Машала!

Uploaded with ImageShack.us KHM KHM Први пут видим нешто мало да је ружније од великог!

Срећна ти била, Квариша!

А да ли може четвртина да се узме? Чисто да ми дека не пиша по ципелама!

Е да си знао овај трик! "Молим вас да, ако већ морате да ми напишете пријаву, ставите да сам надувао 0,8! Смејаће ми се другари што ће дозвола да ми оде због тако мале цифре! Или кад је бал, нек'се јебе и принцеза! Напишите ми 0,9! Ма напишите ми нула-десет и нек' иде живот!" Пуб у пријави напише да је контролом утврђено да си имао 0,10 промила у крви и то је то!

Дај 5 комада!

Vas dvojica kad udarite po treningu ima samo da puca!

Да су Трој Ли рукавице као са прве фотографије, а не са оним белим концем, не бих размишљао ни тренутка! Овако одустајем од куповине...

Опа, бато! Прочитаћу, али се морамо и видети да ми и причаш! Знам да није све за форум!

Леп примерак, али носач кофера и сам кофер никако нису естетика Веспе! Верујем да је тај ретро коцкасти друга прича! Било би штета да није! Све остало на свом месту!

Веве био тамо, а ја само "преписао" од новинара Михаила Меденице! Али познајем Марка Шаолина! И то је нешто!

Кад год се спомene Шаолин манастир ја морам да поменем Марка Јовановића, нашег борца који је на кунг-фу турниру стигао до спектакуларног финала. Многи нису чули за њега, а једноставно не заслужује да се не спомене! _________________________________________________________________________________________ Legenda o velikom belom borcu iz Srbije Marko Jovanović se borio na najfamoznijem svetskom turniru najboljih boraca planete, gde se ide samo po pozivu. U finalu se suočio sa živim bogom borilačkih veština Guo Zivejom, neporaženim majstorom Šaolina Provincija Henan, Kina. Sat vremena leta od Pekinga i još nekoliko vožnje automobilom do planinskog masiva Songšan, a onda korak po korak kroz nepoznato, do jedne od najživljih legendi današnjice - manastira Šaolin. Marko Jovanović, još klinac te 2001, tek zaokružio dvadesetu, nepuna dva meseca se pripremao za ono što niko nije verovao da će postići i što mu više niko ne može oduzeti - finalni meč na najčuvenijem i najfamoznijem turniru najboljih boraca planete - Svetsko prvenstvo u sanda borbama i vu-šu formama (katama, sa i bez oružja), na koje se dolazi isključivo po pozivu šaolinskih majstora i koje je doskora bilo potpuna nepoznanica za zapadni svet. - Recimo da je film „Krvavi sport" sa Van Damom pravljen po tom turniru, uz svu holivudizaciju, naravno. Međutim, ono po čemu jeste jedinstven, mističan i svakako najprestižniji jeste činjenica da se na njega dolazi isključivo po ličnom pozivu šaolinskih majstora, da je zaista smotra najvećih majstora svih borilačkih veština, ali i da mnogo vrhunskih boraca nikada ne dočeka, odnosno, zasluži taj poziv - napominje Marko, polako nas uvodeći u priču o nečemu za šta se ovde gotovo i nije znalo - legendi o velikom belom borcu! - U borilačkim veštinama sam već 23 godine, tačnije od svoje šeste, ali sam se tek u kjokušinđucuu (našoj autohtonoj borilačkoj veštini o kojoj smo pisali u pretprošlom Magazinu) u potpunosti pronašao i ostvario. Upravo zahvaljujući njemu i velikom majstoru Draganu Filipoviću, rodonačelniku tehnike koja je priznata u Šaolinu i uvrštena u njihova učenja, Saša Karić i ja smo zavredeli poziv na turnir - razgovor prekidamo kad god neko od učenika priđe da pozdravi njega, nosioca crnog pojasa drugi dan, i Marka Blagojevića, trenutno najvećeg majstora kjokušinđucua kod nas... Poštovanje koje im ukazuju graniči se sa idolopoklonstvom, ne bez razloga... - Dakle, u Šaolin smo stigli nekih mesec dana pre samog turnira. Zapravo, i to je deo turnira, pripremni period tokom kojeg vas stavljaju na probe i ubacuju u izuzetno surove borbe da biste doslovno videli da li ste u stanju da preživite sve to. Poziv znači da vas smatraju vrhunskim borcem, ali to tamo morate više puta da potvrdite pre samog početka takmičenja - odmičemo sve dalje u priču, koja je silom neprilika i nebrige čekala punih devet godina da bude ispričana, iako je ovaj momak zadužio Srbiju koliko i ostali zaslužni sportisti koje je država uzdigla na pijedestale. - Kako čitava provincija Henan živi od Šaolina i za Šaolin i s obzirom na to da sanda borci imaju status živih božanstava, zaista smo imali tretman kakav državnici imaju tokom službenih poseta. Da biste lakše shvatili, nisu svi majstori i sanda borci, tako da one koji se ne libe da uđu u borbu, u kojoj možete i da stradate, bezgranično poštuju. Tretman prema nama je bio još bolji, s obzirom na to da naš veliki učitelj Dragan Filipović u Šaolinu uživa naklonost starešine kao da mu je sin. Mi smo doslovno bili gosti vlade Republike Kine, dok smo se u rođenoj državi dovijali kako da dođemo do novca za put - kao i u svakoj priči o uspehu, ni u ovoj ne izostaje poglavlje o „proroku nepriznatom u svojem selu". - No, na stranu sve to, stigli smo kako smo stigli, ušli u njihov opak ritam treninga, koji podrazumeva ustajanje u četiri sata i celodnevno vežbanje, koji vas toliko iscrpi da bukvalno nemate snage ni da zaspite od bolova u telu - priseća se. A onda su došle borbe, ono čemu je majstor iz Beograda posvetio život. Ta prva, u kojoj proveravaju da li ste uopšte dostojni da nastavite dalje, a zatim i zvanične. - Na moju nesreću ili, pak, sreću, od 40 ekipa iz čitavog sveta zapali su mi samo Kinezi, najveći šaolinski majstori. Kako je takmičenje odmicalo, ispadali su Amerikanci, Francuzi, Španci, Rusi... majstori najraznovrsnijih tehnika, od boksa do karatea, i onda je došlo to veliko finale između mene i živog boga borilačkih veština Guo Ziveja, neporaženog šaolinskog majstora od 190 centimetara visine i više od 100 kila suvih mišića, savršeno uklopljenih u neprevaziđenu tehniku - još jedanput zastajemo, iz pijeteta prema delu priče o kojem bi u Americi, recimo, već bila snimljena tri filma, nebrojeno serija i urađeno nekoliko stripova. Samim plasmanom u finale sanda borbi (potpuni kontakt, svi udarci, sve tehnike, a od zaštitne opreme samo rukavice od 10 unci) Marko je postao legenda Šaolina, kao prvi neazijac koji je „preživeo" šest krvničkih borbi i ušao u meč za medalju, kojom se dotad niko osim Kineza nije okitio. Najavljujući borbu svih borbi, kineska štampa je pisala o čudu iz Srbije koje je u polufinalnom meču deklasiralo protivnika, koji je na kraju smogao još samo toliko snage da izjavi: „Ne vredi, mnogo je jak!" - Znao sam koga imam naspram sebe i respektovao sam ga kao vrhunskog majstora i velikog borca, ali se nisam uplašio. To je ono što nas umnogome razlikuje od ostalih nacija i zbog čega nas u svetu borilačkih veština izuzetno cene i zaziru od nas - ta fanatična upornost da uđemo u meč bez obzira na moguće posledice, i da ga nikad, ali nikad ne predamo. Dakle, sudija je dao znak za početak prve runde, prva tri minuta pakla u hali u kojoj je nekoliko hiljada navijača stojeći skandiralo Guovo ime... Već u prvim minutima strahovitim udarcem smrvio mi je nosnu kost, krv je liptala po meni, jedva da sam išta nazirao, ali mi nije padalo na pamet da odustanem od borbe. Pokušali su tamponiranjem da zaustave krvarenje, sudije su četiri puta pokušale da prekinu meč, ali nisam dozvolio, jer za razliku od ostalih turnira, ovde je reč borca presudna. Meč se nastavlja ukoliko izjavim da sam spreman da idem dalje isključivo na svoju odgovornost. Bio sam spreman i nastavio dalje. Nisam stigao do Šaolina da bih predao borbu - to što je Marko tog trenutka učinio okrenulo je publiku na njegovu stranu. Videvši da je „veliki beli borac" zaista dostojan zvanja šaolinskog majstora, svi do jednog su ustali i počeli da aplaudiraju okrvavljenom mladiću koji ne da nije posustao, već je kidisao na legendarnog šampiona, osećajući da će njihova borba biti proglašena za jednu od najboljih svih vremena. - Krenuo sam odlučnije nego ikad i čak tri puta ga u te tri runde bacao u nokdaun. Publika je bila u delirijumu, činilo se da je sve gotovo, ali borac kakav je Guo iznova se vraćao u meč. Jasno je bilo da niko tu nikoga neće moći da nokautira i da će šampion biti odlučen na poene, kako je i bilo. Naposletku, on je zadržao titulu neporaženog, ali je moje srebro ušlo u istoriju kao prvo koje je napustilo Kinu. Do današnjeg dana nijednom belom borcu to nije pošlo za rukom, ali se ja iskreno nadam da će jedan ponoviti, ako ne i nadmašiti taj uspeh - ja, ukoliko nađemo sredstava da odemo na sledeći šampionat - neveselo zaključuje veliki šampion o čijem se uspehu, nažalost, malo zna. Na pomen imena Marka Jovanovića i danas se klanjaju na obroncima mističnog masiva Songšan. U njegovoj zemlji jedva da iko zna o kakvoj je veličini reč i kakav je uspeh postigao. Te 2001. na aerodromu su ga dočekali samo prijatelji, porodica i članovi kluba. Srbija je dremala, zamolivši da je probude samo u slučaju nužde. Mihailo Medenica

Мислиш и да се после лото премије не би опаметио?

Matori, vozi sta ti je srcu drago Niko te ne tera da terash matore, preskupe kamile Pusti nas da u nasoj "maloj" jedinoj temi, uzivamo u nasim matorim precenjenim motorima .. Лепо ти каже ХитЧовек! Пусти их да МИЛФ -ују!

Анђели с тобом, Марко...

Стварно ужасан призор, а ова два ретарда у мозак кљуцају!

Ноћас комшији отворили гепек и, погађате, украли му прву помоћ! Наркомани су добили начин да дођу до 10 евра, а да не морау да се зајебавају са тешким акумулатором и скидењем клема!

1. Стонер 2. Педроса 3. Лоренцо

Отворило би га у струку, без сваке сумње!

Значи да не покушавам са 800 метара коаксијалног кабла и доплатом?

Данас био код другара у сервису. Три аутомобила новије генерације чекају генералну. Уништио их наш дизел. И ја хтео да купим дизелаша, али су ме паметнији одговорили...

Вреди се позајмити за ове чизме по овој цени!

UUU BREEEEE!!! PREDIVNA JE!!!!!!! :ooo: :ooo: А основни разлог је зато што неодољиво подсећа на мотор који није тема ове теме!

E sad već malo zavidiš кад Федор престане да ме вози без карте, почећу да размишљам да завидим, али знам и како ћу да се борим са том опаком бољком!

... и да цео пут вози у рикверц!