wow... posebno prva!

Jeste, to je ta Hvala

Srecan put. Danas je dan za uzivanciju

Srecna voznja. Vreme ce vam biti dobro, kako najavljuju.

Au... Sjajno!

Jos od prvog klipa sam hteo to da napisem, ali mi je bilo bzv da se ne stekne pogresan utisak da sada kao nesto hejtujem i tako to... Na citirano bih dodao da mene licno jako nervira sto ni sat ne sljaka... Da li je bitno ili nije ili sta vec o tome se donekle i moze polemisati. Dodao bih samo jos sto se tice bravice... mozda ga zeza samo na otkljuvanju motora a ne i na kontaktu... dok sa druge strane, stil mu je da gasi motor preko kljuca a ne preko prekidaca.

Zao mi je zbog situacije. Hteo bih napisati, ko zna zasto je to dobro, ali nekako mi se ne uklapa, iako u situacijama da se nesto tako neplasnki odlozi najcesce to pomislim. Zelim brz oporavak. Nadam se da ce provere i papirologija proci lagano i bez trzavica, a ostatku ekipe koja ide dalje, srecan put!

Idemo

Avanturica Extra

Lepo lepo to sto nisi ponudio jagnjetinu... e to ce ti se pamtiti

Lepo lepo

Navikavas nas na sadrzinski kvalitet snimaka... nemoj da omanes Samo napred!!!

Pratim i cekam NEXT clip

Pure energy!

Au... ! Samo napred!

Lepa vikend voznja Super!

Hvala za putopis!

Bravo. Prvenac ce se pamtiti po mnogo cemu! Svaka cast!

Ovo ce biti mnogo dobra prica... a verujem i poucna! Cekam

Hvala, hvala

Pomislih da se radi o kvadru Samo da vas lepo vreme prati

Prelepe slike. Hvala

Procitao sam sve u jednom dahu. Ne znam sta me je vise odusevilo... od hrabrosti, volje, snage ili zelje ... a mozda je i sve pomalo. Svaka cast! Jedva cekam replay ove avanture sa najavljenom ekipom

Svaka cast. Hvala na snimku! Pomerate granice putopisa

Treći deo U ovoj fazi puta ideja je bila da se uživa u lepoj vožnji kroz Sloveniju, kroz što više ,,mesta i zaseoka“ na potezu između Hr i It. Bez nekog posebnog razloga, odlučio sam da krenem autoputem, istim onim sa kojeg sam se odvojio prilikom dolaska u Rovinj. Put je bio odličan isto kao svi do tada u Hr. Bez zamerke. Najzanimljiviji deo mi je bio jedan vijadukt. Sve je teklo lagano i bez gužve... do pre same granice. Tamo se stvorila gužva, bez nekog posebnog razloga jer i carinici i policija Hr i Slo su obavljali svoj posao bez zastoja. Kolona je bila nekoliko kilometara, ali na uobičajeni način je to rešeno. Nakon prelaska u Slo, na prvoj benzinskoj sam se zaustavio da uzmem vinjetu. Kao što sam već naveo, bez nekog posebnog razloga sam krenuo autoputem, ali sam odlučio da se vratim nekim od paralelnih magistralnih puteva. Kada smo već kod povratka... da ne bih nepotrebno širio priču ukazaću i na taj deo. Predeli su prelepi, posebno ovi planinski... Garmina sam pustio da vodi kuda hoće uz izbegavanje naplatnih rampi i ,,lošijih i sporijih“ puteva. Poseban utisak su mi ostavila zaista mala mesta koja sam morao da prolazim zbog uzbrdice prvom, eventualno drugom brzinom, ali i veoma... veoma uske ulice... srećom nije bilo saobraćaja. Dodatnu lepotu kraja mi je upotpunila veoma pozitivna energija tamošnjih ljudi koju sam osetio kroz nekoliko kraćih, takoreći, usputnih razgovora. U tom delu vožnje, bilo je dosta i biciklista koji su vozili neke svoje ture... svaka im čast na snazi prilikom onih uzbrdica. Da sam kojim slučajem bio jedan od tih biciklista, verovatno svakim metrom živeo godinu kraće, što definitivno znači da nema šanse da bi pobedio i najlakši uspon Da se vratimo na odlazak, dovoljno je bilo o povratku Iz Sloveniju u Italiju se stiže jednostavno i naglo... Nema granice, nema gužve, samo smena zastava. Nema se osećaj da se je trava negde zelenija ili tako nešto Vožnja kroz severni deo Italije, imala je nekoliko manjih ciljeva. Prvi i nekako najviše usput je bio da se poseti jedna moto prodavnica. Najveća u Trstu, a verovatno i mnogo šire. Imaju nekoliko lokala u nizu, počev od opreme za motore, pa opreme za vozače, pa rezervni delovi, pa servisi... Dočaraću vam onu sa opremom za vozače, gde sam se najviše i zadržao. Mislim da imaju sve. Toliko je i meni falilo + evro Dok sam se unutra divio, kalkulisao prioritete i kupovao, njih dvojica su nešto pričala napolju U nastavku će biti kraća fotopriča, bez nekih posebnih elemenata koje je potrebno precizirati. Nastavak puta, nakon Trsta je ka jednom od dvoraca koji se nalaze na samoj obali Jadrana. Radi se o veoma lepom manjem dvorcu Miramare, koji je tokom WW2 bila komanda USA vojke. Da se razumemo, nije mu to prednost niti posebna čar, već samo hocu da naglasim koliko je tamo lepo, a i da ovi nisu bas bili ludi gde će da se smeste. Nakon dvorca, plan je bio da se obiđe još jedan i to Duino koji je blizu Molfakona. Na ovom laganom i opuštajućem krstarenju dok vam je sa leve strane more, ponekad, sam malo narušavao tu idilu bukom, posebno prilikom jačih obilaženja, ali ima tu čari. Razumećete! Nakon svega ovoga i sipanja goriva konačno na benzinskoj pumpi koja ima ljudi da na njoj rade usledila je promena plana usled nemogućnosti da se obezbedi smeštaj za odmor. Po predviđenom nekom planu trebalo je da se ide ili za San Marino ili za Milano. Da se našalim... kod Padove, levo ili desno Usled slabe internet konekcije, mog nepoznavanja italijanskog i njihove otežane kumunikacije na engleskom, odluka je pala da se potroši taj napunjeni rezervoar italijanskog goriva u Italiji, vožnjom lokalnim putićima i da se na vreme krene nazad ka Rovinju. Tako je i bilo. Pored napisanog, dodao bih još i sledeće Italijani i njihova vožnja Na zeleno polecu... kao jedan... Ovde u NS na zeleno uproseku se tek pritisne kvacilo i ubaci u prvu... Zatim, sa skuterima proleću oko tebe sa svih strana. Nezgodno je kada skrećeš desno, a ne bas na vreme, a ono sa desne proleti njih nekoliko… Primetio sam da ako se vozi previše desno u traci, znaju da se provlače kolima kroz istu traku u kojoj se i vi nalazite. Odnosno ne obilaze bez prelaska u traku iz suprotnog smera ili drugu ako ih je više u istom pravcu. Kao i kod severnijih zemalja, za nas je neuobičajeno stanje na benzinskim pumpama. U kom smislu.. Uglavnom su bez zaposlenih. Najmanje mozes da sipaš za 5e. Prvo platis pa onda sipaš Zatim, automati ne vraćaju kusur. Alternativa kešu je naravno kartica. Neke benzinske pumpe imaju i elektronsku naplatu ali i klasičnu... s tim da ta klasična, sa ljudima radi dvokratno, pa moraš da ubodeš kada je otvorena. Na autoputevima su klasične benzinske pumpe, a to zaključujem na osnovu onih na kojima sam stao. Toliko o Italiji, za sada Povratak u Rovinj je tekao po planu, a već sam pominjao zanimljivosti povratka u delu gde sam opisivao vožnju kroz Slo. Sa ovim generalno i zvršavam sa pisanjem ovog putopisa. Zahvalio bi se na odvojenom vremenu onih koji su posvetili pažnju ovoj temi. Nadam se da sam nekom dao volje da krene možda u svoju prvu dužu ili novu vožnju, a s druge strane možda sam iskusnim i po kilometrima, starim motorašima dao povod da podele još neko iskustvo koje može biti svima od koristi. Na početku sam naveo da je ovo moje prvo pisanje putopisa, iako sam ih pričao i prepričavao kao i svako od nas po više puta, ali i nije prva ovakva vožnja. Ideja o narednoj već postoji, ali o tome neki drugi put, a možda najbolje po povratku! Da se sretnemo na nekom kilometru! Srdačan pozdrav, Nenad