Znači to je već oko 18 i 30 h po njihovom vremenu, valja da se kreće dalje. Po navigaciji imamo još 118 km. do pansiona Janković u Curtea de Arges. E sad, ja sam naviko da brinem oko toga gde mogu a gde ne sa kamionom, u ovom slučaju sam tu brigu isključio, jer brate mili, sa Afrikom možeš svuda, što i nije daleko od istine aaallliii. Navigacija kaže u mestu Calimanesti skrećeš levo pa preko Salatrucel iIanculesti stižeš na odredište. Ha.

Prakiramo motor na parkingu ali gde ćemo sa stvarima? Jakne, kacige, tank torba, baš da ih vucaramo po ovom muzeju, ne ide. Zamolim gospođu koja prodaje ulaznice za muzej, da ostavimo ko nje, nije problem ali ona je tu još oko sat i po i ide kući, ok odgovara, na brzaka ćemo i to je to. Obišli smo većinu objekata kao na trkama, vratimo se, tetka je još tu, uzimamo naše stvari pa na osveženje i kaficu tu na izlazu ima lep restoran.

Samo da vam kažem da ovaj dan još nije gotov, glavna uzbuđenj tek dolaze. Od tog restorana do Sibiu nam je trebalo nekih po sata ali kroz grad još toliko, gužvanjac samo takav, peče zvezda, na Africi vidim temperatura polako raste ali je u granicama normale. Polako stižemo u taj muzej. To vam je ogroman park na više hektara površine sa jednim jezerom u sredini, po celom tom parku su razbacane stare vodenice, vetrenjače, stare kuće, sojenice sa cele teritorije Rumunije. Da bi sve obišli natenane treba najmanje 3 sata. Evo malo fotki:

Opet kopaj po džepovima, nema, razmišljam da nisu oni za čijim smo stolom bili, koji su u međuvremenu otišli, slučajno pokupili sa stola, al' džabe ko su i odakle su, boga pitaj. Stojim i razmišljam se šta sad. Pre kretanja na put, držo u rukama rezervne i razmišljam da li da ih stavim kod žene u torbu, zlu ne trebalo, ali nisam. Tu su ključevi od paljenja i rezervoara, od 3 kofera ali nema. Gleda me Sneža, šta ćemo, ne znam. Sve to traje nekih 20-30 minuta. Daj da pogledam još jednom ispod brave nema, pogledam oko sedišta i Eureka, ostavio sam in na sedište a oni skliznuli između kofera i motora. Sper idemo dalje.

Preturaj po džepovima, oko motora, oko stola, nema. Pomislim da nije onaj dečko slučajno sa onim njegovim privescima pokupio, odem pitam ga, pravda se dečko i vadi sve iz torbe i nema, bilo mi neprijatno al muka me snašla.

Ima tu jedan dečko, gluvonem, prodaje svakojake sitnice, baterijske lampe, priveske, ostavi ti na stolu pa ti razgledaj, ako hoćeš kupi ako ne nikom ništa, on pokupi i ide dalje. Elem, završimo mi sa jelom, odmorimo se i idemo dalje. Imamo još u planu obilazak istorijski muzeja Rumunije na otvornom u Sibiu pa da malko požurimo. Navučemo jakne i kacige sedamo na makinu, kad evo ti zeca, nema ključeva.

Sednemo, razbaškarimo se, naručimo klopu, nismo uzeli klenice, Sneža to ne voli a ja sam se solidariso.

Vozimo se mi tako, uživamo, ali ništa nismo jeli. Pošto mi je put od Sebeša prema Sibiu jako poznat, mnogo put sam tu prošao kamionom, znam restoran gde imaju dobre kolenice, pa reko idemo tamo. Mesto se zove Mercurea Sibiului, na izlazu iz sela, posle 300-400m. jednosmernog dela puta, na jednom uzvišenju ima restoran sa desne strane puta, e tu. Ima i preko puta još jedan restoran motel, nisu ni oni loši. Stali smo u taj levi, parkirali kamilu, ka na terasi svi stolovi zauzeti. Za jednim većim stolom sede dvoje, odem pitam, kaže slobodno možemo za njihov sto. Ovo vam detaljišem s razlogom, videćete šta me snašlo.

Idemo dalje, posle kraćeg zadržavanja vozimo se dalje prema Sebešu, još malo po prevojima na kojima ti prođe kroz glavu j... te šta ja radim ovde, a u sledećem trenutku samo uživaš u lepoti prirode. E onda kreće spuštanje, opet krivine, i leve i desne, ali za razliku od pređašnjih, sve veće i višlje šume. Stali smo par puta al' mi je stalno na pameti bila priča o susretu medom. Srećom nije ih bilo. Evo malo sličica: .

28. 07. 2016. Došlo je i to jutro kad ćemo na Transalpinu. Ustajemo oko 7 h. laganica kafica, pakovanje kofera i oko 8 idemo. Na izlazu iz T. Jiu stajemo da napojimo kamilu (18 l uz pređenih oko 270 km.) i polako prema Novacima.... Do naselja Novaci put je klasika, skoro pa ravnica. Nakon toga kreće veslo. Uzbrdica muška, krivine ima ih i levih a bogami i desnih ( šala mala ). Koliko je lepo toliko je i zastrašujuće, bar na početku, jer kako sam rekao na početku, nemam baš mnogo iskustva, bar ne na dva točka. Posle negde oko pola uspona nailazimo na jeda restorančić i stajemo na kaficu. I ja a naročito moja supruga smo veliki kafaroši. Mala pauza i dolazak k sebi i ajmo dalje. Još gore, još gore, još gore, bog te nikad kraja. Temperatura sve niža, vidik oko nas nestvaran, što kaže Sneža kao da smo na krovu sveta. Stižemo polako prema najvišoj tački kad sam taj vrh zauzeo oblak, j.... ga zamolićemo ga da nas propusti. Srećom nismo dugo bili u oblaku, posle njega opet puca vidik. Motorista kolko voliš iz svih krajeva evrope, tu se Sneža susrela sa fenomenom motorista iliti bajkera, u životu se nisam toliko javljala ljudima a nikog ne poznajem

Doći ćemo i do toga al po redu

Dragane, restoran drži naš čovek, mislim da se zove Zoran Janković, nisam ga upoznao jer nije bio tu kad i mi nažalost. Inače i jedna gospođa koja je bila tu govori srpski ali ne znam da li je gazdarica ili neko od posluge. Veoma su prijatni voljni da pomognu. Za goste iz Srbije cena je 6€ po osobi.

Pozdrav i tebi, ako si ti onaj što nije hteo sveže perece iz one pekare onda jesmo

Nastavak sledi.

Po povratku iz šetnje, pomalo ogladneli, trebalo bi negde na hasanje. Prilikom dolaska do hotela usnimio sam da je preko puta tržni centar Kerfur, a iz ikustva znam, pošto sam često u Rumunuji poslom, da na spratu ima vuše raznih restorana, te tamo i odosmo. Obavili smo tu dužnost prema sebi i nazad u sobu. Sutra je novi dan, ali kakav dan, napadamo na Transalpinu pa prema tome treba se dobro odmoriti. Sutrašnja destinacija Curtea de Arges, restoran sa prenoćištem Sarbesc. Njih nisam našao na buking.com ali pošto imam rumunski broj pozvaću ih direktno. Pokušao i u T. Jiu a i sutradan ali sam, što se posle ispostavilo, imao pogrešan broj. Iz tog razloga evo ako nekom treba broj:

Imaju ogroman park, to nije park to je šuma, lepo uređen, pun je svakojakih spomenika, interesantnih građevina a ova kapija na drugoj slici se zove "kapija poljubaca".

Evo malo fotki iz te šetnje:

U popodnevnim časovima stižemo u smeštaj, hotel restoran River. Nije loše, objekat je pravljen od montažnih elemenata, soba je čista, ne prevelika, ima klimu i wi fi i to je to. Raspremimo se na brzaka, Africu parkiram u neku vrstu prolaza ispod sigurnosne kamere, pa u šetnju po gradu.

U restoranu se raspitam kod jednog od lokalaca kakav je put preko Valea Cernei prema Targu Jiu, kaže loš, ima dosta rupa. Pošto smo i Sneža a bogami i ja dosta friški u ovakvim poduhvatima, nisam hteo ni da forsiram a ni da rizikujem da mi ne kaže j... ti ovo ajmo mi kući. Idemo magistralom do T. Severina pa na sever u T. Jiu.

Eee ispravih sliku, sad znam kako da ih postavljam. Elem, posle male pauzice kod ovog vodopada idemo dalje preko Božovića do magistralnog puta Karansebeš-Oršava, priroda je prelepa. Stižemo u banju Herkulana, e tu ćemo da se nahranimo u jednom restoranu koji kako piše na reklami sprema Mađarska i Nemačka jela. Ukusan goveđi gulaš i kafica u lepoj hladovini pa idemo dalje.

Pozdrav svima, na početku odmah da vam kažem da nisam neki pisac ali evo i ja da se zapljunem sa jednim putopisom. Dugo očekivano putovanje napokon je i počelo 27-og jula 2016g. 27. 07. 2016. 9 je sati, moja supruga i moja malenkost ( Snežana i Eduard ) dobro natovareni sa dva bočna kofera i top caseom + tank torba krećemo iz Bele Crkve prema gr. prelazu Kaluđerovo. Vreme je sunčano, milina jedna. Granicu bi prešli bez nekih zadržavanja da nije ispred nas bio neki kombi, rumuni sa vozilom iz rentakara, sa malo znojenja onako u opremi posle petnaestak minuta napokon krećemo dalje. Prva destinacija Targu Jiu gde sam preko Buking. com-a rezervisao sobu. Od granice do Oravice preko sela Rakaždia, put je solidan, e a posle Oravice ulazimo u prelep šumovit predeo, dosta lepih krivina, put je odličan. Prvo stajanje nam je kod jednog mini vodopada:

Izvinjavam se ali ne ide mi ovo okretanje.

Okreno