Harley Davidson VR1000, motor koji se razlikovao od svih modela koje je ova firma ikada napravila. Smeo poduhvat ove firme sa velikim planovima vezanim za brzinski moto-sport, koji se nasuprot uloženom trudu ipak nisu ostvarili...
VR 1000 projekat počinje 1988 kada je projektant u HD dobio zadatak da konstruiše agregat. Kako je uspeo da završi samo donji deo agregata, ostatak posla je 1989. poveren Roush Racing-u da završi preostali deo posla. Za VRa su u HD imali velike planove, vodom hlađeni V-Twin sa direktnim ubrizgavanjem je bio kao stvoren za superbike trke. Kada su u Roushu imali agregat koji radi, HD "otkupljuje" Steve Scheibe, mladog inženjera iz Rousha kako bi ceo projekat završili u svojim pogonima. Mike Eatough, bivši konstruktor ramova za Moto GP je doveden u HD da napravi ram za VR 1000 - koji je po mnogima ocenjen kao jedan od najboljih superbike ramova.
Dug period od nacrta do gotovog proizvoda je verovatno najveća greška HD u celoj ovoj priči. VR projekat, započet 1988 je tek 1993 imao prvu test-vožnju na Gratten Raceway u Mičigenu. Da je VR ugledao svetlost dana ranije istorija bi bila malo drugačije napisana jer je Ducati 90ih godina dominirao SBK scenom sa V-twin dizajnom sličnim kao kod HD. VR koji se pojavio na takmičenjima 1994 je imao 150hp nije bio preterano konkurentan, ali da se pojavio 1990 ili 90 ne bi prosao nezapazen.
Da bi bilo koji model motocikla mogao da učestvuje u AMA Suberbike trkama, mora da bude legalan za uličnu upotrebu. Ne obavezno legalan u SAD, već bilo gde u svetu. Kako bi HD koštalo skoro čitavo bogastvo da preprave VR1000 da može da se prodaje i registruje (emisija gasova, buka...); VR se legalno prodavao u Poljskoj. Proizvodio se u narandžasto-crnoj kombinaciji tako da je desna strana bila crna, a leva narandžasta.
Ostale karakteristike
Agregat: V-twin pod uglom od 60 stepeni,4-taktni, vodom hlađeni, sa po dve bregaste u glavi i po četiri ventila
Radna zapremina: 996ccm
Prečnik klipa: 97.99mm
Hod: 66.04mm
Stepen kompresija: 11.6:1
Ubrizgavanje goriva: Magnetti Marelli
Prečnik usisa: 54mm
Ogibljenje: napred - Showa USD, 11.94cm hoda; pozadi, aluminijumska četvrtasta viljuška sa Showa amortizerom, 13.45cm hoda
Točkovi: 5-krake felne, Dunlop 120/70-17 napred, Dunlop 185/55-17 pozadi
Kočnice: Dva diska, 6-klipna klješta i jedan disk sa dvoklipnim klještima pozadi
Ram: Aluminijumski
Menjač: Petostepeni
Suva težina: 177kg
Međuosovinsko odstojanje: 140.97
Sistem podmazivanja: Suvi karter
Obrtni moment: 135.58NM @ 9000 rpm
Snaga: 150HP @ 10,000 rpm
Svoju trkačku premijeru je imao 1994 na trci u Dejtoni 200 pod okriljem AMA Superbike takmičenja. Tim su činila dva vozača: Miguel DuHamel i Fritz Kling, koji nije vozio u Dejtoni, već narednu trku. Iako je dobro započeo trku startovavši sa 68 pozicije napredujući do 20. mesta kada mu je u 22. krugu otpao kontra-teg sa radilice. Iako je Duhamel imao vremena po krugu bliska vodećim mestima, VR očigledno nije bio spreman za dugačku izuzetno brzu trku kakva je Dejtona, agregat se bukvalno raspao posle 120km trke.
Na sledećoj trci, Mid-Ohio, kvalifikovao se da startuje trku iz prvog reda i bio u vođstvu kada mu je otpala ručiča menjača, tako da nije uspeo da završi ni ovu trku. U narednoj trci u Brainerd je kratko izletanje sa staze sprečilo DuHamela da trku završi na podijumu.
Na kraju sezone DuHamel napušta HD tim i prelazi u Hondu, a na njegovo mesto dolazi bivši Cagiva cozač, Doug Chandler. Kako je Doug bio povređen više nego što je vozio, najveći uspeh VRa u te sezone bila je pol-pozicija Chris Carr-a na trci u Pomoni. To je ujedno bila prva i jedina pol-pozicija VRa. Te sezone je VR1000 ponuđen i privatnim timovima.
U sezoni 1996 je HD tim imao više malera nego neuspeha. Tom Wilson, koji je te sezone vozio VRa, je na Mid-Ohio trci je diskutabilno zavrsio na 2. poziciji posle prekida trke u 13. krugu. Trka je vožena po kiši i posle par ozbiljnih padova konačno prekinuta u 13. krugu u kome je Tom prvi prošao kroz cilj. Međutim kao finalni rezultat su uzeti rezultati 12. kruga u kome je Tom bio drugi. Na trci u Sears Point-u su oba VRa bila u prvom redu (drugi i treći) ali posle ponovljenog starta trke, kvačilo na VRu nije bilo na visini zadatka te se na ovoj trci HD nije našao na podijumu. Ostatak sezone je protekao bez nekih većih uspeha kao i narednih nekoliko sezona. Jedino vredno pomena je 3. mesto na Sears Point Raceway i drugo na Pikes Peak Intl Raceway koje je osvojio Pascal Picotte.
Sezona 2000. je bila posebno poražavajuća, najbolji plasman koji su postigli je bilo 8. mesto na trci u Loudonu. Tim je imao dosta problema i sa upravom HDa oko opstanka u daljem takmičenju. Svake jeseni je dovođeno u pitanje učešće u takmičenju sledeće godine. Trošili su ogromne sume novca na razne vozače, vođe timova, mehaničare, ali sve bez rezultata. Eksperimentisali su i sa različitim proizvođačima ogibljenja, kočnica, viljuški ali sve bez rezultata. Na jednom od testova su stavili supersport Suzuki GSX-R 750 pored VR 1000 Superbike i rezultat je bio porazavajuć. Na stazi je Suzuki bio jednako brz kao i VR. Problem je bio u tome što 12 godina star projekat nije mogao da se takmiči protiv bujice noviteta iz Japana i Evrope i stalnim povećanjem snage. VR jednostavno nije imao dovoljno snage da se takmiči!
Na kraju sezone 2001 HD uprava je izjavila da se povlači iz daljeg takmičenja, da neće pružati podršku privatnim timovima i da nema planove da se vrati superbike trkama, IKADA. No kako bilo iz ne tako proslavljenog VR1000, HD je sakupio dosta iskustva u radu sa direktnim ubrizgavanjem i vodom hlađenim agregatima koja su kasnije primenjivali u drugim modelima. Konkretno iz VRa je 2002. nastao VRSCA V-Rod.
Orginalni tekst na:
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=101&Itemid=38
