ja čekam da Kepo i Jager okače još slika i klipove...

Otprilike u par smajlija tako :D

Vratia se Šime :D

drago mi je da je neko iskusan dao svoj sud, takođe jedva čekam da probaš i zadnju...

ma pusti, manguparija :D

1. Tomerc 2. KochaMatori 3. Scuba 4. Pera 5. Goran 6. Kiro 7. Arakis + Goca 8. Đunta 9. Maybemira 10. Lancia88 11. thelord 12. Vuja 13. Loshmi Capo 14. dr.Bane 15. Peki 16. srdjan73 17. Zoltan 18. RS 19. Sasha P 20. Hitman + Hitmanka 21. Boki.64 22. Vlajko 23. Popsy

Ima ih više :D čeka se Kepo ...

ček da Kepa okači da vidiš gde smo mi bili

Nije tačno, čim je operem videćeš :D

Kontaktiraj Jošku, već je vratio iz mrtvih par tripmastera

Super je vožnja

Krenuli smo... Posle nekog vremena pravimo pauzu... Jager je odlučio za malo šumskog stripteasea Zlatibor - za ovu fotku oću piće Jageru Ovaj deo će nekima biti poznat (sa prve izvidnice za Kotlinu) Pošto su ovi sa čepovima poludeli ja sam probao da ih preteknem okolnim putem i slikam kad se budu podizali iz dolinice... Naravno bio sam spor za Kepu Onda je krenulo divljanje po Zletiborskoj preriji... fenomenalni pravci prekriveni travom ispod koje nemate pojma šta vas čeka, tako sam ja bio u situaciji da vidim Kepu i Jimmya kako naleću na neki poplavljeni deo sa blatom i iskusno odlučim "mene nikad neće uhvatiti" i zalomim oštro levo i sav ponosan što sam zaobišao blato uletim direktno u neke rovove i čuda (jedva živu glavu izvukoh )<br><br>taman smo došli do puta kad neko fali... fali trojac Busman, Jager & Vlajko (eno ih na vr onog brda kao tri tačkice) Jager je krenuo sa koferom na off a ploči od kofera se to nije ni najmanje dopalo... sa par gurtni problem je polutrajno rešen... Taman smo se zagrejali kad jedan deo ekipe mora nazad. Da bi stigli kući pre mraka idu sa nama do izlaza na Zlatiboru i pravac BG Pošto smo se razišli krećemo "putem kojim se ređe ide" i dolazimo do potoka za koji sam ja prošli put bio uskraćen preko potoka postoji i pontonski most al zašto ići mostom... Jager i ja krećemo herojski kroz potok i nekako prolazimo. Međutim ja nisam zadovoljan jel sam prošao u drugoj i oću opet. Naravno to je već idealan recept za pljuskanje... okrećem krug ubacujem u prvu i krećem... mal je falilo da pljusnem (dokumentovano videom) al nisam. Zako kad sam stigao na obalu, stao i da spustim noge sa fuzastera, desnu sam spustio a leva neće pa neće... ostali će opisati šta je bilo i kako ... Stižemo do neke raskrsnice i posle mojih vapaja nekako stajemo na lunch pauzu i nikad mi draže sedviče. U međuvremenu Kepo se bavi obaveštajnim radom Jager je otišao da "telefonira" Nastavljamo dalje ka manastiru Uvac Po starom običaju opet upadamo ljudima u dvorište Prolazimo kroz prelepe predele Kapetan razmišlja... "mogli bi ovuda..." i onda na moju veliku žalost baterija crkava... ja iskusno vadim punjač za mobilni za utičnicu od 12v al ona ne radi (tj. fali joj onaj šiljak...) znači smorio sam se kao rotkvica u 40 hektara... al sam zato bio više nego dosadan da maltretiram Vlajka i Jagera da slikaju sve i svašta... Posle ovih puteva smo imali skoro pa magičnu deonicu kroz šumu uzbrdo putem za drvoseče koji je bio prekriven lišćem pa kao što se pod motorima na zlatiboru dizala prašina sada je letelo lišće ... prelep osećaj sike u mojoj glavi skoro nestvarne.. onda stižemo na vrh gde se malo odmaramo pa krećemo šljunkovitim serpentinama nizbrdo. Serpentine su vrlo nezgodne jel su pod velikim uglom prekrivene sitnim šljunkom i kako se za čas dobije na brzini sa kočenjem je mali problem. A posle serpentine jedno 200-300 metara izmišljenih za slobodan pad (svi smo imali bar po jedno presecanje dal ćemo stati ili ne ) ali osećaj je vrhunski. <br><br>Prošli smo manastir i opet smo stali da se informišemo... Kepo je potražio savet lokalnih iz prodavnice "jeste tu je uvac, ima tu most" "nema most, odnela reka" "ma nije ima most" Nema veze idemo... i pogodite šta - nema mosta i tu smo mogli da se podavimo (sve je dokumentovano videom) Zatim nastavljamo dalje prolazimo neverovatne predele i; posle svega toga izbijamo na raskrsnicu u Kokinom Brodu (malo pre kafane Sveti Nikola). Vraćamo se za Kosjerić ali pošto ja gubim moć govora pa zatim moć vožnje stajemo u Užicu na kafu. Ubrzo nas locira Mata i ugošćava nas sve u 16 - "to što niste došli kod mene kući ne znači ništa, u mom ste gradu..." Organizovao nam je komplet lepinje koje su meni vratile moć govora. Sedeli smo tu par tura, skupilo se još bajkera iz Užica i baš mi je drago što sam ih upoznao. Svaka čast na gostoprimstvu... Kaže Jimmy "jeli Popsy jel imaš goriva? meni se upalila lampica pa da sipamo" ja se razmišljam pa imam sipao sam do čepa u BGu. Idemo do pumpe i ja sipam i sipam i na kraju sipam 24l i skapiram da smo zapravo prešli 340km a od toga bar 150offroada i da mi se potrošnja primakla na 7 litara što nikad nije bilo (kad sam posle premotao kako smo i gde vozili još je to malo ) Krećemo mi za Kosjeru i ja razmišljam pa ja sam bio na 1 lit u rezervoaru mogao sam da stanem negde, sva sreća pa je sve ok.... kako sam to pomislio svetlo počinje da žmirka... nema veze idem ja za Jagerom koji sa onim bixenonima prži sve insekte ispred sebe a iza mene Vlajko... žmir žmir ja u mraku a ko u inat par krivina pre toga Jager bacio na masu i po gasu (ona dvojica sa čepovima su bila ko zna gde)... Vlajko je skapirao šta se dešava i bacio duga svetla i ja lagano. E sad problem je sa krivinama gde duga ne pomažu ... stižemo Jagera ja mu iznosim problem i krećemo u gustoj grupi . Sreća pa je put planinski bez saobraćaja pun krivina a nas trojica ko na sajli da se vučemo...<br><br>stižemo do Kosjerića i ne verujemo kako nam je extra bio ovaj prelep dan.. biće još dana za vožnju al ne ovoliku. <br><br>E sad da dođemo i do naslova teme... pošto smo se lomili kako da je nazovemo, jedino što je ostalo iz lunch paketa je Enduro jabuka koja je prošla ceo put i kao specijalna nagrada je uručena Jageru kao pobedniku ove vožnje (svaka mu čast, čovek je ustao u 5 krenuo iz SU i vozio ceo dan junački offroad). Znači Jager - :sampion:Jedino gume da zameni pošto je jedini bio sa neodgovarajućim gumama ... E sad ako sam šta zaboravio dodaću a čekam i ostale aktere da ulete sa slikama, u svakom slučaju svima Vam puno hvala za ovu enduro vožnju... pune su mi baterije jedno 150%

Da se ne bi više razvlačili, sišli smo do pumpe da sačekamo Mali dodaci na Africi by Kepotech (Gošo ovo ti je bolje od orginala ) Čekajući ljude zapažam nešto zanimljivb Eto Rusica i drugara... Afrika Mad Max edition Eto nam i Jagera

Kapetan Kepa je izneo uveče plan, u pola 9 se nalazimo u kafiću u 9 krećemo, kratak je dan i to je to. Ali mi znamo da ne ide to baš tako lako, iako smo neki ustali u pola 8 došlo je do nekih pomeranja al idemo polako... Pogleda sa terase.. Boban je izašao kao da je napolju 20 stepeni a nije bilo ni 6 ... Busman u fazi "šta ćete vi svi u mom snu..." -_- Jutarnje sređivanje Afrike :) Jel smo spremni, ko sve dolazi... čekamo Jagera koji je junački ustao u 5h i zapucao iz SU pravo za Kosjerić i Rusica sa još 2 drugara. Jager se javio, samo što nije..

Dolazimo do Kepe koji nas dočekuje sa mapom i mutnom vizijom puta kojim trebamo da prođemo... čuo sam od jednog čoveka ()da ima tamo neki put :takoje: više nego dovoljna informacija... Jel znaš ti Jimmy gde je manastir Uvac? Aaaaaaaaa tu je Ubrzo potom dolazi nam i Boban. Krećemo ka mestu gde ćemo spavati koje je pored soba imalo i radionicu (šta ti je iskustvo jednog Afrikanca:) ) Boban je imao peh sa (ozloglašenim) problemom RD07 a to je predugačak prednji branik koji prilikom naglog kočenja ume da se zaglavi u šuspleh... Za dr. Kepu ovo je sada već rutinska operacije :D:D Ondak smo otišli na klopu koju sam zaboravio da slikam (pretpostavite onda kakva je bila - domaće kobasice rulezzz) zatim pomeramo bazu ka lokalnom kafiću Ubrzo zatim čujemo kako stižu Valentino ROSSI i Andrea DOVIZIOSO u narodu poznatiji kao Busman & Vlajko. Inače Vlajko je na svoju ST nazuo nove Hajdesada gume i totalno je poludo Kao što vidite malo se :cirka2:a malo i klopalo Kangrbe u mraku...

Slika iz serijala "Afrikanac u retrovizoru" Ova slika je namenski napravljena da se vidi kako se poštoju propisi i ograničenja brzine Deonica od Valjeva ka Kosjeriću... Naravno poštp smo napravili grešku u računanju (ovo zimsko merenje mi je uvek išlo po živcima) zaboravili smo u koliko sunce zalazi i već tada je bilo očigledno da i pored dobrog prolaznog vremene neće biti ništa od popodnevnog offroada Mereno seoskom metodom imali smo manje od prsta sunca Stigosmo do Kosjerića ...

Elem, Kako to biva kod nas, dobra organizacija je alfa i omega svega Za ovaj vikend je bilo predviđeno izuzetno lepo vreme tako da smo znali da će da padne neki dogovor za off road – svi su bili za samo niko nije znao gde i kako... Kao u pesmi „jedan poziv menja sve“ ovog puta je bilo jedna poruka menja sve – od Kepe i bila je „dolazite ovamo“ :D Onda je počelo sa internim dogovaranjem, ideja je bila da dođemo u petak uveče i prespavamo u Kosjeriću i ranom zorom krenemo. Busman se smorio jel mora da radi do petka do ponoći, Jimmy i ja smo imali ideju da prepadnemo Kepu malo ranije i odemo u mali off još u petak, Jager je isto imao nekake obaveze itd... Nekako smo se izdogovarali da dođemo u malim grupicama do Kosjerića neki uveče a neki ranom zorom. Jimmy i ja smo krenuli oko 14h

neka, nemoramo da iznosimo prljav veš, el se gledamu u subotu na ili šta (aj na čat)

sorry ali stvarno je jače od mene :takoje:

a ima i onih kompromitujućih sa laptopom u krilu :nanana:

pa nisam baš siguran al da ćemo da probamo, probaćemo :D

au crni vlajko, nemo ovo, ima dece na forumu poplašićeš ih :D

:nanana:

I mene plaši, zato i moram motorom do vrha :D

kad budeš menjao ležajeve, lepo bi bilo da dokumentuješ proces, verujem da se ne razlikuje mnogo ni na drugim motorima