Ma sektasi bre videces odgovor u nastavku

Iz Zarkova

Jos smo u istom danu, na sigurnom putu ka granici. Tesko se odvojiti od dece po selima. Obozavaju da se slikaju. Opalismo jos par fotki i lagano nastavili kroz vodu i prasinu. Reke su za nas bile potpuno iznenadjenje ali moram priznati da su nam prijale. Neke zanimljive smo prelazili po vise puta(Popsy style). Pred samu granicu dolazimo do najduze vodene prepreke. Aj sto je duga nego je na pojedinim mestima i duboka. Voda bistra, devojke peru ves na reci. Mangupi provalili dubinu pa voze blizu njih. Na kraju dolazim ja. Ovi sa druge obale masu, vicu ... idi levo, idi desno, ma ko bi ih i razumeo sa 100 metara. Gledam ja one dame u plicoj vodi, taman treba da ukljuce centrifugu. Glupo da ih sada da ih uznemiravam, idem ja po sred srede. Kao i obicno kada se covek pravi pametan Marfi se pojavi. Krenuo sam kao hidrogliser a zavrsio kao podmornica. Posle par metara u vodi potopio se auspuh zatim kasljuc, kasljuc par puta i stade bedevija na sred reke. Sada ni tamo ni vamo. Zaglavio u sljunak nema sanse da ga pomerim. Dame batalile centrifugu ipak sam ja zanimljiviji. Slike iz vise uglova. Ni da makne, ni da kresne. Fali mi dva metra napred jer je vec plice i auspuh bi mi izasao iz vode ali ja sam nema teoretske sanse da ga pomerim. Izgleda ce Alexa morati da proveri nove cizme. Zajednickim snagama smo uspeli. Upalio je cim je izduv osetio cist vazduh. Dalje do same granice nismo imali vise vodenih zagonetki ali smo se zato nagutali prasine za medalju. Odatle ni nemamo slika jer verovatno ne bi ni uspele. Mora se voziti u velikim razmacima jer motor ispred dize toliko prasine da se nista ne vidi. Ipak smo bili srecni sto nije pala kisa , to bi tek bila avantura. Pravimo pauzu na granici i ispiramo grla, vidno umorni od stotinak kilometara makadamskog puta. Tu se pojavila i maskota, bakica koja deli kolacice U Laos je bilo tesko uci a jos teze izaci. Na granici mi i jedan kamion al ubismo dva sata cekajuci iz nama nepoznatih razloga. Znamo iz iskustva da nas i u Vijetnamu cekaju jos vece peripetije. Tamo vazi pravilo da motori preko 250cc ne mogu uci u Vijetnam, to jest samo uz specijalne dozvole policije i vojske, koje smo mi naravno spremili. Tacnije, cekao nas vodic sa svim mogucim papirima tako da smo bili opusteni.

Paa, upoznaj , , moju "malenkost". Imaš čestitku na pp. Biće obuka, polako. Sram te bilo, ozenjen covek

Meni nije jasno jel oni ne vide ovo kamenje ili su toliki optimisti pa misle da ce ga preleteti? KTM+A, imati muda i biti lud su za mene identicni pojmovi

Meni su ovi snimci jezivi, kakva muda treba za ovo imati http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=7tyFFV8H2hk

Frizerka je zauzeta, Avijaticar je prvi pitao za njeno zdravlje

Posle obilaska pijace i setnje bio je red da nadjemo neki hotel. Vec je polako padao mrak a i temperatura se polako spustala na oko 17 stepeni sto je Tajcima realno minus. Oni obuku sve sto su poneli ali i dalje cvokocu. Onda smo ih ucili da ne vredi imate tri jakne i dvoje pantalona na sebi a na nogama japanke. Ipak cizma glavu cuva sto su i oni vrlo brzo shvatili ali u ovom slucaju se to odnosilo na carape. Nama belima ova temperatura je bas prijala. Sto se hotela tice bio je vise nego tuzan a ni klopa nista bolja. Nije se bilo lako opustiti posle setnje po pijaci. Pacova se grozim i na slici a u tanjiru bi ih tesko podneo. Jedini izbor je bio suvi lebac i nesto salate. Mesni meni smo odmah izbacili sa obzirom da u ovom gradu ni Vuk Bojovic ne bi znao sta jede. Na dorucku nas je docekao pun restoran Skandinavaca biciklista koji se vozaju po Laosu...mucenici. Uvek sam se vise uzdao u vise konja nego u samo jednog koji mora jos i pedale da okrece. Tajci su se odlucili za neke supe sumnjivog porekla Posle obilatog dorucka ponovo krece ono najgore...pakovanje. Saznajemo da taj dan prelazimo u Vijetnam, da nas do neke skele ceka asfalt a posle toga bice veselo. Svima je nepoznat put a sa obzirom da je samo jedan nije tesko za snalazenje. E to sto je na karti Laosa ucrtan kao autoban je druga prica. Idemo na slike, pokazace mnogo vise od reci. Jako brzo dolazimo do skele. Ocekivali smo vecu reku. Kazu nije dugacka al je duboka. Da se Alexa pita on bi tu proterao. Ipak je razum preovladao, cekamo plovni objekat. Pristize skelica i krece ukrcavanje Posle prelaska reke pocinje ocekivani makadam. Imali smo srece da nije bilo kise u zadnjih par dana inace bi bilo jos vise zajebancije. Krece lagano red prasine pa red vode, ovog puta bez skele. Lokalno stanovnistvo je u cudu. Poremetilo smo njihov mir ali nam se ipak raduju. Deca su najsrecnija. Zakljucak je da ovde ljudi vrlo kratko zive. Staraca gotovo da i nema, deca cuvaju decu. Zive od danas do sutra, jedina briga je naci hranu, nemaju drugih problema u zivotu. A sad malo oni. Za srecu im je potrebno zaista malo!!! Pogledajte dobro ove prethodne slike. Kako se osecate? Meni su nakvasile oci, valjda sto sam pospan ili je mozda nesto drugo u pitanju. Svako malo vece dete ima torbicu. U njoj obavezan noz, bolje reci maceta i nesto malo hrane koje skupe pored puta od putnika namernika. Skoro su dobili struju, krece im zivot na bolje al zamalo. Kad mi sutra moji klinci budu trazili nutelu jer eurokrem ima dosta belog i cokoladno mleko posto obicno nije ukusno dobice svi redom sut u dupe. Laku noc, vidimo se uskoro jer nastavak sledi !

Znaci ABS ili pomocni tockici

Novo jutro nosi novo pakovanje. Jako smo zadovoljni smestajem ali iznenadjeni cenom od skoro 70 eura za noc. Gazda hotela je mladi Francuz pa je nas Zoze uspeo da se iscenka na nekih 40 prihvatljivih eura. Realno i to je mnogo jaka cena za grad u kojem se nalazimo ali dorucak je bio dosta dobar pa smo prestali sa pobunom bajkera. Ocekujemo Tajce da nam se prikljuce i da nastavimo put ka severo istoku Laosa. Motori parkirani u basti restorana, za svaki slucaj. Dorucak sa gazdom restorana, mladjanim Francuzom. Par slika iz Lao-francuskog resorta Neki su u iscekivanju malo prosetali po okolini Neki su pak poranili na kupanje pre ostalih Napokon nam se pridruzuju i Tajci. Oni su isli drugim putem tacnije poslali su motore kamionom 800 km od Bangkoka a oni su leteli avionom. Nikako ne vole autoputeve a i ocigledno imaju viska para. Taj dan pocinje nasa zajednicka avantura. Put kojim niko od nas nije prosao i ne znamo sta nas ocekuje. Zanimljivo da pored nas ide i jedan kombi sa par rodjaka od tajskih bajkera. Tu se zadesila i jedna baka koja nam je postala maskota putovanja. Skupili se ispricali i vozimo dalje. Usput stajemo na pijacu da vidimo ponudu. Pokusavamo da prepoznamo neke od zivotnja. Ne idem nam bas od ruke. Neke nemani izgledaju zive a neke fino usoljene i spremne za jelo. Zaista ne bi probao nista od jelovnika u ovom selu, bio bi to suvise veliki rizik. Od cele pijace prepoznao sam banane i mandarine ma da posle pregledanih ostalih namernica ni to mi se nije jelo. Bajkerska ljubav Zanimljivo da konzerve u radnjama drze naopako zbog prasine i moguce zaraze a sta jedu nije ni bitno Uzani krivudavi put krzo sume Laosa se nastvalja. Sela postaju jako retka a saobracaja gotovo ni nema, sto i nije tako lose. Opet je tesko biti opusten jer se ne zna sta nosi nova krivina.

Evo dosla je jos jedna zima i mala pauza za dvotockase. Svaka pomisao na njih budi secanja na neka putovanja i razvlaci osmeh od uva do uva. Sto neko pametan rece: " Da nemas usiju smejao bi se oko glave". Od zimsko kucne dosade otvaram torbu u kojoj se nalaze zapisi sa gotovo svih moto putovanja i krecem da listam slike sa prasnjavih hard diskova. Ukucanima nije jasna razmena emocija izmedju mene i laptopa. Gotovo svi misle da sam lud ali nije me briga, proradila su prelepa secanja i vracanje lagano u decembar 2007. Ne znam tacan razlog cekanja 5+ godina da bi se zapoceo putopis ali mi je ovo Bozicno vece dalo snage i samopouzdanja da ponovo krenem sa pisanjem. Svako ko je sastavio makar jedan motopis zna koliko vremena i truda to iziskuje. Evo ja krecem lagano danas pa se nadam da cu ga zavrsiti u par etapa, kao Dakar reli... sa nadom da se necu zaglaviti negde u pesku. Kao i par prethodnih opet vas vodim u Aziju, tacnije Laos i severni deo Vijetnama. Ekonomski siromasne zemlje jugoistocne Azije ali bogate netaknutom prirodom, ljudskim osmesima i neposrednoscu. Stara ekipa na okupu to jest Alex, Boza i ja. Ovog puta grupa je uvecana za francuza Zozea i dve suvozacice. Ostatak grupe od desetak Tajaca ce nam se pridruziti dva dana kasnije u LuangPrabangu nekadasnjoj prestonici Laosa. Od Bangkoka do granice deli nas 620 km autoputa. Zurimo na granicu jer bas za taj dan imamo dozvoljen prelaz. Redovno se tu desavaju peripetije tako da i ovog puta nismo nista bolje prosli. Cela procedura traje minimum tri sata. Deo ekipe [/url] Licno nas kralj pozdravlja Alexa ubedjuje tajskog pandura da imamo bas sve potrebne papire Prelazak mosta i papirologija. Vijentian ili Viangchan je glavni grad Laosa i nalazi se dvadesetak kilometara od granice sa Tajlandom na cuvenoj reci Mekong. Do devedesetih godina veza dveju drzava bili su samo brodovi a onda je 1994 godine napravljen most Prijateljstva. Danas je to put koji je veoma bitan jer povezuje Tajland sa Kinom i Vijetnamom. Sa obzirom da je krajem 19 veka pa sve do polovine 20 grad bio pod francuskim protektoratom uveliko se oseca evropski uticaj. Restorani, pekare, trgovi, ulice potpuno odudaraju od ostalih zemalja u regionu. Cak je i dosta Francuza ostalo tamo da zivi i bavi se nekim malim biznisom a francuski jezik je cest na ulicama grada. Nas Francuz Zoze je tamo uzivao. Sledeci dan nas je cekao tezak zadatak. Oko 400 km krivudavog planinskog puta u jako losem stanju. Destinacija Luang Prabang. Ekipa je spremna za voznju desnom stranom. Redovna pojava u Laosu Boza testira Alexinog HP-a U maloj radnji pored puta mozete se osveziti hladnim picem a mozete srediti i frizuru ( ko ima kosu) Boza se vraca na svoj motor kraj svoje suvozacice Posle odmora nastavak dalje Nastavak sledi

Ako je ostrvo u pitanju onda neka idu na Adu da vezbaju

Alo momci i devojke, tema je voznja na stazi

Naravno da mozes sesti na motor i dovesti ga u Srbiju. Samo moras uraditi papire da bi ga vozio a to povecava cenu kostanja. Zatim ga moras prijaviti na nasoj granici i reci da je uvoz u pitanju. Onda ide spedicija i carina.

Kepo, ovo ti je voznja za ronilacko a ne moto odelo

Da mu nisu mozda na granici sa milion km skinuli na par hiljada ?

To se ne planira vec dolazi samo. Nego da se mi cujemo za desetak godina pa da vidimo ko je bio u pravu

Po ovom sto si napisao ti mislis da znas da obaras a istina je da nemas pojma. Evo to ti mogu reci iako te nikad nisam ni video kako vozis. Kada obaras motor do ivice to je rutina koja se stice godinama i takvom vozacu je to sasvim normalno. On ne vozi na granici da ljosne nego je sasvim siguran u svoje umece i to mu je nacin voznje. To sto ti nemas zelje i potrebe da tako vozis je vec prica za lovacki i ribolovacki magazin. Od dvadesetak padova koje sam uzivo video a u nekima bio i glavni glumac niko nije pao zbog obaranja motora u krivini. i evo ga jos jedan koji IMA POJMA, druze svaka tebi cast sto obaras, ali ima i onih koji su bili sigurni u svoje umece, ali njima sada mozes samo preko citulje da se obratis, e TO je problem kojim se treba pozabaviti, a ne time sto ja vozim normalno, jer javni putevi NISU predvidjeni za Rossijevsku voznju i obaranje do ivice, za to postoje trkacke staze BEZ rizle, rupa, izbocina, kamiona, traktora, auta...ali ponekad ni to nije dosta, jer neki ljudi jednostavno misle da su uvatili boga za yaya kad su kupili motor od 100ks pa misle da su automatski sa sedanjem na motor popili svo znanje u vestinu....ali nisu. Moraces jos jednom da procitas svoj i moj post al pazljivo pa onda razmisli dobro sta sam napisao. Ja za razliku od tebe nisam pominjao sebe niti sam rekao da znam da vozim. Vecina tih iz citulja su oni sto misle da znaju da voze a jako mali broj onih koji to zaista odlicno rade. Obaranje motora je tehnika voznje i ne znam zasto je povezujete sa trkama samo. Mozete obarati motor u krivini do same ivice i to sve u skladu sa saobracajnim propisima.

Po ovom sto si napisao ti mislis da znas da obaras a istina je da nemas pojma. Evo to ti mogu reci iako te nikad nisam ni video kako vozis. Kada obaras motor do ivice to je rutina koja se stice godinama i takvom vozacu je to sasvim normalno. On ne vozi na granici da ljosne nego je sasvim siguran u svoje umece i to mu je nacin voznje. To sto ti nemas zelje i potrebe da tako vozis je vec prica za lovacki i ribolovacki magazin. Od dvadesetak padova koje sam uzivo video a u nekima bio i glavni glumac niko nije pao zbog obaranja motora u krivini.

Al si poranio

Nije lose da pises po dva puta, cisto da utvrdimo gradivo Lepo je gledati ove slike u maglovitim danima. Samo tako nastavi !

Angkor Vat, Kambodza. Mesto gde je lako naci srecu

Jedna omiljena iz blata Azije !

Dete trazi motor do 50cc, ne znam sto mu nudite svasta nesto. Sine, za te pare sto imas nadji neki skuter u dobrom stanju. Batali te kroserice i supermoto fazone od 50cc jer ces se napatiti a nemas koliko vidim nikakvog iskustva. Inace me jako raduje sto mislis da ces posle godinu dve preci na kola a bataliti motor. Snovi sine... pusti snovi !!!

Ako si vozio na -10 i nisi osecao hladnocu verovatno da ti je crkao termostat ili si pio antifriz. Na svim temperaturama ispod 5 stepeni ne pomazu rukavice a ni grejaci rucica. Dok dlan gori gornji delovi prstiju pocinju da mrznu i gubis svaki osecaj. Mozda bi rukavice sa grejacima resile taj problem ali od ovog gore pomenutog nema vajde.