Бележити лепи тренуци који нестају. Поглед са брда изнад села Рагодеш

Тече живот ипак.

Јесте. Него понекад се деси да мешам ретке српске рећи које личе на руске ))) Бакалница, да.

Добра илустрација. Где су људи тамо има и хлеб.

То је та ситуација у Рагодешу. Плус несташица воде. Нестало воде у реци у бунарима.

Па управу си. Прелеп запуштен крај. Тужно то све гледати а има и своја лепота у тим рушевинама. Много ми допада сеоска архитектура Старе Планине.

Ето да вам покажем шта имам још од мојих слика. ово је права рурална Србија, општина Пирот, село Рагодеш. Стара бакалејница у селу. Обе слике су моје. И акварела

Пре две године имала сам ретку прилику да одем пословно у Узбекистан. Кад смо дошли у Ташкент наш партнер тамо одвезао нас горе на планине на вештачко језеро Чарвак (Chorboq на Узбечком). Налази се на 1600 метара н. в. Да схватити колико ке то заисто огромно загледајте у земљани пут на десној страни слике. Тамо где има пар зелелих четинара у шуми. Тамо иду човећуљци.

Листала сам старе фотографије и нашла сам овакву интересантну зверку. Ово је најотровнија змија Еуропе поскок. Сасвим мали неких 20 цм. Ухватили смо њега на топлој стени поред стазице у Топлом Долу. Редка прилика да безбедно видиш тако нешто у природи.

Savski kej

Јуче сам уживо видела како вешто ветрушка хвата врапце по жбуњу! Ко муња испред мене пролете. Врапци нису ни сконтали да минус један. Sent from my iPhone using Tapatalk

Данашњи Раља-ринг на четири точка. На повратку свратила на торањ да попијем прасић-кафу )))

Сви идемо на обалу Саве или Дунава и да чекамо када река ће да носи леш непријатеља.

Људи често кукају јер не воле промене и их мрзи да уче нешто ново.

Ал барем отворили улицу. Доћиће на ред и онај вивариум у Пионирском парку, доћиће.