I vakumiranje ili infuzija karbona dosla na red. Koristio sam prepreg karbon za prvi sloj, a preko njega jos 3 sloja dvestagramskog karbona. Nije po PS-u, ali da probam. Prepreg je karbon na koji je valjcima nanesen sloj aktivirane smole. Postupak se radi na -18 i na toj temperaturi se drzi do momenta livenja. Prednost je sto smrznuta smola ne lepi prste i karbon moze lako da se slozi u kalup. Prepreg nakon vakumiranja obicno ide u autoklav peci gde se zapece. Ovaj moj je za obicne radionicke uslove, mada i autoklav furuna je pri kraju. Kalup sam skinuo sa Honde CB750 four. Od debele folije sam na laseru izrezao logo FARBACH, u negativu, zalepio ga i sve spricgitovao i ofarbao. Kod vakumiranja mora da se ostavi par Cm sa strane da ima gde da se zalepi duplo lepljiva traka. Ovo su naslagani lejeri karbona, peel ply i mrezica. Kod komplikovanijih kalupa ide i platno koj upija visak smole. Skupa zajebancija. Kupio sam sve osim najlona, mislio sam da moze i neki domaci. Moze ali tek kada iz pokusaja i gresaka provalim koje je dovoljno krut da se ne probusi i dovoljno elastican da se prilagodi kalupu. Ovaj odlivak je na granici da bude skart. Pri kraju sam izgubio vakum. Znam gde je greska, resivo je. U posudi je smola. Nju nakon mesanja izvakumiram u staklenoj tegli na slici, da izadju svi mehurici vazduha. Na drugom kraju je vakum pumpa. Stipaljkom odredjujem koliko ce smole poteci. Ne treba prebrzo. Nekih 5 minuta je trajalo. Na slici se vidi tamniji trag dokle je smola stigla. sutra iz poceka, dok ne dobijem odlivak bez pinholesa

Poceo sam da se zanimam sa livenjem aluminijuma. Imam ideje, ali ne i znanja da napravim sta sam zamislio, pa za sada lijem sipke za obradu na strugu. Napravio sam stender za sniranje zbica. Uvek sam se patio i gulio obruce radeci to na stolu. Sa lezajevima, fenserica. \ Pomalo i farbam kada uhvatim vremena od svojih projekata. Inace, projekat je kada je nesto: skupo, komplikovano i nepotrebno.

Почео сам да пишем мемоаре, па се присећам школе. Ишао сам у разред са Џејмс Камероном. Пуно смо се дружили на одморима и стално је тражио идеје за своје будуће филмове. Рекао сам му да направи јунака кога може само атомска бомба да уништи, иде около, јебе мачку матер, убија стотине јунака, час је човек, час робот. Убијеш га, њему ништа. Нека се зове Терминатор. Допало му се и тражио је још. Рекао сам да направи филм о далекој галаксији и Чунг вунг планети, где постоји земља у којој су комунисти након што су отерали комунисте с власти поклонили своје шећеране, три, за вредност пар кутија цигара, са пуним магацином шећера, са стотинама хектара најплодније земље у близини фабрике са засејаном репом и кратко након трансакције кум је куму поништио све дугове за нафту и струју. Врти главом, мислим не допада му се. Реко , може и идеја да исти ти комунисти продају лику жељезару за пола кутије цигара, дају да бесплатно претопи целокупну индустрију и све тенкове и топове, дигне вишемилионски кредит, остави да раја плаћа и нестане. Каже - немој да лупаш, то није могуће ни на земљи, нити било где у универзуму. Дај нешто реалније попут Терминатора, нешто у шта људи могу да поверују. Паде ми на памет идеја да комуњаре са те планете дају плодну земљу за рудник, за вредност коју доноси само парадајз на тој земљи и да ће тај рудник затровати четвртину обрадиве земље и оставити без питке воде 2 милиона људи. Рекао је да ће разговарати са мном када престанем да се дрогирам и био је у праву човек. Дрога шири свест, али све то што сам се налупао је немогуће, а имао сам још идеја.

U pozorišnoj predstavi ili filmu postoji produkcija za čije pare i hir se angažuju scenarista i režiser koji onda traže glumce. Naše seosko pozorište je provincijski deo velike scene, pa je i produkcija jeftina, a glumci su skupljeni s koca – s konopca. Narvno, oni izgovaraju tekst koji dobiju. Glumac Brnabić često nije u stanju ni da izgovori tekst, ali kako tako, predstava ide. Glumili bi oni i bolje ali previše je tu droze... Teatar je takav da su glumci pomešani sa publikom i ljudi imaju ideju da i sami učestvuju upredstavi, pa se primaju, navijaju... ali kada pokušaju nešto da kažu njihov glas se ne čuje. Nije uključem mikrofon, jebi ga. Nač glavni glumac je 19. jula potpisao da sva rudna bogatstva Srbije poklanja EU. Isto kao Zelenski Trampu. Dobro, nije tako prostački sročeno, ali u praksi će biti tako. Za nešto malo zlata i ostalog kamenja je dobio kredite da zida i krade i još par godina vlasti. JBG, takav je scenario dobio. Za one koji ne znaju, naš glavni glumac važne državničke odluke donosi tako što otvori mail kada ustane. I onda je monotonija predstave narušena. Dosao je na vlast Tramp, pa njegov sin dva puta u BG, pa je pozvan u Njujork, gde mu je rečeno da sa onim sporazumom može dupe da obriše. Tu mu je srce junačko zaštekalo. Sada, šta god da uradi neće valjati. Prijateljčići iz Eu su pratili radnju i uveli nov lik u predstavu – božijom rukom vođeni, kolektivni Sveti Student. Nisu se slučajno opredelili za taj lik, jer smo mi stariji toliko oguglali na njihove marifetluke i nikada ne bi okupili kritičnu masu. Olinjale komunjare, petooktobarci, su svezuba gerijatrija, na njih se ne može računati. Sveti Student je zajedno sa drugim debilom, kolektivnim Ćacijem doveo zemlju pred građanski rat. Ostajemo bez ruda i struje u bilo kojoj varijanti. Amerika ima veću polugu, pa će oteti to Evropi i Englezijancima. Koliko ćemo mrtvih imati, za predstavu nije bitno. Daće nam da nešto sitno radimo, da vratimo dugove od potemkinovih sela. Para/kredita više neće biti i uskoro ćemo se probuditi u novoj realnosti koja više neće biti histerično potrošačko društo, a trošićemo ono što zaradimo, u realnom sektoru, naravno.

Preselili se ili se sele. U subotu je otvaranje.

Kad smo kod Tesle, moj stariji sin izucava njegov rad i daleko je odmakao. Kao dete je rekao da ce izmisliti besplatnu energiju. Moj komentar je bio da bih covecanstvu sigurno oduzeo tocak, a verovatno i vatru. Tako ne bi mogli da idu i prave sranje daleko od kuce, nego samo u svom brlogu. Odgledajete video. Vredi.

Nisam izucavao. Ne bavim se nekom duhovnom praksom, raskacio sam se od svega. Ne sto sam nesto pametan, nego su vremena takva da je najbolje drzati dupe uza zid. Ne verujem nikom nista, imam licni odnos sa postojanjem i ne verujem da ikada ista moze biti bolje, jer sve vec jeste. Dok sam imao licne frustracije i svet je bio takav, sada se samo trudim da budem svestan da sam svestan.

О ђубрету још једном... Ова слика је наш групни портрет. Када скинемо каледиоскоп са очију видимо ово. Слика има 6.623 милиона пиксела. Свако од нас по један. Лево крило, такозвани Ћацији би да ђубре остане овако, а свети студенти би да га пребаце на десну обалу, а лево да направе рајске вртове када победи слобода. И једнима и другима управља суверен, моћни владар и председник. Смрдљиви леш и даље влада Србијом и церека се онако једноног из неког гроба у Аустроугарској, на Дедињу није сигурно, код својих је. Поново тајанствени пленуми, спискови, крваве песнице и црно црвена боја, може ли од пакла човек више тражити. Чаробни фрулаш, а свако има свог чаробног фрулаша у стакленој плочици, хипнотише, сабира ваше душе и води их свом господару. Са срећом. О тренингу... Велика се бука дигла око тренинг утакмице ФК Титовчићи. Кажу људи велики дерби, а ја кажем да играју викторије између себе, и једни и други имају исте црвене дресове. Јуниори против сениора, да спасу шта се спасити може, јер ови изједоше све, као скакавци. Да је дерби који прижељкујем, ФК Србија против ФК Титовчићи, не би задихана омладинка окретала педале да однесе штафету младости у срце караљевства паре, магле и лаких кредита, него би се запутила на Хиландар. Ми смо у издивљању и треба нам смирење. Само Дух Свети може да нас пробуди из кокаинског лудила певаљки, политичара, лопова и опсенара . Вавилонска кула се руши, запаљене греде падају, а ми молимо да нас приме у смртоносни загрљај времена где ће испарити вредност лајкова, биткоина, пијар магија и медијских трубадурских замлаћивања, а кила брашна поново бити врхунска вредност. Узан је пролаз , само молитва је остала, јер за рат на Балкану је потребно мало, домаћа памет и стране инвестиције. Енглезијанци увек имају довољно црних фондова да се забаве пуштањем наше крви, а памети не фали. И за крај цитат чувеног Гандора – Ја о човечанству никада нисам имао високо мишљење, или другим речима када сам коначно схватио проблем једнине и множине у српском језику. Када је један – то је човек, када их је више – то су говеда, домаћа памет.

Наш свет двојности осим дана и ноћи, добра и зла...има и један пар који ова умирућа цивилизација игнорише, а то је духовно и материјално. Духовно је презрено и за људе који се тиме баве се мисли да су неснађени и ћакнути, а све што нас окружује су смислили ти неснађени и ћакнути. Свет је опседнут џиџа-биџама, вулгарним примитивним материјализмом, заборављајуђи да је свака та ствар из које покушавају да исисају срећу, пре материјализације настала у нечијем духу. Цео тај концепт среће је отишао у кривом правцу. Људи покушавају да буду срећни тако што ће се затрпати предметима. При том ни они, ни њихови узори, нити било ко икада, није решио ту алхемијску загонетку, али нада умире последња. Можда баш ја будем тај. А срећа је погрешан холивудски концепт, скоро па психијатријско стање, пошто је прво стање до ње хистерија.То што нама треба је РАДОСТ. Измиче нешто толико очигледно, да су РАД и Радост истог корена и практично исто. То је Божији дар, да као Луча микрокозма или Божија честица имамо способност да чинимо исто што и наш творац, само у малом. Да материјализујемо идеје. Гледам протесте где бунтују сити против ситих за још више истог. Хтели би да остваре мега микс свих реклама које су посисали, али са водом на својој воденици. Да једу чипс потписујући кредит у мега модерном ауту. А ја видим плес костура у зарђалој конзерви. Промена ће доћи када људи кажу, не, хоћу да живим као сав нормалан свет, већ - хоћу да радим као сав нормалан свет. Радост рада је оно што нашу душу чини испуњеном.

Први Ћаци нису ове неписмене будале врећастих гузица и Х ногу. Први је био њихов духовни отац, продукт генетских експеримената да се од ћопавог загорца направи љубичица бијела од 100+ кг. Наиме ћопави шлосер је са незавршеним занатом касније био доктор наука. Инспиративно за данашњи башибозлук. Док нам он и његови не изађу из глава, можемо шетати до судњег дана. Не из живота, него из глава, јер сви смо контаминирани, само на другима то видимо боље, а отићи ће не када оде Вучић, него када се покајемо, помолимо и опростимо себи пад у ад простачког материјализма.

Овај мотор сам фарбао пре пар година. Остале су ружне рупе на раму. У међувремену сам купио 3Д скенер... Глина Цртеж 3Д принт Још фарбање, у боју рама, да се утопи.

Postoji konstanta koja prati moj život kroz sva ova previranja i promene društvenih sistema, vladara i sistema vrednosti. Isti sam šupak i pod Titom, Slobom, Đindjićem, Tadićem i Vučkom. Mislim da je problem sto sam šupak, a ne sto je šupak na vlasti.