@maxster Pretpostavljam da je lepo... Heh znam šta me čeka s'godinama pa zato sada i putujem ovako. Hvala! Nemam ljudi slike Talijanki! Morate i sami nesto istražiti, pa mi onda javite da li sam upravu. Hvala svima na lepim rečima!

9. - nedelja 9. 2012 Bidim se rano, polako krećem da se pakujem, sve stvari su oprane... Malo se igram sa Banditom, dok Velja spava. Vidim da ne planira skoro da ustaje, morao sam ga probuditi. Pozdravismo se, malko sam ga nacrkavao što nema motor da krene samnom. Tužno mi je rekao uskoro će biti, pa dogodine idemo zajedno na jug Italije! Krećem polako pun lepih uspomena od ova dva dana provedena kod brata Velje. Put me vodi do mesta Fiesso pa dalje Bartolomea uz reku Adige, to je neki van magistralni put (belo obeležen na karti). Prolazim kroz mala ravničarska italijanska sela... Nakon ne znam koliko vožnje stižem u Veronu, u samom centru pitam čika policajca mogu li da parkiram motor, čika odobrava. Ovaj suvenir iz Venecije mi je do Verone spao 3 puta sa motora, pa sam ko ludak trčao da ga neko ne pregazi. Ulazak u Veronu. Polako odatle krenem u obilazak bilo je oko podne, napolju lepo i sunčano. Na ulicama Verone ima dosta turista, ja malo prozujao, slikao i polako krećem ka motoru. Pažnju mi privuče jedan gospodin obučen u rimskog legionara koji stoji ispred koloseuma. Hteo bi da zapali cigaru, ali ga muči to sto mu ne radi upaljač. Snimih to i pravac ka njemu, dok sam mu se približavao vadim upaljač, a on kao malo dete. Čini mi se da su mu se oči zacaklele od sreče... Poklonih mu upaljač, a on meni zauzvrat pakovanje TIK-TAK bombona. Slikasmo se i razmenismo par reči u ovom stilu: Evo ga prijatelj! Legionar mi je ulepšao dan! Od Verone nastavljam dalje prema jezeru Lego de Garda, hteo sam od Verone da dodjem do Peschiera de Garda. Promašio sam malo i prišao sam jezeru kod mesta Garda, ali da nisam promašio ne bih sreo grupicu Vespaša koji su krenuli u jednodnevnu vožnju oko jezera... Vozim se uz jezero sve do mesta Torbole, napolju je divno. Put uz jezero veoma dobar i atraktivan za vožnju, a voda je toliko lepa da na sami pogled u nju poželis da si u njoj. Ali ne znam zbog čega se nisam bućnuo, valjda me je opilo to uživanje u vožnji! U jednom gradiću sam stao, jer sam video prodavnicu nautičke opreme i ronilačke. Odatle sam nastavio do Torbole pa zatim drugom stranom jezera, put sa te strane je isto atraktivan za vožnju. Vozi se putem koji je uklesan u stene sa dosta tunela iz kojih se pogled pruža na jezero... Stižem u Brešu iz Breše nastavljam dosadnim magistralnim putem za Milano. Mrak još nije pao ulazim u Milano, grad me nenormalno podseća na Beograd u IGO kucam adrsu Via Fratelli Fraschini 3. Tu se nalazi studenski dom gde zivi moja prijateljica Iva, koja studira u Milanu. Posle nekog vremena stižem na adresu tačno ispred doma, parkiram motor, predjem preko puta da popijem kaficu i da zovnem Ivu da vidim gde je. Naručujem makijato, zovem Ivu kažem joj da sam ispred doma. Dolazi za 20minuta, kaže čekaj! Razmišljam u sebi ''JOK POBEĆIĆU''. Dolzi Ivica popismo pićence, ispričasmo se i krenu da plati račun... Hehhh sta napraviše ti Italijani od devojke, naravno bila je sprečena u tom pokušaju. Udjemo u dom ja sa motora uzeo samo stvari koje mi trebaju za to veče. Da portir ne bi provalio da uvodi ilegalca. Popesmo se na drugi sprat gde je njena soba, prolazimo pored nekih zajedničkih prostorija. Vidim da je upitanju internacionali dom, sede pijuckaju, sviraju, UHHHHH!!! Sve mi se više svidja sto sam ovde, ali muči me to sto ne mogu tu da se zadržim par dana! Dolazimo u sobu, brzinsko tuširanje, oblačenje i pravac napolje. Ahhhh da cimerka u sobi joj je AZIJATKINjA mojoj sreči nije bilo kraja (preferiram Azijatkinje)! Sedamo na Zvončića, Iva me vodi u obilazak Milana... Vozikali smo se ulicama po centru, pevušili uz muzikicu i u pauzama mi pričala gde se šta nalazi. Parkiram motor i krećemo u obilazak centralnog dela Milana. Stajem da kupim sladoled, Iva predlaže teramisu, MOŽE! Ne znam koji mi je ovo sladoled od kako sam stigao u Italiju. Zivim na sladoledu, kafi i sirevima... Stižemo do centra i te famozne katedrale, koja je stvarno prelepa! Tera te da držis pogled na njoj i divis se arhitekturi te gradjevine. Još malo prošetali po Milanu modnoj prestonici i centru glamura, dok sam se ja krivio i glupirao po ulicama istog! Nakon toga Zvončić stupa u akciju, a moj lični navigator (Iva) se gubio po ulicama i nasumično nam pokazivao put do doma... Bilo je to simpatično veče ustvari ceo taj dan je bio divan! A mislim da je recept za to: SVAKI DAN POMOZI JEDNOM RIMSKOM LEGIONARU! Nastavak sledi...

8. - subota 9. 2012 Malo sam duže odspavao neko obično, lenčario i razvlačio se po kući sa debelim (Banditom)... Utom i Velja stiže kući, pa klopa - ponovo neki super italijanski recept. Odemo malo do grada, gledali u jednom kafiću GP ( čini mi se da je bio GP, nepratim pa ne znam). Pa zatim u kupovinu, nekih namernica i naravno neko vince da se pijucka malo. Rešio sam da ostanem još jedno veće kod Velje, dogovoreno je da uveče odemo malo do Ferrare sa još jednim drugarom. I tako dan prodje u leškarenju i ispijanju Emilije (Rose penušavo vino). Neka neko samo pipne Zvonce! Pade veče, drugar dolazi po nas, pravac Ferrara. Malo su me upoznavali sa gradom, stvarno lep grad. Subota je uveče na trgu prepuno omladine sa flajkama piva u ruci. Retko se ko može sresti da ne pije alkohol, svako je kupio u marketu neku alkoholnu supstancu, nosi u kesi i naravno pored toga gustira jedno dok šeta, sedi ili vozi bajs. U jednom delu ovog putopisa sam spomenuo da mi se čini da mladji u Italiji uopste ne pate od kompleksa, a pogotovu devojke. Na ulicama Italije se mogu sresti lepo obučene devojke, koje su krenule u noćni provod, a prevozno sretstvo sa kojim idu u grad im je bajs (kod nas popularan kao partizanka). U korpi od bajsa torbica i pored torbice kesa sa pivom, totalno opusteno... Nakon malog upoznavanja sa gradom drugari su me odveli u najstariju vinariju u Ferrari sa tradiciom preko 600 godina, rekli su mi da to nikako ne smem da propusti kada sam već tu. Naraučili smo vince po njihovom izboru, ja sam samo klimao glavom. Po prvi put u zivotu sam probao tako dobro vino, a kao mislio sam da sam neki poznavalac alkoholnih supstanci. Sedeći tako na terasi vinarije koja se nalazi u uzanom prolazu, kuda neprekitno prolaze ljudi i gde se nalazi jos dosta kafića u nizu. Mogao sam da zapazim da retko ko sedi u nekom kafiću. Ulaze uzimaju piće i izlaze napolje, neko nastavi da šeta dalje, neko ostaje tu ispred sedi na bicikli ili na nekim pločnicima, mnogo se razlikuju od nas... Kod nas samo da se zasedne u kafanu da se jede i pije ili sto bih ja rekao da se pusti korenje, pa ko duže izdrži! Sedeli smo još malo u vinariji pa promenismo lokaciju... E da razočarao sam se u Italijanke, očekivao sam da će to biti pune ulice visokih, crnih, tršavih devojaka, koje nemilosrno gaze ulicama! Ali nešto se sasvim drugo sreće, valjda oni sićani Italijani ne umeju to da održavaju... NARAVUČENIJE: Ne verujte u televizor!!! Još malo se promuvasmo kroz uske ulicice Ferrare i polako nazad kući. Kući Velja i ja dovršismo Emiliju i na spavanjac! Sutra me čekaju novi HORIZONTI... Nastavak sledi...

7. - petak 9. 2012 Posle sinoćnog razmatranja karte odlučio sma da se danas spustim do brata Velje (MK Stižem Dušo) u Ferraru, obećao sam... Nemam puno kilometara do tamo, tako da mi se ne zuri nigde. Ostao sma kod Marka do popodne, malo razgovarao sa njegovim roditeljima, spakovao stvari i polako krenuo. Markov otac. Bio je bas topao dan i velika gužva na putu iz Treviza sam krenuo magistralnim putem za Veneciju od Venecije sam produžio do mesta Mesola. Taj juzni deo Veneto oblasti je ravničarsko područje prilično dosadno za vožnju. Nadao sam se da ću voziti uz severnu obalu Jadranskog mora, kada sam gledao kartu magistralni put je ucrtan tik pored mora. Ali od mora na tom putu ni traga ni glasa! Vozi se kroz nepregledna polja žitarica, malo izvlače prosek vinogradi i voćnjaci koje sam svremena na vreme posećivao (jabuke su odlične). A inače voćnjaci su zastićeni od svih zivih vremenskih prilika i neprilika, osim od slučajnih putnika namernika. A celu tu vožnju upotpunjavaju vodeni kanali (klasične žabokrečine). U tom delu Italije se već može videti pisutnost smeča pored puta. Stajem na neku pumpu da odmorim, na kojoj sam malo popričao sa kolegama koji su krenuli u voznju do krajnjeg juga Italije. Čujem se sa Veljom, kaže da ga zovem kad budem bio u nekom mestu pre Ferrare... Nastavim dalje nakon Masole skrenem desno ka Ferrari, ukucam to mestašce u IGO. Navigacija me je odvela veoma simpatičnim putićem, na kom sam samo mogao sresti ogromne John Deere traktore koji izlaze iz nepreglednih ravnica. Stižem u Tresingallo zovem Velju brzo se nalazimo... Odemo kod njega Bandit (Američka Akita) verno čeka na kapiji, brzinsko presvlačenje i pravac Jadran na kupanje. Stignemo tamo, razočarenje, plaže na severnoj obali Jadrana su bezveze! Peščane plaže koje nastaju iz ravnice... Kafići koji se nalaze na plaži su udaljeni od vode nekih 800m, tako da i ne vidis more kada sedis u kafiću. Vetrovi su jaki i more je dosta nemirno, tako da se stvara utisak kad pogledas u more da je prljavo. Jer jaki talasi podizu pesak sa plaza koji zamućuje vodu... Ipak smo se odlučili da malo sednmo u kafić. Malo smo razgovarali, a Bandit je kulirao i privljačio pažnju svih prolaznika. Koji su bili oduševljeni izgledom ovog prelepog psa! Italijani: ''bella, bella, bella RASEEE'' , a mi po hiljaditi put taj dan ''Amerikano AKITAAA''. Zatim sledi pitanje Italijana: ''Beno'' (ne znam kako se pise, ali pitaju da li je miran) i onda prilaze i maze debelog... Vratismo se u Tresingallo malo sedesmo u nekom lokalnom baru, tu Bandita svi znaju pa je dobrodosao u svakoj kafani i radnji. Pa onda kući, bratac Velja mi je pravio neku italijansku klopu koja je bila odlična! I sve to zalismo nekim pivcetom...

6. - četvrtak 9. 2012 Ustajem ujtru Marko je otisao na posao, izadjem na terasu sa njegovim ćalom, uz kaficu malo porazgovarasmo kako se zivi u Italiji... Oni su se davno preselili tamo, priča mi da se dosta stvari i tamo promenilo, a ja uzivam u tim pričama. Sa Markom sam se sinoć dogovorio da idemo u Veneciju danas, on će pokušati da izadje malo ranije sa posla. To je nekih 50km vozom od njegove kuće... Hteo sam sam da idem, ali pošto mi je spomenuo da i on nije bio odavno nagovorio sam ga da podje. Kupismo karte za voz, 8e je povratna karta... Nismo puno cekali POLAZAK!!! Očekivao sam da će biti ona brza mašina, ali nije... I ovaj se moze nazvati brzi voz u odnosu na one nase KLAJ-KLAJ mašine. Zbog tih naših vozova sam i zamrzeo prevoz vozom. Sećam se pre dok nisam spoznao čari motora, kad krenem na more vozom sa društvom od Užica do mora (jadranskog) treba čitava večnost iskren ću da budem napijem se tri puta do tamo (mladost ludost)!!! Posle četrdesetominutne vožnje kroz par italijanskih gradića stižemo u Veneciju. Prvi utisak previše ljudi, a ne volim guzvu nikako i nigde! Nisam asocijalna ličnost, ali velike gužve mrzim... Ja kao dete iz provincije kada stignem u Beograd nikada se ne vozim prevozom idem peške uvek, a kad sam primoran na to u stanju sam da čekam dok ne stigne prevoz u kome moze normalno da se stane. Evo par sličica: Lepo je videti, mada smatram da ljudi tamo idu samo da bi ispunili sebe i sutra mogli da kažu bio sma u Veneciji. Šetajući po tim ulicama Venecije imao sam osećaj da sam već bio tu. Ne volim ta na daleko poznata turistička mesta, sve sto tamo vidim, video sam i pre toga na TV-u kao klinac uz kulturno obrazovni program, kasnije na internetu. Tako da takva mesta na mene ne ostavljaju jak utisak, dok prirodna bogatstva mnogo vise cenim i znam da uživam u njima i naravno mala sela na koja slučajno naidjem u kojima vidis pravu kulturu nekog naroda. Mada to sve zavisi od čoveka do čoveka. Par dana pred polazak na ovaj put u tom kafiću Zeppelin koji sam malopre pomenio u Basti sam sedeo sa par prijateljica i pitale su me gde idem ove godine. Rekoh im da mi je ovogodisnji plan da se malo vozikam po severnoj Italiji na sta je jedna od njih bila zgranuta (ona je bila tamo) sta ćes tamo, dosadno je, nema nista da se vidi... Samo sam klimnuo glavom i nabacio blaženi osmeh! Što bi rekao naš narod: '' Neko nešta, neko nešto'' Evo još par sličica: hehehehe... Ova hoce da me bije!!! Bilo je tu i nekih bolida! Posle oblilaska Venecije po paklenoj vrućini vratismo se na stanicu, malo se gubili po njoj i napokon usli u voz koji je bio prepun... Vratili se kući, malo odmorili, pa onda krenuli u mali noćni obilazak kolima - Veneto oblasti u Italiji. Marko mi je pokazivao obliznje male lepe gradiće i neka mesta koja on često posećuje... Prićao mi neke dogodovštine koje su mu se dogadjale po tim mestima. Zatim smo otisli do jednog zamnka, odakle pogled puca na gradiće u podnožju brda. U zamku se snimala neka istoriska serija, a mi uz italijanski spricer uživali u ambijentu... Napokon da upoznate i moju pratecu ekipu! Oko ponoći stigli kući, Marko legao da spava, ujtru radi... Ja još malo sedeo za kompom prebacivao slike i na karti gledao kuda krenuti sutra. Dan koji je ostao iza mene je bio fantastičan!!! I da HVALA VAM PRIJATELjI ŠTO POSTOJITE... Nastavak sledi...

Ne znam, znam da je bio neko... Ja sam se zaustavljao na svakom "G.P." i ako sam znao da tu vise nema granica! Ali kao dete koje je odraslo u zemlji Srbiji imam naviku da stanem na svakom prelazu... Ali posto vi kazete da nema nikoga, tada su bila uniformisana lica na Ljubelju. Mozda su bili i policajci nemam pojma... Ja sam stao covek mi je odmahnuo rukom da prodjem. Hvala!

Ceo krug koji sam taj dan napravio je oko JULIJSKIH ALPA... Znam dobro da je Triglav vrh od 2864m.n.v, ali isto tako za taj deo tu gde sam se ja nalazio karta kaze da je to NACIONALNI PARK TRIGLAV! Zato sam i napisao da sam sedeo i gledao vrhove Tiglava, misleci na vrhove u Nacionalnom Parku! E sad mozda moja karta ne valja... Na ovo sto kazes da sma nasao carinika... Bio je neko na punktu ne znam iz kog razloga, ali je bio! Isto kao sto je bio i kada sam iz Italije ulazio u Svajcarsku iz Svajcarske ponovo u Italiju(i tako za jedan dan tri ili cetri puta, na svakom prelazu je bio neko) iz Italije u Sloveniju posle Trsta. Hvala ti prijatelju sto me prosvetljujes!

5. - sreda 9. 2012 Budim se sa osmehom na licu, imam utisak da mi je tokom cele noći stajao tako. Pakujem stvari, danas odoh za Austriju ovaj deo Slovenije sam obišao. Nema smisla da se zadržavam i ako deda insistra na tome... Pozdravljam se sa njima i polako ka G.P. Ljubelj i dalje ka Klagenfurtu. Lepa vožnjica dolazim na G.P. standardno carinik odmahuje rukom da prodjem. Prolazim pored Firlacha, nailazim na lepa mala seoca usput... Pre Klagenfurta skrecem levo put me vodi pored jezera idem lagano ka Villach. Oduševljavam se kako su lepo uredjena mala mesta kuda prolazim. Kod mesta velden skrećem levo, idem ka jezeru Faakeer See. Tamo se sada odrzava veliki skup motociklista i obožavalaca Harley Davidson motora... Približavam se jezeru i već počinju da se sreću grupice motora koje su krenule ka skupu. Uključujem se na put koji vodi oko jezera, sve je lepo organizovano put je jednosmeran tako da nema gužve. Oko jezera su svuda kampovi i ako jos uvek nisu popunjeni, jer je skup počeo prethodni dan. Osecam da će za vikend da bude ludo! Ja ne planiram da se zadržavam, prozujaću malo, videti šta ima da se kupi i odoh dalje. Trebao sam da ostanem ovde, da se nadjem sa Krčetom. Ali pravo da vam kažem nisam sad u fazonu nekog vrtoglavog opijanja i smeta mi gužva. Hocu da idem dalje, jednostavno HOĆU DA SE VOZIM! Zadrzao sam se u tom centralnom delu dobra tri četri sata, obilazio, razgledao, ponekad se i oduševljavao nekim stvarima, a mogu reci i pomalo nervirao. Kad vidim napucane cene HD opreme koja je bukvalno tesko sranje! Kupio neke naočare i još neke sitnice... Vreme je da se podje dalje. Lepo je posetiti ovo i planiram sigurno jednom da odem namenski ovde i da provedem 3-4 noći... Od jezera nastavljam dalje ka Villachu, usput nailazim na Louis totalno neplanski! Ali dobro je doslo da ispobam neku opremu koju planiram da kupim. I tu sam sigurno ostao nekih sat vremena. Od Villacha idem ka Tarvisio naravno nekim sporednim putem... Dolazim na formalni G.P. gde nema zive duše! Opa ušao sam u Italiju. Idem ka Tolmezzo Počinje da pada neka kišica stajem da oblačim kišnjak i dalje nastavljam ka Passo d. Mauria. Na putu do prevoja vozim po nekoj blagoj kišici, put nije nesto prometan. Izlazim iz jednog levog harta pa zatim ulazim u blagu desnu kivinu kad skoči Srndać na pola metra od prednjeg točka, nekako me omaši! Prvo sam se tako pogubio, a posle toga sam se zacenuo... Šteta sto ga ne pregazih imao bih klope za deset dana putovanja! Na putu samo dvojca Austrijanaca i ja, svremena na vreme prestizemo jedni druge kako ko staje da se slika. Stajem u ovom selu da malo osmotrim kartu, da vidim gde sam tačno i kuda dalje. Razmisljam da idem ka Cortini, ali u svakom slučaju to ću posetiti kada se budem vraćao sa Passo del Stelvia i Dolomita. Krećem da se spuštam ka Trevizu, pa dokle stignem... Tamo imam drugara koji me je zvao kod njega u goste. Vozim se pored reke Piave magistralnim putem, ima guzve, ali ja polakice idem, muzikica je upaljena, kišica pada... Bilo mi je intresantno kada sam se vozio kroz tunele. Ulazim u jedan kiša pada nakon nekoliko kilometara izlazim iz tunela ni jednog oblačka na nebu nema, zetim ulazim u sledeći - izlazim kiša ne da pada nego imam utisak da kapljica moze da polomi vizir koliko se cuje kad udari. Stanem na jednom proširenju pogledam na kartu vidim da sam blizu Treviza nisam očekivao da ću danas stići. Pošaljem drugaru poruku, malo se protegnem. Još uvek nista ne odgovara, nema veze imam do tamo još nekih 70km. Taman dok stignem valjda će mi poslati adresu. Pada mrak još se nisam dokotrljao do Treviza, ograničenja su mala, a o gužvi na putu da vam ne pricam pogotovu o onih zadnjih 15km... Dolazim do centra grada, lep grad, vidi se da ima pozamašnu istoriju iza sebe. Vadim mobilni od ovog drugara ni traga ni glasa. Nadjem parking za motore, lepo osvetljen. Prkiram motor oko Zvončića samo skuterčići na parkingu. Preko puta parkinga vidim neku lepu gradjevinu i dosta omladine koja sedi na stepeništu. Skidam tank torbu i polako krecem da zauzmem mestašce, već merkam gde da se uvalim vidim par devojaka od toga njih 3 kovrdzave (slab sam na to). Sedam pored pokušavam da udjem u neki razgovor sa devojkama, ali kazu da me ne razumeju! Pihhhh ti kleti Italijani, niko nezna Engleski... Šta da se radi, vadim kartu gledam i obeležavam kuda sam danas prošao. Ovaj se ne javlja, nema veze vec sam isplanirao da malo obidjem centar i kasnije samo da se pružim pored motora na parkingu odspavam malo pa ujtru otom-potom. Krećem da se muvam po uskim uličicama prekrivenim kaldrmom. Oduševljavam se arhitekturom, dok odnekle dopire zvuk valcera. Prepustio sam se svemu tome, vrtoglavo sam lutao iz ulice u ulicu, prolazio kroz haustore. Na jednom mestu sam zastao i uživao u gledanju Italijana koji su na trg došli da bi odigrali Valcer. Damama koje u rukama nose jedan par cipela samo za igru i čekaju da ih neko pozove na ples. Divio sam se tom prizoru i bilo mi je krvo sto ne znam da igram valcer... Čim se vratim kući savladaću osnovne korake u valceru! Vidim već sve manje ljudi ima na ulicama pogledam u sat, bliži se ponoć, nebo je vedro, kako ću samo lepo da spavam. Vratim se na ono stepenište preko puta parkinga, zaključim da je ta velika zgrada ustvari njihov univerzitet. Sednem tu jos malo onako zamišljeno sam gledao u Italijane mojih godina, totalno su drugačiji od nas... Čini mi se da uopšte ne pate od kompleksa, za razliku od većine naše omladine koja ima problema sa tim! Ooooppp zvoni telefon... Javljam se kad ono drugar: ''Izvini tek sam sada video poruke, gde se nalaziš ? Dolazim odmah!!! '' Eeee bas mi se neda... Pomislih Ahhh da totalno sam zaboravio da vam spomenem maloletne Italijane koji svremena na vreme naidju na svojim KTM-ovim, Husqvarna i ostalim full cross motorima! Pojave se tako, niodkuda zagrme ne znaš ni sam odakle izbijaju naprave opstu gungulu i samo nestanu... A posle nih se pojave i karabinjeri u automobilima, koji bezuspešno pokušavaju da ukrote bandu besnih bajkera! Dodje i moj drugar Marko sedesmo još malo na tom stepeništu razgovarasmo o svemu sto sam video i prošao do sada. A inaće često se vidjamo u Bajinoj Bašti pa nije bilo potrebe za neke ozbiljnije teme. Do njegove kuće od centra imalo je nekih 10km, malo smo se usput zezali stajali smo po pumpama da kupimo piće i naravno ja nisam mogao da odolim da ne prozborim dve-tri mudre reći sa damama sumljivog morala kojih ima u velikom broju po pumpama... Dodjosmo u stan, pa spavanjac! Danas je bio super dan pomislih u sebi i zaspah sa istim onim osmehom sa kojim sam se probudio. Nastavak sledi...

Malo te ispravljam... Bura, (slovenački burja) je jak hladan severni vetar, koji je prisutan na tom području, Vipavska dolina, slovenačko i hrvatsko primorje i udari bure dostižu preko 100 km/h. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D1%80%D0%B0 Ja se stvarno izvinjavam, ali tako su meni rekli... Ne znam onda kako se zove taj deo puta, u jednom momentu vodi paralelno sa auto-putem i svuda su znakovi za jake bocne vetrove. Cak ima i digitalnih znakova za zabranu voznje kamperima. U svakom slucaju hvala Tomo!

Hvala Paučiću! Sledeće godine, ako ne prodam Zvončića ponovo idem po Evropi... Pa se možda i sretnemo!

Hvala. Što se tiče kacige ova Jet Nolanova mi završava posao. Na njoj retko kada spuštam vizir, jer imam odličnju zaštitu od vetra (vizir na motoru)... A i vezujem se za stvari! U par navrata sam hteo da uzmem neku flip-up kacigu, ali svaki put pare koje sam odvoio za to bile su utrošene u neko putovanje...

Drago mi je drugari da vam se svidja ovo moje PISANIJE!

4. - utorak 9. 2012 Budim se oko 9 na karti gledam na koju ću stranu danas. Današnji plan mi je da odem u obilazak Triglava, Bleda, Bohinja i da se uveče vratim u bazu. Odlično sam to smislio. Izlazim iz sobe baba je spremila doručak čeka me na stolu. Još malo priče sa babom i dedom, vreme je da se krene u jednodnevni izlet. Krećem iz Bistrice pri Tržiću za Bled, ali putem koji vodi kroz planinu (Tržić - Begunje) prelep put za voznju. Sa tog puta se uključujem na magistralni put koji vodi za Bled. Stižem na Bled, lepo turističko mestašce, uredjeno, prepuno turista... I ako sam prethodni dan išao tamo kolima i napravio krug oko jezera, to sam i danas uradio samo naravno motorom. Napravio par fotkica (malo se krivio) Bled je stvarno lep i ko nije bio treba da poseti. Odatle nastavljam dalje ka Jasenicama i dalje prema Podkorenu. Lep put non-stop se vozi u podnožju dva brda, divni pejzaži se mogu videti. A i uživati u istim, zato što je delimično ravno sa par blagih krivina... Kod Podkorena, malo pre Kranjske Gore skrećem levo. Put vodi ka vrhu Vršić preko N.P. Triglav, vrlo atraktivan put prva deonica je asfalt, a nakon toga kreće kocka. Sa dosta hartova i puno braće motociklista. hihihihiihihihihihi... Vole ovce Malo slikanja na vrhu i nastavljam dalje ka mestu Bovec. Fenomenalna voznja, stajem na jednom proširenju, vidim putić koji vodi dalje u šumu pretpostavio sam da me tamo čeka neki vidikovac. Nakon 50m pešacke staze izlazi se na prelep vidikovac. Odmah sam se vratio do motora da pokupim šolju, kafu, neke grickalice i zaseo. Sedeo sam tu nekih sat vremena uživao u pogledu koji se pruža na vrhove Triglava, a dok se u pozadini samo mogao čuti huk vetrova i pistanje sokolova... Eeeee zbog ovoga vredi živeti! Ne tako rado napustih ovo mesto. Čeka me još mnogo toga danas... Spuštam se polako, uzak put koji vodi niz planinu. U retrovizoru mi konstantno neki matori na nekom HD svetlo plave boje. Ne obraćam pažnju previše uživam u vožnji, muzikica pustena i polakice. Kad na jednom malom pravcu matori počinje da se dere i da me psuje, zavrće gas na svom besnom HD i prestize me. Malo me je iznervirao hteo sam da ga šutnem dok me je prestizao, ali pomislih što da kvarim ovako divnu vožnju. Nije motor za svakoga! Od Boveca nastavljam ka Kobarid pa zatim Tolmin, put konstantno vodi podnožjem Alpa. Usput stajem pored neke recice da se umijem i vidim kakva je voda. Par kolometara posle Tolmina skrećem levo. To je planinski put sa veoma malo saobraćaja koji vodi do Bohinjske Bistrice kroz predivne predele. Mesto gde je nastala zadnja slika je brdašce koje se nalazi iznad asfaltnog puta. Izasao sam da vidim kakav je pogled, a gore me je sačekala klupica. Sta da radim morao sam ostati tu nekih pola sata da uživam u pogledu... Odatle nastavljam dalje put me vodi do raskrsnice skrećem ka Bohinju, nailazim na proširenje. Morao sam stati da se slikam i da ispitam odskočnu dasku. Krivo mi je sto nije bio lepsi dan, da odradim jedan SKOK NA BOK u ogromno jato potočne pastrmke koje se nalazilo ispod mene. Tu sam razmenio par reci sa jednim ribarom koji je stigao iz Nemačke da malo Fly Fishinguje, pozdravismo se odoh ja dalje! Dolazim do Bohinja lepo uredjeno i sredjeno turističko mesto, evropa je to! Nastavljam putem dalje, put vodi ka izvorištu Savice, sve je tako lepo. Kad sam već tu, ajde da vidim i taj Slap Savice, nešto sitno se plaća za to planinarenje! Ali bukvalno planinarenje HILjADE i HILjADE stepenica! Ohooo evo ga! Malo se nazire Bohinjsko jezero Vraćam se lagano nazad, vidim jedan simpatičan mol na Bohinjskom jezeru. Tu sam zalegao malo da odmorim. Posle odmora krećem ka Tržiću, ponovo prolazim pored Bleda i polako nazad u bazu. Dolazim u bazu deda se već zabrinuo šta je samnom, nema pojma da ima unuka zvrndova i da mu vreme ne znaci nista... Klopica, malo priće i dodje vreme za spavanje. Kako divan dan prodje razmišljam dok ležim u krevetu, a za sutra sam planirao da idem dalje... Nastavak sledi...

3 - ponedeljak. 9. 2012 Budim se ne otvaram oci odmah, osecam da sam se upetlao u vreci. Cela se uvrnula, mahinalno se pomeram na desno da udarim u motor. Kad motora nema, nastaje panika dok se odsnirah i otpetljah iz vrece ( bila je hladna noc zakovčao sam sve moguće drihere na vreći). Napokon se iskobeljah vidim motor i podlošku nekih 3m od mene. Spavao sam od 9 uvece do 7 ujtru bez budjenja i uz sve to kotrljao sam se u snu... Onako bunovan se ismejah sam sebi, a vidim da se smeju i neko dvoje koji sede ispred kampera i verovatno ispijaju jutarnju kafu. Mogu da zamislim kako sam izgledao posmatračima dok sam se panično izvlačio iz vreće. Pravac WC umivanje i pranje stvari koje su nose prethodni dan, pakovanje motora. Kad sam sve sredio red je da se popije i 2u1 u Sprite solji (pošto sma sve spakovao i uvezao španerima ostao sam bez solje-krigle). Kafica je popijena može da se krene dalje, u razgovoru sa kamiondzijama na parkingu odlučujem da krenem na prelaz Rupe koji se nalazi otprilike 3km od pumpe. Stizem na mali prelaz carinik mi odmahuje rukom da prodjem (napravio sam grešku, saznaćete kasnije zasto). Evo nas u EU eeeeeeeeeee: Prvo mesto na koje nailazim je Podgrad sipam gorivo malo razgovaram sa radnikom. Odatle polako dalje, gledam u mapu i krećm OFRLjE sistemom (taj sistem obozavam)! Skrećem ka Ilirskoj Bistrici lep putić, odmah me kupuje to zelenilo Slovenije i lepo uredjena okolina. Odatle pravac ka Škocijanska Jama: Odatle do mesta Postojna, razmisljam da idem dalje ka Ljubljani. Ali odlučujem da krenem ka mestu Ajdovščina. Na tom putu toliko duva jak bočni vetar da sam u jednom momentu vozio motor kao da ulazim u krivinu, a isao sam pravo. Svuda su znakovi za zabranu voznje kamp-prikolica i kampera. Kasnije sam saznao da se taj deo zove Bura i stalno duva nenormalno jak vetar. Od Ajdovščina odlućujem da krenem ka mestu Idrija, nisam napravio grešku divna voznja preko planinice. Penje se na Črni Vrh 863m.n.v. , a zatim spustate u podnozje. Od Idrija idem ka mestu Cerkno vec se oseća prisutnost Alpa u blizini i to me sve više raduje. Odatle nastavljam ka Škofja-Loka, predeli korz koje prolazim su odlični za voznju malo saobraćaja, odličan asfalt, poneko seoce i sve je lepo i zeleno! Bilo je i nekih radova na putu... Ćao drugariiiii!!! Od Škofja-Loka skrećem prema Kranju, plan mi je da dodjem do Tržića. Madjutim kod Kranja sam se malo pogubio otišao sam desno ka Jezersko graničnom prelazu SLO-AUS umesto da idem na Lubelj granični prelaz. Evo slike gde vise nisam znao kuda dalje: U podnozju Kamniških i Savinjskih Alpa malo pogubljenje! Nadjoh neki puteljak koji me je doveo do magistrale i polako se dovukoh do Tržića. U Tržić sam došao zato što tu zivi brat od dede ili vam moj polu-deda. Okrećem ga na telefon on mi govori adresu kuće, IGO je upaljen i za tili čas sam tu! Divno malo naselje koje mi se mnogo svidelo podsetilo me na moj kraj. Sve je tako lepo uredjeno i mirno. Deda koji me nije video odavno čeka na terasi i još ne može da veruje da sam došao motorom, tu dalje sledi pozdravljanje sa familiom. Dedi sam provukao kroz priču da hoću da odem sutra da obidjem Bled, pošto je to 15km odatle. Nije se smirio dok nije poslao strica i mene na Bled kolima i ako sam ja uporno govorio da ću ionako ići motorom, SVAKI DEDA ISTI! Ali kasnije se ispostavilo da je to pravi pogodak otišli smo do Bleda do tamo smo stali u svaku kafanu na pivo i u povratku isto tako. U Tržić kad smo se vratili zadržali smo se jos malo u gradu, na kraju je dosao deda da nas odvuče kući! Ehhhh tako je prošao moj prvi dan u EU, pa i nije loše za početak. Nastavak sledi...

2 - nedelja. 9. 2012 Ustajem oko 6:30h, vreme je da se krene dalje, plan je da krenem jadranskom magistralom pa dokle stignem. Izlazim iz šatora dobar deo kampa je već na nogama. Pakovanje, oblačenje, doručak, pozdravljanje sa prijateljima i POLAZAK!!! Dok sam upalio motor da se zagreje u glavi razmišljam bio je ovo odličan vikend, a tek sam pošao na put. Izlazim na jadransku i polako od Igala prema Cavtatu. Granični prelaz jako velika guzva dolazim na red vidim hrvatski carinici svima pretresaju kola. Razmišljam mene neće sigurno, a ispred mene su bili drugari iz Bijeljine koji su isto krenuli do Dubrovnika. Vidim njih odvojiše iz kolone, pada mi mrak na oči. Ko će sada sve one stvari vaditi, mozak mi radi trista na sat... Kad u tom mom spidnom razmišljanju čujem glas carinika: '' Ajde vozi praviš mi guzvu ovde!!!'' . A'jeeeeee idemo dalje! Dubrovnik - Neum - Makarska - Split - Šibenik - Zadar Gorivo se toči... Nastavljam dalje! Odlićna vožnja uživao sam u svakom sekundu, sve po ograničenju, muzika odvrnuta, moje nenormalno pevanje i mlaćenje glavom koje ni jednog prolaznika nije ostavilo bez osmeha. A na putu prepuno turista, najviše pažnje su mi odvlačili parovi +60-70 godina (bakica i dekica) u lepo ugladjenom oldtimer-u. Stigoh do Zadra do kraja dana ima još puno. Nastavljam dalje prema Satrogradu, gledam na karti taj deo jadranske prolazi pored Nacionalnog Parka Velebit. Pretpostavljam da je još lepši za vožnju, prvo na šta nailazim je Maslenički Kanjom. Tu sam malko zastao i uživao u prelepom pejzažu. Malo se ispričao sa momcima koji po ceo dan sede na mostu i čekaju zrtvu da bace sa istog uz pomoć bandzi dzampa! Nastavljam dalje, nisam se prevario ovaj deo jadranske uz NP Velebit je mnogo lepši. Nema toliko naseljenih mesta, krivinice baš onakve kakve treba da budu. Uživanje maksimalno, stižem do Novi Vindolski. Već je palo veče, razmišljam da se uvučem u neki od onih sporednih makadamskih putića i tu da prespavam. Ali još nisam umoran, nit mi se spava. Nastaviću dalje ka Rjeci pa ću da vidim kako se situacija bude dalje odvijala. Stajem u Cnkvenicu da sipam gorivo koncentracija mi lagano popusta, što je i iskoristio jedan gospodin koji radi na pumpi (zavrnuo me za 40kuna)... A to sam ustanovio kada sam se udaljio jedno 20km od pumpe, ali ko ga šiša ko zna zbog čega je to dobro! Bližim se Rjeci umor me polako stiže, vidim da vise nemam ni mogućnost da legnem negde pored puta. Noć je, skrećem na auto put ka Sloveniji. Nemam više volje da vozim ovo prelazi u mučenje, čekam da naidjem na neku pumpu i da legnem. Ohoooo evo je OMV na samo dva kilometra od Slovenije, ulazim na parking pumpe vidim puno kamiona. Ugledah neku dobru nastrešnicu parkiram motor ispod počnem istog sekunda da se skidam. Posmatračima ništa nije jasno. Duvam podlosku, jaknu i pantalone bacam pored sebe, vadim vreću, slikam i lezem sve to traje nekih 7min! Bio je to lep i naporan dan! U jednom momentu sam zapitao sam sebe ''Sta ti budalo bi da voziš toliko?'' kada nigde ne zurim... 650km koji sam presao taj dan nije puno, ali me je zamorilo to što sam putovao 14 sati (stani slikaj ovo, ajde odmori se ovde). Mada sve je to odlično, zaspao sam kao beba!!! Nastavak sledi...

Hocu da uzmem V stroma zbog nekih narednih putovanja koje imam u planu... Pozdrav Dane! Zadnja cena 4900e!

Hvala drugari... Interesantniji deo tek stize! @spale82 Spale druže da ti olakšam malo... Ubuduće kad budes imao ime neke destinacije, a ne znaš gde se nalazi samo upotrebi google maps. I stvar je rešena, a ujedno na istoj možes pomoću slika koje su pinovane da nadješ još neku dobru destinaciju. Colle del Nivolet: http://goo.gl/maps/Y3yYh Passo dello Stelvio: http://goo.gl/maps/Q2TcV

1 - subota. 9. 2012 Ajoooooojjj!!! Puče glava na hiljadu i sto strana, prljušta mi se čeoni režanj mozga... Ležim u šatoru i ne mogu da se pomeram ispod ledja me nešto bode. Lagano se pridignem pogledam kad rajf, koliko me sećanje služi dok sam još bio normalan sinoć ona nije imala rajf na glavi. Brzo gledam da li su mi sve stvari tu, uzimam aparat pogledam. Sve zadnje slike na aparatu ona manje intresantna drugarica i ja na svakoj... Pomislih u sebi nisam valjda, pogledam na slikama ona nosi rajf! UDARAC U GLAVU ME LAGANO DOVODI SVESTI!!! Izvlačim se kao prebijena mačka iz šatora, stanem pod hladan tuš(ali sećanja od sinoć nema). Šta je tu je, u tom trenutku se setih citata iz Balkanskog Špijuna: '' JESTE, KRIV SAM, JEO SAM GOVNA, baš tim rečima bez moljenja, JEO SAM GOVNA RADIO SAM TO I TO, JER SAM BIO SLEP PORED OČIJU.''! IDEMOOOO DALjEEEE!!! Odem na kaficu tu polako pristizu i drugari koji me podsećaju na sinoćnu avanturu (a u sebi razmišljam bolje da ništa ne znam)... Utom nailazi i domaćin Djena (MK Crusers) kaže da za 10min kreće brodić, organizatori skupa su nam pripremili i vožnjicu po Jadranu. U'jeeee krećemo: Ulećem na Lazin brodić inače Lazo je isto član MK Cruser, ni malo nisam pogrešio ekipa na brodu više nego dobra i pored toga svega jedini imamo muziku! Chill Out TOTALNI. http://www.youtube.com/watch?v=ryYFvCvgqU4&feature=g-upl Stižemo do ostrva Mamula inace na ostrvu Mamula je poznato po Austrougarskom zatvoru koji se tu nalazio. Ala su rmbačili zatvorenici da bi ovo napravili... Zatvor pun prljavih, ružnih i zlih bajkera! Inpozantna gradjevina Spustili smo se na ostrvsko pristanište. Odmah zatim su krenuli atraktivni skokovi i sve ostalo sto ide uz to. Odatle smo dalje produžili za Rose, malo turističko mesto. Prosto da ne poverujete da se nalazi na crnogorskom primorju. Više me podseća na neko Špansko prmorsko seoce... Tu se lepo iskupali i polako nazad u kamp ručak nas čeka. Ručak je bio odličan, ponovo malo legnem da odmorim. Kasnije odem do Igala da prošetam i ogrebem se negde za wireless. Obećao sam dečku koji vodi grupu na facebook-u ''Bajina Basta - Pljeskovo'' da ću se povremeno javljati sa nekim malim izveštajem (gde sam, gde cu dalje i tako to) tih dana putovanja sam bio jedna od važnijih vesti u mom malom gradu. Završih to i polako krenuh ka kampu, već u sebi kontam 10:00 je, večeras neću da pijem. A iskreno i ne cirka mi se, samo čekam da krenem dalje... Lepo sam proveo današnji dan, ujtru bih trebao krenuti put Jadranske Magistrale ka Sloveniji. Dodjem u kamp pozdravim se sa ljudima koje ujtru neću videti, jer planiram rano da krenem. Legnem oko 11:00 dok mi muzika sa razlasa pomera glavu u šatoru, ali ne smeta to meni. Ubrzo zaspah, kad negde u pola noći budi me lagano odšniravanje šatora (muzika je ugasena, pretpostavljam da je oko 3:00) ne otvaram oči. Rekao sam Jou iz Buba Zaneti da moze kod mene da spava pretpostavio sam da je on. Na tren se sve smiruje i lagano počinje da se pribija uz mene (koji mu je djavo pijani razmišljam) otvaram oči. KAD ONO ONA MANjE INTRESANTNA od sinoć... ''Ohoooo prijateljice otkud ti'' pitah je onako bunovan. Kaze: ''ajde izadji napolje malo da upoznaš moje drugarice, šta si se zabio u taj šator.'' . Okrećem se brzinom svetlosti na drugu stranu i fino je zamoljavam da napusti moje odaje gore napomenutom brzinom... Što bi ja rekao KLASIČAN SJEV!!! Pokušala je budala probuditi me još par puta, ali bezuspešno. Pošten i nevin svet ne može od budala ni da se odmori! Nastavak sledi...

31 - petak. 8. 2012 Budjenje!!! Već to prvo jutro putovanja sam počeo da ustajem ranije, ne znam iz kog razloga. Čujem Sinišu (MK Taurus Bratunac) kako nešto gundja, opaaaa nisam jedini ranoranilac DOBRO JE! Polakice umivanje pa kafica u lepo sredjenom primorskom kafiću na obali mora. Dok vesele bakute šetaju plažom i valjaju se po igalskom blatu divan prizor, preplanule bakute +140kg... A može se videti i poneki dekica koji se bavi jutarnjom fiskulturom dok u kafiću ide pesma '' I'm Too Sexy '' divan prizor. Nailazi Siniša i predlaže da idemo u Zeleniku na kupanje. Kažem mu da oni idu i da ću ja doći tamo, dok popijem kaficu u ovom ''divnom'' ambijentu i malo prošvrljam po Igalu. Posle šetkanja produžim za Zeleniku nadjem veselu ekipu na jednoj plazici. Bogme dobra ekipa: Čivijaši, Crna Reka, Buba Zaneti, Wild Mangulice, Siniša iz Bratunca i možda sam još nekog zaboravio... Brzinsko raspremanje i automacki skok na BOK u plavi Jadran, ostao sam u vodi jedno 4h visio na bovama i kulirao sa Sinišom. Zaključismo posle četri sata čvarenja u vodi da bi trebali malo da izadjemo, jer je koza počela da se kuva! Ovako je izgledala plaza: Odatle svi zajedno krenusmo nazad u kamp na ručak, uhhh gulaš je bio odličan... Posle ručka odem malo da prilegnem. Odspavao sam lepo, izadjem iz šatora tuširanje i raspremanje. Došlo je krajnje vreme da se popije jedno pivce, odlazim do kafića u kampu. Kad tamo imam sta da vidim došli Bigi i Rajs sa Zlatibora (MK Highlander), ofanzivno se krenulo odmah se moglo naslutiti da će ovo biti luda noć! Ekipi se kasnije pridodalo još drugara kako to obično i biva, ali neda meni djavo mira morao sam malo da odem do bine da vidim šta se tamo dešava. Ide neka simpatična muzika upadam u zen totalni. Kad pogledam pored sebe stoji jedna gospodjica, odmah sam ofanzivno krenuo u priču sa njom u koju se povremeno umeša njena prijateljica manje privlačna i krajnje meni ne intresantna (biću iskren nije jedna od onih, ako budete sa njom uprava prihoda vam oprašta sve dugove i bog vam sve grehe prašta. Ali naprimer za neke manje malere je dobra guma, sajla, ..., itd.). Pivo, pivo, pivo, pivo, pivo, u'jeee meni bas ide dobro sa ovom gospodaricom večeras, upadam u fazu pogubljenja i crnih rupa koje me često napadaju pri abnormalno velikim količinama alkoholnih supstanci. Kažu da crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti, mogu misliti šta se tada dešava u mom mozgu (imam probleme nemam sećanje) valjda se zato i zovu crne rupe! GUBIM SE U NOĆIIIIIII!!!! Nastavak sledi...

30-četvrtak. 8. 2012 Joj vreme je da se krene napokon, kao i svaki put pred ovo septembarsko putovanje kada se odvojim po 20 dana imam neku malu tremu, mučninu ne znam kako bih vam to opisao. Ali to traje prvih 50km i posle toga dolazi do velike transformacije i osećaja kao da sam na putu ceo zivot. Pije se kafica sa u lokalnom kafiću Zeppelin u kome me možete često sresti. Par ljudi koji su se zadesili tog trenutka tu poželeše mi srećan put i odoh ja polako danas za Herceg Novi. Da tu je bio i moj drugar Vuk koji me je i prošle godine ispratio na putovanje po Balkanu: Prošle Godine: Ove godine - malo smo porasli! Svraćam do mojih na Taru da pokupim 1l domaće rakice da ponesem mom bratu Željku koji zivi u Nevesinu. Da ga vidim i da mu domaća rakica pomogne da junačke rane brže prodju (imao je krajem juna udes motorom). Dobro poznat put i prelep za voznju: Tara - Višegrad - Foča - Čemerno - Gacko U Gackom skrećem desno ka Nevesinu nekih 50km lepa vožnja uz puno krava po putu od kojih imam fobiju kada se vozim po Hercegovini. Stižem kod Željka malo popricali videli se posle dužeg vremena, čeka da ruka prodje pa da ponovo uzjase zverku... Tu sam upoznao Srdjana sa slike i on je veliki ljubitelj dvotočkaša. A ja zaspao: Pozdravljam se sa njima i klincima, polako krećem dalje do Trebinja. Naravno u Trebinju svraćam do Undergrounda na piće, inače taj lokal drži predsednik moto klub TnT. Obožavam da svratim kod njih i često se provozam na tu stranu. Krećem dalje Trebinje - Herceg Novi već je pao mrak. Spuštam se lagano u Herceg Novi uživam u vožnji dok mi pogled puca na gradić u podnožju i poneko svetlo koje se kreće u tami. To su brodovi koji isplovljavaju iz Bokokotorskog zaliva i odlaze ko zna kuda... Uzivancija, odjednom nailazim na parkirane motore, pogledam kad ono ekipa iz Trebinja prave pauzu (ramišljam šta su se ovi umorili nemaju 40km do Herceg Novog). A oni stali na vidikovac i pijuckaju pivce, bez oklevanja se pridružih. Krećemo kad se iz mraka pojavljuje Siniša iz Bratunca na svom Bengautu, pozdravismo se i polako ka skupu. Dolazim dole izgrlih se sa ekipom iz Crusersa. Kod njih je već danima veselo ima bajkera koji su stigli u ponedeljak, a skup tek počinje sutra. Odlazim da tražim lokaciju za šator.... Postavljam kuću, perem stvari u kojima sam taj dan proveo, razvlaćim štrik izmedju motora i šatora, dodje vreme da se i ja tušnem. Već me kolege ćudno gledaju ništa im nije jasno, ali to nije razlog da se ne popije jedno pivce sa meni dragim ljudim. ODLAZIM U NOĆ ĆAOOOOOOOO!!! Nastavak sledi...

Zima, ko zima duga i hladna nikad da prodje... Kao i svake zime i ovu 2011/12 sam proveo čitajući putopise naših dragih kolega. I tako pošto nisam promenio klasu i ne mogu da krenem na meni dragi istok, počeh da tragam za nekom simpatičnom destinacijom. Beaše neki novembarski hladan dan budim se otvaram na daleko poznatu INTERPLANETARNU mrezu (Facebook) kad vidim sliku: Postavio Vlade Veselinović (tada ga još nisam dobro znao) pitam ga šta je ovo gde je ovo?!!! "Kaze Italija - Passo dello Stelvio" Oooooooooo daaaaaa!!! Pomislih u sebi to je to... Krenuh tako da tragam istražujem taj deo Italije sta bi se moglo obići videti gde god da pogledam deluje mi primamljivo - bice to odlično putovanje svakim danom se nešto dodaje zima se lakse preživljava. Napravljen je na kompu poseban folder putovanje za ovu godinu i po malo stvari šta treba obići kod koga svratiti, ali bez tačne putanje (ipak je spontanost kljucni faktor za dobro putovanje) znam samo da tradiciju neću preskočiti i da se na putovanje mora krenuti krajem avgusta... Počinje sezona bilo je baš lepih vožnji i mnogo novih poznanstava. Upoznao sam ljude iz moto kluba Crusers Herceg Novi i obećao im da ću doći na skup, ahhhaaaa skup počinje 31. avgusta od kuće ću krenuti ka moru znači to znamo! U medjuvremenu na regati kod nas u Bajinoj Basti upoznajem i gore pomenutog Vlada i Miku Bobića iz Arhangela. Miko me poziva da svratim kod njega u Lugano u Švicu, ahaaaa još jedna tačkica koja se mora obići... Već dogovoreno da svratim u Trzić u Sloveniju, Trevizo, Ferrara i Milano u Italiji ouuu'jeeeee biće ovo simpatično!!! Krće me je nagovorio da kad sam već tu moram da odem i na Faaker see - verovatno znate skup Harley Davidsona u Austriji... Pred sam put nailazim slučajno na sliku nekog meni veoma privlačnog predela: Potraga počinje šta je to gde se to nalazi i posle malo googlovanja nadjem, sav srećan uspeo sam, da vidim gde se to nalazi izlazi Colle del Nivolet - ITALIJA!!! Počinjem da skačem u sobi od sreće što je i to baš u Italiji. Osnovne pripreme završene, mada i nema šta tu da se previše priprema... Neki osnovni plan kuda ću postoji, karte su spremne, navigacija IGO u telefonu čisto da dodjem do prijatelja po koje-kakvim gradovima, negde oko 3500km planiram da cu preći (mada videćete posle da sam se malo preračunao). Nastavak sledi...

Stigli novi retrovizori! Cena 5200e

Nikako da krenem da postavljam putopisa, ali dok to ne stigne evo mali presek putovanja. http://www.youtube.com/watch?v=NP9y_pDN93w&feature=g-upl

Pretezno za duga putovanja... Ali mi se svidelo bas zbog tog tastera i sto se dobija jednostavni punjac 12v(na standardnu uticnicu) tako da moze non-stop biti nakacen na struju baterije su nepotrebne. Jedino sto je malo nezgodno ima mnogo kablova. A cena koju sam otprilike video je 35e po aparatu! p.s. Danas sam drzao u ruci ovaj aparat, poseduje ga jedan prijatelj deluje kvalitetno...

Sta mislite valja li ovo ? http://www.ridehard.co.uk/04/motorcycle-travel/ucom-twintalker-6800-wireless-intercom/