Meni se desilo da pukne zica. Buzir ostane ceo. Upalim, radi na dva cilindra. Kada se zagreje, buzir odmeksa, zica pridje pa prorade i druga dva. Kada razdzekas i udzekas, moguce da pomeris zicu, pa dobije kontakt. Lud kvar, jedva sam provalio sta je.

U vezi zadnjeg blatobrana od pre par strana. Plastike koje se tretiraju kokpit ili nekim drugim slicnim sprejom se napune masnocom. Povrsinski operes, a silikon ostaje u dubini. Poklopce kofera, delove instrument table, lancobrane, sve sto je od PP plastike zagrejem fenom skoro do tacke topljenja ili stavim u veliki lonac i prokuvam. Nakon toga moze da se odmascuje redovnim sredstvima i to najbolje odmah, dok je plastika otvorena.

poklopci tockova. Crtez, print iz 4 dela, kalup i odlivak Prvobitna ideja je bila da poklopac bude 20 drahmi iz 1986 godine kada sam ziveo na Kritu. Otislo je na ove strelice i sada mi je zao. Ogroman posao da dodjem do glatkog kalupa, ne ide mi se ponovo, a moracu. Papaki je dobio i novu zadnju viljusku i Ohlins amortizere. Treba malo da se skrati i suzi.

Дуга пауза. Ваљда ћу га завршити у овој инкарнацији, да не морам да се враћам. Гума је неки Харли, фелна емзејац 250, задња главчина Томос. Кочница је од Дукатија 748. Таква је била и на неким КТМ моторима. Скен, цртеж, па проба на 3Д принту, корекција и на крају ласер. Срце диска је изрезано од аламини, а диск од котловског челика. Нитне правим на стругу.

Ovo je prikaz kako ne treba raditi nesto. Projekat je poklopac tocka. Sken. Crtez, koji je za printanje isecen na 4 kriske. Print. 4 puta po 8 sati. Spajanje. Levo je Tomosova, glatka. Nju sam uznutra ojacao poliesterom, a ovu sa strelicama samo po spojevima. Neka boja i lak, samo da bude glatko za skidanje kalupa. I onda, na kraju, katastrofa. Umesto PETG filamenta sam stavio PLA. Imao viska. Kada sam sve zavrsio, operem poklopac, da ga namazem odvajacem, odem da popijem kafu i kada sam se vratio, on se na suncu istopio kao sladoled. 4 trake poliestera drze, a okolo palo. Idem iz pocetka. Gitovano, kila gita otisla, pa cement gitovano dva puta, pa dva puta spric git i baza, lak na kraju.

Život je količina realnosti koju možemo da percipiramo u jedinici vremena. Nakon puberteta, kada odrasli u nama krene da zamenjuje dete, taj osećaj intenziteta i lepote postojanja počinje da slabi. Element vode u nama, nasa kreativnost se pretvara u led i ostajemo u tom jednom modu postojanja. Element zemlje, glina, stvaralastvo se pretvara u kamen. Kalcifikovani i smrznuti, ne shvatamo da se su se ljudi, ljubimci, sve sto posedujemo i za šta smo mislili da će nam dati slobodu pretvorili u wallpaper. Slika bez smisla i sadržaja. Bez Boga i ljubavi, droga i alkohol malo odmeksaju realnost i to je sve od prozora u večnost. Nazdravlje.

Juce bacio ovaj rep. Ako nisu odneli, mogu ti poslati poklopac, Rep je ostecen.

1. avgusta ću primiti jedan motor na farbanje. Ko hoće da učestvuje na tenderu neka: 1. posalje sliku motora. 2. sliku onoga sto hoće, uz kratki opis. 3. cifru koliko želi da plati farbanje. Ako mi se dopadne predlog i cifra farbaćemo.

Smola za stikere – sitologika SITOLOGIKA.RS Koristi se dvokomponentna epoksidna ili poliuretanska smola. 1. Epoksidna smola Prednosti: Kristalno providna, otporna na UV zračenje, jednostavna za nanošenje. Nedostaci: Vremenom može požuteti ako nije UV stabilizovana. Upotreba: Idealna za manje serije i ručno doziranje. 2. Poliuretanska (PU) smola Prednosti: Veća elastičnost, bolja UV otpornost (ne žuti vremenom), dugotrajnija. Nedostaci: Osetljivija na vlagu tokom nanošenja, malo komplikovanija za rad. Upotreba: Profesionalna serijska proizvodnja 3D stikera.

Pokopac anlasera. Pravi karbon iz kalupa, nije skinning.

Ови што властиту љењост, унутрашњу тромост и неспособност правдају питањем – какву корист ја имам од тога, су у праву. То је право питање, али гласи – какву корист било ко или било шта има од тебе? Неплодан живот заробљен у магичном троуглу ЈА – МЕНИ – МОЈЕ је извор страхова и фрустрација, а не спољне околности. Да, шкрипи, недостаје мазива. Оно од чега сте одустали јер немате користи је ствар која подмазује живот. Љубав, покајање, праштање, скромност. Ето...

I vakumiranje ili infuzija karbona dosla na red. Koristio sam prepreg karbon za prvi sloj, a preko njega jos 3 sloja dvestagramskog karbona. Nije po PS-u, ali da probam. Prepreg je karbon na koji je valjcima nanesen sloj aktivirane smole. Postupak se radi na -18 i na toj temperaturi se drzi do momenta livenja. Prednost je sto smrznuta smola ne lepi prste i karbon moze lako da se slozi u kalup. Prepreg nakon vakumiranja obicno ide u autoklav peci gde se zapece. Ovaj moj je za obicne radionicke uslove, mada i autoklav furuna je pri kraju. Kalup sam skinuo sa Honde CB750 four. Od debele folije sam na laseru izrezao logo FARBACH, u negativu, zalepio ga i sve spricgitovao i ofarbao. Kod vakumiranja mora da se ostavi par Cm sa strane da ima gde da se zalepi duplo lepljiva traka. Ovo su naslagani lejeri karbona, peel ply i mrezica. Kod komplikovanijih kalupa ide i platno koj upija visak smole. Skupa zajebancija. Kupio sam sve osim najlona, mislio sam da moze i neki domaci. Moze ali tek kada iz pokusaja i gresaka provalim koje je dovoljno krut da se ne probusi i dovoljno elastican da se prilagodi kalupu. Ovaj odlivak je na granici da bude skart. Pri kraju sam izgubio vakum. Znam gde je greska, resivo je. U posudi je smola. Nju nakon mesanja izvakumiram u staklenoj tegli na slici, da izadju svi mehurici vazduha. Na drugom kraju je vakum pumpa. Stipaljkom odredjujem koliko ce smole poteci. Ne treba prebrzo. Nekih 5 minuta je trajalo. Na slici se vidi tamniji trag dokle je smola stigla. sutra iz poceka, dok ne dobijem odlivak bez pinholesa

Poceo sam da se zanimam sa livenjem aluminijuma. Imam ideje, ali ne i znanja da napravim sta sam zamislio, pa za sada lijem sipke za obradu na strugu. Napravio sam stender za sniranje zbica. Uvek sam se patio i gulio obruce radeci to na stolu. Sa lezajevima, fenserica. \ Pomalo i farbam kada uhvatim vremena od svojih projekata. Inace, projekat je kada je nesto: skupo, komplikovano i nepotrebno.

Почео сам да пишем мемоаре, па се присећам школе. Ишао сам у разред са Џејмс Камероном. Пуно смо се дружили на одморима и стално је тражио идеје за своје будуће филмове. Рекао сам му да направи јунака кога може само атомска бомба да уништи, иде около, јебе мачку матер, убија стотине јунака, час је човек, час робот. Убијеш га, њему ништа. Нека се зове Терминатор. Допало му се и тражио је још. Рекао сам да направи филм о далекој галаксији и Чунг вунг планети, где постоји земља у којој су комунисти након што су отерали комунисте с власти поклонили своје шећеране, три, за вредност пар кутија цигара, са пуним магацином шећера, са стотинама хектара најплодније земље у близини фабрике са засејаном репом и кратко након трансакције кум је куму поништио све дугове за нафту и струју. Врти главом, мислим не допада му се. Реко , може и идеја да исти ти комунисти продају лику жељезару за пола кутије цигара, дају да бесплатно претопи целокупну индустрију и све тенкове и топове, дигне вишемилионски кредит, остави да раја плаћа и нестане. Каже - немој да лупаш, то није могуће ни на земљи, нити било где у универзуму. Дај нешто реалније попут Терминатора, нешто у шта људи могу да поверују. Паде ми на памет идеја да комуњаре са те планете дају плодну земљу за рудник, за вредност коју доноси само парадајз на тој земљи и да ће тај рудник затровати четвртину обрадиве земље и оставити без питке воде 2 милиона људи. Рекао је да ће разговарати са мном када престанем да се дрогирам и био је у праву човек. Дрога шири свест, али све то што сам се налупао је немогуће, а имао сам још идеја.