Da l' ce da odgovara?

Pronasao sam nešto kod prijatelja u radnji. Ima Mobil Grease XHP 222 -20 do +140 stepeni trpi. 8e ova tuba.

Pozdrav ljudi, imam novo-staro pitanje. Koju mast/pastu uzeti za podmazivanje nutova i manzetne kardana? Znam da ima preko da se kupi, ali ne mogu sad u doba ove situacije da cimam nikoga da mi donosi ili narucuje na svoju adresu gore u Nemačkoj. Da li ima nesto u Srbiji sto moze da se kupi i preporuci kao odgovarajuca ili neka alternativa? A da nije kilo-dva ili na kantu i burice?

Nema na čemu. Da napomenem, uz komplet lepinju ide + domaće kiselo mleko iz zlatiborskog okruga. To cini taj cudesni komplet.

Racunaj da smo se dogovorili.

Hvalaaa puno! Slažem seee...

Hahahahha, poznato stanje uma.

Suvozačica je "kriva" za sve.

Slažem se u potpunosti.

Petak

Ako budes prolazio zlatiborskim krajem, znaš šta ti je činiti.

Slažem se kolega... Samo da ovo prodje da pocnemo da se vozimo opet lepo i nesmetano...

Uzjahasmo motor i tako 50km nazad do mesta gde smo pogrešno skrenuli... Samo što u povratku kapi kiše nije bilo i jos lepše su se videli svi prelepi predeli, čak smo usput videli i po kojeg bajkera da nam nailazi u susret, samo što njih nije pratila kiša kao nas na putu do Nevesinja. Izađosmo na Put, iza nas ostaje +100 kilometara bespotrebnih (ali mnogo lepih) prelep doživljaj i prelepo sećanje... Vozimo ka Foči i Goraždu... Ulazimo u Nacionalni park Sutjeska, idemo preko Tjentišta i prosto ne verujem da takva lepota prirode postoji, ne moze slikom i pričom da se dočara, mora da se oseti. Ne znam kako drugi vide i osećaju tu deonicu puta, ali smatram da ko god vozi motor treba da prođe tim nesvakidašnjim predelom, oseti i vidi nesvakidašnju lepotu prirode... Nismo stigli nigde da se zadržavamo jer vreme odmiče i gledam da pređem u Srbiju pre mraka... Prolazimo Foču i idemo ka Goraždu, vozimo uz prelep tok Drine koja se prelepo plavi, ali već počinje polako mrak... Ulazimo u goražde, narod sedi po kafiima, petak je veče, polako se puni sve... Prelazimo most, nastavljamo drugom stranom Drine ka Višegradu... Stajemo na pumpu, dosipamo gorivo (nema više šale ), ispijamo espresso i vodu, i gas do Višegrada.... Ka višegradu, tuneli jedan za drugim, a u svakom tunelu voda se zadržala na šta mora da se pazi ako se uleti prebrzo sa suvog asfalta, ali vidi se sve posle prvog tunela.... Najzad ulazimo u Višegrad i stajemo ispred prelepog mosta koji je podigao Mehmed Paša Sokolović, a Ivo Andrić ga prelepo opisao. I stvarno most odaje lep utisak i krasi Višegrad. Kratko se zadržavamo, nastavljamo ka graničnom prelazu i vozimo ka Užicu preko Mokre Gore o čemu takođe ne treba komentarisati po lepoti predela, ali je bila noć pa sem krda divljih svinja malih i velikih pored branika u desnoj kolovoznoj traci nisam nešto posebno ni video. Silazak ka Užicu i radovi na putu...Podignut asfalt, puno rizle, magla, a meni gume Conti Road attack 2 koje nisu baš za to. Vozim smirenije i stižemo u Užice. Na krivini kafana/restoran puna! Kamioni, autobusi, kola i dva motora... Skrecemo levo, parkiram se medju motore i sedamo za sto da se počastimo i omrsimo kako treba, zaslužili smo. Dobra klopa, domaći hleb, kajmak, užička pršut itd. itd. sve domaće, kalorično i ukusno i sad bi mogli samo da legnemo... Ali nema toga, resio sam da spavamo kući tu noć i nema priče.... Sedamo na mašinu, GS-ovac zaljuljuska i samo gas ka kući! Stižemo u Čačak, imam osećaj da sam već u dvorištu kod sebe, znamo da nas Rudnik deli.... Stajemo na pumpu da ga čepujemo, kupujemo vodu... Izlazimo na Rudnik i gas nizbrdo ka Topoli... Asfalt suv, put kao iz snova, a znam ga napamet... Devojka isto vozi motor tako da u krivine idemo sinhronizovano kao jedno... Posle ponoći (ne znam koliko je sati bilo) otvaram garažu, parkiram motor i vidim da smo taj dan presli 620km.... Skidamo samo nesto što nam je trebalo vezano za ličnu higijenu sa motora i sve ostavljamo za sutra. Duboko se zahvaljujem motoru što nas nigde nije ostavio ili izdao i obećavam jedno dobro i temeljno pranje i negu.

Prolazimo Bilećko jezero, i razna istorijska mesta po Hercegovini... Stižemo u Gacko, a nas stižu i neki oblaci iz kojih poče pljusak. U Gacku stajemo u neki kafic, motor preko ivičnjaka do samog kafica.... Pravimo pauzu, pijemo kafu, oblačimo kišna odela i planiramo da na prvoj sledecoj pumpi dospemo gorivo i nastavljamo dalje jer smo na gorivo zaboravili odavno... Ali se nismo mnogo ni brinuli jer se za nama samo nižu gradovi i naseljena mesta. Naravno ne moze sve da protekne bez greške... Ja gasim navigaciju (misleci ne treba mi više, znam put), a preko nje sam citao krivine koje mi dolaze i eto vec prve greske, a sledi i druga. Pljusak pada iz sve snage, ja na prvom račvanju umesto pravo, nastavim vrlo blago u levo i umesto ka Foči ja odem na drugu stranu... Predeli kao iz filma! Kisa pada kao iz kabla, od asfalta isparenje od kise, stvara se mala magla, četinarska šuma na sve strane, stajemo da stado ovaca predje put, a jedan čobanin ih ubrzava... Predivan i prelep predeo samo da je vreme kako treba, ali nama ni to ne smeta... Lampica za gorivo se pali, već shvatam da smo pogrešili, ali sad nema nazad vec samo do prve pumpe, izbićemo negde.... I tako mi vozimo nizu se planine i brda dokle god mi pogled dobacuje... ne znam ni gde sam ni sta sam, samo da stignem negde gde ima ljudi i nekog goriva pa cemo posle dalje lako. Nakon 40km zelenila i šuma (ja hocu da poludim od nervoze) pocinje naselje i vidim jednu prodavnicu sa desne strane i ispred nas sa leve kafanu gde je parkirano 10ak motora... Meni laknulo... Stajemo u prodavnicu, kupujemo nesto da pojedemo slatko i neki sok da se malo oporavimo, a ujedno je i kisa prestala... Pitam prodavačicu kako je najbliže da ovuda izađem na put za Foču i Goražde, a ona mi kaze "sine ovim putem mozes samo da stignes u Mostar...Moras istim putem nazad u Gacko pa dalje" Meni se prevrte ona prodavnica... Ja rekoh gde smo sad posto nisam gledao na navigaciji i gde ima prva benzinska pumpa, a ona mi odgovara "U Nevesinju... Ima pumpa 10 km napred u gradu"... Mi šta ćemo, sedamo i jos 10 km napred do pumpe....Sipamo do čepa, da sam mogao i u džepove bih sipao.... Malo plazme i okrećemo motor nazad za Gacko... Nema drugog izbora....

Nakon probijanja kroz gužvu od skoro čitavih sat vremena (za samo par kilometara), negde oko 12 časova stižemo kod prijatelja u smeštaj. Skidamo kofere i torbu, rasterećujemo i motor i sebe. Tuširanje, kratah predah i pravac plaža na relaksaciju, opuštanje i uživanje. U Budvi smo ostali par dana. Preko dana obilaženja plaža, uveče setnje, večere, druženje sa prijateljima itd. , Planirali smo da ostanemo jos neki dana, ali gledajuci prognozu videli smo najavljenju celu nedelju u padavinama (baš smo potrefili dane) ...Odlučujemo se za polazak kući, dogovaramo za sutra i pripremamo polako... Plan rute je takav da idemo od Budve do Herceg Novog i iz Herceg Novog dalje Trebinje-Gacko-Goražde-Višegrad-Užice-Čačak-Rudnik i Aranđelovac. Povratak: Dan prelep za vožnju, pakujemo kofere, oblačimo se, nameštamo na motor, startujemo boxera, agregat se zatrese levo-desno, gas i krećemo! Vozimo se uz Jadransku obalu, gledamo prelepe pejzaže, oseća se prelep miris mora, soli i joda.... Srećem kolegu sa sa neke poslovne obuke koji nosi dete u naručju, gleda on mene da li sam to ja, gledam ja njega da li je to on i kada smo shvatili da smo se zapravo spontano videli, bilo je kasno stati zbog kolone koja je iza mene i iz suprotne trake, vec je samo pozdrav bio mahanjm ruku i sirenom motora. U susret nam nailaze bajkeri koji nam se javljaju, javljamo se mi njima i svima lepo i prijatno. Stižemo do mesta za ukrcavanje na trajekt, probismo se kroz gužvu i stigosmo u prvi red... Mada nije bilo ni potrebe jer na svakih 10 minuta ima trajek u oba pravca, ali ko ce da čeka.... Prelazimo na drugu stranu obale i krećemo put Trebinja... Put kao da je napravljen za motore... tako lepo pregledan, lepe krivine, samo gas i more ostaje iza nas... Penjemo se ka brdima i planinama Bosne i Hercegovine Granicu lagano prelazimo, čak nam niko vozačku i saobraćajnu ne traži već nas zapitkuju neka pitanja vezana za motor... Ulazimo u voljenu Republiku Srpsku i nastavljamo voznju prelepim deonicama na koje niko ne moze da ostane ravnodušan. Stižemo u Trebinje grad koji posebno zrači nekom svojom unutrašnjom lepotom i grad u kojem žive dobri ljudi koji su tu uvek ako je potrebna neka pomoc od pitanja pa na dalje... Nastavljamo dalje ka Bileći i Gacku... Vreme, vožnja i put pod motorom kao u snu...Mirno vreme, čisto svuda, temperatura idealna motor usao u ritam i saradjuje sa nama u potpunosti što bi naš narod rekao "samo pliva"....

Hvala. Nastavicu posle dalje.

Ubrzo pada noć, kišica koja je rominjala prestaje da pada vozimo normalno tim prelepim predelima koje sad ne mozemo da vidimo kako treba niti da mnogo stajemo, jer ipak ne ide da posle ponoci "banjavamo u manastir" ali bitno je da se ide ka zacrtanom cilju... Prolazimo Šavnik i penjemo se uzbrdo gde je gusta šuma u kojoj krivina krivinu stize, bukvalno se vozi 1-2-3 brzina... Posto sam motor faktički kupio mesec dana pre polaska i ne poznajem ga dovoljno, a kroz misli mi prolazi "Šta ako mi stane u ovoj nedodjiji u sred šume, a nigde žive duše" progurasmo tu deonicu ide BMW bez greške, natovaren/opterećen i samo šapuće bez da se buni. Na putu kroz Nikšić na jednom lepom mestu (ne sećam se sad kako se zove) pravimo pauzu i ubrzo nastavljamo dalje... Izašli smo na čistinu i idemo ka teritoriji Danilovgrada gde pocinje kiša i prejak hladan vetar sa svih strana da duva. Usresredjujem paznju mnogo vise na vožnju, zauzimamo srdinu trake, i sa naših +- 500kg peglamo put i ne mrdamo nigde. Spustamo se ka Danilovgradu i vec se oseca prijatnija klima... Mirno, bez vetra i padavina. Po guarana i malo vode na nekoj pumpi i pravac manastir. U daljini gledamo lepotu manastira kako sija u steni u divnoj večeri i prijatnoj klimi, idemo ka njemu.... Dolazimo do rampe ispred samog Manastira gde nas dočekuje čuvar. Pitamo da li možemo dalje jer je već bilo 23h, on nam kaze da je konak manastira popunjen i da uzmemo ćebiće da legnemo napolju gde je i ostatak ljudi koji nije smešten u konaku. Parkiramo motor ispred samog ulaza gde je bilo jos nekoliko motora skidamo kišnjake, odela, kacige itd. Idemo na umivanje na česmu ispred manastira, ulazimo u portu manastira, uzimamo ćebiće i smeštamo se. Slatki san pod vedrim nebom pred zoru prekida kišica od koje smo pobegli ko se gde i kako snašao, ali ubrzo je počela liturgija, celivanje moštiju i nakon toga smo nastavili put dalje. Naravno pred polazak smo se upoznali sa bratom bajkerom sa Juga Srbije sa kojim sam se lepo ispričao i ovim putem ga pozdravljam ako se desi da pročita ovo. Nastavljamo ka Podgorici gde nas dočekuje pakleno toplo vreme, raspremamo se, ostavljamo samo opremu koja nam je potrebna, pijemo kafu, doručkujemo i vozimo put Jadrana.... Nakon klope, prava vožnja sa uzivanjme po prelepom vremenu ka Cetinju... Stajemo na prvu pumpu, točimo gorivo, proveravam gume i pravac more.... Voznja onakva kakvu sam kao mali zamisljao...Bilo kakav umor prestao, želja za dolaskom u smeštaj mi nije bitna, želim samo da "peglam krivine" i uživam u vožnji... Vidici pukli na otvoreno more, već sebe vidim u vodi. Stižemo u Budvu, asfalt prži odozdo, sunce odozgo....Gužva kao i uvek, vazdušara radi na peta-šesta crta... Probijamo se polako od kružnog toka ka Babinom Do-u u Budvi....

Vozimo normalno bez mnogo stajanja, kad ispred Uzica radovi na putu sa propustanjem na semafor koji nas prate skroz do Zlatibora. Zlatibor prelep za voznju, priroda, pravo uzivanje… Pravimo prvu pauzu od polaska bas na Zlatiboru i stajemo kod poznate “Zorine Krcme” gde je jedna od najboljih komplet lepinja u tom okrugu. Pijemo caj i jedemo sa uzivanjem, a ujedno shvatamo da ce nas brzo uhvatiti mrak i hladnije vreme zbog kasnijeg polasta…ali sta je tu je, reseni smo bili da krenemo i sad samo napred... Put nastavljamo put Prijepolja gde stajemo na prvu benzinsku pumpu (Lukoil) sa desne strane gde punimo rezervoar i krecemo penjanje ka prelazu Jabuka... Granicne prelaze lagano prolazimo bez guzve i zastoja jer je vec poceo septembar mesec, a ujedno sa njim i hladni i kisni dani pogotovu po brdsko-planinskim delovima... Kako smo silazili sa Jabuke ka Pljevljama, vidim da krecu oblaci i shvatam da ce uskoro kisa i da moramo da stanemo negde da se obucemo. Na putu ka Zabljaku stajemo u jedan restoran sa leve strane koji ima i bastu ispred.... Narucujemo kafu, pijemo kaficu, oblacimo se i gas ka manastiru...

Prvo putovanje do mora i nazad Pozdrav svima, nisam neki pisac, ali zelim da podelim jedno lepo iskustvo sa vama koje sam prošao prošle godine. Motor vozim od malena i to po redosledu od Tomos-a pa na dalje, 125, 600, 1150.. Od malena sam imao želju da sa motorom odem na more i da na dva točka ugledam onaj prelepi prizor kada pogled počinje da puca ka plavetnilu mora i neba. Krajem juna teska srca prodajem svoj dugogodisnji motor Suzuki Bandit 600 i trazim da kupim neki veci putnicki motor sa kojim cu moci da krenem na svoja dalja putovanja. Kako je budzet dozvoljavao u avgustu mesecu izbor pada na BMW R1150GS motor za koji sam dosta lepog cuo, a kasnije se i uverio. Motor je posedovao komplet putnicku opremu i bio potpuno tehnicki ispravan tako da nije bilo razloga da se nesto dokupljuje i izlaze troskovima… Kako je leto vec odmicalo, a ja nisam mogao pre kraja avgusta da koristim godisnji odmor, kroz glavu mi se vrti misao da na prepad svoju devojku ubedim da kroz par dana krenemo motorom na more. Posle malog razmisljanja iako nespremna ona pristaje… Pozivam druga u Crnoj gori (kod koga inace letujem kada idem u CG) da proverim da li ima nesto slobonog smestaja na par dana ili da trazim nesto drugo… Drug odgovara da za nas uvek ima mesta i jedna stavka putovanja je vec resena. Po hitnom postupku narucujem filtere i sva ulja za motor… Zavlacim se u garazu odradjujem servis pred put i motor je u potpunosti spreman. Plan puta: Plan puta je takav da se ide rutom (1 dan): Arandjelovac-Rudinik-Uzice-Zlatibor-Prijepolje- Granicni prelaz Jabuka-Zabljak-Niksic-Manastir Ostrog. (2 dan) Nakon jutarnje liturgije i poklonjena mostiju Svetom Vasiliju Ostroskom slava mu i milost krecemo put Podgorice-Cetinja i dolazimo u Budvu. Polazak na put: 03. Septembar 2019 godine, planiran je polazak u jutranjim casovima da bi u Manastir Ostrog stigli do 20h uvece, ali zbog pakovanja i spremanja lepse i neznije polovine polazak na put je realizovan posle 12 casova. Vreme tmurno ne bas nesto posebno toplo, ali bez kise i vetra, idealno za putovanje. Posto smo na prepad planirali put, nismo ni imali, a ni kupili neku adekvatnu putnicku opremu vec nesto osnovno sto smo imali i kisnjake u slucaju padavina. Dok se bocni koferi pakuju sa stvarima koje cemo nositi na planiranom mestu dolaska, na motoru je cenralni kofer sa stvarima koje cemo kosistiti na putu i u tank torbi nasa dokumenta i ostale stvarcice. Bokser je upaljen/greje se, zakljucavamo bocne kofere, sedamo na motor i krenuli smo...

Hahahahahaha, gume i ulja su vecna tema! Nikada kraj, a na kraju ljudi rade kako sami rese...

Kazu da je dobro ulje, ali sam cuo da je malo motor bučniji na njemu... Konkretno prijatelj sa R1150RT mi je preneo njegova iskustva. Koristio je Comp 4 i na tom ulju je motor tisi, a vise ga trosi, a sa Motorexom je bucniji, ali ga dosta manje troši.

Pozdrav Žiko, izbacio sam iz razloga što ja sad koristim sad kod sebe u motoru comp 4 15w 50 i znam kakvo je ulje, pa nisam hteo njega da ukljucujem jer me zanima iskustvo drugih ljudi sa ovim uljima koja sam naveo, a koja su klasi sa Comp 4 ili Pro 4... A iskreno sam zadovoljan i sa Comp 4 i sve sam hvalospeve cuo o njemu. Ne vozim motor zimi.... Ispod 10 stepeni napolju ne sedam.

Pozdrav svima, u pitanju je motor sa suvim kvacilom i uljnim hladjenjem. Zanima me Vasa preporuka od navedenih sintetickih ulja ili polusintetickih ulja. Zanima me vase licno iskusto, servisni interval zamene ulja, potrosnja, rad motora, postojanost i kvalitet ulja. Sinteticka: - Motul 7100 15w 50 - Shell Advance ultra 15w 50 - Castrol Power 1 Racing 10w 50 - Silkolene PRO 4 plus 10w 50 Polusinteticka: -Shell Advane AX7 15w 50 -Castrol Power 1 15w 50

Dogovoreno!

Ne znam stvarno koliko kosta samo jedan element posto sam radio sve u kompletu. Dacu ti broj momka, pa ga pozovi i pitaj detaljno sta te zanima... 0613012882