E tu si potpuno u pravu.

Pojeo kokice, moram da idem po nove. Lepa priroda, lep put, pozdrav i sretno.

A i moje Africe:

Ma ćuti molim te, dobro da nisu sve popreko, ja sam sve ovo ispiso i slike postavio sa mobilnog, izvinite još jednom na progutanim slovima ali to vam je pa smočiten pozdrav.

Tu provedemo nekih 2 sata i pravac kući preko Hatega, Rešice, Oravice, Kaluđerovo i Bela Crkva. Deo puta od Rešice prema Oravici je takođe za vožnju na dva točka, fenomenalan. U Rešici smo stali da klopamo, e tu sam imao prvi i jedini problem sa Afrikom. Naime, posle klope, ja da je upalim kad ono neće moći, prazan akumulator. Guranjac i pali. Kod kuće sam otkrio šta je bio problem, akumulator je bio suv, naravno njihova bolljka, regler. U međuvremenu, sam kod majstor Joške, koga moram da pohvalim za poslovnost i ljubaznost, pazario njegov regler, montirao i stavio novi akumulator. Sad sam što se toga tiče miran za veoma dug period, nadam se. Toliko od mene za sad. Pozdrav svima.

30. 07. 2016. Buđenje oko sedmice, kafica, pakovanje i kačenje kofera na kamilu i pravac Korvinov dvorac u Hunedoari. Lagana vožnja kroz prelep kraj, ima gore, ima dole, ima krivina lepih a i šuma i stižemo u Hunedoaru. Nema šta da razmišljaš, sve je lepo obeleženo, i očas posla smo pred dvorcem. U podnožju stoje dva džandara, bliže ne može vozilom već pešice. Preko puta poveći parking sa plaćanjem i mi se tu lepo parkiramo. E sad, ne bih da na motoru ostavim neobezbeđenu tank torbu, kacige i jakne, te zamolim jednog prodavca raznih šećerlema, da to ostavim kod njega na čuvanje što on prihvati veoma ljubazno, ponudim da platim ali nema šanse, ni da čuje. Kad baš neće novce onda ja kupim kod njega par slatkiša, tek da ne bude bez išta. Ulaz u dvorac je bio nešto malo skuplji nego kod Vlade, ali tu je negde, samo ove ako hoćeš da fotkaš moraš da platiš posebnu taksu za to, nešto minimalno, 5 leja (1,1 €). Dvorac je dosta veći od Drakulinog a boga mi i lepši. Evo vi štogod sličica:

Ako smem da pitam, koja je makina u pitanju?

Kokice i tu sam

E ovo je moj 100ti post, a posetu Korvinovima kasnije .

Do odredišta, selo Silvasu de Jos, imamo nekih 15 km. tako da nismo žurili. Odmorimo se natenane i idemo. Poslednjih 10ak. km. put je lep lep, mini TF. Stižemo u smeštaj oko 18 h., seoska kuća, ljudi se razleteli kao da im je došao ujka iz Amerike. Soba je lepa, čista, jedino što je kupatilo zajedničko sa još jednom sobom koju imaju. Kasnije su došli neki rumuni, par srednjih godina ali mi smo sa kupatilom već završili. Inače u kupatilu sve što ti treba za higijenu, dove sapuni, muški i ženski gelovi za tuširanje, paste za zube, sve. I da, to je kupatilo za goste, domaći imaju svoje. Donose hladnu flaširanu vodu, kafu, nudi mi domaćin cujku (rakiju) u flaši s kruškom ali ga ljubazno odbijem, ne pijem. Dobijemo i po 2 parčeta torte koju je domaćica upravo napravila, verovatno za decu koji ne žive u istoj kići, a torta je ogromna, odprilike 70×70 cm. Lepo se zasladimo, posedimo u dvorištu a na poslednjoj slici se vidi bojler na drva. Spavanjac i sutra idemo do Korvinovih.

Vratimo se u sobu, pokupimo naštvari, nakačimo našu kamilu i polako nazad preko Fagaraša do Sibiu gde se kačimo na auto-put i gas. Na isključenju za Sebeš i Alba Iuliju ima jedan restoran i pumpa koje takođe poznajem od ranije, lepo, čisto, kulturno, tu stajemo da ručamo. Parkiram motor, ulazimo u baštu a konobar trči prema nama, izvinjva se ne rade jer imaju zakazanu neku feštu. Popizdeo sam, Sneža me smiruje a im ređam celu familiju redom.... Ništa, odem do pumpe uzmem nam po kaficu i sladoled, pauzica pa idemo do jednog opet mi poznatog restorana CasaBianca. Nalazi se na putu za Hateg i Hunedoaru posle isključenja sa auto-puta. Stižemo u taj restoran oko 15 h. raspremimo se lepo u hladovini bašte i klopa. Sneži sam naručio Gordonblu, tako se kaže ali ne znam kako se piše, nešto slično našoj Karađorđevoj šnicli al' nije ni nalik.

Eto mene opet raspoloženog za pisanje, imam ceo dan na raspolaganju jer sam u jednoj firmi u Dobanovcima gde mi ne gine bar 8-9 sati čekanja za istovar. 29. 07. 2016. Dakle u Branu smo u Casa Ernst, budimo se oko 8 h. spakovali kofere ali smo ih ostavili u sobi i otišli golim motorom do dvorca pošto smo imali oko kilometar do njega. Pošto gn. Vlada radi od 9 h. taman smo imali vremena za jutarnju kaficu u restoranu kod ulaza u dvorac. Pošto su u ovom turističkom delu Rumunije "veoma ažurni" ugostiteljski radnici, naročito ujtru, načekali smo se. Čekajući tako u baštici, Sneža kaže gledaj ove uniformisane, izgleda da su naši, kad ono poveća grupa turista, svi u istim majicama sa natpisom koji asocira na Srbiju i još nešto, nisam zapamtio, mator čoek. Zapodenem priču sa nekima od njih a oni organizovano krenuli na koncert Iron Maiden-a u Bukureštu pa svratili malo kod čika Vlade u posetu. Dvorac se otvara u 9 h. pa krenemo i mi. Ljudi moji kakva gužva, turista sa svih strana Evrope, posle nekih 40tak minuta napokon uđemo u dvorište , lepo uređeno. E da, ulaznica za nas dvoje je bila, nisam baš siguran, ali negde oko 60-70 lei što bi bilo oko 16 €. Ispenjemo se uz veoma strmu putanju do samog dvorca, ja ovako debeo kažem Sneži, kako su se ovi ovde svaki dan pentrali a ona kaže pa nije Drakula džaba bio onako mršav. Kroz dvorac se ide po sistemu "ovce u toru", svuda su povezane trake tako da ne možeš gde ti hoćeš, sve je nekako usko i nema stajanja. Par sekundi, neka fotka i teraj dalje, ovi iza tebe čekaju da i oni vide i tako... Videli ste na slikama kako to izgleda. Obilazak je trajao nekih sat - sat i po. Spustimo se dole do restorana, opet kafica i nešto za fruštuk da vidimo gde ćemo dalje. Ja sam imao u planu da obiđemo "turističke rudnike" soli u Sovati i Turdi ali nedostatak kondicije za dugim sedenjem na sedištu motora kod Sneže a moram da priznam pomalo i kod mene, odlučimo da krenemo prema kući. E sad, za jedan dan bi bilo mnogo da stignemo kući i ja se setim da u Hunedoari ima prelep dvorac porodice Korvin. Posetim Buking.com, u samoj Hunedoari većina onih jeftinijh smeštaja je rezervisano te nađem jedan u jednom selu 11 km. od Hunedoare.

Nisam ni mislio da sam jedini, baš sam hteo da čujem još nečije mišljenje o tom delu puta, jesu li oni kučići i tad bili ljuti?

Respekt

Naravno to si već slike od sutra, a za sutra ćemo pisati verovatno sutra. Noć.

Sve što je lepo kratko traje. Uživali u pogledu, i u vožnji po ovoj krivulji idemo dalje, prolazimo kroz tunel na vrhu, a taj tunel malo mi je bio sablastan, neosvetljen, vlažan, e tu me uhvatila neka jeza, ali samo do izlaza gde nas čeka opet lepotinja od pejzaža. Lagano se spuštamo, nismo više stajali do samog mesta Fagaraš, gde samo stali samo na, pogađate, kaficu u centru. To je crkva u samom centru Fagaraša. Sledeća destinacija je Bran, i dvorac Vlada Cepeša (Drakula) u njemu. Vijaju nas oblaci s leve strane, grmi seva, oće li nas stići, ne zna se. Stižemo u Bran oko 17h. nalazimo smeštaj koji sam rezrvisao još kod Jankovića preko Buking.coma, kiša nas već polako čuka po kacigama ali umakli smo. Smeštaj je kom si kom sa. Zove se Casa Ernst. Sve je nekako sklepano, čini mi se, na brzaka, skučeno, iz susedne sobe se čuje hrkanje kao da je ovde u sobi i tako. Al šta je tu je. Raspremimo se, u međuvremenu je stala kiša pa smo rešili da probamo da odemo do dvorca, ako je još otvoreno. Ćorak, rade do 18h a mi smo stigli baš u to vreme, znači sutra. Ništa ajmo na neku klopicu pa na hrkanje

Imao sam spreman zimski uložak ali mi nije trebao, ni Sneža se nije žalila na hladnoću, ma da se to ovde nikad ne zna, očas posla se vreme ovde promeni. Mi smo imali sreću. Sneža se više žalila na hladnoću na TA, ali samo u onom oblaku na vr' čuke. Meni valjda od uzbuđenja nigde nije bilo hladno.

29. 07. 2016. Odmorili smo se od prethodnog burnog dana, popakovali kofere, siđemo u restoran na jutarnju kaficu. Za susednim stolom vidim dve kacige, koferi, a preko puta parkirana Yamaha sa Bg. tablama koju sam sinoć video na parkingu pansiona ali je bio mrak i nisam ništa registrovao. To je verovatno bio kolega ANUBIS S. sa našeg foruma. Čistio je i podmazivao lanac, malo smo popričali i oni su ubrzo krenuli dalje na TF. Mi smo iskulirali u kaficu dobrih 40-tak minuta, ja sam ponovo posetio onu perecaru, da imamo za usput. Pali makinu i krećemo put Transfagarašana. Usput na izlazu iz C. de Arges na jednoj pumpi dolivam gorivo za svaki slučaj jer ne znam koliko je mogla da potroši po onom makadamu. Izlazimo iz naselja i kreće lepota, šuma, krivine, motora kolko oš, bila je tu o neka grupa skuteraša iz Beograda ali i nekih drugih tablica. Teraju to oni boga mi dobro. Sneža je zapazila dvojicu baš iz Beograda, malo malo pa ih vidimo a oni jedu, kaže bar tri puta ih je videla da ručkaju.

Evo mene opet. U međuvremenu počeo da radim, gotov godišnji odmor, i upravo stigao u Bukurešt. Završena vožnja za danas pa reko da vam pišem dalje, ako još koga interesuje.

Doktore, naravno da pogledam alternativu, ali kao što sam već napisao, to radim kad sam kamionom ili kolima, mislio sam sa Afrikom možeš svuda. Izgleda da može, samoo...

Ok, prošli smo nekako ovu lepotinju od puta, i polako stigosmo u pansion Janković, Curtea de Arges, negde oko 21 i 30 h. Dobro veče, dobro veče, imate li sobu za nas dvoje, a jeste li se najavili? Pokušao sam, u više navrata ali izgleda da sam imao pogrešne brojeve (inače te brojeve san našao na googlu, street view sa uličnog tfansparenta ispred pansiona), pa trenutno je tesno ali naćićemo nešto, i našli su. Dobismo mi sobu, super, popismo opet kafu, pitam Snežu jesil' gladna, ma jok, verovatno još pod utiskom od nezaboravne off vožnje. Odemo u sobu malo se opustimo, kad žena kaže, ej jela bih nešto, aj vidi ima li negde u blizini neka pekara ili nešto slično. Znam da po Rumuniji dosta rano zatvaraju prodavnice, a već je oko 22 i 30h, ali nema veze, prijaće mi malo šetnje. Krnem ti ja, izađem iz objekta na desnu stranu pa skenem u prvu ulicu levo, pređem nekih 200 -300metara kad sa leve strane neki lokal, vidi se svetlo iz njega, priđem bliže a ono piše covrigarie što bi u slobodnom prvodu značilo perecara. Uđem kad unutra na pokretnoj traci izlaze iz peći vruće perece. Uzimam odmah nekoliko komada, ima tu još koječega, uglavnom problem rešen. Perece si bile fenomenalne, doduše posute sa makom ali i sa solju, ali lepe, hrskave, čak su se i Sneži veoma sviđale. Gricnemo malo tog peciva pa na spavanje, Sutra nas čeka Transfagarašan.

Zaboravih da kažem da su na Africi gume total putne, ni k od krampona. Prešli smo možda kilometar, po glavi se vrti svašta, dal da se vratimo, al' ne smem ni da stanem a kamoli da se okrećem. Ulazimo u neko seoce, donekle prav put ali i dalje uzbrdo, vidim dvojicu domaćih reko aj da pitam. Stanem lagano kod njih i pitam jeli to put za Curtea de Arges? Jeste, ok, a koliko ima još ovog makadama, kaže 7-8 km. Lele lele, idemo pa šta bude. Ljudi moji svih tih 8 km. je bilo gore dole levo desno, sa mojim " iskustvom" to je bilo noćna mora a trajalo je u nedogled. Sneža je samo ćutala ali posle kod Jankovića mi je rekla svoja razmišljanja na terenu: samo da ne padnemo, ako se to desi onako okrvavljeni pa oni kučići, ma ni kosti neće da ostanu.

Odmorili smo se na pumpi naravno kafca i put pod točkove. Stižemo u Calimanešti, i tu je neki blaži gužvanjac, izgleda da imaju neku feštu u selu, na izlazu iz sela skretanje po navigaciji levo, dobro. Izašli iz naselja, put malo lošiji ali nije strašno, opet neko manje naselje i na izlazu tuš, nema više asfalta. Ok, nema asfalta ali od tog momenta ne da je makadam nego sloj krupnijeg okruglog kamena ( kao loptice za stoni tenis i za tenis, otprlike te velčine) debljine ok 10-ak cm. + enormna uzbrdica sa lakat krivinama jedna do druge. Pokušajte to da zamislite, nas dvoje, oko 40 kg. prtljaga i na sve to iza svake kućice i krivine vrebaju kučići od po metar visine nimalo prijateljski nastrojeni...

Ne zamerite na greškama sa slovima, izgleda da sam gladan. Odmor gotov, ajmo. Ovaj deo puta je lep ali je jako opterećen kamionima, to je glavna transverzala iz Evrope, Mađarske prema Bukureštu.

Izađemo uz Sibiu, naravno još uvek gužvanjac, ipsle nekih 50-ak km. stakemo na pimpu da napojimo kamilicu i mi da malo odahnemo.