На продају, никад коришћен, као са линка. Цена 25 европских. Пар слика испод. YAMAHA T7 AXLE SPANNER WWW.RALLYRAIDPRODUCTS.CO.UK Our own design of heavy-duty axle spanner allows you to remove both front & rear wheels from Yamaha T7 Tenere, as there are no suitable tools supplied with the OEM toolkit...

Дан трећи: Ух, кревети су били удобни на квадрат. Или смо ми били преуморни. Свеједно, лепо сам се одморио, пробудих се а ништа мене боли Кухиња је заједничка мада нисмо видели остале госте а било је још троја бар врата у ходнику. Ми смо ионако поранили. Апарат за кафу, пецива, колачићи, пекмези, воћни јогурти, ма све што је потребно за један фини доручак. Пијуцкамо кафицу, пакујемо већ замрзнуте оне ђаволе и воде за наш фрижидерчић и ајд’ полако... Поздрављамо се са газдарицом и са жућом који је ноћас пазио Јаворку и крећемо. Следећа станица Венеција. До тамо имамо неких 15 - ак километара. Нема гужве, идемо локалним путевима, радни народ се тек буди. Моје женче је за тренутак хтела да остане још мало у овом месту, каже много јој се свидело. У ствари, приметила је на неком прозору једног згодног талијанчића, који се тек пробудио па решио да показује свој голи торзо од раног јутра случајним пролазницима... Елем, пролазимо кроз нови град и избијамо на мост који води ка нашој дестинацији. У мапама сам већ обележио мото паркинг. Налази се на самом улазу. Бесплатан је и поприлично велики али иако смо стигли који минут пре 8 сати, било је само 2 слободна места. Уграбих једно, једва. Увезао кациге, јакне и танк торбу сајлом, овај пут је заиста и везао за мотор а не као пре 2 године у Мостару, обувамо патике, ранац и креће табанање. Касније сам видео да на још пар места паркирају колеге моторе и иако на тротоарима, нико их не дира... а бар им је хладовина а не као нама, али ОК, ово је све добро. Обележили смо неколико места која желимо да посетимо док смо у Венецији па смо кренули једном страном полако и правили неку врсту круга те се вратили другом, наравно. Пошто смо поранили, гомила радњи није ни била отворена још, изгледа раде тек од 9, али пијаца и посластичарница су радиле . Прво смо решили да се почастимо сладоледом, и вредео је свих пара... Нисмо баш имали пара да платимо 50 до 90 европских за вожњу гондолом ко целом граду али смо зато платили по 2е и провозали се гондолом од једне до друге обале једног од већих канала. То му дође као неки гондола трајект Хвала, било је кратко али дивно искуство, као што вам моје лице и говори Затим, наилазимо на пијацу. Не волЕм мирис рибе ни осталих плодова мора али признајем да све оно изгледа толико свеже и лепо да је вероватно и преукусно када се једе. Купујемо неке зачине и крећемо даље. Од свих места, ја сам хтео само једно да посетим, библиотеку. Како кажу, пријатна и необична књижара са бројним старим књигама, јединственим начином излагања књига и мачкама. И тако и јесте. Након тога, ишли смо уздуж и попреко, прешли брдо канала и мостова, пробали Аперол Шприц да видимо колико освежава, пар пута скренули погрешно па се враћали, купили сувенире итд. Да не смарам, ево пар слика: Враћамо се до паркинга и већ се нервирам што ћемо морати да се облачимо на врућини. Међутим, одмах преко пута видим пумпу која више не ради али може да се уђе. Одлично, седамо, полукружно и правац тамо. У хладовини се распиштољимо, средимо, освежимо, обучемо и крећемо ка другој локацији за данас. Крећемо аутопутем назад. Следећа станица је захтев лепше половине. Сва срећа да нам је успут, поред самог аутопута иначе не бих ни ишао... Ма кога лажем, наравно да би ишао... к’о да се ја нешто питам... Елем, то је неки тржни центар на отвореном али испоставило се посебан и то само по ценама. Паркирам испред у хладовину и лежем испод Јаворке да одмарам док се женче прошета. Одлазимо празних руку јер како женче каже, то је неки дизајнерс аутлет и цене су скупе чак и за богатуне, типа ‘аљинче од ‘иљаду еврића и сл. Настављамо аутопутем правац Трст, да купимо фармерке, наравно, а сигурно и јефтиније . У свакој другој улици се налази бесплатан паркинг ѕа моторе. Возе оне скутере и веспе као луди, и младо и старо и сви јуре као блесави. Прво шетња: А онда су неки одлучили да мало поквасе ноге у Јадрану... Затим смо отишли на кафицу. Добио сам јасна упутства да никако не поручујем капућино поподне у Италији или ће бити смак света или сл. Нисам хтео да ризикујем. Амрикано ће да послужи а успут сам веџбао правилно држање шољице... Шетамо још мало, велики канал је ту као и црква Светог Спиридона у самом центру (Трст је наш!) Затим крећемо али не лези враже, свраћамо у још један тржни центар. Ја опет чекам напољу, госпођа пазари. Сећате се да сам вам на почетку рекао да ми је чудно што имамо толико места у куферима. Е па сад их више немамо. Иначе, возим се на резерви, као што рекох нисам куповао ‘талијански скупи бензин. Гледам где је прва пумпа после границе и са олакшањем пуним до врха. Остало је једва 3-4 литара горива. Идемо ка следећем смештају, неких 20-ак км. од Трста али у Словенији, Farm stay File, Slope (ažurirane cene za 2024.) (booking.com) Стижемо око 7+1. Питам младу газдарицу да ли постоји опција да ипак вечерамо код њих као што ми је и иницијално понудила. Каже за двоје ће да се нађе. Кад се скрене са главног пута, вози се још пар километара до села па онда на крају села њихов ранч. Некада су имали ергелу а сада су баталили то и бацили се на туризам. Поред гостију као што смо ми, издају и простор за кампере, што на четири што на 2 точка и шаторима. Лепо, природа, мирно, све домаће. Иначе, господин власник се зове Франц Јелушић, витез ракије, освајач многих награда, долази редовно у србију да покупи све медаље и пехаре. Храна је, домаћа, бабина, то све говори. Ми, благо изгладнели смо уживали. Ја наручим домаће пивце, он каже мора ракија пре тога. Ја још једно пивце касније, он каже, кад је веч клопа била тако добра, мора још једна ракија. Не вреди, женче оде до собе а нас двојица остадосмо још мало да бистримо светске вести, уз ракију наравно. Једва се одвукох до собе, таман да гледам кошарку са америма. Требао сам да останем лепо доле са њим... а ракија нека врста клеке, ништа лепше у животу нисам пио. Рече да је 25 европских флашица од 0.7. Вреди! Каже она му је славу донела... Да не помињем да смо спавали као бебе. И би вече, и би јутро, дан трећи... п.с. опет не капирам зашто је ово доле дуплирано и не могу да избришем...

Моје женче то ионако прави боље а и јефтиније [emoji6] Сент фром мај Шајоми...

Дан други: Будимо се одморни, кревети су били хотелски. Бацим поглед из купатила, ту је Јаворка, чека спремна. Газда је понудио да се паркирамо у гаражи али како каже, стварно нема потребе да бринемо. И нисмо, веровали смо му на реч План је да доручкујемо на Бледу. Сендвиче је женче направила синоћ. Искусно, сваку паузу користимо да чалабрцнемо помало... Док путујемо ка Бледу, са десне стране нам се налазе облаци тако фине боје да смо помислили да је Мордор поново прорадио. Сва срећа, одоше даље у правцу Граца рецимо. Далеко им лепа кућа... Сунце почиње да сија, осмеси су нам на лицима, време идеално а ми полако стижемо на језеро. Идемо лево и паркирамо после неких пар стотина метара. Време је за доручак и за вежбање правилног изговора... Јесте лепо. Мирно. Сви делују опуштени. Неко трчи. Двоје младих решили да се бућну, додуше брже су изашли него што су ушли у воду али 5 поена за труд. Поред нас паркирају двојица колега из Румуније. Показујем им моју “I love Transalpina” налепницу на кациги па се распричасмо мало. Исто допутовали јуче, исто се сморили на аутопуту, све ми познато. Али сада им супер, као и нама. Још мало процуњамо около. Хтели смо да свратимо на ту чувену кремпиту или кремшниту у хотелу Парк али они је служе тек од 11 тако да, други пут. Овај пут ће и крем бананица да заврши посао што се шећера тиче. Крећемо даље. Улазим на аутопут ка Аустрији. План је да се часком провучемо кроз тунел Караванке. То вам је 8 км. тунела без вентилације и са слабим осветљењем, угушисмо се и ослепесмо и за то задовољство сам морао да издвојим 6.5 европских ако се добро сећам, а не желим да се сећам. У Аустрији време још лепше, ако је то могуће. Спуштамо се до градића Велден-a. Туристичко место, овеће језеро, све је то лепо и красно али ја сам ту из другог разлога. Тражим хотел, не да би боравио у истом већ да обиђем оно што се налази испред њега. Хотел се зове Каринтиа а испред истог се налази мали споменик: Превод би отприлике гласио: “Довде и не даље је стигла српска коњица. Година 1919.” Више детаља можете наћи рецимо овде. Пошто смо одали почаст, кад смо већ ту, идемо мало около да се прошетамо, попијемо кафицу и попричамо са аустријским паткицама... Назад за Словенију се враћамо преко не толико познатог али симпатичног прелаза. Нов асфалт, прелепе кривине, природа, само гассссс... Шта је сад ово? Почео рат? Ух, добро је, ово је од неких старих времена... Што би рекао мој друг и брат Брајко, на слици можете видети тенк а поред је неко возило из другог светског рата За све нас који играмо "world of tanks" ово је Т34-85, феноменална машина, имам "3 marks of excellence" на истом Јесам ли поменуо да је много убаво за вожњу? Е па, јесте. Улазимо у Словенију и спуштамо се полако. Видео сам један фини знак по први пут, нисам га усликао, каже нешто типа “Мотористи, не прелазите на супротну траку...” или слично. Добро, нећу. Спуштамо се полако и заламамо малко у лево ка језеру Јасна. Паркинг? Обезбеђен... Иначе, ово језерце нам се више свиђа од претходна два... Веровали или не, нисам ја сликао, за вашу информацију... Доста је било одмарања, идемо даље, време је да се освоји неки врх. Путеви као у бајци, уживам у сваком километру. Почињемо наш успон на Mangart . Наилазимо на још једно језеро. Стадосмо да га усликамо само мада смо требали и да се бућнемо. Изненађују ме бициклисти који се пењу горе као и ми, свака им част, није ни чудо што су најбољи на свету ових дана... Мангарт, ту на углу... Одавде се пут сужава... Улаз на Мангарт смо платили 10 европских, фор јор информејшн. Тунели клизави али све смо ближи. Зезнуто мало кад наиђе ауто из супротног правца... Зезнуто, није да није... Врх је освојен! Сада ћу мало да ћутим и пустим вас да уживате у сликама... Враћамо се полако доле. Зезнутије је него узбрдо, наравно, а опет пролећу поред мене. Изгледа да се само ја плашим да не останем без кочница. То је ОК! Од раскрснице идемо на другу страну планине према граду Бовец. Пут је још лепши, ма за медаљу. У Бовецу стајемо да се напунимо што воде што горива. То је последња пумпа пре Италије а не желим да сипам њихов прескупи бензин. Отприлике, у Словенији је 1.51 - 1.52 европских а овамо 1.8 - 1.9. Хвала. Ионако имам огроман, 25, литара мислим, резервоар. И наравно, вода наше и ваше младости... Константно допуњавамо залихе воде. Купили у неком нашем маркету ономад један мали фрижидер, феноменалан. То је она расхладна торба у коју стаје рецимо 4 флаше од 0.7л. и један онај ђаво који се леди. Или 6 лименки и тај ђаво. Ма супер, а држи хладно лепо, цео дан. Опет прелепи, прелепи путеви одатле ка Италији и Удине варошици Ту правимо још једну паузу и са паркинга видим како се скупљају неки облаци баш у правцу у ком ми идемо. Нема везе, идемо даље и укључујемо се на аутопут који води ка градићу Мољано Венето, ту нам је база за вечерас. Место је тактички одабрано због повољне цене смештаја, који је узгред сасвим пристојан, а и због близине нашем сутрашњем одредишту. Како се ближимо нашем крајњем одредишту за данас, облаци се скупљају све бише и све брже. Само их иза нас нема, фак. Колеге на два точка полако стају и облаче своја кишна одела. И ја би, да их имам. Будући да имамо само још 15 до 20 минута вожње, одлука је да не чекамо да прође киша већ да идемо и киснемо. Тако и би, прво полако па све јаче. Тактички возим иза огромног шлепера, близу али не преблизу. Он нас поприлично добро штити од кише. Мало смо покисли, није страшно. Госпођа Карла нас очекује, смештамо се, сушимо јакне и одмах до града. Мало шетња и налазимо неки ресторанчић где ћемо, наравно, да клопамо пицу, шта друго. Пиво иде као да га сипам у бунар, мада није баш неко. Сва срећа нисам избирљив по том питању. Одвлачимо се до кревета. Откључао сам нови “core memory”. Као и обично, јављамо се деци и спавањац. И би вече, и би јутро, дан други. п.с. не знам зашто остају ове слике доле иако сам их 5 пута брисао...

Дан први: Тај први је уједно био и најдосаднији. План нам је био само да се довучемо до Љубљане, 500 и кусур километара аутопута, махом аутоцесте... Јаворка је девојка скоро па направљена за аутопут, брза и удобна али опет, много је... Да не помињем да је амерички надимак за овај мотор апсолутно оправдан, egg cooker… Уз сво дужно поштовање према деци и дамама овог форума, јајца су била тврдо кувана. Не помаже ни термо-изолациона фолија стављена испод резервоара још давно, једноставно ту нема лека. Резервоар се усија цео. Ширио сам ноге, гурао се ка задњем седишту, подизао, спуштао... ако овај мотор има ману, онда је само та једна. Могао сам да обучем и дебље панталоне које би то спречиле али онда би ми ноге тотално прокувале током целог пута. Мој избор тада направљен тако, никако мудар. Уторак јутро је а на граници нигде никог, ни код нас ни код комшија. Стајемо на прву ИНА пумпу после преласка. Мало освежење и која реч са два момка, мало старија од нас, један из Загреба један из Словеније, један на новом Строму а други на Варадеру чини ми се... Кажу нису возили Румунију па се запутили тамо, дадох им пар смерница око тога да са југа на север иду ТФ а кад се враћају ТА, ипак има разлике. Питају каква је цеста око Дунава јер им је план да данас само стигну до Кладова а онда да се окупају у Дунаву ако нађу згодно место и после да се баце на роштиљ и домаће пиво. Свидео ми се план, замало да кренем са њима. Назад на аутоцесту. Држим на 130км/ч. Правимо другу паузу негде око Новске, исто ИНА. Још увек је досадно. Стижемо пред Загреб и искључујемо се до ИКЕА-е. Ако сте читали мој путопис од пре две године, можда се сећате дела да смо тада упознали један фини пар који нас је тада частио пићем. Четири дана са две девојке... - BJBikers.com BJBIKERS.COM Ne znam da li se sećate našeg Влајка sa foruma koji je pre par godina imao nezgodu sa njegovom FJR-kom. Srećom ta nezgoda se završila dobro i taj tekst možete pročitati ovde. U međuvremenu je Jadranka ponovo na putu, a Vlajko je otišao na... По тадашњем договору, решили смо да им се јавимо и попијемо кафу. Наравно, опет нам нису дали ништа да платимо. Претпостављајући да ће тако и бити, прошверцовали смо једну флашу шљиве из Шумадије, слатко од дуња и крем бананице надајући се да ћемо бар мало да им се одужимо... Реч-две са њима и назад на, погађате, аутоцесту. На улазу у Словенију, још једна пауза, освежење, сендвич, седење на ивичњаку паркинга код неких камионџија и ајд’ Јово наново... Стижемо у место ИГ. Сеоце једно 15км јужно од Љубљане. Ту нам је било прво преноћиште. Смештај за медаљу, не само зато што сам га баш ја нашао: Guest accomodation Klancar, Ig, SLO WWW.BOOKING.COM Studiji Klančar se nalaze u najjužnijem delu Ljubljanske kotline, u Ljubljanskom Barju, na 12 km od Ljubljane. Ако желите мирно место за одмор, са удобним креветима, пространим апартманом опремљеним свиме што је потребно и непотребно а уз то и повољно, не тражите даље, искрена препорука. Ми платисмо 65 европских. Распаковасмо се и правац Љубљана. Паркирали смо код Змајевог моста, наравно бесплатан паркинг ѕа моторџије. Прво смо отишли до успињаче, мислим да је 6 европских повратна карта. Попели се горе да мало разгледамо град са висине: А како смо већ на висини, добро нам је дошао тај разређен ваздух да вежбамо то Словеначко ОУ које ће, како ће се испоставити касније, супер да нам послужи у свакодневним ситуацијама. Реци Љубљаноуууу! Шетњу настављамо по самом граду, Прешернов трг, да се окупамо мало у вештачкој киши као и уздуж и попрако Љубљанице, тамо и овамо... Од те силне шетње сам дехидрирао па смо морали брже-боље да се повратимо, видите како ми се стомак преполовио: Вечерамо, купујемо ситнице, сипамо гориво и полако назад у смештај. Доста је за данас, сутра креће права вожња... И би вече, и би јутро, дан први...

Ово је Вуди, наша виршла, који је само хтео нешто да вам покаже и да изрази своје мишљење на ову тему и ово приповедање: ЛМ, прошла година је била лоша финансијски, једва се скрписмо да водимо децу на море те нисмо путовали нигде на два точка, симпл ез дет ... Ове године ситуација је боља па сам пут почео да планирам још пре 6 месеци . Месец дана пре пута сам већ почео да гледам све временске прогнозе и да се нервирам скоро сваки дан. После недељу-две мучења себе, женче ме пита следеће: "Зар ти ниси онај који свима и стално говори да ко се плаши кише не треба ни да вози мотор?" Паааа, шта сад да кажем, ухвати ме на кварњака... јесте, тако је, додуше ја сам се више плашио да ми она не искисне и смори се али ајд' сад... Последње две недеље пред пут нисам ни погледао прогнозу. Отишли смо чак дотле да нисмо ни кишна одела понели, audaces fortuna iuvat , што би рекли у мом селу . Е сад, то замало да нам се обије о главу али доћи ћемо дотле. Сервисирам Јаворку, уља, филтере, мајстор Заре контролише све од А до Ш, гуме ми нове напумпане на 2.7 и 3.0, акумулатор такође нов, резервоар пун, то је то, нас двоје спремни. Женче већ почиње мало да коментарише на тему како ће она да се спакује. Напомињем да имам огромни... централни кофер, два са стране поприлично велика и танк торбу на неколико спратова коју је брат набавио из Луиса за неку чини ми се 75. годишњицу, која вреди свих пара на овом свету. То је довољно да се спакује цео мушки кошаркашки клуб са све лоптама... Смештај сам резервисао преко букинга месец-два пре пута. То је исто била акција јер сам се баш потрудио да нађем добар а приступачан смештај што није лако кад се крене на ту страну. До пар дана пред пут сам имао опцију да исти откажем или померим али није било потребе за тим па сам им платио и пре времена. Такође, купујем и две вињете преко нета: Када сам затварао бочне кофере приметим чудну ствар. Имам још празног места у њима. Питам женче да није заборавила да стави нешто, каже није, све је проверила већ пар пута. Ништа ми није јасно. Оно што тада нисам знао је да је то све део тактике. Наиме, испоставиће се да ћемо да се вратимо са више ствари него што ћемо да кренемо на пут. Госпођа је већ испланирала неке њене успутне станице за разне шопинге. Шта рећи... глуп сам ја за све такве акције дугорочног планирања... И тек тако, две године после нашег претходног путовања, деца су већ на селу а ето нас спремних да пођемо. Буђење у 06:00ч, кафа се пијуцка опуштено, као да је било који други дан. Јаворка је натоварена за све паре али стамена је то девојка, издржаће све Ајд' полако...

Седите да вам причам како смо девојке и ја загребали Централну Европу... [emoji41]

Регистровах Јаворку јуче. Сад смо званично у групи маторки 20+. Цена 28.300, бар 5-6 хиљада мање него прошле године колико се сећам... Био код оних у Раковици. Нисам скидао ни магленке ни кофер ни бочне кофере, нису га ништа ни прегледали сем кочница, и ајд ћао, терај... Сент фром мај Шајоми...

Остала од носача за нову Тенеру. Носача више нема, дезинтегрисао се. Ако је потребна некоме, знате где да ме нађете... Сент фром мај Шајоми...

Данас сам, после малог сервиса прошле недеље (филтер уља, и уља за мотор, кардан, квачило и кочнице) заменио и филтер за ваздух после 13 хиљада. налепио неке грипове за резервоар и поставио ову полу-навигацију на резервор да видим како ће да чучне. Тестираћу ових дана да ли много морам да савијам главу у односу на то када стоји са стране код уља за квачило... Сент фром мај Шајоми...

Како служи кључ? И даље му је ОК цена, делује фини однос цена - квалитет... Сент фром мај Шајоми...

Ух, тај загуш и мене нервира, планирао сам баш да попричам са мајстором кад будем отишао ових дана до њега. Кад је у леру и даш нагло гас, није линеаран звук дизања обртаја, као неке мале вибрације, тешко објаснити... Што се звука на нижим обртајима тиче, мени је био баш изражен једно време, чуо се као дизел. После тога смо мењали ланац и шпанер и постао је апсолутно тих. Сад као да се опет мааалко чује, можда се трипујем, можда треба мало да се дотегне после неког времена, не знам. Можда само то дотезање реши проблемчић? Иначе не утиче на перформансе никако, само живцира... Сент фром мај Шајоми...

Слажем се. Ако знаш ту радњу, пошаљи ми име, нека стоји. Е сад, ако би рецимо нашао неког коме баш требају штапови за "Yamaha Thunderace" одакле су ови моји, е онда би се дало нешто смислити [emoji6] Сент фром мај Шајоми...

Апсолутно је све ОК само ме нервира што су краћи пар центиметара... Писао сам о томе, једини те ширине су само на још једном Јамахином моделу и баш одатле су скинути и стављени код мене. Копка ме у мозгу, само то, али не даје ми се лова бзвз... Сент фром мај Шајоми...

Пиши како је решено и колико? Ја би и даље мењао ове моје за оригиналне ако је нека приступачна цена...

Ево штиво за читање од Тесла24... PONUDA_TESLA_MOTO_EVROPA.pdfPONUDA_TESLA_MOTO_RS_I_EVROPA.pdfTesla-MOTO_EU_Uslovi_2024.pdfUsloviI_tc_TM_SRB_EU.pdf Елем, лепо се испричах са Милицом. Само Европа не може, Европа иде у пакету са Србијом и то је 8 црвених. Ово што видите да је само Европа то је за оне који већ имају Србија пакет па хоће да додају и Европу... Издвојићу део за Европу, који мене занима а за који трвди да имају сервис у сваком тренутку у кругу од 200км максимално: - 1 x pokriveni troškovi povratka u Srbiju na prijavljenu adresu - Besplatan prevoz 2 putnika na mesto gde se šlepa i motocikl - 1 x popravka manjeg kvara na licu mesta (akumulator, gorivo) ili šlepanje do najbližeg servisa - 1 x pokriće popravke motocikla u iznosu od 200 eura - 1 x smeštaj – organizacija I pokriće troškova (100 eura po osobi) - 1 x obezbeđen parking za vozilo u slučaju uviđaja, čekanja delova (2 dana) Оно што она потенцира је то да ако не могу да отклоне квар одмах на лицу места или у сервису ( а да кошта до тих 200е максимално) одмах може шлеп кући. Напомиње да се ту мисли истог дана. Нема чекања 5 дана или сл. као код осталих. У Србији је мало уштројено али ОК: - Popravka manjeg kvara na licu mesta (rad na motociklu bez delova – punjenje akumulatora, dostava goriva, zamena pneumatika ili dostava ključeva) ili - 1 Asistencija šlepanja u neograničenoj kilomtraži do prvog majstora ili lične adrese • Besplatan prevoz 2 putnika na mesto gde se šlepa i motocikl Што рече колега @Atorn, све ово ради више психички...

Ја сам сипао Ipone 10-40, Motul 5100, Ipone 4000RS је сада и време је да се мења ускоро. Прелазим до 5к годишње максимално. Возим као пензионер... Рад сам пробати нешто друго. Какви су предлози за 20+ година младу Јаворку и овакве услове?

Јесте, контра навој. И ја сам ставио куглу лево а исту десно нисам могао. А онда сам уградио централно решење [emoji6] Сент фром мај Шајоми...

Значи, да се позовемо на тебе? Надам се да си добар утисак оставио... [emoji39] Сент фром мај Шајоми...

И мени се свиђа. Поручићу је. Само размишљам, колико ће да срче батерију телефона? Да ли мобилни мора да буде на пуњачу? И где да га ставим да се пуни а немам танк торбу, једино у џеп, са све каблом за пуњење [emoji849] Сент фром мај Шајоми...

Значи неки овде оправдавају насилничку вожњу зато што они могу и јебе им се за прописе и друге учеснике у саобраћају и скидају и прекривају таблице и сл. Па овако, ако си апсолутно сам на путу, вози 300, заболе ме, срећан ти пут. Али, ако ме угрозиш на било који начин, на било који начин подвлачим, био ја пешак или у колима или на мотору, јебаћутисвепосписку... (пардон мај френч) Мојих 5 пара на ову тему... Сент фром мај Шајоми...

Сетвоспремач

То је било јаче од мене [emoji8] Сент фром мај Шајоми...

Добродошао у клуб љубитеља нуклеарних реактора [emoji846] Желим ти пуно лепих и безбедних километара са овом прелепом, новом машином! Кандо! Сент фром мај Шајоми...

Онда Сврљиг - Књажевац - Сокобања