Ja sam kupovao Silkolene Comp 4 i trazio sam na zvanicnom sajtu uvoznika za Srbiju... Dobio sam uvoznika i dao mi je kontakt telefon coveka gde mogu da kupim maloprodajnu kolicinu. Broj je: 0648266406 Boris Takodje Auto Mika Zemun

Vidim da se ponovo povela lepa diskusija o uljima. Prateci neke strane forume i stranice, video sam da stranci (pretezno Nemci) koriste Liqui Moly moto program, koji je kod nas skoro pa potpuno stran. Malo sam se zainteresovao i ispratio to... Imam prijatelja koji drzi auto delove kod koga dolazi dosta mehanicara u nabavku za delove, ulja itd. Neki od tih kupaca su i ovlasceni serviseri za pojedina vozila i imaju uredjaje za merenje viskoznost ulja po kojima su zakljucili da full sinteticko ulje Liqui Moly u autu posle 10.000km ima skoro nepremenjen viskozitet. Moj prijatelj nije tip koji laze i sam sipa to u svoja kola, ali ako je mene lagao, lazem i ja vas. Jos jedna informacija... Liqui Moly u Srbiji je verovatno svuda original, jer je za sada samo jedan uvoznik koji je u Svilajncu sto stoji i na zvanicnom sajtu. Ali kao sto se i pise u temi gore, marketing je cudo! Ja u svoj motor za sada sipam Motul 7100 iz Mass-a (iako znam da nije najbolje, ali je to neka navika i poverenje), a u kola Castrol Edge isto iz navike i poverenja... Za sada Bogu hvala nikada nisam imao problema sa uljima, jer imam pouzdanu nabavku, ali je cinjenica da veliki problemi mogu da nastanu i to treba prijavljivati svakako. Svakako cu probati Liqui Moly moto program jer vidim da je generalno nezastupljen kod nas, pa cu preneti utiske u vidu rada motora, potrosnje ulja i svega ostalog, osim menjaca jer je meni menjac van motora.

Ja Motul uzimam u Mass-u i kod glavnog uvoznika i smatram da je prva ruka. 7100 vrhunsko ulje.. Cak i miriše vrhunski...kao parfem

7100 je full sinteticko ulje, a 5100 polusinteticko ulje. 300V je isto full sinteticko ulje, premium klasa medju Motul uljima i namenjena novijim pretezno sportskim motorima.

Zar Rottela T6 nije za dizel motore i teretni program? Zainteresovalo me sad jer sam video na nekom stranom forumu da ga ljudi korisfe u GS-u...

Ako moze broj telefona. Pozdrav

Pozdrav svima.. Najverovatnije cu morati da menjam zadnji disk na R1150GS. Sta biste mi preporučili, da nije sa cenom šišanje klasicno, a da nije ni kvalitet škart? Hvala

Da li istu mast koristiti za kardan i manžetnu? Ili za manžetnu ide neka druga? Kao na primer

Da l' ce da odgovara?

Pronasao sam nešto kod prijatelja u radnji. Ima Mobil Grease XHP 222 -20 do +140 stepeni trpi. 8e ova tuba.

Pozdrav ljudi, imam novo-staro pitanje. Koju mast/pastu uzeti za podmazivanje nutova i manzetne kardana? Znam da ima preko da se kupi, ali ne mogu sad u doba ove situacije da cimam nikoga da mi donosi ili narucuje na svoju adresu gore u Nemačkoj. Da li ima nesto u Srbiji sto moze da se kupi i preporuci kao odgovarajuca ili neka alternativa? A da nije kilo-dva ili na kantu i burice?

Nema na čemu. Da napomenem, uz komplet lepinju ide + domaće kiselo mleko iz zlatiborskog okruga. To cini taj cudesni komplet.

Racunaj da smo se dogovorili.

Hvalaaa puno! Slažem seee...

Hahahahha, poznato stanje uma.

Suvozačica je "kriva" za sve.

Slažem se u potpunosti.

Petak

Ako budes prolazio zlatiborskim krajem, znaš šta ti je činiti.

Slažem se kolega... Samo da ovo prodje da pocnemo da se vozimo opet lepo i nesmetano...

Uzjahasmo motor i tako 50km nazad do mesta gde smo pogrešno skrenuli... Samo što u povratku kapi kiše nije bilo i jos lepše su se videli svi prelepi predeli, čak smo usput videli i po kojeg bajkera da nam nailazi u susret, samo što njih nije pratila kiša kao nas na putu do Nevesinja. Izađosmo na Put, iza nas ostaje +100 kilometara bespotrebnih (ali mnogo lepih) prelep doživljaj i prelepo sećanje... Vozimo ka Foči i Goraždu... Ulazimo u Nacionalni park Sutjeska, idemo preko Tjentišta i prosto ne verujem da takva lepota prirode postoji, ne moze slikom i pričom da se dočara, mora da se oseti. Ne znam kako drugi vide i osećaju tu deonicu puta, ali smatram da ko god vozi motor treba da prođe tim nesvakidašnjim predelom, oseti i vidi nesvakidašnju lepotu prirode... Nismo stigli nigde da se zadržavamo jer vreme odmiče i gledam da pređem u Srbiju pre mraka... Prolazimo Foču i idemo ka Goraždu, vozimo uz prelep tok Drine koja se prelepo plavi, ali već počinje polako mrak... Ulazimo u goražde, narod sedi po kafiima, petak je veče, polako se puni sve... Prelazimo most, nastavljamo drugom stranom Drine ka Višegradu... Stajemo na pumpu, dosipamo gorivo (nema više šale ), ispijamo espresso i vodu, i gas do Višegrada.... Ka višegradu, tuneli jedan za drugim, a u svakom tunelu voda se zadržala na šta mora da se pazi ako se uleti prebrzo sa suvog asfalta, ali vidi se sve posle prvog tunela.... Najzad ulazimo u Višegrad i stajemo ispred prelepog mosta koji je podigao Mehmed Paša Sokolović, a Ivo Andrić ga prelepo opisao. I stvarno most odaje lep utisak i krasi Višegrad. Kratko se zadržavamo, nastavljamo ka graničnom prelazu i vozimo ka Užicu preko Mokre Gore o čemu takođe ne treba komentarisati po lepoti predela, ali je bila noć pa sem krda divljih svinja malih i velikih pored branika u desnoj kolovoznoj traci nisam nešto posebno ni video. Silazak ka Užicu i radovi na putu...Podignut asfalt, puno rizle, magla, a meni gume Conti Road attack 2 koje nisu baš za to. Vozim smirenije i stižemo u Užice. Na krivini kafana/restoran puna! Kamioni, autobusi, kola i dva motora... Skrecemo levo, parkiram se medju motore i sedamo za sto da se počastimo i omrsimo kako treba, zaslužili smo. Dobra klopa, domaći hleb, kajmak, užička pršut itd. itd. sve domaće, kalorično i ukusno i sad bi mogli samo da legnemo... Ali nema toga, resio sam da spavamo kući tu noć i nema priče.... Sedamo na mašinu, GS-ovac zaljuljuska i samo gas ka kući! Stižemo u Čačak, imam osećaj da sam već u dvorištu kod sebe, znamo da nas Rudnik deli.... Stajemo na pumpu da ga čepujemo, kupujemo vodu... Izlazimo na Rudnik i gas nizbrdo ka Topoli... Asfalt suv, put kao iz snova, a znam ga napamet... Devojka isto vozi motor tako da u krivine idemo sinhronizovano kao jedno... Posle ponoći (ne znam koliko je sati bilo) otvaram garažu, parkiram motor i vidim da smo taj dan presli 620km.... Skidamo samo nesto što nam je trebalo vezano za ličnu higijenu sa motora i sve ostavljamo za sutra. Duboko se zahvaljujem motoru što nas nigde nije ostavio ili izdao i obećavam jedno dobro i temeljno pranje i negu.

Prolazimo Bilećko jezero, i razna istorijska mesta po Hercegovini... Stižemo u Gacko, a nas stižu i neki oblaci iz kojih poče pljusak. U Gacku stajemo u neki kafic, motor preko ivičnjaka do samog kafica.... Pravimo pauzu, pijemo kafu, oblačimo kišna odela i planiramo da na prvoj sledecoj pumpi dospemo gorivo i nastavljamo dalje jer smo na gorivo zaboravili odavno... Ali se nismo mnogo ni brinuli jer se za nama samo nižu gradovi i naseljena mesta. Naravno ne moze sve da protekne bez greške... Ja gasim navigaciju (misleci ne treba mi više, znam put), a preko nje sam citao krivine koje mi dolaze i eto vec prve greske, a sledi i druga. Pljusak pada iz sve snage, ja na prvom račvanju umesto pravo, nastavim vrlo blago u levo i umesto ka Foči ja odem na drugu stranu... Predeli kao iz filma! Kisa pada kao iz kabla, od asfalta isparenje od kise, stvara se mala magla, četinarska šuma na sve strane, stajemo da stado ovaca predje put, a jedan čobanin ih ubrzava... Predivan i prelep predeo samo da je vreme kako treba, ali nama ni to ne smeta... Lampica za gorivo se pali, već shvatam da smo pogrešili, ali sad nema nazad vec samo do prve pumpe, izbićemo negde.... I tako mi vozimo nizu se planine i brda dokle god mi pogled dobacuje... ne znam ni gde sam ni sta sam, samo da stignem negde gde ima ljudi i nekog goriva pa cemo posle dalje lako. Nakon 40km zelenila i šuma (ja hocu da poludim od nervoze) pocinje naselje i vidim jednu prodavnicu sa desne strane i ispred nas sa leve kafanu gde je parkirano 10ak motora... Meni laknulo... Stajemo u prodavnicu, kupujemo nesto da pojedemo slatko i neki sok da se malo oporavimo, a ujedno je i kisa prestala... Pitam prodavačicu kako je najbliže da ovuda izađem na put za Foču i Goražde, a ona mi kaze "sine ovim putem mozes samo da stignes u Mostar...Moras istim putem nazad u Gacko pa dalje" Meni se prevrte ona prodavnica... Ja rekoh gde smo sad posto nisam gledao na navigaciji i gde ima prva benzinska pumpa, a ona mi odgovara "U Nevesinju... Ima pumpa 10 km napred u gradu"... Mi šta ćemo, sedamo i jos 10 km napred do pumpe....Sipamo do čepa, da sam mogao i u džepove bih sipao.... Malo plazme i okrećemo motor nazad za Gacko... Nema drugog izbora....

Nakon probijanja kroz gužvu od skoro čitavih sat vremena (za samo par kilometara), negde oko 12 časova stižemo kod prijatelja u smeštaj. Skidamo kofere i torbu, rasterećujemo i motor i sebe. Tuširanje, kratah predah i pravac plaža na relaksaciju, opuštanje i uživanje. U Budvi smo ostali par dana. Preko dana obilaženja plaža, uveče setnje, večere, druženje sa prijateljima itd. , Planirali smo da ostanemo jos neki dana, ali gledajuci prognozu videli smo najavljenju celu nedelju u padavinama (baš smo potrefili dane) ...Odlučujemo se za polazak kući, dogovaramo za sutra i pripremamo polako... Plan rute je takav da idemo od Budve do Herceg Novog i iz Herceg Novog dalje Trebinje-Gacko-Goražde-Višegrad-Užice-Čačak-Rudnik i Aranđelovac. Povratak: Dan prelep za vožnju, pakujemo kofere, oblačimo se, nameštamo na motor, startujemo boxera, agregat se zatrese levo-desno, gas i krećemo! Vozimo se uz Jadransku obalu, gledamo prelepe pejzaže, oseća se prelep miris mora, soli i joda.... Srećem kolegu sa sa neke poslovne obuke koji nosi dete u naručju, gleda on mene da li sam to ja, gledam ja njega da li je to on i kada smo shvatili da smo se zapravo spontano videli, bilo je kasno stati zbog kolone koja je iza mene i iz suprotne trake, vec je samo pozdrav bio mahanjm ruku i sirenom motora. U susret nam nailaze bajkeri koji nam se javljaju, javljamo se mi njima i svima lepo i prijatno. Stižemo do mesta za ukrcavanje na trajekt, probismo se kroz gužvu i stigosmo u prvi red... Mada nije bilo ni potrebe jer na svakih 10 minuta ima trajek u oba pravca, ali ko ce da čeka.... Prelazimo na drugu stranu obale i krećemo put Trebinja... Put kao da je napravljen za motore... tako lepo pregledan, lepe krivine, samo gas i more ostaje iza nas... Penjemo se ka brdima i planinama Bosne i Hercegovine Granicu lagano prelazimo, čak nam niko vozačku i saobraćajnu ne traži već nas zapitkuju neka pitanja vezana za motor... Ulazimo u voljenu Republiku Srpsku i nastavljamo voznju prelepim deonicama na koje niko ne moze da ostane ravnodušan. Stižemo u Trebinje grad koji posebno zrači nekom svojom unutrašnjom lepotom i grad u kojem žive dobri ljudi koji su tu uvek ako je potrebna neka pomoc od pitanja pa na dalje... Nastavljamo dalje ka Bileći i Gacku... Vreme, vožnja i put pod motorom kao u snu...Mirno vreme, čisto svuda, temperatura idealna motor usao u ritam i saradjuje sa nama u potpunosti što bi naš narod rekao "samo pliva"....

Hvala. Nastavicu posle dalje.

Ubrzo pada noć, kišica koja je rominjala prestaje da pada vozimo normalno tim prelepim predelima koje sad ne mozemo da vidimo kako treba niti da mnogo stajemo, jer ipak ne ide da posle ponoci "banjavamo u manastir" ali bitno je da se ide ka zacrtanom cilju... Prolazimo Šavnik i penjemo se uzbrdo gde je gusta šuma u kojoj krivina krivinu stize, bukvalno se vozi 1-2-3 brzina... Posto sam motor faktički kupio mesec dana pre polaska i ne poznajem ga dovoljno, a kroz misli mi prolazi "Šta ako mi stane u ovoj nedodjiji u sred šume, a nigde žive duše" progurasmo tu deonicu ide BMW bez greške, natovaren/opterećen i samo šapuće bez da se buni. Na putu kroz Nikšić na jednom lepom mestu (ne sećam se sad kako se zove) pravimo pauzu i ubrzo nastavljamo dalje... Izašli smo na čistinu i idemo ka teritoriji Danilovgrada gde pocinje kiša i prejak hladan vetar sa svih strana da duva. Usresredjujem paznju mnogo vise na vožnju, zauzimamo srdinu trake, i sa naših +- 500kg peglamo put i ne mrdamo nigde. Spustamo se ka Danilovgradu i vec se oseca prijatnija klima... Mirno, bez vetra i padavina. Po guarana i malo vode na nekoj pumpi i pravac manastir. U daljini gledamo lepotu manastira kako sija u steni u divnoj večeri i prijatnoj klimi, idemo ka njemu.... Dolazimo do rampe ispred samog Manastira gde nas dočekuje čuvar. Pitamo da li možemo dalje jer je već bilo 23h, on nam kaze da je konak manastira popunjen i da uzmemo ćebiće da legnemo napolju gde je i ostatak ljudi koji nije smešten u konaku. Parkiramo motor ispred samog ulaza gde je bilo jos nekoliko motora skidamo kišnjake, odela, kacige itd. Idemo na umivanje na česmu ispred manastira, ulazimo u portu manastira, uzimamo ćebiće i smeštamo se. Slatki san pod vedrim nebom pred zoru prekida kišica od koje smo pobegli ko se gde i kako snašao, ali ubrzo je počela liturgija, celivanje moštiju i nakon toga smo nastavili put dalje. Naravno pred polazak smo se upoznali sa bratom bajkerom sa Juga Srbije sa kojim sam se lepo ispričao i ovim putem ga pozdravljam ako se desi da pročita ovo. Nastavljamo ka Podgorici gde nas dočekuje pakleno toplo vreme, raspremamo se, ostavljamo samo opremu koja nam je potrebna, pijemo kafu, doručkujemo i vozimo put Jadrana.... Nakon klope, prava vožnja sa uzivanjme po prelepom vremenu ka Cetinju... Stajemo na prvu pumpu, točimo gorivo, proveravam gume i pravac more.... Voznja onakva kakvu sam kao mali zamisljao...Bilo kakav umor prestao, želja za dolaskom u smeštaj mi nije bitna, želim samo da "peglam krivine" i uživam u vožnji... Vidici pukli na otvoreno more, već sebe vidim u vodi. Stižemo u Budvu, asfalt prži odozdo, sunce odozgo....Gužva kao i uvek, vazdušara radi na peta-šesta crta... Probijamo se polako od kružnog toka ka Babinom Do-u u Budvi....