^^^ Šulavi, a? E ovo ti nikad neću zapamtit! ;D Nemanja88 me je podsetio na josh neke ožiljke: - I meni je kriv mali prst (ali na desnoj ruci) i ne mogu da ga ispravim. Udario me lik čelom. ;D - Takodje nagazio ekser na gradilištu. Nakon toga me izuje neki crnotravac i izlupa daščicom po tabanu. Krenula krv da lipti, a lik kaže da se tako propira rana i da sad ne moram po serum. ??? - Tri puta ujeden od strane pasa. I dalje ih volim.

To je 234 sa shiftom. PS. Chujem da valjash neke osamnaestice. ;D

Ako cemo da cepidlachimo: - XT je takodje suv ispod 140 - takodje, na tom istom sajtu (odakle si pretpostavljam skinuo informacije) xt za 13.9 sec dostizhe 149.8 km/h, dok xl/r za 14 sec dostizhe 144,4 km/h. Aha... Shtash sad?! ;D

Nije. Sam kazhesh da je kod tebe sranje. ;D Shalu na stranu, TT je za nijansu superiorniji.

Prichamo o motociklima koji imaju iste/slichne performanse. + Morash da znash da terash!

Chinjenice: - obrtni moment identichan (6500 rpm), - konjske snage identichne (44 ks) - krajnje brzine identichne (oko 150 km/h) - tezhina na strani Yamahe (Y ~ 155 kg, H ~ 190 kg) Shta to govori? Edit: Ocu i ja da branim neku sektu! ;D

Probaj ti zdrav XT (sa otvorenim izduvom). Koji KTM, koji bakrachi?! ;D

Zashto lazhesh chika Aco?

Jel primetio josh neko naochare na slovu Z? Koja pricha pokriva njih na tom mestu? ???

@ Gile & Aca Svidjaju mi se ove Kučaje. Oćem i ja tamo. Mogla bi Kepijada neko gostovanje da napravi.

@ NikolaCruss Ma ukenjalo me. ;D @Doktor Idemo li na Rudno?

Sa Nenadom sam se zadnji put čuo kada sam pravio pauzu iznad Slanog jezera na putu ka Nikšiću. Pitam se kako napreduje? Dokle li je stigao? Ne daj Bože, ima li nekih problema? Zvaću ga čim stignem na granicu jer ću tada imati vremena za par poziva. A i blizu sam prelaza... Pratim neki džip stranih tablica koji dobro jaše svoje konje (konjažu). Super mu ide - i meni s' njim. Malo problema mi zadaje gumeni uložak ručice gasa. Da li se zbog konstantnih visokih temperatura ili ko zna čega, ručica se blago raširila pa gubi grip. Drugi okrivljeni je WD sprej prskan po osovinici prednje kočnice koji je vrlo moguće skrenuo s puta, nekako našao taj ćorsokak i podmazao. Uglavnom, za pun gas ručicu sada treba okrenuti bar dva kruga, a i nakon toga konstantno je namotavati. Uvek sam bio majstor za kuvanu klopu, evo sad i roštiljam za medalju. Konačno granica. Ispred mene OPET dvadesetak vozila. Šta sam kome skrivio? Na retrovizorima i metlicama brisača uočavam detalje za ličnu higijenu – znači svadba! Sklanjam se sa strane u ladovinku koju pravi limeni krov punkta, gasim motor i čekam svatove da se ponovo grupišu u drugoj državi. U tom trenutku čujem telefon i istog trenutka pomišljam na Nenada. SMS glasi: - Ja sam na graničnom prelazu. Javi gde si. Neverovatno ali istinito. Krenuli smo u razmaku od preko četiri sata, različitim putevima, nošeni ni sličnim idejama, a opet u isti minut nagazili granicu. Zaključujem da pored odličnog nosa za kolone i gužve (jednostavno ih ne mašim), upravo stečenog skila za roštilj, imam i neverovatnu žicu za tajming. Nenadov granični prelaz je od Prijepolja dalji nekih dvadeset i kusur kilometara. On u Srbiju ulazi sa Bijelog Polja, a ja sa Pljevlje. Tih dvadeset kilometara meni poklanja celih dvadeset minuta da se malo odmorim. Sipam gorivo za davno zaboravljene i znojave dinare. Nekako mi drago što smo opet prijatelji. Zaustavljam se u parku na samom ulasku u grad i razbacujem stvari svuda po travi da se malo prosuše. Preko puta je izvor ledene vode... Prijepolje - slika je preuzeza sa interneta Stže i tenera... Puni elana razmenjujemo priče koje smo usput sakupili. Izgledamo kao prijatelji koji se poodavno nisu videli. Svako izvlači anegdotu iz rukava, prepričava svoju vožnju i saobraćajne situacije. Lavina pantomima i glasom prenetih iskustava je nezaustavljiva. Imamo još dosta do kuće, a i oblaci nadolaze. Sedeljka ne sme mnogo da potraje... Pred Zlatarsko jezero – zastoj. A šta bi drugo? Putari rade donicu Nova Varoš – Kokin Brod. Probijamo se ne čekajući polazak naše kolone. Na putu Kokin Brod – Zlatibor primećujem odsustvo saobraćajnih znaka. Put je odličan, na nekim delovima i sa tri trake, dok su znaci za ograničenje brzine vrlo retki u odnosu na slične puteve u Crnoj Gori. Tamo sam na osnovu znaka zaključivao u kakvu krivinu ulazim. Da li samo zbog toga ili zbog pada na toj deonici od pre tri meseca, vozim dosta opreznije. U svakom slučaju - minus za naše putare! Na Zlatiboru osećam pravi zamor posledice beskonačnog okretanja ručice gasa. Povezujem iskustvo sa prvim grupnim, klinačkim izlascima u grad na dugonoćne partije stonog fudbala u davno nestaloj „Komi“. Nenad nudi rešenje. Izolir trakom u crvenoj boji pojačavamo debljinu one plastike ispod ručice. Stvar rešena! Sve je kao na novom motoru (na kojeg nikad nisam seo). Opet stajemo u Ovčarsko – Kablarskoj klisuri. Iza mene je dvanaestočasovna vožnja i naleti umora su sve češći i ozbiljniji. Na trenutke hvatam sebe u vožnj,i kako ni delić koncentracije ne koristim za istu. U mislima nisam na putu. Počinju i prve kapi kiše. U roku od pola sata – veliki pljusak! Na pola puta od Čačka ka Kraljevu, vreme se stišava. Padalo je taman toliko da kruniše ovo putovanje. Vozili smo po svakakvim putevima, temperaturama, plažama, šumama, serpentinama, mestima i naseljima... Sa svakakvim ljudima, ali nismo ukrštali mač sa kišom. Ipak, pred samu kuću, sve sa nas je sprala. Sve sem stečenih iskustava i brdo zlata vrednih sećanja! ************************************************** Pošto sam putopis započeo fotografijom dveju yamaha, glavnim nosiocima ovog puta, istim društvom i zatvaram krug. Veliki pozdrav!

@Arakis Ne bih rekao da mozhe da pusti vodu. Ispod PVC materijala je neki tanak sloj gume. Pretpostavljam da kada se on ishaba, odelo pochinje da pushta. Bash kao i vecina snowboard pantalona. Vrshe pravi poso samo par sezona dok taj tanak sloj gume ne ukrti i pochne da puca. Mada idu kishni dani pa cu preneti utiske u onoj temi o kishnjacima.

Edit Ne priznaje mi link. Valjda previshe karaktera. ??? Ajd ovako: http://www.galaxycom.rs/index.php pa odeca, pa kabanice, pa Carina OD-083. I to je to.

Koliki si ti to chovek? ;D Ja sam uzeo dvodelno u prodavnici HTZ opreme. Veliki lufter na ledjima sa preklopom, mali lufteri ispod mishke, rukavi i nogavice sa nitnom za suzhavanje, zatopljeni shavovi i sve to za 790 dinara. ;D Deluje mi dovoljno kvalitetno, chak i kvalitetnije od nekih pravih moto kishnjaka. Ako ne buudesh nashao tako neshto u Zrenjaninu ne bi mi bilo problem i da ti poshaljem. Ja sam 191 sa 93 kila (trenutno, mada ide zima ) i uzeo sam najveci 3xl broj. Bilo bi komotno i za nekog krupnijeg kao i za nekog par santima visheg.

Neodlozhna svadba (nije moja - ne sekiraj se ;D).

Rezervisao prostor za slike. Mudrijash. ;D

Da ponovim svoje rechi iz jedne druge teme. Ceo text nije bitan za temu al', da se deshava posle dolivanja ulja da neshto od toga nestane - deshava se. Dolij to koliko ti fali i teraj. PS. Nikako ne dolivaj auto ulje kao pojedini. ;D PS2. Vrlo je moguce da XTu to ulje ne odgovara.

^ E ovako je na jednom delu prelaska Goch - banjski Goch. Prava popara. ;D

Moj buraz je takodje sad tamo. Sad znam kako mu je. Daj josh! ;D

Nisam nishta radio. Jbg tad sam trebao da uzmem xtz 660, a uzeo sam xt 600. Mada...

Shta fali shto lichi na GS? Taj motor su dizajnirale shvabe sa dosta dobrom pozitivnom ocenom po meni (mada blago potezhak takodje za moj ukus ). @Zeka Samo cepaj! ;D

Adobe photoshop, CS3 chini mi se.

Prijepolje nikad blizhe. ;D Hvala!

Kroz sam centar Nikšića nisam prošao jer je put vodio periferijom. Vodio sam se mišlju da po drugi put posetim dvor kralja Nikole, ali s' vremenom sam zaratio još jutros kad sam krenuo. Tako da, pravac Žabljak! Ulazim u Šavnik i tražim neku kafanicu... Baš na punoj desnoj krivini ona nalazi mene. Sok i kafa naravno. Dehidracija je stalni posetilac vožnji na 30+ stepeni. Sa domaćinima razmenjujem informacije i rešeni su da ih pratim ka Žabljaku jer su krenuli da obrste neke prasetluke. Kažu da je već sve spremno i da ih ekipa čeka. Prihvatam da ih pratim ka Žabljaku, ali mrs moram da odbijem. Ipak sam u škripcu sa vremenom. Napominjem vozača teget golf dvojke da ću da ga preteknem ukoliko bude spor za mene. Da li je on to shvatio kao rat i poziv na trku, ili stvarno vozi tu vožnju po serpentinama i putu jedva širokom za dva vozila, ali jedva sam hvatao korak sa njim. Toliko su ga ganjali da sam na par mesta pomišljao da je suludo što ih i dalje pratim. Na sred ničega kafana. To je bio kraj njihovog puta na tu stranu. Ceo proplanak je mirisao na na pečenu svinju, da sam u trenutku pomislio da sam stigao kući. Pred sam ulazak u Žabljak stajem da se samo-slikam. Primećujem da je vetar dosta jak. Neko je zaboravio da zatvori vrata i sad vuče strašna promaja. Pored mene sa zvukom sirene protutnja i honda transalp sa dva čergara na njemu. Prolazim kroz Žabljak i sada ja sviram čergarima koji odmmaraju sebe i konja pored puta. Ni u Žabljaku ne ostajem dugo. Imao sam pet minuta vremena koliko da isperem alveole na čistom planinskom vazduhu – naravno s cigaretom u desnoj ruci. Odvajam se desno i nadam se pravom putu ka Tari. Kreće i "downhill". Pali mi se lampica za glad i rešen sam da dezintegrišem kotorski kroasan koji se još jutros sakrijo u koferu. Pobegao je nakon pogubljenja par mu bliskih prijatelja. Neverovatno! Sad je vrućši nego jutros svež u sedam. Dok odmaram pokušavam da zaustavim nekog da mi potvrdi pravac kojim sam krenuo. Sama gospodja u vozilu godina sličnih njenim, odmahuje rukom na moj poziv na zaustavljanje. Nakon nje, uspevam da zaustavim BMW, čini mi se x5 i stariji bračni par u njemu: - Jel ovo put za Pljevlju? - pokazujem na nizbrdicu. - Do you speak english? - Aha! - rekoh i krenuh u trening svog tvrdog šumadinskog akcenta. Potvrdjuje moje verovanje i moju intuiciju – na pravom sam putu. Interesuje ih odakle sam, a nakon odgovora se čude kako kao komša iz Srbije ne poznajem put. Objašnjavam im da prvi put gazim ovu džadu i ovaj deo Crne Gore. Oni su iz Albanije, Tirane tačnije i trenutno su na odmoru. Na moje ne baš preveliko oduševljenje koje nema veze sa njihovim poreklom (umor i vrućina uzimaju danak pa ne izgledam kao veseli štrumf) gospodja mahnito uzima krst u ruku koji je okačen o retrovizor i ljubi ga u navratima. Pokazuje mi da su Albanci - hriščani. To mi je bilo smešno, a njima još više moj odgovor da sam ateista. Pozdravismo se kao stari drugari i jedni drugima poželesmo sreću na putu. Opet me obilazi transalp čiji vlasnici ovog puta mašu. Desetak kilometara dalje, ja obilazim transalp. Stajem pred most na Tari. Obilazim ga tražeći mestašce za dobru fotku. Vraćam se a pored mog motora transalp! Rekoh, bio bi red da upoznam ljude s' kojima se vijam već pedeset kilometara. Jozef sa devojkom koja se u medjuvremenu izgubila put bandžija, obilazi Balkan. Prošli su Srbiju, gaze Crnu Goru pa će u povratku obići Bosnu i Hrvatsku, zatim preko Madjarske i Slovačke kući. Uglavnom menja transalpe i zagovara kvalitet starijih modela. Kaže da su ga uvek bolje slušali transalpi sa početka devedestih. Takodje pohvaljuje i kvalitet Xta. Beše mi drago što ne kudi ragu. Najveći utisak sa svih putovanja na njega je ostavila Mongolija. Sa par drugara ju je pregazio uzduž i popreko na dvomesečnom putovanju. Razilazim se i sa njima i teram dalje. Nastaviće se...