Bravo!

Drugi deo Nakon isključenja sa autoputa koji vodi na granicu sa Slovenijom, kao što sam to već naznačio, usledio je izuzetno lep pravac prema Rovinju od nekih 15 km, sa realno, sprženom vegetacijom i intezivnim mirisima šume. S obzirom da sam vozio magistalnim putem, koji je odličan, a da je već bilo negde oko podneva ili pola jedan, intezivnije se osetila letnja temperatura, ali to se rešilo podizanjem flip up kacige. Do Rovinja preko kolone - Iza jedne krivine, kako to najčešće i biva, pojavila se neočekivano kolona. Naravno, svaki motoraš bi se pridržavao pravila ne bi preticao kolonu što je bilo moguće i sa 15-20km/h, ali nekako nadješ sebi opravdanje zašto je to bas Ok recimo... ti nemaš klimu, a oni imaju... pa eto ... Tu moju, realno neorginalnu ideju, splitline-ninga i povremenog prelaska u suprotnu traku uredno je pratio još jedan motor, Harlika, skroz upakovana i napakovana, iz Italije sa njih dvoje. Prozborili smo koju... i nekako spontano smo nastavili da rešavamo zajedno problematiku kolone Kolona je bila nekih 7km, a razlog je bio, verovali ili ne, semafor koji očigledno nije bio najbolje optimizovan, što za Srbiju i nije neka novost, mada s druge strane, odmah nakon semafora, kolone realno i nije bilo... pa je možda on i bio optimozovan da ne napravi ,,haos“ prilikom ulaska u Rovinj. Prilikom prolaska kolone, nedge skoro pred semaform, bilo je i ,,kucanje“ kola (sudar), malte ne tih minuta, tako da se kolona sigurno još više usporila jer postojao je konstantan saobraćaj i iz suprotnog smera. Nakon semafora, kao što sam već i napisao, iako je realno postojao gušći saobraćaj, nalik na kolonu, nije bilo potrebe je preticati. Nalazio sam se na svega nekoliko kilometara od krajne destinacije i realno apsolutno nisam imao u planu negde da stajem... kad ono... pojavio se razlog... Realno, bilo ih je više, mada je meni jedan privukao posebnu pažnju. To je bio neki kafe (kafana) – restoran ... prepun nemaca koji s obzirom na glasnoću govora i praznih krigli na stolu, očigledno razmatrali veoma bitna pitanja za opstanak sveta to što je bilo malo jače od podneva... ma to nije bitno Rovinj – Nije potrebno nešto posebno precizirati Rovinj sa turističkog ili nekog drugog aspekta. U odnosu na mnoge druge destinacije o kojima je bilo reči na ovom forumu, on predstavlja prilično običnu. Plaže su lepo uređene, ali i prilazi plažama si bili prilično dobri Fotopriča iz Rovinja – U nastavku ovog putopisa, uslediće jedna fotopriča motora koje sam video i koji su mi u tim nekim trenucima bili posebno interesantni Najviše motora (bez većih skutera), sudeći po tablicama je bilo iz Austrije, pa Švajcarske i Nemačke i onda Italije. Dok kada se posmatraju i veći skuteri, onda definitivno Italija dominira. Kada je reč o manjim skuterima, onda su to najčešće lokalna mesta. Podelo bih i ove dve fotke, ali nemam nikakvu dogodovštinu ili neku zanimljivost uz njih osim sto su mi kombi i terenac bili upečatljivi. Jedan od najskupljuh kola koje sam tamo video je ferari sa slike. Iako sam po sebi osim sto je ferari nije mi privukao pažnju (ni zvukom, motorom...) ipak je bila jedna specifičnost u poređenju sa Novim Sadom. Kada se kroz NS provoza neki ferari ili slično auto, čini mi se da je u 80% u njemu samo vozač, ponekad neki vozačev drug, a retko, barem tokom dana, neka cica. U ovom sa slike je bio muž, žena i dvoje dece nazad. Probijanje stereotipa Klinci se već sada vozaju u ferariju... Kola kada budu lebdela mozda cu i imati ferarija ali iz neke najšire i najbzv i najjeftinije setrije... mada realno mi to i nije cilj. Prilično mi je interesantna bila pojava ovog VW. Iz njega su izašli klinci recimo oko 20god ili su tako barem delovali ali malo su bili slow koji su relativno tematski bili obučeni u smislu fore kola... kao neki pokušaj ili varijacija hipika Zver - Kasni popodnevni ručak prekida ogromna buka nekoliko kruzera. Nikako nisam mogao da vidim ko, odnosno šta to prolazi ali nesporno mi je bilo o čemu se radi i da su to neke jače kubikaže... Po zvuku, veoma lagano, su prošla tri do četiri kruzera i onda... u jednom trenutku se čuje gromoglasan zvuk koji je prekrio već postojeću buku prethodnih mašina i to uz veoma glasno ozvučenje iz kojeg se čulo ,,..I'm only human after all. I'm only human after all...“ Neopisiva scena... Kao da je sve stalo... Nema ko se nije okrenuo i pokušao da vidi o čemu se radi... nekako je ta pesma uz buku motora apsolutno išla zajedno... Neopisivo... Za ovu dramaturgiju bi bilo baš dobro da sada napišem kako sam skočio od stola, belu krpu koja mi je bila oko vrata strgao levom rukom i potrčao ka izlazu ili još bolje prema prozoru i kako sam skočio kroz isti, a da me je dole čakao mali deciji roza bicikli sa resicama i obaveznim pomoćnim točkičima sve sa belom korpom na volanu ili još bolje neki kabriolet z4 ... ali cvrc... ništa od toga nije bilo... nastavio sam ručak. Priči tu nije kraj... Par h posle čuo sam karakterističnu buku jednog od ona tri-četiri prva motora... u relativnoj blizini... i to se moralo ivideti. Našao sam šta sam ,,tražio“. Grupa bajkera je sedela u kafani... Nemci. Imali su takvu pojavu... što masu, što brade, što tetovaže... par devojaka iz istog ,,filma“ isto sa full tetovažama, ali izuzetno atraktivne. Delovao je kao početak horor filma. Baš su izgledali opasno, ali nekako baš je tako i trebalo... tako se očekivalo. Harlike su bile parkirane iza... a nekako... verovatno ne i slučajno... zver je stojala sama za sebe... Radi se o Boss Hoss-u... Nisam imao prilike da ga uzivo vidim do sada... Ne znam koja je kubikaža konkretno ovog ali znam da idu i do 6000cc (ne 600cc nije greška u kucanju ). Druga priča je u potpunosti nezavisna od prethodne… što je i ok Salandge - Prilikom jedne poslepodnevne štenje pogled mi je prešao preko parkinga… i učinilo mi se kao da sam video nešto što ne bi trebalo da se tako vidi iz mog ugla gledanja. Au… (psovke namerno izostavljene ) pa tako nekoliko puta… Šta je ovo… Svi koji su bili tu… svi su prilazili. Prilazili smo i mobilnima ili kamerama slikali ,snimali… bila je tišina. Kao da se nešto božije pojavilo. Muk. Imao sam utisak kao da smo se hipnotisano kretali od pramca ka krimi… i onda je nekako svako sa svojim akcentom i sa po kojim slovom više manje izgovarao Salandge. Google je čudo… pa sam tako čuo od onih koji nisu bili u zavisti od free wifi-a, da je 85 metara dugačka i da se rentira i da je preko milion evra + troškovi nedeljno… Čoveče… gde ja živim… Cruiser je cruser pa čak bez točkova ... Viva cruiser-i Viva Yamaha DragStar Nastavljamo sa realizacijom plana koji se odnosi na krstarenje na dva točka Slovenijom i severnom Italijom, a maštanju nećemo dozvoliti da nas omete Kraj drugog dela

Pozdrav forumašima i ostalim povremenim pratiocima tematika. Do sada nisam imao prilike da pismeno negde iznesem ,,putopise“ te stoga ovo je prvo pismeno ,,pričanje“, ali potrudiću se. Plan i ideja puta je bila sledeća: početna destinacija je Novi Sad, dok je bazna destinacija bila Rovinj u Hrvatskoj, sa namerom da se tamo provede deo odmora uživajući u plažama i moru, ali i da se odatle napravi jedna kraća tura po Sloveniji i severnoj Italiji. Okvirna kilometraža je bila nešto više od 2000km, a početak puta je planiran za 25.06.2017. godine, dok je dan povratka ostavljen pod znakom pitanja. S obzirom da se radi o solo motorcycle ride-u mnoge lepe stvari su ostale nezabeležene, ali i po koja ,,interesantna“ u suprotnom smislu, a one koje su ipak snimljene, ponekad su zahtevale skoro pa nagle taktično saobraćajne radnje U ovom putopisu nece biti prilike da se vide snimci napravljeni tokom vožnje iz jednog veoma opravdanog razloga koji se ogleda u tome što nemam akcionu ili kakvu li već kameru. Još uvek Jedan deo putopisa, posvetiću fotopriči o motorima koje sam video i koji su mi bili na neki način u tim trenucima posebno interesantni, a verujem da će i vama taj deo priče biti zanimljiv. Zbog objektivnih razloga, priča će biti podeljenja u nekoliko delova. Pa da krenemo sa putopisom Yamaha Drag Star 650 classic Tih dana (oko 25.06.) dominantna priča je bila o gužvama na granici i šumskim požarima. Zbog gužvi, opredelio sam se da u Hr pređem na prelazu Bačka Palanka – Ilok. Odlična je procena bila. Svega nekoliko kola je bilo tako da zadržavanje nije bilo u odstupanju od normalnog. Podsećanje na mogućnost da tokom puta ,,naletim“ na neki od požara je bila već pred BP jer je tada, prilično ozbiljno, gorela deponija smeća iz pravca NS. Nakon kraće i prijatne vožnje prva planirana tačka je bilo da se stane u Vukovar. Tog dana usledila je i vožnja po okolnim mestima nakon čega je usledio odmor kod prijatelja i priprema za sutrašnje ,,ozbiljno“ kretanje na put. Jedino što je bilo neplanirano je to da u Vu nije radila nijedna menjačnica... ali i to se rešilo jer se evro mogao zamenuti na trafikama (Tisak) uz neku proviziju koje sada ne mogu da se setim kolika je bila. Ideja je da se do Zagreba stigne putevima koji su paralelni sa autoputem, isključuvo radi ugođaja, dok bi povratak bio autoputem. Čekalo se jutro za polazak Kiša - Prvih 50km puta ka Rovinju, potez od Vukovara prema Vinkovcima, Đakovu ka Slavonskom Brodu obeležila je kiša. Srećom nije bio pljusak, ali ipak u naletima je bila dovoljno jaka da je bilo potrebno stati i obrisati vizir (motora i kacige). Realno, nije bilo hladno, ali malo je bilo demoralizujuće jer u daljini je stalno sevalo i bilo oblačno. Guzva od oko 30km – Neču vas sada zamarati sa detaljima da je na pola puta do Zagreba bila jedna pauza i sipanje goriva, nego ču odmah navoditi ono sto smatram za zanimljivo. Kod naplatne rampe Lučko, posle Zagreba, stvorila se kolona od 30km gde su kola stojala i ponekad milila. Razlog je jednim delom bila naplatna rampa, odnosno uzimanje listića, dok je drugi problem bio što je nakon rampe na nekom 7-10 km na samom autoputu bio sudar. Sreća u ovakvoj situaciji je kada ste motorom posebno ako je bučan pa prilikom proguravanja između kola ne samo da vas čuju već se i pomeraju. Iskreno, 98% kola se pomerilo kada je to bilo potrebno i napravilo mesta da se može proći, pa da se našalim 1,5% nije reagovalo čak i kada je to bio rizik po njihove retrovizore (mada je meni mojih žalije) dok svega nekoliko, a to je verovatno i imanje od 0,5% vozača je namerno (ili je to tako delovalo) blokiralo prolaz, što je realno trajalo samo nekoliko sekundi dužeg provlačenja sa nogama na asfaltu. Iako nije bilo sličnih problema, najverovatnije zbog buke motora koja se pojačavala između kola i usled par mojih turiranja umesto sirene, savetujem mlađe i manje iskusne vozače da paze jer uvek postoji dobra verovatnoća otvaranja vrata od kola od strane (u mom slučaju) suvozača sa leve i vozača sa desne strane. Krstarenje do Rijeke – Autoput od Zagreba do Rijeke je odličan i moglo bi se reći da se svi pridržavaju ograničenja. Negde na oko 2/3 puta do Rijeke tačnije na odmaralištu Ravna Gora, isključivo da bi se motor malo ohladio, a i da bi se dopunio rezervoar usledila je jedna kraća pauza. Kada se uđe u restoran pored benzinzinske pumpe ni najmanje ne deluje da se nalazite na autoputu. Hrana i osveženje prave odmah pred vama... Sjajno. Inače, zaboravio sam da napišem da je temperatura bila tokom celog puta negde oko 21-25 stepena, što mi je upotpunosti odgovaralo. Nekoliko kilometara nakon nastavka puta video sam nešto što nisam imao pre prilike da vidim. Zbog gustine saobraćaja i bezbednosti nisam mogao da fotografišem, ali uspeo sam da dobijem dve slike od prijatelja koji ih je našao na netu. Radi se o mostovima za životinje... odnosno o prolazu za divlje životinje preko autoputa. Priložene slike su očigledno ranijeg datuma jer kada sam prošao, mnogo je pošumljenije bilo. Oduševilo me je. Negde okvirno bilizu Rijeke, mogle su se videti i planine koje su još uvek bile pod snegom... Uvek zanimljiv momenat, berem meni, kada se krene na more. Okvirno gledano, mana ovog dela puta su bili prilično jaki vetrovi koji su često menjali pravac što je rezultiralo povećan stepen pažnje i smanjenje brizine kretanja za nekih 30km. Nekoliko udara su baš znali da iznenade... Dve stvari su mi igrale značajnu ulogu... Celokupna težina (motor, stvari, ja...), ali i prethodno napravljen odmor od vožnje... kako se ispostavilo, u pravom trenutku. Naplatna rampa pred Rijeku. Stizanje u Rijeku i vožnja velikom zaobilaznicom i prilično nepoštovanje ograničenja što je dovodilo do povremenih naglih kočenja koja nimalo nisu zanimljiva posebno ne u tunelima... a bilo ih je... je obeležilo taj do puta. Nekako se pogodilo da je u ovom delu bilo dosta kola koja su vukla kamp kućice, a primetio sam da se tu može javiti jedan prično veliki problem... Radi se o dodatnim retrovizorima koji se montiraju na vučna vozila... a vozači istih kao da zaborave na tu novu širinu odnosno novu dimenziju svog vozila... Sve je prošlo bez problema, a motiv za napisano mi je bilo što sam video ,,koju je sreću“ imao vozač, lokalac, na jednom većem skuteru. Na izlasku iz Rijeke, priustavio sam na odmaralište Vrata Jadrana... najviše zbog svog teatralnog naziva, koje mene lično ni najmanje nije oduševilo. Jedino što se moglo videti more, iako je bilo oblačno, dok sa druge strane i dalje planine. Učka tunel 5km – Nakon pomenutog minutne pauze na Vratima Jadrana, nastavio sam dalje ka Rovinju. Najupečatljiviji deo je definitivno tunel Učka koji je družne oko 5km sa blagim spustom u pravcu kretanja. Pored konstantne buke koja nije predstavljala značajniji problem, u par navrata je bilo prilično toplo zbog izduvnih gasova i generalno toplote od vozila, iako je ventilacija i osvetljenje radilo na zavidnom nivou, što je rezultiralo, ponovnu klimatizaciju nakon izlaska iz tunela. Do odvajanja za Rovinj sa autoputa koji vodi na granicu sa Slovenijom, pored povremenih radova koji nisu ometali tok saobraćaja, ovaj deo puta predstavlja priličan psihički odmor iako se radi o autoputu, ali nikako se ne može zanemariti ni ivični deo Gorskog Kotara neposredno pred Rijeku. Isključenje i pravac prama Rovinju. Kraj prvog dela Link ka drugom delu

Sjajno! Super su fotke. Deluje mi kao da sam tamo.

Pozdrav Mr. J. Pre dan dva sam se vratio sa jedne krace ture, o cemu cu napraviti pokusaj putopisa. Ona jednim stvarno zanemarljivim delom poklapa sa tvojim planom... Konktetno cu ti reci za severnu Italiju... Putevi su dobri ali cesto budu ogranicenja na 50 iako izgleda ili jeste autoput posebno oko Trsta... Kamere nisam stigao da vidim, sto ne znaci da ih nije bilo... ali sto se same brzine tice... uvek kada vozim pokusavam da vozim brzinom lokalaca... ako mi ta brzina odgovara (npr. nije prebrzo) jer idem logikom da oni znaju gde ,,sme" i gde ,,moze". Na vise mesta (ne mogu da kazem bas na svim) gde je bilo ogranicenje na 50km zaista se krivina najlakse prosla. Dodao bih jos sto se tice Italijana i njihove voznje... na zeleno polecu... kao jedan... Ovde u NS na zeleno uproseku se tek pritisne kvacilo i ubaci u prvu... Zatim... sa skuterima prolecu oko tebe sa svih strana... pa da obratis paznju na to jer nekada ces skretati npr deseno ne bas na vreme ali po pravilima pa da te ne iznenadi neki. Moj ,,stil" voznje je da najcesce vozim po sredini trake. U par navrata sam vozio blize desno, sasvim bez razloga i desilo mi se da su se provracili kolima kroz istu traku u kojom sam i ja. Odnosno obilazeme bez prelaska u traku iz suprotnog smera. Za Italiju ti mogu jos reci sledece. Obrati paznju na benzinke pumpe. Uglavnom su bez zaposlenih. Najmanje mozes da sipas za 5e. Prvo platis pa onda sipas Zatim, automati ne vracaju kusur. Alternativa ti je kartica. Zatim, neke benzinske imaju u elektronsku naplatu ali i klasicnu... stim da ta klasicna, sa ljudima radi dvokratno, pa moras da ubodes kada je otvorena. Na autoputevima su klasicne benzinske, barem na kojima sam stao. Ovo je napisano nabrzaka... ako se neceg setis da pitas, a znam... dopunicu... p.s. Tura je hvatala i Hr i Slo, ali tu je vec receno sve Poz.

Svaka cast za avanturu, volju, zelju i detaljno pripremanje odlaska pocevsi od opreme pa preko svega ostalog. Bravo!

Sjajna ideja... Sjajan video post... Extra motivaciona energija! Bravo!

Hvala, hvala

Pozdrav svima... Kao sto se moze zakljuciti iz profila, moje ime je Nenad i iz Novog Sada sam. Motori su nam jedna od porodicnih stvari jos od dede... Zvanicno vozim od PSP-a, ali realno, mnogo ranije... Imao sam cast i priliku da vozim, odnosno da uzivam, na samo nekoliko motora, jer nemam obicaj da menjam nesto sa cim sam zadovoljan i sta me ispunjava. Vec neko vreme vozim (dobro poznatu) Yamahu Drag Star slassic 650cc. Zbog obaveza, nisam u mogucnosti da uzivam na ovaj nacin koliko hocu, ali radim na tome... te stoga moglo bi se reci da po pitanju daljih putnih destinacija sam ,,vikend" vozac, dok kada su upitanju dnevne varijante... tu sam prilicno dobar Nadam se dobrom druzenju i novim poznanstvima, a nadam se i nekim zajednickim kilometrima... Izvesno vreme pratim forum, najvise putopise... i to me je i podstaklo da se pridruzim zajednici. Toliko od mene za sada... Srdacan pozdrav svima...