Церским јунацима у походе
Јуче ми се јави идеја да бих могао да одјездим до планине Цер – чувеног излетишта бајкера овог краја. Наравно уз обавезну посету места по коме је Цер најпознатији –споменика церским јунацима подигнутог изгинулим српским јунацима у Церској бици.
Мало историје - Церска битка је знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914.. на широком простору планине Цера у којој је храбра српска војска извојевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографији помиње се и као Јадарска битка, јер су се главне операције одвијале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степе Степановића. ( извор http://sr.wikipedia.org/sr) .
Беше позван и чика Штампар, да се придружи овом путешествију, али авај – породичне обавезе му не дозволише да оседла своју Јаворку. Како год – дотични господин је пар дана раније одрадио ваљан посао са кондезатором и карбом на МЗ-у, те је путовање било само питање моје жеље.
Пут је водио преко Вуковог Тршића и села Драгинац до Текериша. После посете споменику и музеју у селу Текериш, где је срдачно вашег преплавила бујица емоција, наставило се ка планинарском дому на Церу. Место је јако лепо и то је, како већ рекох, традиционално првомајско састајалиште бајкера из Јадра, Мачве и Подгорине. Од лика који ради ту сам сазнао да су цене прилично повољне – преноћиште је 300 динара. Смештај је у осам двокреветних соба и једној соби са двадесет лежајева, тако да би и МЗ Свет могао ту нешто да искомбинује. Дом ради до краја септембра.
После кафице – курбла, гас и спуст преко Јошеве и Јадранске Лешнице, кући. Све у свему око 80 км лепог пута (понегде са мањим рупама ) кроз питоми Јадар. Слике су у наставку.
Поздрав од Милошенде!