Da li je XT50GY postao XT125CBR?

Dzax jedan OZBILJNI prekor! Postavljas fotografije iz 3 epizode, odnosno sa povratka! Mislim strasno, kako ja sad da iznenadim publiku?! ;D

Hvala Aspar na dopuni, ne mogu ja sve da stignem da slikam i da postavim i da opisem.... @Forest Drugi deo je pisan polako i natNAne, mada nisam zadovoljan sa iyborom slika, ima daleko boljih ali postavicemo i njih.... Ali evo javno najavljujem treci deo koji ce biti spektakularan, jer on sadrzi inajvise dozivljaja... A voznja pored mora.....od ponedeljka sam na godisnjem ;D mozda se opet provozam.... ;D ;D ;D

ДРУГИ ДАН на мору Сутрадан сам спавао до касно шта се дешавало немам појма, знам да су сви устали отишли на плажу, дружили се и то све без мене ! Невероватно. Ово су они радили! Устадох око 12ч и полако се спустих до базе (БИСС) сви су клопали неке брука јефтине ћевапе (2е) тако да се прикључих и ја. После клопе опет купање, зезање а неки су играли чак и човече не љути се ма шта да кажем брука…. Интересантно је да немам ни једну слику како се купамо па бих замолио Аспара да постави коју, знам да нас је он сликао! Данас је био договор да се провозамо мало Боком и да видимо како је то леп залив и зашто је један од најлепших залива на свету. Покуписмо се са плаже и пењемо до куће, припрема за Виолету и мене су иста као и јуче, Милојко и Трешња се такође прилагођавају а Дука је у почетку чврсто решен да вози у јакни. Крећемо, колона је као и када смо стизали на море, Дука први, Милојко други и ја назачељу. Саму вожњу ће те видети на видео снимцима а моји утисци су више него позитивни. Вожња мотором уз само обалу мора је нешто фантастично, пролазимо кроз мала места уз саму обалу, старе куће, цркве, палме….на моменте се осећам као на филму, мотор, палме, леп асфалт, и много лепотица поред пута Улазимо у Котор, са наше леве стране зидине старог града а испред се већ припрема бина и трибине за велики маскембал који треба да се одигра то вече. Са десне стране мол са предивним луксузним јахтама које су ту привезане. Морам признати да сам очекивао гомилу мотора а у суштини видео сам само гомилу Беверлија и пар већих мотора од којих су углавном сви били из Србије или иностранства. Призор је за памћење, у првом пролазу машимо тврђаву (стварно још не разумем како смо то успели) већ мало касније окрећемо на кружном току и назад. Покушавамо да се прогурамо и нађемо место за моторе а онда изненађење леп уређен и припремђен паркинг за моторе. ВОВ Баш лепо. Паркирамо моторе и полако крећемо даље, улазимо у гради почињемо да гледамо све около… Онда смо се мало губили по уским улицама града, нешто што је предивно бар мени. Високи камени зидови, уске улице препуне промаје су на мене остављале утисак да је температура напољу око 20-так степени иако је скала константно варирала између 30 и 40 степени. Мувамо се по уличицама и одлучујемо да седнемо у један мало пунији локал на тргу у нади да је мало приступачнији у односу на остале. Е па другари ту смо се малко зезнули, рецимо установили смо да цена од 2.5е за кокаколу од 2.5дл уопште није приступачна, односно да тако скупе кокаколе нема нигде у Новом Саду. Лако смо то преболели када смо видели ко је донео то пиће за сто. Опште одушевљење мушког дела екипе и велико изненађење када смо схватили како је особље речито, пријатно и дружељубиво (што је, мораћете се сложити самном, врло ретко у ЦГ) Креће прича са особљем, Дука је омађијан, показујемо слике објашњавамо куда и како смо стигли…. Пада позив за маскембал и понуда маски за исти. Велико разочарење и поновно спомињање камионџије и наших драгих «е» које смо му дали и поново прича шта би било кад би било…. ДУКА СЕ СЛИКАО СА КОНОБАРИЦОМ (конобарица је покупила број телефона од Дуке  ) После попијеног пића пакујемо се и настављамо даље, газда Сале нам је рекао да се од Котора упутимо за Цетиње и када се попнемо изнад Котора тад видимо шта је поглед. Нисмо губили ни часа узјахасмо машине и кренусмо да тражимо видиковац. Велики успони и оштре серпентине су падале једна за другом док нисмо избили у густу борову шуму. Мирис ове шуме не може да се пореди ни са најлепшим и најквалитетнијим мирисима за кола (они мириси борове шуме), свежина којом обилује као и богатство мириса толико су пробудила моја чула да сам се најежио. Брзо избисмо на ивицу шуме и видели смо оно за шта је вредело путовати за ЦГ . Док смо се сликали и уживали у предивном погледу, који се на левој страни простирао преко аеродрома и Тивта и преко целе Боке до предивног Котора чије се зидине старе тврђаве развлаче по брдима изнад града, кола која су пролазила задржавала су се по десетак минута, било је ту италијана, француза….. ПРИЗОР ЗА КОЈИ ВРЕДИ ОТИЋИ У ЦГ. Све се исплатило у тих пола сата колико смо провели на видиковцу. Одушевљени поново седосмо на наше моторе, кренусмо истим путем назад, поново кроз борову шуму па у Котор. Прођосмо кроз Котор који је полако добија карневалске боје и у који су се лагано сливале реке људи. Били смо гладни. При задњем разговору договорисмо се да клопамо кући, остало је још неких готових јела па да се не враћају кући. АЛИ …(сетите се само колико вас је у животу то АЛИ изненадило одушевило али и разочарало) … Када смо кренули у Котор газда сале нам је објаснио да је до магистрале педесетак метара од куће супротно од пута који нас је довео до куће први пут. Тако да смо враћајући се из Котора тражили тај улаз у Дјеновиће. Покушавајући промашисмо скретање и избили смо право на плажу код Золтана а испред локала БИСС и одлука паде. Седосмо у БИСС и наручисмо чорбицу, и ко је шта хтео и лепо вечерасмо препричавајући доживљаје и утиске. Неки су и пробавали орему. После вечере отишли смо до куће, позвали смо пријатеље да се поздравимо и да се захвалимо на прелепом викенду који су нам они улепшали несебично. Скупили смо се ту у дворишту код газде Салета попили које пиво и уз смех се поздравили уз обећање да ћемо се убрзо поново састати да се преприча повратак у Србију……е тај повратак ћу памтити док сам жив, јер тај повратак је прича за себе…. НАСТАВAК СЛЕДИ УСКОРО

ПРВИ ДАН на мору… Телефон звони, отварам очи и једва видим где је. Погледам Золтан, време једва да је прошло осам, «Ало устајте бре, прође вам време» . Уф тешка срца се придижем знам да сваки преспавани тренутак представља изгубљени моменат пошто времена нема баш на бацање. Дуке нема у кревету, Виолета устаје и убрзо у дворишту куће у којој смо смештени налећемо на Дуку који загледа Веспу газда, код којих смо смештени. БИНГО, газда вози Веспу само розу, и већ смо пронашли код њега да негде има ручицу резервну (један проблем мање) . Заједно одлазимо на плажу (верујем да ће те у даљем тексту ретко примећивати да спомињем Милојка и Трешњу и да су управо овако добили надимак). После километарског пешачења наилазимо на Золтана који лежи у ладовини и сунча се, ради човек. Договарамо се и одмах крећемо у ресторан БИСС где је домаћа кафа по његовим речима најбоља. Испијамо кафу, чаврљамо уживамо у дивном сланкастом мирису мора, у том моменту наилази Аспар, кренуо човек по хлеб. Поздравимо га и договоримо се касније да се нађемо на плажи. Ми после кафе одлазимо на плажу и пада прво купање. Долазе Аспар, Тања и деца и почиње она здрава зајебанција позната екипи која се дружи са нама, смеха на претек. Пошто су ми црви ушли у «уши» сам отражим разлог да негде зврљим и проналазим га тако што морам отићи да замени новац. (евре нам покупио камионџија, а као што стара српска пословица каже кад ти нестане евра ти замени динаре) Виолета и ја се пакујемо и поздрављамо екипу (нећемо никог да водимо) идемо по мотор и правац Херцег-Нови. Идући према кући коментаришемо и размишљамо како да путујемо, шта да обучемо?(ту срећемо Милојка и Трешњу који су тек тада изашли на светлост дана :o :o :o ) Одмах сам одбацио верзију да возим мотор у папучама, а пошто патике немам морао сам да обујем чизме и дуге панталона да их сакријем. Виолета се снашла у неким трофртаљкама и патикицама… Први пут по дану се спуштам и возим обалом мора, ветрић ми дрма мајицу ваздух пун мириса мора, подиже ме и уживам у сваком моменту. И онда одједном почињем да се сећам , да ово сам сањао. Када сам размишљао о куповини мотора замишљао сам како се возам обалом мора док ме ветар помешан са морском свежином освежава а иза мене заклоњена од удара ветра крије се она. Мој верни пратилац и верна сенка, моја подршка сваком подухвату и особа пуна разумевања за сва моја дела и недела. Преко комуникатора јој говорим «Срећо ја овог момента живим свој сан» као одговор добијам стисак око струка……(мало сам се занео) Стижемо у Херцег Нови у потрази за банком, веровали или не једва смо нашли банку која мења динаре у евре?! Када вам будем реко да је курс у Црној Гори 107,46 јел би ми веровали? Одустајем од намере и купујем своту довољну да се покријем до уласка у Србију. После неславне приче са Банкама шетамо се старим градом и иза сваког ћошка откривамо нову уску уличицу и нову башту у дебелој хладовини Завршили смо на врху старог града (ваљда се тако зове) поред неке мале Цркве уз ледено хладну лимунаду. Разговарамо док нас и даље прати поветарац пун те свежине због које увек пожелим да живим на мору. У повратку до мотора свраћамо у продавницу све за 1е и налазимо доста занимљивих кинеских ;D ;D ;D ствари. Враћамо се кући уз уживање као и при доласку. Када смо стигли, шаљем поруку свима да се попну на ручак заврћем рукаве и предајем се својим кулинарским способностима. Сваку конзерву пасуља сам пажљиво отворио, обрисао и нежно додао гомили која се већ налазила у шерпи, а онда додавајући полагано зачине крчкао на тихј ватри свих 10 минута . Колико се дуго спремао толико му је требало да нестане са стола. После ручка док су жене прале судове ми се бацисмо на Веспу, раскопасмо је и покушасмо да исправимо који део, који смо и успели али оно главно нисмо. Даље смо отишли на плажу и поново се купали… одмах преко пута лежаљки продавница пуна ХЛАДНОГ али онако здраво хладног пива. Овај део ћу прескочити. Кренемо тако кући кад видимо капија отворена, излази газад возећи Дукину Веспу и отперја узбрдо супротно од нас. Од изненађења само се погледасмо, нисмо стигли ни да видимо како изгледа задњи крај само смо видели да је коплет склопљена!!! На Дукином лицу неверица, очи је исколачио на моменат сам се препао. Стигосмо до капије у моменту када се газда враћао, погледасмо Веспу а она ЦЕЛА, задњи део испеглан више него одлично у односу како је било. Састависмо ми то и склописмо газди да платимо нешто, човек ни да чује.….вероватно оваквих људи нема много. Остала је само још ручица да се среди, пошто газда није нашао његову. Сале (тако се газда зове) обећао је да ће да је набави, зна некога ко зна некога ко му дугује нешто, знате како то функционише…. Спустили смо се на плажу и на лежаљкама организовали мини скуп Дружили се…..а да појавили су се и Милојко и Трешња То вече некима беше хладно па одоше кући да се мало обуку. Ми мушки настависмо да тражимо срећу у чаши и флаши али само изгубисмо оно мало жена што смо имали. Оне одоше на неку свирку а ми у кревет. расправа је била на нивоу неки су и седећи спавали. Уморни од спавања Упознали смо и једну комшиницу Неки замало да остану на ходнику да спавају пошто им лепше половине однесоше кључ. Ваљда од толиког пењања људи заборављају. Када су се вратиле не знам и о овоме нек ме нико ништа не пита.

Едит претходног поста Или отклањање недостатака које сам уочио Наиме да се вратим на ону ситуацију када нас је код Соколца зауставио полицајац и испрозивао Хајадуку за његову госпођу Веспу, после те ситуације и одмора у предивној пицерији настављамо да возимо даље. Постоји клип као сто сам и рекао који ће вам све дочарати осим једне ствари, наиме спуштајући се низ једну страну поред пута смо сви видели коња како мирно пасе. Толико мирно да није ни подиго главу када смо му пришли. Можда сам се начас зачудио толикој мирноћи међутим моје чуђење је трајало свега неколико тренутака. Пошто је Хајадука јахао први он је први и дошао до коња а онда ПРЕПАД у том моменту коњ је чуо и угледо белог јахача како му прилази и силно се узнемирио или могу рећи УЗБУДИО!? Нагло се окреће уплашен и замало да наскочи на Хајадуку и да га обори са госпође, само је вешта рука нашег неустршивог предводника разлог зашто је несметано наставио да вози, али докле ће тај храбри младић одолевати ? Коњ је побегао од пута тако да за нас двојицу није представљао већу опасност. Међутим ……….. ред је да опишем ону ситуацију у којој је Веспа добила по репу. Кривина изгледа овако Иако је успешно избегао коња, камион није лако избећи али оно што му је дука начинио……па то је страшно….Како је то изгледало. Спуштали смо се низ једну страну око 14 км испред Гацког а после оне чувене привремене магистрале. Кривина је неозначена а као што видите и врло опасна. Спуштајући се низ страну ред је био следећи, ХАЈАДУКА, Милојко и Трешња и Фердинанд и Виолета. Улазећи у кривину у једном моменту ми се појављује призор госпође веспе испод мерцедеса у том моменту сам се одузео и одмах стао иза Милојка који је возио испред мене. Скочисмо са мотора и потрчасмо да видимо шта се догодило. На срећу затекли смо Дуку како стоји поред камиона и посматра призор на питање да помери све удове чучне раздрма се да видимо да ли је повређен Дука лако одради све и рече да је само одрао колено. Опет је опрема одрадила своје. Полако смо извукли камион испод Госпође ух на шта је она личила, комплетна страна где је таблица налазила се згужвана као папир после бурека а наша лица се одавала неверицу. Пробасмо да је упалимо, упали се као сат, уз мали исправке «бубрега « . Е онда настаје драма, јер смо се тог момента окренули и видели на шта личи камион :o :o :o :o :o Леви део браника тотално одваљен, мигавац и фар распрснути расути по асвалту а њихова кућишта висе на жицама док се ногоступ за пењање набио до точка и поломио браник :o :o :o Још који сантиметар и камион не би могао да се покрене. Наспрам наше Веспице камион је био откинут. Изненађењима никада краја, возач и сувозач камиона су позвали полицију а њихова процена штете била је невероватних 1200 км илити 600 евра. Толико пара нисмо имали. Па смо уз помоћ неких пријатеља избунарили цену на 400е а скупили међусобно 380е и тако наставили пут. Дука без визира који је остао а такође и без ручице предње кочнице. Даље све знате… Стижемо на границу са БиХ стране. Полицајац и цареник нас погледаше онако зачуђено јер већ је око 22 часа подигоше рампу не питајући нас ништа. Долазимо до одличног прелаза са Црногорске стране лепо обележен одличан асфалт и све је пријатно до једног момента када нам прилази цареник и пита «Момци јесте ли ви из неког клуба?» Дука одговара «Нисмо», Цареник нешто мрмља и препознајем реч Мангулица, Милојко испред довикује па ми смо Мангулице, цареник се окреће и препоза амблем на мом блатобрану. Приђе и поздрави нас , позва се на Золтана и рече да је са њим лумповао пар вечери и да му је он најавио наш долазак. Док смо причали испричао нам је причу како је пао са мотора и ФАЗЕР 1000 и да је негде код Горњег Милановца оставио пола дупета. Са осмехом нам објашњава да сада вози инвалидско помагало (Скутер) и наговара ме да га испрозивам код Золтана како нас је истресао из гаћа на граници. Управо се завршила провера докумената и машемо љубазном царенику бајкеру коме смо за успомену оставили мајицу и наставлјамо даље. Дошли смо до Ђеновића и нашли се са екипом која нас је чекала. После поздрављања оспем дрвље и камење по Золтану како нам је наместио да нас цареник претреса на граници, како сам морао да скидам све торбе отварам, слажем, показујем…. Золтан ме гледа широко отворених очију и уста и не верује у моју причу, остали виком подржавају причу и свако убацује неки свој мастан детаљ. Золтан је уплашен у неверици вади телефон и каже пииииии пиииии пииии ако ме зајебавате пиииии пиииии пииии је** пииииии и позива цареника ми са озбиљним фацама исчекујемо његову реакцију. Гледам како му се фаца изобличава до једног момента а онда нагло претвара у кез. Почео је да виче и да се смеје. Фазон је успео, мирно одлазимо даље у смештај и причу већ знате!

Znaci da nisam prcitao do kraja, sad bi visio na banderi. Nemoj neko da mi dira Kinroada! Usput danas sam pocasti motorce sa novim lancem Sad je skroz drugi motor!

evo ti http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=38504.0

:D :D :D Ja trazim neki enduro koji mi pase zbog mojih gabarita elem vratih se sa mora skoro sa njim tako da sam vrlo zadovoljan sa njim! Jel ti radi u tom momentu na jednom klipu? i ako ti ne radi na jednom klipu potrebno je stelovanje karburatora . medjutim da ti mozda ne ostane u velikoj brzini?

Nimalo, jel vidis koji motor ja vozim? A sto se tice gasenja, jel kad stoji ili kad mu das gas? i jel ti se to desava u kretanju?

Joj kako bi mogli da se dogovorimo a da ja tebi nista ne platim ? ;D ;D ;D

Lepo si pazario Moguce da ti prihvati reklamaciju a ako ti ne prihvati mozes dobiti moju plastiku koja je kod Dzaxsa tako da , OPUSTENO i bez neuroze. Sto se tice km-sata na mom motoru su dva promenjena. Ni ovaj ne redi besprekorno ali bar obrce kilometre ;D

Recimo da ovo rade i recimo da postoji baza podataka....ali samo recimo : Ja volim da kazem neko to odgore vidi sve.....

Au koliko se vidi da si se vratio sa bir festa ......ju ju ju ju

Hvala svima, nastavak stize danas tako da se pripremite

Lepo sam te zvao........a nije uopste bilo skupo..... Vidim da je interesovanje vise nego veliko pa zato cu da se potrudim i vec cete imati narednu pricu sutra

Evo mog lepotana, http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=38152.0 da malo prodiskutujemo? moze li vise slika?

Moze slika i neka okvirna cena te 600-tke?

Sada kad malo procitam sve i malo slegnem utiske (pregledam slike) shvatim da sam previse brzao i da sam propustio par detalja. Moracu u nastavku opisati detaljnije ONU krivinu i ceo dogadjaj (dobili smo zeleno svetlo) kao i par sitnica koje su vrlo interesantne. Takodje napomena da ima GOOOMILA slika i da stvarno biram otprilike najlepse a pravi dogadjaji tek prestoje . Sutra radim ceo dan i nadam se da cu imati vremena da vam napisem ona dva dana koja smo proveli na moru i koja nisu toliko bili interesantni : : a onda i put nazad tako da molim malko strpljenja..... Pozdrav od Mangulica...

Dodjete kod sudije ti i on i sudija naravno veuje njemu Zamisli da te zaustavi jer si prosao kroz crveno, ti kazes nisam on kaze jesi.....a sudija kaze JESI!

Jesam li ja sad iskusan ? http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=39600.0 ;D ;D ;D ;D Planiramo istu turu ali na zalost samo 2-3 dana i nazad....mada ako bi se znalo preciznije za dan i cas polaska....

EVO VAM..... http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=39600.0 ;D ;D ;D

Uvek je teško osmisliti početak osim u ovom slucaju, početak je davno osmišljen vec u temi http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=38360.0 bilo je potrebno samo realizovati datu ideju ! Mala ali operativna grupa kineskih vucibatina ojacana sa italijanskom damom krenula je 06.08.2009. na duuuuuuugačak put prepun raznih izazova i opasnosti koji je jedan ovakav put imao pred sobom . U operativnoj grupi našla su se dva kineza KINROAD 250-X16 i njeno gospodstvo VESPA 200E (Hajaduka). Za upravljačem prvog kineza nalazio se Dzax na ovom putešestviju poznati kao MILOJKO Sa saputnicom Bojanom na ovom putešestviju poznatija kao TREŠNJA MILOJKO & TREŠNJA Za upravljačem drugog kineza nalazio se Dzoks na ovom putešestviju poznati kao FERDINAND I njegova verna doživotna sap(A)utnica Violeta Dok se iza vizira gospodje Vespe (dok ga je imala) krio DULEDUKA poznati kao HAJADUKA a na ovom putovanju poznat po vise nadimaka (Ubica kamiona, Mercedesmen, Kotor, Nesa Galija.....) Napominjem da su ovo glavni likovi a u priči će se pojavljivati jos i sporedni glavni likovi (Zoltan, Aspar, Tanja) takodje će te moći i da vidite sporedne sporedne likove (konobarice u lokalima, POLICAJCE na dužnosti ....) Nego da se vratimo na priču, po ovom uvodu možete da vidite da je priča sa odredjenom dozom humora (ako verujete ceo put nam je bio sa odredjenom dozom humora). Sat mi je prekinuo najsladje jutarnje spavanje, podigao sam se i čim sam se setio gde treba da idem obuzela me je neka trema( neki to zovu i radost) . Brzo sam ustao i počeo da se spremam Violeta je takođe žurila, očekivali smo neočekivano putovanje i nismo bili pripremljeni na to, naravno za sve postoji prviput. Jedna mala digresija, motor sam kupio polovan u mesecu martu i od tada sam presao nekih 7000km najduza tura mi je bila oko 350km za dan, za ostale sapatnike ne znam . Pripremljeni zajahasmo našu Manguli i prekrstismo se za srećan put i jos bolje vreme. Dok smo prolazili pumpu pomislih da bih trebao sipati goriva pošto se ne sećam kada sam zadnji put nasuo. Dolazim u centar Temerina pun entuzijazma komunikatorom razgovaram se Violetom i u jednom momentu motor prestaje da radi ??? AAAA, Šta ću sada? Vikend pre polaska na gulašu kod Dzax-sa smo komentarisali kako stoji poluga na ventilu goriva na rezervi, setih se da okrenem polugu pa da vidim oće li biti bolje. Pošto je motor stao Violeta iznenađeno ali spremno dočeka i poče sa prozivanjem , „Sad ćeš da guraš motor nja nja nja“, pošto okrenuh polugu sa iskrom nade zaverglah i motor upali „JES“ pomislih u sebi, ali ostade mala zebnja da li ću uspeti stići do pumpe sa rezervom....Uspeo sam, natočih goriva dovoljno do BiH gde je dosta jeftinije. Po dolasku u Novi Sad primetismo Hajaduku kako ispred nas ide na mesto susreta, brzo se sustignusmo i počesmo da komentarišemo moj doživljaj (20km a već doživljaj) . Klopa je morala odmah da padne, za dobar i srećan put . Put smo nastavili tako što sam ja vodio i iz Novog Sada koji je bio pust u 05.00časova pohitasmo ka Rumi gde smo trebali da se sastanemo sa preostalim ljutim članovima kineske espedicije Milojkom i Trešnjom. Na obilaznici oko Rume ima jedna ZELENA pumpa na kojoj smo trebali da se nadjemo . Već oko 05.50 mi smo bili na pumpi, čudio sam se kako nema ovo dvoje, posle 5 min čekanja telefon zvoni (već sam pomislio da će reći da su se sada probudili jer su celu noć prali sudove) Dzax pita gde smo i zašto nas još nema ???? neverujem pitanju i gledam oko sebe , on mi govori kako je na zelenoj pumpi i nas nema ??? Rekoh zona sumrka, razmenismo DZI-PI-ES lokacije i ubrzo se sastavismo. Klopa je morala opet da padne pošto smo dugo i naporno vozili punih 40-tak km. Jašemo mašine i nastavljamo put ka Sremskoj Rači koja je sledeća tačka na kojoj će mo stati. Do Sremske Rače prolazimo kroz S.Mitrovicu i pre sela Laćarak nailazimo na KALDRMU (oprez vozači). Na granici standardna procedura, niko nas ništa ne pita, jedva da i dokumenta pogledaju i GAS. Na PRVOJ benziskoj stajemo i sipamo do čepa, naše ljute mašine se obraduju toliko da samo predu (a i naši novčanici se obradovaše). Nastavljamo dalje sa našim ČUDNIM dogadjajima primećujemo da nam je crkao JEDAN fotoaparat na nesreću baksuza imamo još dva komada i jednu kameru pa da vidimo ko će duže da izdrži. Sledeća stanica centar Bjeljine i jedan prijatan kafić gde smo popili prvu jutarnju kafu i konsultovali Hajadukin manuelni DZI-PI-ES. Nastavljamo dalje (zbog vrlo čestih pauza ovaj putopis će biti pun slika i reči „NASTAVLJAMO DALJE“) preko sela u podrinju Janje, Pilica...stižemo do Zvornika koga zaobilazimo i kod mesta Divič ili na vrhu kod restorana iznad jezera pravimo petominutnu pauzu čisto za slikanje i NASTAVLJAMO DALJE..... Od Diviča krećemo preko Konjević polja do Milića, moram priznati da nas je vreme služilo do tada bilo je prijatno 20-tak stepeni , od Milića nas hvata kiša koja je izgleda bila ispred nas, mada može se reći da nas je samo zakačila. Stižemo do Vlasenice i čuvene table „Teško Bogu sa nama kakvi smo“. Nastavljamo prema Sokolcu. E ovde nastaje drama, usponi su vrlo jaki a serpentine koje se pojavljuju jedna iza druge onako mokre od prethodne kise samo najavljuju uzbudjenje za nase kineske Mangule. Gospodja Vespa prelazi na čelo koje će vešto držati do kraja puta i počinje a savladjuje uspone koji idu otprilike i do 10%. Kineski zmajevi ne posustaju po snazi ali boljka koja se nalazi na njenim točkovima sputava ih da se pokažu u pravom svetlu pa njihovi HRABRI vozači popuštaju gas i pažljivije ulaze u krivine (ipak smo natovareni i sa suvozačicama imajte razumevanja) . Posle nekog vremena, nisam imao sat pošto nisam želeo da znam koliko kasnimo za rasporedom koga inače nismo poštovali ni malo, zaustavlja POLICAJAC Hajaduku, uredno svi stajemo sa strane. Policajac gleda Vespu i gleda Duku (isti ima DVE potkape ) i kaze mu kaže citiram „ GDE SI TI KRENUO SA OVIM TRICIKLOM? STO NE KUPIŠ MOTOR KO NJIH DVOJICA PA LEPO NA PUT?“ (ekipa ništa ne čuje od kaciga i motora) pokazuje rukom da nastavimo dalje. Tek na stajanju kad smo čuli šta je policajac rekao pali smo od smeha. Pored opasnih krivina i naglih serpentina, mokrog kolovoza uletesmo u maglu (pomislih šta nas je još moglo snaći) . Ubrzo stigosmo do Sokolca i tamo se gospodja dopuni a mi se raspitasmo gde bi mogli dalje da davimo naše sendviče, odgovor dobismo pizzerija „Viktorija“ koja nam se nalazi usput dalje ka Rogatici. Vrlo lako smo našli pizzeriju i sa nevericom udjosmo „čisto kafu da popijemo „ pošto je spolja ta pizzerija izgledala kao čist primer prestiža i fenseraja. DUKA SE SLIKAO SA KONOBARICOM Sedosmo u separe odmah pored motora i pogledasmo meni i kartu pića (ŠOK) ovo uopšte nije skupo! Poručismo piće i pizze i račun prava sitnica (23 KM približno 10 e). Nasmejani radosni i SITI (što je bilo i najvažnije) ostavismo naše sendviče za drugi put a mi krenusmo put Rogatice. Ovaj deo neću posebno opisivati, krivine blage put ODLIČAN pregledan obeležen ....samo peglaj (biće kasnije video klip sa ovog poteza pa gledajte i zavidite nam :D ) Posle Rogatice u FOČU koju smo obišli što i svima toplo preporučujemo pred kraj će te videti i zašto. Posle Foče u zaseoku nadomak iste stajemo na malo duži predah kod Dzaxovog rodjaka, koji ima preteran bazen. Priliku koristimo da se javimo svima koji su nas trazili i onima koji nisu. Neki koriste priliku da pokažu mogućnosti svog fotoaparata (koji radi) i koliko dobro zanju da ga koriste. Iz Foče krećemo za Trebinje, preko pivremene magistrale koja privremeno traje već godinama i na kojoj fale deonice asfalta. Slikamo se za uspomenu i dugo sećanje predeli kroz koje prolazimo su više nego lepi, jedva da mogu da pokušam da ih opišem. Visoke stene koje ulaze u oblake, drveće koje raste iz stena nepregledni vidici..... Prolazimo privremenu magistralu i upućujemo se put Gackog i dok opušteni peglamo krivine (put je izuzetno loš i uzak a krivine oštre i nepregledne) na 14 km ispred Gackog nalazi se jedna vrlo opasna krivina koja nije obeležena, vrlo je oštra i nezgodna a asfalt je gladak i talasast dok su trake vrlo uske. Na ovojoj krivini Duka je imao blažu nezgodu sa jednim kamionom (ŠOK ŠOK) gde nije bilo povređenih a zamislite kamion je izvukao deblji kraj uz pozamašnu materijalnu štetu, naravno na kamionu. Pošto je i vespa malo dobila po repu idemo sporije. Duka je prvi , 45 kilometara na čas prolazima Gacko, Bileću i prelepo Bilećko jezero, hvata nas mrak. Zastajemo s'vremena na vreme , priča se svodi na ono što se dogodilo. Dogovor je pao da nikome ne pričamo da se ne bi podigla halabuka, bar dok ne stignemo do Novog Sada. Spuštamo se ka Trebinju, već nas je uveliko zgazio mrak. Pogled ka trebinju je odličan, grad je upalio svetla i kao da nas radosno dočekuje. RADOSNO?! Na ulazu u Trebinje lizalica crvena. Policija nas zaustavlja. Uredno stajemo sva trojica i policajac gleda Dukinu regisraciju koja izgleda kao papir posle bureka a potom i naše dve i samo pokazuje rukom da nastavimo. Vozimo dalje, granicu prelazimo bez ikakvih problema i dolazimo u CG. Spuštamo se prema ranije opisanom putu do Djenovića gde nas dočekuju širom raširenih ruku Zoltan, Aspar i Tanja sa decom, izljubismo se i pozdravismo kako dolikuje (Bože koliko mi je drago što poznajem toliko dobre ljude) mini Mangulica okupljanje sa Gostima je moglo da počne. Odmah nas odvedoše do smeštaja i posle 5 minuta svi smo bili u kafani sada već vidno raspoloženi u prisustvu DOBRIH PRIJATELJA i LADNOG PIVA (ponekad se zapitam da li je čoveku potrebno išta više) Nastavak sledi....

Dzoks je na poslu,zato se strpite dok se ne vrati ;D

Zar je 48 motorista poginulo ove godine?