Kako ono kažu, bolje ikad nego nikad, tako i ja reših da završim ovo putovanje Elem, u Sokobanji se rastasmo i svako svojim putem. Bukvalno Miloš asvaltom a ja šoderom. Rešim ja tako da iskoristim ove skupe čagljaste gume za njihovu svrhu te na brzaka na karti nađoh neke tanke i bele linijice koje su okolo-naokolo vodile kaobajagi nešto ka Aranđelovcu I tako se spustih sa Rtnja na magistralu Boljevac-Paraćin i posle Krivog Vira siđoh na makadamski put za Stražu. Vreme nikakvo, neka sitna dosadna kiša, ne staje. Natapuša najgora. Stanem i ispustim gume, predah u tišini i polako dalje. Niti poznajem put i ne znam šta da očekujem, niti znam gde sam niti kud idem ni gde treba da skrenem. Ma milina prava, avanturistička Provejava magla, obećava da dobro biti neće. Međutim kiša staje posle nekoliko kilometara, što me zavarava i ohrabruje da ipak nastavim dalje. A kao da ne bih nastavio da nije stala Odjednom iza jedne duge šoderske krivine izbija trag nekakve civilizacije, lovačka kućica sojenica. Odmah posle nje T raskrsnica. Nazirem neku dačicu na drvetu na ivici šumarka. Piše 'Brezovica 3km' Kakva bre sad Brezovica ovde? Gde li sam ja to stigao?? Ništa, pauzica da vidim da li levo ili desno. Izviđački osećaj mi govori da trebam da se uputim levo ali mnogobrojne i ogromne lokve me kvarno ubeđuju da možda nije pravi put da prođem kroz njih. Dobro, 'ajmo onda desno, ta tri kilometra pa ćemo videti šta dalje. Tišina pritisla više nego nebo iznad mračne šume. Osećaj kao da me neko posmatra iz crnih dubina iste. Pali moped i teraj dalje Ja tamo, kad ono međutim. Benzinska pumpa 'Fala, ne treba goriva, napunio sam malopre Tu je i šumarska kućica. Ima nekoga, u dvorištu parkirana N(j)iva i čuju se neki glasovi iz zgrade. Nisam svraćao, zadržali bi me gostoprimljivo a ne gubi mi se vreme, navigacioni računar još nije ustanovio u kom sektoru smo se materijalizovali. Kad se robot malo rebutovao i izračunao put, na moju srećicu pokazao je na lokvasti levi put. Tu sam se nekako poizvlačio iz silnog blata i krajputaških bunara u koje sam upadao sa namerom da izbegnem čorbaste rupe bez dna po putu. Posle nekog vremena čiste kontemplacije na temu turističkog endurisanja i izbegavanja pada usled proklizavanja prednjeg na izuzetno klizavoj podlozi sa vozačem bez enduro iskustva i pretovarenim motorom, naleti na mene tabla, sva zajapurena od jeda i važnosti Vidim ja da nema nikoga ko bi upravljao onom rampom (poslednja reč tehnike) i zapucam laganim gasom dalje putem, pokušavajući da ne izazivam lokalni živalj, zadremalog stražara ili sramotu proklizavanja u nekoj beznačajnoj barici Nekoliko stotina metara dalje, put lagano kreće da dobija u mnv a stim i magla. Kao u filmu The Fogg, onom starijem, sa piratima koji su došli po svoje ukleto blago. Ni prst se više ne vidi pred nosom. Ovakvu maglu sam samo jednom pre toga doživeo u životu, kad sam se vraćao odnekud, kod Barajeva. Ni metar ispred točka. Bukvalno. Posle dosta vremena ničega, nazrem sa desne strane neku ogromnu siluetu (tu se magla malo razredila). Kao neki dinosaurus. Čekaj, evo ga još jedan. I još jedan i još jedan. Obrao sam bostan a još sam mlad, nisam proživeo ništa Naravno, to su bili parkirani tenkovi VS u krugu kasarne. Vreme za pauzu. Sa dežurnim oficirom brzo ustanovismo ko sam šta sam odakle sam gde sam i gde idem Mislim da se čovek iskreno iznenadio kad me prvo čuo u daljini pa ugledao dva buljava žuta okca mojih (čuj mojih, kineskih) LED-ova kako polako bauljaju iz onog nevremena i na kraju ugledao mene mokrog od glave do pete na motoru koji se nije razaznavao od blata i prtljaga. Asvalt preko Resavice do Despotovca bajka, pogotovo što je magla ostala daleko iza i iznad mene. Po kiši, žegi i mećavi, to parče toplo preporučujem za iskrivinariti, onako hedonistički. Ispred Topole, rodna kuća Karađorđa (put Rača-Topola). Beba smokva na placu. Nakon nekoliko dana, kad sam kući na GE video da sam zakačio mali malecki deo Kučaja, probudila se želja da kad tad obiđem i ostatak. Nije dugo potrajalo, želja mi se ostvarila i to na način na koji nisam ni u snu mogao da očekujem. Čarobno mesto.

Ako ove godine ne budem uspeo da ostvarim plan TET Bugarska, idem na rezervnu varijantu a to je upravo - preko Stare na Vlasinu, Vlasotince, Trgoviste, Bosilegrad i ceo taj deo dole.Naravno, off-road.

Znam za online store na Aliju. Nadao sam se da imaju i online sa povoljnijim cenama. Dankane, naravno da ima nekoliko sitnih stvari. Pišem ti na PP

Bedak Da li Naturehike ima svoju online prodaju sa internacionalnim slanjem ili njihove stvari moraju da se kupuju samo preko 'distributera' ?

Ja sam nešto skeptičan na C02 jer mi je lagan motor a vozim dosta asvalta i puno obaram. Ali da ne idemo mnogo u off(topic)

I mene zanima gde? I koliko je teška stolica?

Ne mora GS, to zato što voziš K ? Šala

Čini mi se 2400 dinara iliti 20 evra. Na dodir vrlo kvalitetno i procenjujem da bi izdržalo monsun, međutim ima malo tačaka za kačenje.

Kada si nabavljao i gde C05, jer ih nema u prodaji (i proizvodnji) celu prošlu godinu?

Evo ja Mada mi takvi obilasci nisu prioritet i cilj, ali kad naletim obavezno skrenem i obiđem.

Šta ono bi na kraju?

Da ima novih, cena bi im bila 70-100 evra. Ja sam ugradio polovan amortizer od Cagive Mito 250. Mora da se produžava u gornjem delu. Postaviću slike. Amortizer sam platio ni 30E sa sve poštarinom.

I to sam kupio u MMOC, imaju na stanju. Kad sledeći put budem u Borči, svrnuću. A bočica je bila samo ova jedna mala i jedna litarska. Mislim da ih više neće ni biti, i ovo stiglo, kažu slučajno. alu: http://www.mmoc.rs/shop/kamp-oprema/posuda-za-jelo/ inox: http://www.mmoc.rs/shop/kamp-oprema/posuda-za-jelo-2/

Naravno da nisam legao u vreći u kadu već sam poturio ćošak pod mlaz

Može da zvecka i od lošeg goriva, slaba oktanska vrednost, suviše vode u benzinu i sl. Ali bih još jednom ponovio da proveriš naštelovanost ventila.

Zahvaljujući nesebičnoj pomoći kolege forumaša Strider-a u vidu rezervnih štapova i nastavaka, napravio sam štapove za vreću. Iskoristio sam zakrivljene čaure sa mog starog mini šatora i skratio dva štapa na odgovarajuću meru.

U međuvremenu sam nabavio marinijumsku bočicu u kojoj ću da nosim alkohol za šporet, 300 dinara (sad će Lalajko da zapomaže ) i inox šerpicu koja bolje naleže na šporet od JNA porcije a i neznatno je lakša, 350 dinara.

Naravno. Ko još kampuje motorom na -11 (osim ovih što idu na Elefantentreffen )? Vreću sam uspešno isprobao do +7 (po slobodnoj proceni, bilo je manje od 10C). Podlogu sam probao samo u sobi na patosu. Kad legnem na bok na dobro naduvanu podlogu (11 puhanja ) kuk i rame ne stižu do patosa (deklarisana debljina je 3cm). Udobno je. Na terenu ću je koristiti preko armaflex podloge (1 na slici) pa ću videti kako će se pokazati. Očekujem da ta kombinacija bude za vrlodobar 4+

Napisao sam ti da proveriš ventile. A ako je prolupao, ne crkava radilica nego ležajevi klipnjače. I još, ako je prolupao i imaš nameru takvog da ga prodaješ, pošteno je da kupcima i ukažeš na problem a ne da ga uvališ dok je još živ. Tako je 'zvučalo' to što si gore napisao. Ako sam krivo shvatio, izvinjavam se. Kad proveriš ventile i našteluješ ih po potrebi ako se i dalje isto čuje to čangrljkanje, sa 101% sigurnošću može da se sazna šta je u pitanju samo ako se otvori. Orjentaciono, nasloni drvenu varjaču i osluškuj iz koje zone dolazi zvuk.

Malo Babarenja po Rimskoj šljaci. Lutanje od Parcana ka Ripnju

Staza od mog placa do prevoja, poprečke Bukovik - Garaši. Iz godine u godinu put propada, na moje sve veće zadovoljstvo

Od prve slike do Vrnjačke Banje ima 110 kilometara Čuvene krivine Ranilovića.

Piše ti u mom predposlednjem postu, 1500 +-100 obrtaja. To se čuje upravo jer frajlauf dobije kontru prilikom gašenja. Ništa bolno, tako treba Pisao sam i o tome u temi.

Ler može da bude neujednačen ako je prljav karburator (dizne) ili negde vuče falš vazduh (flanšna do cilindra). Da li si kontrolisao ventile?