafe i neke grickalice. Jasna se tada seti da smo upravo prošli pored jedne prodavnice, vraćamo se nekih 500 metara nazad ali nas zatiču zaključana vrata, na vratima stoji natpis "radno vreme od 09h do 17h", maler. E tu je već prevladalo blago razočaranje u grupi jer je bilo sve izvesnije da ćemo večeras uživati uz 1,5l soka i vodu sa obližnjeg izvora. Do Mitrovca ima oko 10 km, a pitanje je da li i tamo išta radi u ovo doba... Ipak rešimo da se odkotrljamo do vikendice, iskuliramo i onda dogovorimo šta ćemo i kako ćemo.
Javljamo se gazdarici da smo stigli, govori nam da slobodno uđemo, vrata su otključana. Ako bih morao da dam ocenu bila bi to čista desetka za smeštaj, jednostavno o svakom detalju se vodilo računa, sve je besprekorno usklađeno, jednom rečju prelepo.
Smeštaj
Parking ispred kuće
Tada sam na satu imao oko 250km, rezerva se još uvek nije upalila, što znači da imam goriva za još +/- 40km (svi smo krenuli sa punim rezervarima). Kod Boška je situacija slična, s tim što je rezervoar na drag star-u za nijansu manji nego na sv-u. Problem je, mislili smo tada, što moj brat, Bane, sa majesty-em neće dogurati do Bajine Bašte, gde se nalazi prva pumpa, do tamo smo imali nekih 35km, a njemu je kazaljka odavno zalepila na poslednju crtu. Po njegovoj špekulaciji i proračunima imao je za još oko 20km, što će reći, neko će ujutro sa flašom na pumpu po gorivo… Al’ ajd’ sad, šta je tu je, omanuli smo u proračunima, ništa strašno, nešto ćemo već smisliti sutradan.
Raspakovali smo se i krenuli u kraću šetnju. Tišina koja tamo vlada je neverovatna, po malo jeziva, tek po koja ptica se oglasi kako bi malo razbila monotoniju i uverila vas da ipak niste sami u ovoj ne dođiji. Spustili smo se do obale manjeg jezerceta koje se nalazi odmah ispod vikendice, napravili nekoliko fotki a potom, pošto je već pao mrak, vratili se na tuširanje i pravac krevet.
Splav "Vuk", izgleda ne radi već duže vreme..
Nedelja, 20. jul, budim se oko 8 h, prokleta ovca je ovde postavljena umesto budilnika, šeta oko kuće i mekeće kao luda. Svi su već na nogama, pakujemo se. Imamo rok da do 12h napustimo kucu. Plan je da odmah krenemo ka Mitrovcu i preko Perućca stignemo do Bajine Bašte gde ćemo sipati gorivo i svratiti negde na doručak/ručak.
Dobro jutro
Splav "Vuk" po danu
Oko 9h krećemo nazad. Držimo lagani tempo kako bi potrošnju sveli na minimum. Prelazimo prvih 15 kilometara, prolazimo Perućac bez zaustavljanja i za nekih 20 minuta stižemo do Bajine Bašte. Stajemo na prvoj pumpi. Ipak smo svi dogurali dovde, benzina nije nikome zafalilo, čak šta više zaključili smo da nam makine troše i dosta manje nego što smo očekivali, nekima se rezerva jos nije ni upalila ,raspitujemo se usput za neki restoran na reci, upućuju nas na izlaz iz grada i restoran “Studenac”.
Detalji sa deonice Mitrovac - Perućac..
Oko 11:30 stižemo u kafanu, cene pristojne, hrana još bolja, posle sat i nešto odmora nastavljamo dalje.
Pogled sa terase
Pogled na meni ;D
Dogovor je da se bez mnogo zaustavljanja vratimo istim putem preko Valjeva do Šabca gde ćemo napraviti pauzu za kafu (prvu jutarnju koju nikako da dočekamo).
Negde oko 16h stajemo na pumpi u Šabcu, kod mosta na ulasku u grad. Kafa! Umorni od sunca i vrucine i pomalo od puta ispijamo produženu ekspres ;D kafu jer nemaju nes i brže bolje zavrćemo gas ka Indjiji kako bi neki uspeli da stignu na posao do 19h (jbg, nekima je ova nedelja ipak bila radna). Oko 17h bili smo na ćupriji ispred moje-naše kuće.
S leva na desno: Ivan (nucleus), Boško, Jasna i Bane.
Znam da smo trebali malo bolje isplanirati put, možda ga i pomeriti za neki drugi datum kako bi uskladili slobodne dane, pa obići ovaj kraj u malo više dana i bez žurbe, ali, ne znam, meni je (a veujem i njima ) ovako bilo sasvim ok i odlično smo se proveli. Preporučio bih svima da obavezno obiđu ovaj kraj ako već nisu jer je prava šteta živeti u Srbiji a ne videti ovakvu lepotu, ili bar jedan njen deo.
