Zlatni grad! Sigurno jedna od budućih destinacija. A za rezervu... :o ;D

Što se mog Pegasa tiče, za dve ipo godine jedini problem koji sam imao je pregorevanje dva namotaja na statoru. To sam rešio tako što mi je brat (elektromehaničar) premotao kompletan stator (što i nije neki veliki posao) i radi k'o bombona. Letos išao do Rima i natrag bez ikakvih problema. Na auto putu sa nas dvoje i oko 60-ak kila prtljaga 120-130 na 5000 obrtaja. A sad mu je punih 18 godinica.

Lorenco ziher, al' se Talijani lepo cepali!

Jel to neka reklama za soroseve banditske buljase? Ne bi im platio D3 makar nikada ne gledao GP. Nije nikakva reklama, D3 sam dobio kad sam uzeo internet paket.Ne skrembluje se ništa od prenosa koje su otkupile naše televizije a prenose i drugi iz okruženja.

Ma i ja j'em lajne! ;D Tako mi i treba!!!

Ponavljam, ko poseduje SBB-ov D3 uređaj, može direktno da gleda GP trku u 10.00 na Sport klubu 3!!!

I tako, došao je red da krenemo kući. To jutro je osvanulo prijatno ali sa oblacima koji su obećavali ne baš suvu vožnju. Tako je i bilo. Doduše ne tokom cele rute, ali kad nam je najviše trebalo suvo vreme ona je padala. Naime, hteli smo da svratimo do San Marina, ali baš u tom delu puta ona nije htela da prestane. Možda je to i dobro, jer nekih pola sata po smeštanju u hotel bukvalno su se sastavili nebo i zemlja koliko je pljuštalo a pri tom je duvala neka grozna vetruština. Iskreno, ne bih voleo da me je takva kiša uhvatila na spuštanju od San Marina ka Riminiju. Tu nam se dogodila i jedina neprijatna stvar tokom celog puta. Elem, kad se kiša malo smirila krenuli smo do nekog supermarketa da kupimo hranu. Vraćajući se iz njega, nailazimo na jedan od kružnih tokova kojih je sve više po Italiji. Ispred mene je automobil koji bez ikakvog valjanog razloga koči pri ulasku u isti. Kako sam mu se malo više približio pokušavam da ga izbegnem motajući upravljač i nesvesno pritiskam prednju kočnicu. Istog momenta prednji točak počinje da klizi i motor da se naginje na stranu.Trenutno puštam kočnicu i pri tom i Jelena i ja (kao po komandi) spuštamo nogu, odbijemo se o asfalt i tako ispravljamo motor. Neću vam reći da je za volanom bila žena! Veče smo iskoristili za laganu šetnju rivom i plažom. Tokom noći su se razišli oblaci tako ali je i temperatura pala. Sve u svemu i dalje prijatno za vožnju, koliko nama još više Pegazu. Kako jedan hobista da ne svrati u prodavnicu omiljenog trgovinskog lanca?! ;D Posle posete rođacima u Vićenci, krećemo istim putem ka Opatiji u koju je Jeca zaljubljena sa nadom da će uspeti još jednom da se "umoči" u more. Međutim ona kiša je dobrano ohladila more, da ni Nemaca baš nije nešto bilo na plaži. Naravno, mene to uopšte nije pogađalo. I još samo malo... U Gorskom kotaru se temperatura spustila na nekih 14 stepeni. :o Pred naplatnom rampom na izlasku iz Zagreba, me na 120+ (ograničenje 100)"upucao" radar ali sam imao sreće jer sam pristigao neki pik-ap i bukvalno ga iskoristio kao zaklon i pri prilasku stajaćoj patroli i pri odlasku od nje, pa me od njega nisu videli. ;D Negde posle Zagreba smo proslavili pedesetu ili ko zna koju hiljadarku (tako bar piše na cajgeru). Posle toga, praktično ništa više nismo ni slikali, jer su to većini jako dobro poznati predeli. Na kraju, svima bismo poželeli da (kao što smo mi uspeli) ostvare svoj san o odlasku na neko mesto, nezavisno od toga koliko je daleko i da se provedu onako kako smo se nas dvoje proveli.

Što se tiče bočnih ulica koje izlaze na Bulevar, iako na prvi pogled ne izgleda tako, Branka Krsmanovića je jedna od najprometnijih. Zašto? Zato što ona spaja liniju Pančevački most, Dim. Tucovića, Bulevar, Crveni krst i dalje na niže ka Voždovcu i auto-putu. Seče sve te velike ulice a nema ni teretnih vozila, ni vozila gradskog saobraćaja koja bi ih usporavala. Plus, uzbrdo se vozači po inerciji zaleću i zbog svega toga sudari su jako česti. Ja još jednom ponavljam (ne vičem samo naznačavam): ČUVAJTE SE RASKRSNICA SA "MALIM ULICAMA", MNOGO KASNIJE UOČAVATE ONOG KO IZLAZI IZ NJIH!!!!

Ko ima D3 prijemnik na SBB-u može uživo da gleda i danas i sutra treninge. Prenos je na Sport klubu 3.

Oboma želim da se što pre oporave i da bude bez ikakvih posledica, ali i da posavetujem sve koji čitaju. Pazite se malih ulica, kasno se uoči opasnost, strašno malo je prostora za reakciju a posledice mogu biti jako teške. I sam živim u relativno maloj ulici na Đermu i stalno gledam sudare na raskrsnici sa ulicom koja seče moju.

Iskreno, nikako ne mogu da se saglasim s tobom. Imam auto, a i motor. Razdaljina koju po gradu pređem motorom je nekoliko puta veća od one koju pređem automobilom za isto vreme. Novca za svakodnevnu vožnju taksijem nemam, a i zašto bih se vozio njime kad i taksi stoji u koloni kao i svi ostali. U to ne računam ulice sa žutom trakom kojih ionako nema previše u ovom gradu.

Elem, za GospoDŽu bio bio potpuni promašaj da nismo otišli do mora koje je na 40-ak km od Rima. Lido di Ostia, tipično spavališno mesto za ljude koji idu na more. Porodični hoteli, izuzetno uredne i uređene plaže ali more nema ni boju ni bistrinu koju ima Jadran. Taj dan je bilo sigurnih 40 i ja sam uspeo da izgorim za manje od dva sata. Sreća te je bila nedelja i trka F1, pa sam sa gomilom Talijana imao gde i čime da ubijem vreme dok se Jeca brčkala. Vođeni iskustvom od prethodnih dana, tog popodneva smo otišli do Koloseuma. Vitrine sa replikama uniformi i nekim originalnim delovima opreme gladijatora. Pogled sa Koloseuma.

Lale, jel sledeće sezone i dalje navijaš za Dukati ili nastavljaš navijanje protiv Rosija? ;D

Ima još slika, samo sam ja ovih dana malo kratak sa vremenom.

Ne sekiraj se, ne moramo mi ništa da ostavljamo o sebi, znaju "oni" to i bez nas! ;D

@Tomo Ne ljutim se ni najmanje-naprotiv. Čak su poželjna iskustva i drugih koji su bili na istim mestima gde i ja bejah.

Što se ovog slučaja tiče, prekršajni sudija je rekao svoje: motociklista NEMA DIREKTNU KRIVICU za izazivanje saobraćajne nesreće. Istražni sudija će utvrditi na osnovu dokaza kolika je EVENTUALNA INDIREKTNA ODGOVORNOST motocikliste ali i OPRAVDANOST POTERE policajaca i izlazak van teritorije opštine na kojoj su nadležni. Nisam za to da se ne staje, ali nisam ni za to da me pandur "zaskače" jer se njemu tako ćefnulo. Pre par dana mu je palo na pamet da me opominje jer u vozačkoj nemam brkove i bradu. Na moj odgovor da imam u ličnoj karti i da mi ne pada na pamet da menjam dozvolu dok ne izdaju nove (a najavljuju ih već dve godine), sve što je uspeo da sroči bilo je:"Ovaj put vas puštam zbog mlade dame iza vas:" E tu sam puk'o! Piši brate ako sam pogrešio, a moje žene se mani! >

Aha! Al' za malo! ;D Koliko panduri poznaju ko vozi motore, toliko i njih poznaju da su panduri.

Nakon toga, na red su došli Vatikan, trg i crkva Sv. Petra i naravno- muzej Vatikana. Sve to izgleda impresivno, mada na momente pomalo nakinđureno ali se mora priznati da ostanete poprilično zatečeni monumentalnošću kako građevina, tako i njihovom unutrašnjošću. Naravno, ovo je samo delić onoga što se može videti.

Uspon Rimskog carstva. Kad pogledate ove karte, ne možete da se otmete utisku koliko je to bila moćna država. Pre oko 2000 godina se prostirala na tri kontinenta. :o Panteon, paganski hram koji je bio posvećen "svim bogovima" (a danas crkva), koj zadivljuje koliko svojom arhitekturom (sagrađen u drugom veku n.e.), toliko je mene zadivio svojom akustikom. Naime u momentu kada smo ga mi obilazili , u njemu se odvijao nekakav koncert. Na udaljenosti od 15-20 metara mogli smo da čujemo svaki ton koji su muzičari svirali. U pitanju je bilo nekakvo delo za gudački kvartet. Trg Navona. Meni jedan od najlepših trgova u Rimu. Izvinjavam se što je slika kompletnog trga skinuta sa neta. url=http://fodi.frubar.net/files/57730CDA-652E-1745-BE58-AAED6DCAE549.jpg][/url] Zamak San Anđelo, prvobitno sagrađen kao mauzolej i grobnica imperatora Hadrijana, a kroz istoriju korišćen kao papska tvrđava, a sada je jedan od mnogobrojnih muzeja.

Ma tad mi, kao, bila frka da ostavim u koferu. Naravno, u Rimu mi nije palo na pamet da ih nosam u ruci.

Od ovog dana počinje pešačko-turističko ludilo. Pošto sam svojevremeno bio na jedan dan u Rimu, imao sam kakvu-takvu predstavu o ruti i odakle treba krenuti. Kao što ćete videti, Rim je krajem avgusta i dalje prepun turista koji se jutrom razmile po gradu a negde oko tri-četiri popodne bukvalno popadaju po nekakvim hladovinama jer više nisu u stanju da mrdnu. Inače, tih dana je u Italiji (kao i u Srbiji) temperatura bila oko 36-37 stepeni. Polazak sa Piazza del popolo. Transport kroz pešačku zonu-Via del Corso. Španski trg. Jedno od vozila koje koriste komunalne službe. Fontana posvećena Tritonu. Fontana di Trevi. Jedno od najposećenijih mesta u Rimu, a da nisu Koloseum i Vatikan. Jeca je genijA za pravovremeno okidanje! Obratiti pažnju na drugi prozor odozgo, na zgradi iza mog levog ramena. Ko nije siguran u vernost svog muža ili žene, ima i za njih ponešto… Kojem kućnom broju ovo pripada?! Mauzolej Vitoria Emanuela, italijanskog kralja ujedinitelja. Ujedno, spomenik neznanom junaku i vojni muzej. Pogled sa vidikovca mauzoleja. Pjaca Venecija ispred mauzoleja, Trajanov forum i pijaca, Koloseum…

Razgledanje Bolonje. I Bolonja ima svoj krivi toranj, malo manji nego onaj u Pizi. Probali smo u svakom gradu i ustanovili da je bolonjski sladoled ubedljivo najbolji. Neki moj imenjak. Priprema rute od Bolonje ka Rimu. Ideja nam je bila da od Bolonje do Firence idemo regionalnim putem i tako smo i pošli. Međutim, ovako natovareni prošli smo nekih 50-60 km i shvatili da bi taj put trajao bukvalno ceo dan. Put je lep, ali ima dosta jakih krivina, uspona, prolazaka kroz naseljena mesta, što je nama odnosilo baš puno vremena. Preporuka za nekoga ko je sam na motoru ili bar malo manje natovaren. Posle toga smo se vratili na auto-put. Auto putem smo išli do mesta Orvieto i tu smo se ponovo isključili na regionalni koji je išao kroz predivnu prirodu Toskane i Lacia. I konačno- hotel! Pogled s terase. Informacija oko saobraćaja. U Rimu svi voze doslovce kao na trkama. Brzo se polazi sa semafora, vozi se iznad ograničenja (ne mnogo) ali se poštuju nepisana pravila i vrlo su fer vozači. Niko ti ne svira, ne ablenduje ako pogrešiš, niko ti ne seče put ako se uključuje u glavni tok. U par navrata sam pogrešio ( a bilo ih je iza i oko mene), niko se nije drao zbog toga, niti na bilo koji način pokazivao da mu smeta moja greška. Skuteri i motocikli (kao i u drugim italijanskim gradovima) imaju svoja mesta za parkiranje i tu automobili ne smeju ni da privire. Ona su besplatna i ima ih na svakom koraku. Što se bezbednosti tiče, skoro svi stavljaju sredstva obezbeđenja na motocikle, ali kofere ne skidaju, tako da sam se i ja vladao na isti način i ostavljao kofer sa kacigama na motoru.Da li sam samo imao sreće ili nema toliko krađa sa motora, sve jedno-nas niko ni za šta nije orobio.

Ja kol'ko sam pročitao, čovek ima devojku-ženu iza sebe. Što će reći: treba mu i dovoljno veliko sedište za oboje. SM motocikli baš i nisu nešto poznati po veličini sedišta. Al' s druge strane, šta ja pa znam?!

Kao što sam i najavio http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=58693.0 , moja “Mileva” (inače kršteno Jelena) i ja smo se čvrsto dogovorili da ove godine odmor provedemo na motoru. Oboma nam je davna želja da idemo u Rim,tj. da se vozimo do Rima i u njemu provedemo nekoliko dana. Prvo što smo uradili je da smo rezervisali hotele na putu, jer ni jedno od nas nije baš ljubitelj kampovanja i do sada nismo imali takvih iskustava (što ne znači da jednog dana nećemo). Sve sam to obavio preko www.booking.com i mogu vam reći da nismo pogrešili ni kod jednog hotela. Hoteli su bili za niži budžet, ali su svi bili vrlo uredni. Noćenja sa doručkom su koštala od 36 evra u Bolonji (za dvoje), preko 50 u Rimu, 56 u Riminiju, do 66 u Opatiji. U svim hotelima, osim u Rimu, doručak je bio u vidu švedskog stola sa svim slanim i slatkim varijantama koje mogu da se ponude za taj obrok. U Rimu (bar za ovaj hotel ), treba pri rezervisanju odrediti varijantu “američkog” doručka jer je “kontinentalni” u ponudi imao samo slatku varijantu (kroasani, džemovi, med…). Itinerer puta je bio: 22.08. polazak iz Beograda za Drenovac (selo između Sremske Mitrovice i Šapca) oko 90 km 23.08. Drenovac-Opatija 500 km 24.08. Opatija-Bolonja 400 km 25.08. Bolonja-Rim 400 km 30.08. Rim-Rimini 400 31.08. Rimini-Vićenca 300 km 02.09. Vićenca-Opatija 300 km 03.09. Opatija-Drenovac 500 04.09. Drenovac-Beograd Da krenemo… Pošli smo iz Beograda popodne 22. Avgusta, natovareni kao nikada. U bočnim koferima garderoba, pozadi u koferu priručni alat i pribor, a u torbama sitne potrepštine. Rano ujutru 23. smo posle (bezmalo) neprospavane noći, puni neke pozitivne treme krenuli na naše prvo veliko putovanje motociklom. Mogu vam reći da takvo uzbuđenje nisam osećao nikada u životu, iako sam tri četvrtine svog života proveo putujući po raznim zemljama Evrope i ostatka sveta. Čak ni pred put u Australiju (koja mi je i danas najupečatljivije mesto na kom sam bio) nisam bio u ovakvom raspoloženju. Put je krenuo malo čudno. Pošto sam se malo zamantao oko pakovanja, nisam sipao benzina na polasku i pri silasku sa mitrovačkog mosta osetim da je motor malo “zaštucao”. Setim se šta je u pitanju i okrenem na rezervu. Tako dođem do sela i pošto je bila nedelja (pumpa nije radila)-ne sipam ni tada, računajući da ću imati nazad do Mitrovice. Zafalilo mi je za 300 metara!!! No, nismo se dali omesti i posle tankovanja krećemo dalje. Do granice auto-put-ravan I dosadan, stajemo u kolonu i sa mišlju da što pre pređemo (a i da budemo pripremljeni za policiju) ja dajem Jeci uz pasoše, saobraćajnu i vozačku. No, ni naši a ni hrvatski policajci nam osim pasoša ništa ne traže. Naravno između granica se vozimo bez kaciga u kojima su rukavice i potkape, a u njenoj i dva gore pomenuta dokumenta. Kad smo ušli u Hrvatsku, Jeca mi vraća saobraćajnu ali ne i vozačku. Na moje pitanje ”a vozačka?”, dobijam odgovor “jel me zezaš?!”. Tu kreće blago panična pretraga džepova, novčanika, kaciga čak i samog motora ali badava. Nje nema pa nema. Tu padne dogovor da ona krene natrag ka prelazu, ne bi li našla roze papirić. Hrvatski policajci je puštaju da ode ka našoj granici čak i oni sa njom pregledaju okolinu kućice, naši poprilično nepoverljivi i “u gardu”, ali moje vozačke dozvole nema! Čujemo se par puta telefonom (jer to traje oko pola sata), ja hoću da okrenem nazad ali mi ona neda i bukvalno mi naređuje da ostanem gde sam jer ona “nema nameru” da se vrati kući. Po njenom povratku, dogovaramo se da krenemo, a ako nas negde uz put zaustave da lažemo kako je “malopre bila tu”. Imao sam međunarodnu, pa šta bude! Krećemo dalje i posle nekih 30-40 km ja primetim da ispod gornjeg trougla nešto roze “igra” na vetru i provaljujem da je to moja vozačka! ‘Ladno je ispala iz kacige i ostala na onom snopu kablova što idu ka faru. Nije propala pored štapova nego ju je vazduh podigao do gornjeg trougla i tu zalepio. Mojoj sreći nema kraja! Nekako je uhvatim levom rukom i stegnem iz sve snage da mi ne bi ponovo nestala. Pokazujem je preko ramena Jeci i čujem kroz kacigu kako vrišti od sreće. PosleZagreba kreću lepše deonice, malo uspona, malo spustova, Gorski kotar, Delnice, “Kapelski kresovi”, Dimnjačar, Lugar… Popodne stižemo u Opatiju i smeštamo se u predivan stari hotel “Belvedere”, gde smo Jeca i ja bili jedni od najmlađih gostiju. Aj’ što je ona- al’ ja među najmlađima?! Tetka Švabice za čuvanje, na izvol’te i kol’ko ‘oćeš! ;D Naravno GospoDŽa je jedva čekala da se bućne u more, a i mene je uspela da natera. Predveče odlazimo u grad na večeru i malu šetnju Opatijom. Ležemo rano, jer rano ujutru treba putovati dalje. Jutro nad Kvarnerom. Ustajemo oko pola sedam i posle doručka krećemo ka Sloveniji i Italiji. Od Opatije se penjemo ka graničnom prelazu Rupa i ulazimo u Sloveniju bez, skoro, ikakve provere i pitanja. Lupili ljudi pečate i teraj dalje! Samo da napomenem, ako idete na tu stranu, kroz Sloveniju vam nije potrebna vinjeta jer ne izlazite na auto-put. Lep magistralni put vodi od Rupe do Kozine i posle nje ulazite u Italiju. Udaljenost Opatije i Trsta je oko 60-ak kilometara. Jedna od narednih želja. Ono što je nekad bio granični prelaz između Slovenije i Italije. Može ovako. :o A i ovako. Mala pauza tokom puta. Hotel i soba u Bolonji. Ko bi rekao da žuljevi mogu da se zarade tokom vožnje motorom?! Posledice "prijatne šetnje" između granica u moto čizmama. ;D