U maju idemo sa dva motora u Albaniju pa me zanimaju iskustva ljudi koji su vec bili. I ja sam bio ali sam vozio samo asfalt. Sada me intresuju samo nedodjije i zabaceni planinski putevi, ako je neko putovao na taj nacin kroz Albaniju voleo bih da podeli iskustvo i malo mi pomogne. Nije potreban cak ni put nego regije gde je najintresantnije... Video sam par onih nacionalnih parkova, pretpostvljam da je tamo odlicno ? Na put se krece sa dva apenca 6. I imacemo oko 15 dana slobodnih za to. Ja bih mogao i duze da ostanem, ali saputnik mora da se vrati zbog obaveza kuci. Hvala drugari unapred!

Kada sam ugledao ove kucice razbacane po dolini. Posle dva sata napornog hoda uzbrdo. Odmah sam pitao jednu gospodju. Kako vi dolazite ovde ? Postoji li neki put ? Da li sam mogao motorom ? A ona: " No, no, no... We use a helicopter." Norveska

Nebo-more Etretat Francuska

Jedno od bezbroj ribarskih sela koje sam posetio na poslednjem putovanju po Evropi.

Kontaktiraj Sala: http://forum.bjbikers.com/index.php?/user/28509-salerns/ Ima odlicnog Draga:

Kupi prijatelju bilo sta i vozi se... Nemoj se opterecivati nevaznim stvarima u moto svetu. Ustvari kupi sto tebi najvise odgovara. Nikada nisam mogao da shvatim zasto ljudi pljuju po drugim motorima. Iskren cu biti nisam bio neki fan HD, ali to nikada nisam pricao na sva usta. Medjutim kada sam malo vise vremena u poslednjih mesec dana provodio sa ljudima koji voze tu marku misljenje mi se promenilo! Moram priznati da mi je oduvek bilo privlacno to sto kod HD mozes ti sam da sklapas sta ti se svidja kad kupujes od agregata iz koje zelis godine do svega ostalog... A sto se tice preformansi, udobnosti ili ostalih stvari sa kojima vidim da si preopterecen. Recicu ti samo sve je to rock and roll. Najbitnija stvar da sprava koju vozis ima DUŠU!!! Pozdrav

Aktuelno! 1100e Moguca zamena za automobil...

Pošto sam 2. 8. stigao u Srbiju, doslo je vreme da napišem par reci o prethodnom putovanju. Necu ponavljati one stvari koje sam vec rekao u prethodna dva meseca. Ali moram vam reci da oni kratki tekstovi koje sam delio sa vama nisu ni deseti deo stvari koje su mi se dogadjale i sta imam zabeleženo kod sebe. Još jedno veliko i neverovatno životno iskustvo. Dešavale su mi se stvari koje nisam ni u snu mogao da zamislim od ljudih koje sam sretao do predela od kojih mi je zastajao dah. Kada smo vec kod ljudi, ljudi su toliko dobri i uvek radi da vam pomognu bilo gde se nalazili. Pozdravljam sve ljude koji su mi pomogli i pružili bilo kakvu vrstu pomoći na drumu. Vec par godina putujem ovako, upoznajem i srecem ljude koji kod mene zauzmu mesto prijatelja. Možda je malo grubo reci da neko koga vidiš prvi put u životu, može da ti postane prijatelj za samo par sati. Verujte mi da može, necu vam reci da je to zbog toga sto se nalazim par hiljada kilometara od kuce. Ne nije zbog toga, dešavalo mi se da ostanem do dugo u noc sa svojim mislima da li sam ja uopste "normalan". Gde god se nalazio osećao sam se kao kod svoje kuće da li to bila Rumunija prepuna konjskih zaprega, cudnih i vrlo ružnih pasa, ne toliko privlacna Madjarska, brdovita i draga Slovačka, ravna i dosadna Poljska, cudne i simpaticne zemlje Baltika, divlja Rusija, bajkovita Finska preplavljena milijardama komaraca, ocaravajuca i kišna Norveška, Švedska, Danska, previše stroga i zategnuta Nemacka, opuštena Holandija, Belgija, razdragana i vrlo privlacna Francuska, Austrija prepuna jezera ili pak nasa Srbija. Dešava mi se u poslednjih par dana ljudi me pitaju: "kako je bilo, preplavljen si utiscima, kako je prošlo???". A moje osecanje je isto kao da sam se vozio po mojoj Tari, sretao ljude drugih nacionalnosti i upijao duboko u sebe sve te pejzaže pred kojima mi je zastajao dah! Necu biti jedan od onih avanturistickih putnika koji pokušavaju od sitnica da prave dramaturgiju, rećiću vam da nisam imao neprijatnih situacija i stvari zbog kojih sam se jedne sekunde osećao nelagodno (ali treba imati na umu da je to ipak "pitoma" Evropa). Sve sto se desilo je sastavni deo avanture i svaku situaciju treba gledati sa pozitivne strane... Zvoncic i ja smo ovo lagano prošli, a vec u Norveškoj poceli da maštamo o sledecem putovanju u nepoznato. I ako smo obadvojca svesni da Zvončić ne može tamo gde sam ja zamislio. Teško ce biti rastati se od "motora" ili kako neko kaže to je samo gomila gvoždja što je meni apsolutno neprihvatljivo. To je stvar koja ima dušu sa kojom sam prošao mnogo stvari kroz dobro i loše! Ponekad pomislim da bi bas bilo super da može da prica... I žao mi što ću morati nekom drugom da ga prepustim. Ali šta da se radi evo posle 64 dana puta i 17000km se nalazimo u našem dragom gradu. Pozdrav i neću vas vise zatrpavati mojim postovima.

Kupujem korman 18'' najcesce se stavlja na roadking i roadglide... Mozete me kontaktirati na broj ili preko poruke: 0643740922

Oglas postavljam iz razloga sto prijatelj nema dovoljno postova. Razlog prodaje ovog motora, kao i mog je sledeca avantura. Za koju nam je potrebno drugo vozilo. MOTOR JE REGISTROVAN 27.06.2013. godine Zamenjen lanac pred sezonu (DID) Prenje plocice zamenjene pred sezonu (AP racing) Zadnje plocice zamenjene pre mesec dana. Oprema: - Därr Alu Koferi - Chash bar - Povisena maska sa dva fara. Presao:48200 km Uz motor dajem: + Acerbis mudguard – prednji blatobran (kupljen nov u Louis.de- nije montiran) + Dunlop trailmax tr91 zadnja guma (nemontirana) u odlicnom stanju. € 1250 0656606500 Moze zamena za fiat Pandu, to nam najvise odgovara. Motor se nalazi u Uzicu.

Ja u petak tek krecem iz Beca i idem pravac Zlatibor. A u subotu uvece sma u Basti, ako ste u povratku tu javite mi se. OBAVEZNO!!! +381643740922 Vozite se po mojim vrletima, Tarskim ?

Lynyrd Skynyrd - Comin' Home Malko slicica sa putovanja, pred kraj... Jos uvek nemam pojma sta mi se sve dogadjalo. Dok sam malo listao foldere sa slikama bude se lepa osecanja. Prisecanje na hladne dane, promrzline, poznanstva, nova prijateljstva, dobre i lose stvari koje su se dogadjale na drumu. Voznju kroz sva cetri godisnja doba koju smo ja i Zvonce lako savladali! U petak put Srbije pa cemo videti kada stizemo u nas mali grad. http://www.youtube.com/watch?v=rrJDDJ7Ge2Y

Poslednji dani ovog putovanje se provode u Becu i okolini po paklenim vrucinama u petak se krece put Srbije... I pravac Zlatibor moto skup. Dobio sam drustvo i navigatore po Becu i okolini. Bec je intresantan mozete skoro svuda da pricate Srpski.

Austrian Alps iz ugla xperie activ... Rec je o putu 200 zapadna Austrija.

Ahahahaha... Sada vidim da mi se i kupka prosula u tank torbi po svim punjacima i citacima!!! KATASTRAVA!!!!!!

Na moju veliku zalost ostali smo Zvoncic i ja bez najboljeg prijatelja na drumu... Danas prepodne iz nepoznatih razloga moje zrnce od aparata je vrisnulo. Tako da slika vise nema i moje najvece zanimacije na putu!!! Sledi voznja kroz krajoliku Austriju i sve te planinske vence bez aparatica. Naglas razmisljam: "Blizu je, uvek se to moze provozati!" Sam dan je poceo vrlo usrano, ispraznio mi se ceo akumulator ostala muzika upaljena(pojacalo), pa onda pukla sajla kvacila i aparat!

Hehehehe... Makar jednu da je zakucam na zid zbog uspomena koje me vezu za te cizme!

Nemoj da me preskocite bicu kuci!

Posto smo Zvoncic i ja lutali po malom Luksemburgu i kasnije usli u Nemacku koja je veoma teska za snalazenje pomocu mape. Kada je rec o lokalnim putevima koje ja koristim. Juce me je jedan gospodin kritikovao sto nemam navigaciju posle mog gubljenja i kruzenja u jednom mestu dva sata na +40... Odgovorio sam mu da mi nije tesko i da se nikada necu odati toj tehnoloskoj nemani! )) A sinoc je ponovo pocela kisa, koju nisam video zadnjih 15 dana. Taman sam se navikao na voznju u majci, sorcu i svracanje po lokalnim jezercima na jedan skok na bok i nastavak voznje. Ali sta da se radi izgleda da mi je sudjeno da na ovoj turi kisnem! Jedini problem je sto sam zaboravio cizme u Francuskoj (hehehehehe)... Ali ko zna zbog cega je to dobro!!!

Danas sam posle sedam dana seo na motor, na moju veliku zalost nisam imao stvari napakovane inace bih se izgubio u nepoznatom pravcu... I ako vec sedam dana radim u Parizu i zivim kod vlasnika firme u stanu na desetom spratu. Sa cije se terase pruza pogled na ceo grad i sve znamenitosti ove metropole! U vecernjim casovima upraznjavamo kuliranje na terasi i posmatramo zalaske sunca koji su svako vece drugaciji... Da li zbog naseg stanja u kome se nalazimo ili je stvarno tako, nemam pojma! Ja kao neko ko nema ni malo rispekta za civilizaciju osecam nesto u ovom gradu. Mada videcemo da li je to kratkotrajno. 50 dana kako sam na putu vise ne znam ni gde sam bio, koga sam sreo, sta sam video. Hodam kao drogiran i polu pogubljen! Vreme je da se napusta ovaj grad! E moja Jovanka! ))

"Demolisn travailleur!" Sto bi rekli Francuzi ili vam master za rusenje! Posao mi je fenomenalan!!! hehehe http://www.youtube.com/watch?v=mzatjyyA6w8

Francuska kada sam jos pre 10 dana dosao u nju osetio sam neku energiju i privlacnost. Koju nisam imao prilike da osetim u svim mojim dosadasnjim putovanjima kroz 25 zemalja Evrope u prethodne tri godine. Odmah se moglo osetiti da Francuska kao i ljudi u njoj imaju dusu. Ni malo zategnuta, cak sta vise Francuzima nije strano da otvore prozor od kola i bace bilo sta napolje. Sto se retko srce u ostalim Evropskim zemljama, pogotvu u ovih par zadnih koje sam prosao. Normandija je prica za sebe vec sam je spominjao, a o Francuskim selima kroz koje sam prolazio ne treba puno pisati. To treba da se oseti i dozivi. Najlepse voznje sam imao, spavam na jednoj od bezbroj normandiskih plaza samo u vreci pomalo mokroj od jutarnje rose i izmaglice na severnom moru. Dok me bude stotine galebova svojim na pocetku ne toliko prijatnim krikom. Na koji sam se kasnije navikao i uzivao u tim neverovatnim tonovima koje ptice ispustaju u ranim jutarnjim casovima. Lagano pakujem vrecu sedam na motor i krece nezaustavljiva voznja od jednog do drugog sela. Za dourucak maslinke i sir, mnogo volim sireve. Prosto se izgubim kada udjem u market i stanem pored vitrine gde se prodaju sirevi. Cak sam nacuo da u Francuskoj ima toliko vrsta sireva da svaki dan u godini mozete da konzumirate drugi (mozda je i ova informacija doprinela da me Francuska toliko ocara). Pariz sam doziveo iz vise uglova sa vise dragih ljudi i iz svakog ugla moze se reci da je veoma intresantan i zanimljiv grad. Ponovo naglasavam da ja nisam neko ko moze da prica o tome, jer to ne umem ni da cenim... Moram priznati Pariz je specifican. Mozda se i iz tog razloga jos uvek nalazim u njemu. Vikend sam proveo na reci Seni, bio sam pozvan na jedno ostrvce u vikendicu. Po ceo dan sam sedeo na reci pecao i uzivao. Da ponekad naidje po koji veslacki tim od osam clanova i devetog koji dize moral, ali veoma glasnim tonovima! Vec sam vam napisao jos uvek sa u Parizu nasao sam posao cisto da se malo popravi moj putnicki budzet i da se putovanje nastavi, mozda cak i do Grcke kroz juzni deo Italije i sve te nacionalne parkove. Ali o tom potom... Ovde sam do daljnjeg, adaptacija na civilizaciju jos uvek traje.

Treba li vam sta sa PARISKO - ARAPSKOG - RUMUNSKO - CIGANSKOG pijaca ?! Sedim na terasi i posmatram ih neko vreme. Kakve su to svadje i prepirke! A najjaci su oni koji stoje po strani i teraju zenu i decu da idu da kradu nesto... Udarci u potiljak kao znak upozorenja da im je poslednja prilika da krenu! I poneki mladji Arap koji udje medju ljude i pocne da turira svoju krosericu. Nakon cega nastaje vriska male dece. Mislio sam da cu pre otici iz Pariza, ali sam pozvan da za vikend idem na pecanje, na Senu. Malo ostrvce na reci, dvadeset vikendica i brodic sa kojim se dolazi do tamo... Nije me bilo tesko ubediti!

Etretat divno mesto na severnoj Francuskoj obali... Temperatura vode kao nasa Drina i napokon je sunceeee!!! Ali ni to me nije zadrzao u ovom mestu, voznju nastavljam duz Normandije.