Fotografije sa trke 1000 Happening:

Sad sam čuo da je vozač koji je pao u klasi 600 hepening (Đole) zadobio povrede dva pršljenja. Nisam video trenutak pada ali imam fotografiju motora iz boksa: P.S. Biće još fotografija, dok proberem i sredim....

Na krivini Laguna Seca se odmah skontam sa redarom (sudijom) i malo po malo, kroz priču on meni da slobodu da se šetam i fotografišem iz raznih uglova. Neke su pozicije bile rizične ali sam bi spreman da skačem u kupine ako vidim da me je neko nanišanio! Taman sam se zagrejao za fotografisanje i čujem preko radio stanice sudije da je pao neki vozač i da je izgleda ozbiljna povreda u pitanju. Slede trenuci neznanja o tome šta se dešava i pometnje među sudijama dok neko nije javio da se istakne crvena zastava i trka se prekida! Čujem da se pravi pauza pola sata i žurim do krivine na kojoj je pao vozač (duga leva ili dve leve pred ciljni pravac), stižem kada ga je sanitet već odvezao i sklonjen motor. Trka se ne može nastaviti dok se sanintet ne vrati na stazu i bude u pripravnosti! Saznajem da je vozač ima opasan highside i da se motor prevrtao, kasnije u njegovom boksu saznajem da je van životne opasnosti ali ne i detalje povreda... Posle nekog vremena, trka se nastavlja i ja nastavljam da radim svoj posao Kada sam iskoristio sve dobre kadrove na spoljnoj liniji krivine, uz dozvolu sudije, pretrčavam stazu (da sam to pokušao u Misanu verovatno me još uvek ne bi deportovali ) i fotografišem sa unutrašnje strane krivine, dok motori prolaze na par metara od mene. Mogao sam i bliže da priđem ali nisam poneo makro objektiv a i ne bih da zbunjujem i ometam vozače... Trka se zavšava a ja nisam siguran ko je pobedio, znam samo da vozač koga poznajem nije pobedio i da je vozač koga sam upoznao pao, srećom bez posledica! Preostali vozači (pojedini) me pozdravljaju ili poziraju za slikanje, nisam siguran! Kako dalje slede trke za trkom, letimice pregledavam slike da vidim da li su potrebne korekcije, brišem neuspele i zadovoljno čekam sledeću trku, hepening 1000!

Kao po pravilu, kada idem da fotografišem trku, ne stignem mnogo da ispratim... No, da krenemo redom, malo kasnim jer se radilo do 5 ujutru pa stižem pred kraj 125SP trke ali pravim par slika na onoj krivini gde je pregib na asfaltu (duga leva krivina pred ciljni pravac): Zadnji točak je u vazduhu - baš na tom mestu je pregib na asfaltu i ceo motor gotovo poskoči preko njega... Trka nešto kratko traje i odmah po završetku odlazim na omiljeni deo staze koji od milošte zovem, Kraljevačka Laguna Seka i čekam trku 600 Happening!

Imate li iskustva sa zaštitom intelektualne svojine - fotografije od neovlašćenog korišćenja od strane trećih lica i pravnih odredbi, kazni i prava autora intelektualne svojine u tim slučajevima?

Vila Obrenovića u Smederevu

FF je dosta skup a skupa su i stakla za njih... Mada, ne bih se bunio za D800 ukoliko druga serija bude malo bolja

D7000+18-105 i za ovu fotografiju CPL Inače, D7000 ima dosta naprednih i korisnih opcija koje nemaju stariji profesionalni aparati - recimo D300 ili D300s. Ima svjih mana u odnosu na ove aparate ali i mnoge prednosti. Za moje potrebe i moje mišljenje, bolji je od njih i mislim da je trenutno najbolji NIkonov aparat DX formata... Pitam se šta će D7100 da donese

Smederevska tvrđava, juče

Prirodnjački muzej u Svijalncu, radovi su još uvek toku!

Pogled iz San Marina na "pola" Italije Na žalost, bilo je oblačno i velika vlažnost pa nije mnogo daleko da se vidi... inače, kada se "napne", vidi se i more i brodići na moru...

Nedelja, dan trke U nedelju kasnimo na trke zbog izleta do San Marina. Kroz glavnu kapiju prolazimo u trenutku kada počinje krug za zagrevanje, na šta nam gromoglasna buka nedvosmisleno ukazuje. U trku do staze vidim da je mnogo veća gužva nego prethodnog dana, što je za očekivati. Stižem na prvu krivinu i trka već počinje. Buka koja se čula napolju, tokom starta kruga za zagrevanje je pet puta manja od buke koja se čuje na samoj stazi. Nedelju dana nakon trke mi se ježila koža kada sam prijateljima opisivao taj trenutak. Na brzinu vadim aparat i hvatam motore u provoj krivini. Jedna od prvih slika koje sam tog dana napravio mi je i najdraža: Leon Camier u prvoj krivini, dok mu iz auspuha kulja poveći plamen. Pretpostavljam da prilikom starta, karburatori prehranjuju motor gorivom i na puštanju gasa u krivini se pali nesagorelo gorivo. Dosta motora puca u tom trenutku i baca plamen ali sam ja uspeo da uhvatim pravi trenutak! Kao što sam i prvog dana primetio, trka se ne može pratiti iz prvih redova te se koncentrišem na fotografisanje ali pamtim poredak i imam neki uvid u to šta se dešava. Nadam se da uspem da uhvatim još interesantnih trenutaka kao onaj sa Kamijerom. Dosta brzo se završava trka (moj subjektivni osećaj) i pratim pobednika i njegovo slavlje: Domaći vozač na domaćem terenu i domaćem motoru i to u Italiji! Nije potrebno posebno opisivati euforiju. Redari su vidim u transu. Čini mi se da niko ne bi primetio i da izađem na stazu u ovom trenutku ali ne rizikujem i fotografišem sa distance. Biaggi staje kod grupe redara, koji su spremili gusarsku zastavu, koju mu vezuju oko vrata. Nakon trke, odlazim do novinarske sobe da pokupim propusnicu za grid jer mi je u San Marinu stigao SMS sa obaveštenjem da mi je odobren ulaz. Naravno, pored mene ide reka fotografa, mnogo više nego juče i naravno ja sam jedan od retkih koji ide pešaka... Primećujem i da su tribine na startno-ciljnom pravcu pune do kraja. Nastaviće se...

Kakva završnica Moto2....

Polako se navlače oblaci i počinje po koja kap kiše. Za svaki slučaj se povlačim nazad u padok jer nemam kišnu zaštitu za foto-opremu. To se pokazalo kao odličan potez jer je firma Federal Mogul, odnosno Ferodo jedan od sponzora Fixi Cresent Suzuki tima i ugovorili su obilazak njihove garaže. Ulazimo na zadnja vrata, odmah levo se nalaze police sa gumama, umotane u grejače i uključene u struju. Na podu stoji agregat kome je skinut poklopac ventila i nisam siguran da li se sklapa ili rasklapa. Iza paravana prolazimo do glavne garaže, gde se nalaze dva motora, jedan je Kamijerov a drugi Hopkinsov. Oba motora su dosta rasklopljena i gotovo je za ne poverovati da će se za sat vremena naći na stazi! Dosta mlada ekipa mehaničara radi na motorima, iako je garaže mala za dva motora i toliko majstora, niko nikome ne smeta. Čak ni ne komuniciraju među sobom, barem ne verbalno. Primećujem da razmenjuju poglede i kad-kad se nasmeše. Svako radi svoj posao i kada se gleda sa strane, deluju kao da jedan čovek upravlja svima, kad ekstenzioni dodatak za Simse – Sims WSBK Family! <br style="mso-special-character:line-break"> Trudimo se da ne smetamo puno a primećujemo da je počeo i Pit Walk, gde gledaoci sa najskupljim ulaznicama imaju prilike da se prošetaju kroz Pit Stop, dobar deo vozača deli autograme, fotografiše se sa ljudima. Mi nismo imali propusnice za Pit Walk ali smo iskoristili gužvu i pravo iz Suzukijeve garaže se uključili u gužvu i prošetali po ostalim garažama. Iskoristili smo i priliku da uzmemo autograme (potpisane postere) od Sajksa i Melandrija – što je meni posebno drago jer mi je trenutna kaciga Nolan, Melandri replika – jedna od retkih koja mi je bila taman! Naravno, najveća gužva je bila kod Bijađijeve garaže te se nismo ni trudili da se probijemo. U svoj toj gužvi koja je trajala 15ak minuta, primećujem da pace cars već dolaze, tačnije čujem ih i onda primećujem da je u pitanju Romeo Đulijeta, auto koji me asocira na pitomu reklamu za neku kreditnu karticu neke banke... totalno nebitno ali me oduševljava zvuk automobila a kasnije i brzina istog! Sumnjam da je u pitanju fabrički auto! Pri izlasku iz pitlejna, primećujem da su motori već sklopljeni i da se polako pripremaju za superpole 1. U Isto vreme počinje kiša da pada pa odlučujem da kvalifikacije odgledam iz novinarske sobe. Usput primećujem kolege koji sa kabanicama preko foto-aparata polako odlaze na stazu. Pojedine navlake za one moćne tele-objektive su toliko velike da bi četvoročlana porodica mogla da se sakrije od kiše ispod nje. Iz novinarske sobe mogu da gledam statistike svih vozača u realnom vremenu, prenos sa staze a vidi se i ciljni pravac i dešavanja ispred garaža što mi je interesantnije. Pojedini vizači motore ostavljaju ispred garaža a pojedini ulaze u garaže. Mehaničari vrlo brzo menjaju gume i „tvikuju“ ukoliko je nešto potrebno. Te sve traje par minua, nakon čega vozač izlazi iz garaže, motor ga čeka i vraća se na stazu! U međuvremenu je kiša stala i voze se po suvom. Staklo na prozorima je izuzetno debelo i pokušavam da slikam kroz njega, izbegavajući refleksije iz unutrašnjosti. Zbog kiše je otkazan jedan od tri superpolova (kvalifikacije) i voze se samo dva. Nakon kvalifikacija, na kojima je Sykes bio najbrži, svi motori odlaze na merenje nivoa buke iz auspuha, što privlači pažnju velikog broja ljudi. Nisam baš najbolje razumeo šta tačno testiraju ali bih rekao da su svi prošli! Nakon kvalifikacija, nalazimo se na štandu Federal Mogula, gde smo se družili sa Federikom Sandijem, vozačem Grillini Progea tima, koje Federal Mogul sponzoriše. Nisam najbolje razumeo da li je nov vozač u timu ili je na zameni ali se nije najbolje snašao na BMWu, pored toga to je bio najsporiji na kvalifikacijama, tri puta je pao sa motora u toku dana. Vidi se da ga loš rezultat nije pokolebao ili je teški profesionalac i sa osmehom na licu odradio druženje i fotografisanje... Nakon toga se subota na stazi završava za nas jer su planirana druga dešavanja a i iskoristili smo priliku da se okupamo u ledenom moru. Nakon celog dana provedenog na nogama, prepešačivši grubo 7-8km, hladna voda mi nikako nije prijala i imao sam grčeve u mišićima za koje nisam ni znao da ih imam! Nastaviće se!

U putu do novinarske sobe vidim gomilu fotografa kako sa raznih strana staze dolaze različitim prevoznim sredstvima. Mnogi zuje skuterima, jednom rukom vozeći a drugom držeći OGROMAN objektiv, pojedini vuku ogromnu torbu sa točkićima pored skutera (pretpostavljam da je foto oprema unutra), neki se voze biciklama, neke voze kombijem a dobar deo ide pešaka kao ja. Pojedini sa sobom imaju opreme više nego što moja kuća vredi, zajedno sa garažom i autom u njoj, no tešim se da je to iznajmljena oprema – redakcijska ili se barem tako ponašaju prema njoj. Viđao sam ljude sa tako dobrim objektivima koji su tako oljuskani, izgrabani i izudarani da sam se čudio kako još uvek rade! Razumem ja da su metalni (za razliku od mojih plastikanera) i da su predviđeni za teške uslove rada ali... Na putu do novinarske sobe, primećujem da istovaruju jednog koji je promašio put kroz krivinu. Bolničko vozilo za motore je Lada Niva sa prikolicom. Odlazim u novinarsku sobu, zabezeknut njenom veličinom! Nalazi se iznad garaža i iz nje se vidi pitlane i startno-ciljni pravac. Na monitorima se vidi prenos dešavanja sa staze i brojne statistike, od trenutnih vremena po krugu i sektorima, vremenskih prilika, idealnog kruga i još mnogo toga. Kroz prozor se vidi i ogroman ekran, koji nije postavljen za novinare već za gledaoce iz VIP tribina, iznad novinarske sobe. Za one koji su bili na stazi, odmah nakon treninga, kvalifikacija i bilo kog dešavanja na stazi, štampaju se statiske i okačinju na zid levo, razvrstane po danima i klasama. Tako da ako vam treba statistika prvog slobodnog treninga u petak, klase 600 Superstock, tražićete ga čitavih 20 sekundi. Svaka stolica se rezerviše (ne znam da li se plaća) i dobijate utičnicu za struju i LAN kabl za pristup internetu. Takođe možete uzeti ormarić za odlaganje opreme, gde će biti bezbedno zaključan. Mnogi ostavljaju opremu na stolu jer je sve pokriveno kamerama a zvaničnici imaju naše fotografije i SVE podatke, tako da je mala verovatnoća da će neko nešto ukrasti, posevno jer je najmanji objektiv veličine flaše koka kole od dva litra sa 10% gratisa... Prijavljujem se za grid pass sutradan, naravno ne može za obe trke pa ostavljam njima da me rasporede kako im je lakše, prva ili druga. U sobi se pored automata za vodu nalazi i frižider sa flaširanom vodom i zamislite - ne naplaćuje se ! Odlazim ponovo na stazu jer uskoro počinju superpole kvalifikacije. Dolazim ranije i vežbam motion tracking na drugom pravcu neke superstock klase. Mnogo je teško ispratiti motor koji ide preko 200 kada si na 10ak metara od njega – ali mnogo teško. Nakon par puta mi se zavrtelo u glavi i već sam gubio ravnotežu od naglog cimanja! Mislim da bi derviši bili majstori motion trackinga na moto trkama! U pauzi između dešavanja na stazi, redari izlaze iza zaštitne ograde i pregledaju stazu, verovatno traže fleke od ulja, delove koji otpadaju sa motora (da na kažem kojih) i oklopa. Koristim priliku da napravim panoramu prve tri krivine i pravca iza 6. Krivine, na kojoj sam vežbao motion tracking malopre. Primećujem da za zaštitnu ogradu koriste jako kvalitetne gume! Većina guma u ovoj barijeri bi bez problema prošle tehnički pregled kod nas a da ne pominjem da bi se "glat" prodavale od 20€ do 60€ (za veće, niskoprofilne)! Nastaviće se...

Prilazim ograđenom delu i čuvaru iza koga se vidi zaštitna ograda i deo staze. Nadam se da će me zelena akreditacija omogućiti prolaz tuda! Prolazim check-point i već se nalazim uz zaštitnu ogradu i pripremam aparat. Nije neka pozicija, nalazim se na spoljnom delu prve krivine i dosta sam delako od staze zbog velikog prostora za izletanje i izlaska iz bokseva koji me takođe deli od staze. Pravim par fotografija ali sa ovog mesta definitivno ne mogu da nađem dobar kadar. Preko puta, na unutrašnjem delu staze vidim kolege fotografe i skapiram da bi trebalo tamo da odem, samo da vidim kako i kuda! Vraćam se nazad i hodam polako, gotovo na prstima kako ne bih probudio bolničare koji su našli hladovinu ispod elisa helikoptera Da sam na njihovom mestu, uključio bih i ventilator na keca, da malo ohladi! Vraćam se u padok i kapiram da treba da pređem preko staze da bih ušao u unutrašnji deo. Penjem se stepenicama i stižem u ograđeni deo ali je sve zaključano i mogu samo da odem na brdo, gde su gledaoci. Vraćam se istim putem rešen da nađem nekog redara koji zna engleski... Naravno u tome ne uspevam ali pokušavam da jednom od njih objasnim gde želim da stignem. Sa 10ak reči italijanskog, pomešanim sa španskim i francuskim mu objašnjavam gde želim da budem i da fotografišem. Razumeo me je Italijan ali umesto da mi pokaže rukom on mi priča na domaćem jeziku umesto da mi rukom pokaže. Vidim ja da je sada na mene red da ga razumem ali su mu ruke neme ali provalim u kom smeru gleda dok razmišlja o putu kojim treba da idem. Zahvalim mu se i taman da pođem da lutam, on me vuče u kombi – nadam se da samo hoće da me odveze Srećom po mene, odvezao me je do unutrašnjeg dela staze nekim tunelom ispod same staze. Kako je staza dosta široka i samim tim, tunel dugačak, već mi nije bilo svejedno Konačno se nalazim tamo gde sam hteo da budem i gde su malopre bile kolege fotografi! Postavljam uz crvenu liniju, kapiram da samo dotle smem da priđem jer nena zaštitne ograde i planiram fotografije koje želim da napravim. Ocenim teme krivine, gde bi trebalo da budu u najvećem nagibu i da ne davim sa tehnikalijama fotografisanja, pravim dosta uspelih fotografija Nakon toga ih hvatam malo na ulasku u krivinu: Prva krivina je brza i teško je raditi motion tracking u visokom zumu, tako da moram da slikam širim uglom pa da kropujem ili mi na licu mesta kropuje po pola motora... Kada sam već počeo da prepoznajem kadrove, završio se i prvi trening i idem malo u obilazak staze da nađem nova mesta za fotografisanje. Kako je završen trening, vidim gomilu fotografa koji na biciklama i skuterima naviru sa svih strana. Kapiram, ovo su iskusne kolege, snašli se za prevoz a ne kao ja pešaka. Shvatim ja da sam po tom pitanju hendikepiran i da se ograničim na prvih 6-7 krivina, koje su u relativno uskom delu i da 4 krivine mogu da "hvatam" sa jednog mesta i odlučim da ne istražujem ostatak staze jer bih MNOGO vremena izgubio da pešaka idem od krivine do krivine. Nastavak sledi

Kao što sam već pominjao, zahvaljujući firmi Federal Mogul imao sam jedinstvenu priliku da uživo gledam trku svetskog Suberbike šampionata u Mizanu i zahvaljujući njihovoj angažovanosti da dobijem fotografsko-novinarsku akreditaciju i gotovo neograničeni pristup stazi i svim dešavanjima na istoj. No, krenimo redom. Kako se približavate stazi, pre nego što se i vidi kompleks, zvuk motora u suludim brzinama vas obaveštava da ste na pravom putu. Kada ste već pored samog kompleksa, gužva oko ulaza, redari koji propuštaju automobile, gomila parkiranih motora, policija itd... jasno govore da se tu nešto važno dešava. Zahvaljujući nalepnici za parking (koja se kupuje uz karte) uspevamo da se parkiramo iole blizu staze, mada smo u nedelju zakasnili i parkirali se na 10-15 minuta hoda od ulaza. Da je bilo malo dalje, verujem da bi zaboravili gde smo ostavili vozilo. Vraćamo se na subotu ujutru, gde smo nakon parkiranja dugo tražili tri šatora gde se podižu novinarske akreditacije, ne zbog toga što ih je bilo komplikovano naći već što niko od redara ne zna engleski ili ne zna gde se one podižu. Prolazimo kroz glavnu kapiju i nalazimo se u padoku, gde se nalaze štandovi proizvođača motora, opreme, delova, sponzora, fan klubova i svih onih koji su povezani sa superbike šampionatom. Uz glavnu zgradu gde se nalaze garaže, novinarska soba i tribine, parkirani su kamioni timova tako da su zadnja vrata prikolice na par metara od ulaska u garažu. Subota je, voze se treninzi i kvalifikacije i nema mnogo ljudi u padoku i uspevamo da provizorno vidimo gde se šta nalazi, pokupimo informacije o programu dana jer komentator sve vreme govori na italijanskom preko razglasa i gotovo nam ništa ne pomaže jer ne baratamo italijanskim. Fotografija je slikana sa ulaza u novinarsku sobu i pokriva oko 180 stepeni sa leve i desne strane. Skroz levo se nalaze boksevi timova iz nižih klasa (600/1000 Superstock, Junior Cup i slično). Paralelno sa njima u uglu (otprilike u pravcu unibatovog štanda) nalazi se SBK selo sa RV (kućama na točkovima) vozača i tu naravno nemamo ni mi novinari pristup. U sredini panorame se nalazi SBK Paddock Show, gde se mogu pratiti trke i vremena na monitorima, igrati simulacije Misano staze, kupiti oficijalne majce, kačketi itd... Tu se i organizuju intervjui sa vozačima nakon trka i druga dešavanja (izbor za miss). Odmah desno, iznad SBK Paddock Show šatora, vidi se glavni ulaz. Direktno ispod mesta sa kog je fotografisano, ograđeno metalnom ogradom, nalazi se prostor gde se nakon trke vrše merenja nivoa buke motora. Krajnje desno, nalaze se parkirani kamioni Superbike timova i odatle je ulazak u garaže. Fotografisano je ispred ulaza u novinarsku sobu koja direknto gleda na pit-lane i startno-ciljni pravac a iznad se nalaze VIP lože i pobednička postolja. Evo malo fotografija raznih štandova i kamiona unutar padoka: Štand Federal Mogula, tačnije baštica sa dosta stolova i samoposluženjem (voda, sokovi, vino, pivo, hrana itd...) se nalazio na krajnjoj desnoj strani, preko puta prolaza na stazu i tribine, tako da nam je to bilo najlogičnije zborno mesto u svoj toj gunguli. Dogovaramo sastanak na tom mestu za ručak i svako odlazi na svoju stranu. Ja, naravno, prvo želim da izađem na stazu, vidim gde se šta nalazi i nađem dobra mesta za fotografisanje trke. Nastavak sledi...

Pozdrav, stiglo se kući nakon 3-4 sata, sada tražim neki link da odgledam trku jer se sa samo staze (iza zaštitne ograde) ne može videti BAŠ ništa a italijanski ne razumem baš najbolje, tako da se čuje ime vozača kada ga uzbuđeno vikne ali nemam pojma da li je pao, pretekao nekoga, neko ga pretekao... pa da se srede utisci i počnem sa obradom fotografija, kojih ima oko 5.500... Utisci su više nego pozitivni i kada izbliza pogledate kako ti momci voze, možete samo da ih poštujete i da im se divite, koliko god vam neki vozač bio antipatičan... No, o svemu tome narednih dana...

Biće još slika kada pređemo na drugu stranu, ako me ponovo ne uhapse! Plava zgrada je zgrada policije i priveli su me na "informativni razgovor" dok sam je fotografisao... Edit, evo nas na drugoj strani! Etno selo "Moravski konaci" u Velikoj Plani:

U nedelju 10. juna, po programu je sedma trka WSBK šampionata, na stazi Misano Adriatico u Italiji. Staza je dizajnirana 1969. sa prvobitnom dužinom od 3.488 metara i udomila je prvu trku 1972. 1993. godine povećava se dužina staze na 4.064 metara a 2006 menja ime u današnje - Misano World Circuit. Iste godine se ponovo menja struktura staze, proširuje se na 14 metara, menja se smer vožnje i produžuje staza. Vlasnici staze su prošle godine, 3. novembra, najavili da će staza biti nazvana po tragično nastradalom vozaču, Marku Simončeliju. Danas, staza ima dužinu od 4.226 metara, 6 levih i 10 desnih krivina sa ciljnim pravcem dugim 510 metara. Voziće se trke svih klasa, Superbike, Supersport, Superstock 1000, Superstock 600 i KTM Junior Cup. Nakon 6 trka, vodeći u šampionatu je Max Biaggi na Apriliji, ispred Melandrija na BMWu i Toma Sajksa na Kawasakiju: 1. (1) Max Biaggi Aprilia Racing 160.5 points 2. (5) Marco Melandri BMW Motorrad 142.5 3. (2) Tom Sykes Kawasaki Racing 142.5 4. (3) Jonathan Rea Honda WSBK 141 5. (4) Carlos Checa Althea Ducati 130.5 6. (6) Leon Haslam BMW Motorrad 103 7. (7) Sylvain Guintoli Effenbert Liberty Ducati 95 8. (Eugene Laverty Aprilia Racing 86 9. (9) Davide Giugliano Althea Ducati 64 10. (10) Jakub Smrz Liberty Effenbert Ducati 61.5 11. (11) Michel Fabrizio BMW Italia GoldBet 46 12. (12) Leon Camier FIXI Crescent Suzuki 42.5 13. (19) Chaz Davies ParkinGO MTC Aprilia 39 14. (15) Ayrton Badovini BMW Italia GoldBet 34 15. (13) Maxime Berger Effenbert Liberty Ducati 30.5 16. (14) Hiroshi Aoyama Honda WSBK 30.5 17. (16) Lorenzo Zanetti PATA Ducati 25 18. (17) Niccolo Canepa Red Devils Roma Ducati 25 19. (18) Joan Lascorz Kawasaki Racing 17 20. (22) Loris Baz Kawasaki Racing 11 21. (20) Leandro Mercado Pedercini Kawasaki 9 22. (21) David Salom Pedercini Kawasaki 9 23. (23) John Hopkins Crescent Fixi Suzuki 8 24. (24) Peter Hickman FIXI Crescent Suzuki 7 25. (25) Bryan Staring Pedercini Kawasaki 6 26. (26) Mark Aitchison Grillini Progea BMW 3 27. (27) Josh Brookes FIXI Crescent Suzuki 1 Zahvaljujući ljubaznošću kompanije Federal Mogul, ekipa BJBikers novinara (koju čini moja malenkost), naći će se na samoj trci, tako da možete da očekujete fotografije sa staze, dnevne izveštaje i naravno, pored izveštaja sa trke, izveštaje sa svih dešavanja koje nemamo prilike da vidimo i ispratimo preko TV prenosa!

Velika Plana

Da oživimo malo ovu temu:

Nije uspelo ni sam Pinkom ni Grand Paradom, Zvezdam Granda, raznim špancima, latino-amerikacima i sada turcima pa neće ni sa ova dva komentatora...