Bočica za ulje

Kontakt kutija, tu dolaze svi kablovi

Elektro pumpica, strelica pokazuje pravac protoka ulja, na desni ulazi ulje, na levi ga pumpica dozira injektoru na zupčaniku

GPS prijemnik daje signal procesnoj jedinici o pređenoj distanci

Procesna jedinica služi za podešavanje doziranja ulja

da li je slucajno ovo omaska u kucanju? kod mene potrosi oko 1dl na oko 3-4000km Definitivno greška, u pravu si ti kao i GhostMile.

Pročitao sam pažljivo tvoju temu o podmazivaču lanca. Svaka čast na inovativnosti, kreativnosti a i strpljenju. Kao što sam napisao u uvodu, nije svako majstor da sebi uradi nešto poput tvog podmazivača pa sam zbog toga ukazao na alternativno (skupo) rešenje. Prednosti koje donosi podmazivač su višestruke, investicija se povrati več kod prvog menjanja lanca a da ne spominjem brige oko podmazivanja, čiščenja, štelovanja lanca...

Uređaj sam kupio preko neta: http://www.pro-oiler.net/ Cena 200€ (info o pređenom putu iz menjača). Ja sam uzeo i GPS (70€), pošto je montaža jednostavnija, a informacija tačnija. Napiši tvoja iskustva, pogotovo u vezi štelovanja doziranja i potrošnje ula. Koliko kilometara ti izdrži lanac? Da li si menjao prednji zupčanik? Hvala pozdrav

Nakon dva motora sa kardanom (RT 1200, GT 1600), prelazim opet na lanac - KTM Adventure. U Forumu Sam Svoj Majstor ima mnogo ideja kako rešiti podmazivanje lanca. Pojedina rešenja su zaista inventivna i lako se mogu uporediti sa proizvodima profesionalnih proizvođaća. Kako nismo svi majstori pa da sebi dizjaniramo i uradimo uređaj za podmazivanje lanca, prinuđeni smo da kupimo ono što nudi tržište. Ja sam još davne 2005 godine tražio rešenje za podmazivanje lanca VStroma. Našao sam jedan koji me oduševio svojim karakteristikama. Kupio sam ga i bio prezadovoljan. Upravljanje podmazivača je bilo veoma jednostavno i efikasno. Radio je po principu "broj kapi na pređeni kilometar", informaciju o pređenom putu dobivao je putem signala iz menjača, intenzitet podmazivanja upravljala je elektronika, kapi ulja dozirala je električna pumpica na zadnji zupčanik preko obostranog injektora. Sa Stromom prešao sam 50.000km in prodao ga. Lanac je bio neoštečen. Za KTM sam opet uzeo Pro-Oiler. Princip rada je isti kao onaj na Stromu. Montaža je čak jednostavnija, pošto uređaj koristi GPS signal za informaciju o pređenom putu. Sastavni delovi sistema Pro-Oiler: Određivanje režima podmazivanja (procesna jedinica - ona daje signal pumpici) GPS prijemnik obezbeđuje informaciju o pređenoj distanciji Elektro pumpica dozira ulje u injektor Kontakt kutija - tu se spajaju svi kablovi Bočica za ulje 2,5 dl (za cca 1000 km) Injektor za zadnji zupčanik

Oduševljen sam, u početku malo tehničkih problema, ali posle nekoliko minuta to je otklonjeno. Dakle super predavanje, tehnika uspela da prenese vaše izlaganje i da nas poveže sa vama i vašim doživljajima. Veliko hvala!

Pa to je sjajna ideja. Na ovaj način ćemo i mi "iz periferije" moći pratiti predstavu. Može li kratko uputstvo za nas, malo starije, pls? Pozdrav Severianu i Marokancu i veliko hvala za trud.

Jao Sale, nemoj da ti netko ukrade identitet..., traži od admina da briše post... nije šala! Nego, nemoj da projuriš pored Ljubljane, a da se ne vidimo. Čujemo se i dogovorimo Pozdrav !!

Sale, želim ti rećan put i veliko uživanje. Tura je i moj san, možda i ne tako daleki... To što na put ideš sam je posebna hrabrost. Afrika ipak nije Evropa. Ja sam u 2014 putovao sam do Cabo da Roca. Prvi, drugi dan osečaj nije baš ugodan, za sve si sam. Voziš nešto opreznije, držiš dokumente na vidljivom mestu za slučaj udesa, na vidno mesto stavljaš ICE broj, na benziskoj pumpi nema niko da ti čuva stvari dok ideš na blagajnu, nedostaje ti drugarska prića posle vožnje itd. Ali taj osečaj nelagodnosti se polako gubi, navikneš na te brige koje ne postoje u vožnji u grupi. Polako se opuštaš i više i ne primećuješ, da voziš sam. Tada krene pravo uživanje potpune nezavisnosti, bez ikakvog kompromisa, staješ gde god ti odgovara, voziš kako ti odgovara, nema brige održavanja grupe... Pratiću te na fejsu. Srećno!

Pozdrav, prijatelju! Siguran sam, da će ti biti druženje na forumu BJB u zadovoljstvo i da će tvoje iskustvo biti od koristi za forumaše BJB.

Super putopis, edukativan, opušten...

Super putopis, budi mi uspomene... U Castelmolli ste propustili poznatu poslastičarnicu, punu falusa svih oblika i veličina - mnogo kreativno

Moja koleginica živi u Kanadi (Vancouver). Poslala mi je info u vezi zapošljavanja stranih radnika u Kanadi, Australiji, Novom Zealandu... Ako je neko zaintersovan, neka ukuca u Google key words: Express entry skilled workers stream program

Što se prsluka tiče, mogu samo da potvrdim sve što je napisao Marokanac. Ja prsluk koristim na temperaturi iznad 28-30 stepeni (zavisi o vlažnosti vazduha), kod niže temperature hladno mi je. Preporuka: ako se ne osuši na telu, treba ga osušiti na vazduhu da se ne bi pojavio neprjatan miris veša osušenog u vlažnom prostoru.

Prijatelju, mnogo mi se spava. Kasno u noč sam krenuo sa čitanjem, putovao uz vas dvoje, a preostatak noči sanjao kamile... Putopis je standardno odličan

Ne daj Boze ! Ne............ali nam ne smeta nimalo da budemo prijatelji i da se super provodimo kada se vidimo uz postovanje svih nasih osobenosti i razlika........ Eto, tako je to.........znaci samo drugarski........

u svakoj šali ima nešto malo šale, sve ostalo je ...

Da ne bude reklama, ali Raguž je mesara, pećenjara ja Adriatik, pozovi se na "onog starog bajkera iz Slovenije" i porući rebra.

Sa Benčom smo se vračali za Starigrad. Do Šibenika vozili smo Jadranskom magistralom, dalje opet autoputem. Deonica Jadranske magistrale Šibenik - Zadar vodi kroz naselja uz more, celo vreme na snazi su ogranićenja a radara ima koliko poželiš. Novo jutro u Starigradu donosi nadu da kiša padati neće. Meni se nije žurilo kući pa smo Benč i ja odlučili da idemo da se kupamo u uvalu pored naselja Preko na ostrvu Ugljan. Ugljan je ostrvo preko puta Zadra tako da smo tamo odplovili Škontradurom. More je bilo ugodno za kupanje, sunce je samo povremeno povirilo kroz oblake. Na horizontu nebo su prekrili oblaci Podigli smo sidro i okrenuli jedrilicu prema Boriku. Uplovili smo kada je kiša več ozbiljno padala. Do Starigrada vozili smo po laganoj kišici.

Nakon desetak kilometara stigosmo u Neum. Tu nam se razdvajaju putevi: Marokanac i Boki pravac Sarajevo, Benč i ja pravac natrag u Starigrad. Ali pre nego smo se zaista rastali, stali smo u pečenjari na jagnjetinu. Marokanac kao legendarni gurman pohvalio je kvalitet i kvantitet. Saglasni smo da je potpuno u pravu... Rastali smo se uz obećanje da opet ponovimo zajedničku vožnju što pre, najkasnije u proleću 2015. Marokanac, Boki, nama je bilo druženje lepo, veruje da i vama. Vozite dalje sa srećom i uživajte...

Od Ploča dalje nebo se razvedrilo, temperatura se popela čak na 29, ukratko, sasvim druga klima. Vozimo se pored Metkoviča i zaustavljamo kod kioska za prodaju voća i domaćih proizvoda. Ja tu uvijek kupim travaricu što je dobra i što me podseća na lepe doživljaje... Sledeće zaustavljanje bilo je na vidikovcu na Neretvansko polje. Slikamo se a u pozadini je divna kulisa zelenila i kanala