Dakle, s obzirom da sam danas zavrsio prebacivanje motora na BG tablice sa stranih, pa jos americkih, resio sam da napisem i ovaj kraci “vodic” za sve one koji planiraju da se sasmostalno ili u saradnji sa nekim ko se bavi dovozenjem motora upute u ovu rabotu. Napominjem na samom pocetku da moje iskustvo uzmete sa rezervom i da budete spremni na razne drugacije podvarijante moguceg sleda dogadjaja...
Prva stvar, treba vam motor koji cete da, je li, vozite, da ne kazem registrujete. Kako do motora? Imate u principu nekoliko mogucnosti. Prva: da kupite motor koji je vec registrovan na srpske tablice – ali onda vam ostatak ovog teksta i ne treba, zar ne? Zatim, mozete da sami odete u inostranstvo, kupite ga i doterate u Srbiju. Za ovu akciju je vecini gradjana potrebna viza sto znaci opet gomiletina papira.. Treca mogucnost je da nadjete nekoga da vam doveze motor po narudzbini ili po svom izboru – kad to vec pominjem, ako nekome bude potrebno mogu da mu doteram motor odakle god, nije problem, neka mi posalje PP. I konacno, postoje motori koji su vec doterani ovamo: e sada, neki su samo dopremljeni i tek treba da se ocarine a neki su kompletno obradjeni i registruju se na ime kupca, sto je onda jednostavna procedura.
Moje je misljenje da motor trebate ili da licno doterate, ili da angazujete nekoga pouzdanog da vam dotera TACNO ODREDJENI motor. Dakle, izaberete preko Interneta, kaparisete, neko ga doveze i onda idemo dalje. Mislim da nisu dobre varijante „doteracu ti taj, ali ne brini, ako nema taj naci cu neki drugi isto tako dobar”. To je najkraci put da dobijete ko zna sta, umesto onoga sto ste trazili... Da se razumemo, ponuda motora u inostranstvu je ogromna, i cak ni relativno solidna ponuda polovnih uvezenih masina u poslednjih dve godine u Srbiji nije ni blizu sarenisa koje cete naci preko Interneta, ili ako odete u inostranstvo. To naravno ima i dobre i lose aspekte: dobro je sto veci izbor povecava sanse da cete naci tacno ono sta vas zanima, a lose je to sto se takodje uvecava mogucnost da se nacini greska a samim tim i problem. Ako pogledate ponudu motora u Srbiji i cene koje se traze za motore stare 15, 16... 20 godina, skoro sigurno cete zakljuciti da su naduvane i nerealne, sto i jesu. U tom smislu, ako pazljivo potrazite i malo se vise angazujete, mozete dosta da ustedite samostalnom kupovinom, ili da za isti novac kupite 3, 4 ili 5 godina mladji motor sa poznatom istorijom ko ga je, kako i gde vozio i servisirao
No da krenemo redom: pre svega, doterate motor do granice. Motor je bio registrovan, regularno kupljen (odnosno imate neki kupoprodajni ugovor ili odgovarajuci inostrani dokument o tome) i onda prilikom dolaska u zemlju prijavite na granici carini da uvozite vozilo i da treba da se ocarini. Oni vam na licu mesta naprave ulazni carinski dokument i to platite par desetina evra. Onda se obracate spediterskoj firmi, cija je uloga da prakticno posreduje u pravljenju odnosno pisanju i pecatiranju svih potrebnih papira, kao i da saradjuje sa carinom i da vas samo obavesti kada i gde mozete da podignete vozilo. Dok je vozilo u procesu carinjenja i spedicije, mora da bude u carinskom magacinu koji je cuvan i obezbedjen. E sada, vozilo bi trebalo da se transportuje na kamionu, sleperu, kombiju ili kako god do carinskog magazina... medjutim meni je motor vec bio u Bg-u tako da sam ga jednostavno doterao do Luke Beograd i zavrsio posao... tako je to u teoriji.
Praksa je, naravno, malo drugacija. Ne plasite se, nije nikakva posebna mudrost, samo je mnogo lakse ako vam neko pomogne sa pravim informacijama (a zasto smo drugo ovde?). Prvo, speditere mozete da nadjete u principu na sva mesta: na samoj granici i u luci Beograd. Ako se opredelite za luku Beograd i ne znate nikoga od speditera licno, evo jednostavnog uputstva kako da ih nadjete: u Dunavskoj ulici na Dorcolu nalazi se luka Beograd. Ona ima dva ulaza, a speditere najlakse nalazite tako sto odete na drugi, manji ulaz (dakle ne glavni nego „sporedni”) i onda cim udjete, sa desne strane cete videti jednu poluraspalu dugacku drvenu baraku. U njoj su, verovali ili ne, spediteri svih mogucih spediterskih firmi, rasporedjeni u majusnim kancelarijama... pa birajte.
U sustini, glavna odluka kod carinjenja i prebacivanja na nase table je – ko ce da odradi spediciju. NE MOZETE da to odradite sami, spedicija vam je neophodna. Speditera mozete da izaberete po preporuci, nasumice ili preko oglasa. Ja sam bio najskloniji ovoj prvoj varijanti, i pozvao sam ih prilican broj kako bih se raspitao za cene i uslove... i tu postoje ogromne razlike! Ali vraticu se na to. Kada sam zavrsio ceo proves, ukapirao sam da sam mogao u principu i da odem jedan dan u luku Beograd, ponesem papire od mog motora i na licu mesta se raspitam kod nekoliko speditera sta nude i dogovorim posao. Ali moze i ovako, preko preporuke.. da ne bih nikoga favorizovao, samo cu da se javno zahvalim Ernestu koji mi je pomogao i preporucio coveka koji je i njemu odradio motor, i ja potvrdjujem da je momak na mestu i da je sve bilo kako smo se i dogovorili.
Spediteri – ovo zasluzuje poseban pasus ovog vodica. Od 5 ljudi koje sam pozvao, dobio sam 5 razlicitih informacija sta „mogu da zavrse” a sta ne mogu, kada i koliko brzo, i naravno 5 razlicitih cena. Ono sto mozete da ocekujete od speditera varira od potpuno transparentnog, full by-the-book rada i postupka tipa „ne mogu ja da zavrsim ulazni papir, moras da odvezes motor na granicu, izadjes iz zemlje, opet udjes i dobijes papir” pa do drugog ekstremnog stava tipa „vidi burazeru samo reci koliko imas para i sve moze”. S obzirom da je moj motor potpuno regularan i legalno kupljen, odlucio sam da idem na srednju variantu, odnosno speditera koji radi (uglavnom) sve po propisu ali me ipak ne tera da se bavim glupostima, dakle ovo sa ponovnim vozanjem na granicu... Konkretan primer: od jednog od njih sam na pitanje oko ostavljanja motora u magacinu dobio sledeci odgovor: „ma nemas problema, kakav magacin, samo opusteno ti sacekaj da te ja pozovem i onda dodjes do mene u spediciju motorom, svrati carinik (!) i popijemo nesto (!!) i on ga pregleda na licu mesta...”. Drugi mi je, pak, rekao obrnuti ekstrem: „aaaaaa pa ne moze to jednostavno, pazi to ti je carinska procedura, to mora da traje jedno mesec dana...”. Spediter za koga sam se odlucio mi je rekao da je skladistenje u carinskom magacinu obavezno i da ne moze da se zaobidje, ali da ne traje dugo, obicno par dana, a maksimalno 6-7 dana. Samo skladiste se nalazi u blizini Pancevackog mosta, ima obezbedjenje i sluzi samo za to, tako da sam ja relativno opusteno ostavio motor. Kao sto sam u jednom postu pomenuo, slucaj je hteo da sam parkirao motor odmah pored Cehove crne Tenerke (pozdrav maestro)... ovde zelim da vam opisem carinski magacin, jer ne zelim da postavljam sliku kako nikoga ne bih obeshrabrio... ali ne izgleda lepo! Dosta je prljavo, ima more automobila i jako mnogo motora, neki su zatvoreni u zicane boksove, neki samo pod strehom... Da pojasnim, carinski magacin je zapravo klaster tj grozd povezanih magacina privatnih vlasnika, tako da svako ima svog speditera sa kojim radi i svako ima drugacije uslove skladistenja motora, kako se kome zalomi. Ovaj kod koga sam ja doterao motor je stavljao motore samo pod strehom, nisu bili posebno zakljucani... Ernestu su trazili da im ostavi kljuc, meni nisu iako sam ih ja pitao za to... Kazem, kako vam se zalomi... ali ne sekirajte se nista, u principu je to sasvim bezbedno. Ipak se u tom magacinu nalazi ogromantan broj skupih kola.
Cene: ocekujte neocekivano! Mogu da dam samo jednu generalnu preporuku – dogovorite TACNU UKUPNU CENU pre nego ostavite motor i papire! Ne pristajte na varijante „ma dogovoricemo se, javicu ti, cucemo se... „ i ostale precice za finansijski kolapas i zdravstvenu agoniju. I ovde sam imao vrlo zivopisna iskustva: od toga da mi je jedan spediter pricao 20 minuta sta sve spada u troskove i da mi na kraju nije mogao reci konacnu cifru, pa do toga da jedan nije znao (!) sta sve mora da uracuna.. Na kraju sam se resio i dogovorio sa pomenutim covekom, lako i jednostavno. Moj iskreni savet: ne zamlacujte se previse sa ulazenjem u detalje sta koliko kosta – sta vas uostalom briga? Samo gledajte da li vam je ukupna cifra OK, i ako jeste ruka ruci i to je to. Pregovaranje je moguce ali ne ocekujte cuda, prosto carina i jos neke stvari moraju da se plate i tu prakticno nema menjanja cifara koje su propisane. Ono gde moze da bude dogovora je spediterska marza tj tarifa, ali ni tu ne ocekujte turish style sa 200 na 20 evra i slicno.. .Ako je ikome reper, cela zezancija (bez registracije) za Stroma 2002 godiste je izasla 1000 evra, okruglo...
Konacno, kada se zavrsi carinjenje i spedicija i kada preuzmete motor, onda ga registrujete. Mozete to da poverite nekoj agenciji, a mozete i sami. Ono sto svakako morate da uradite ako sami radite je tehnicki pregled, da sad ne ulazim bas u sitna crevca. Medjutim, da pomenem jes jednu jako bitnu stvar: PROVERITE BROJEVE SASIJE I MOTORA u carinskoj deklaraciji! Ja sam dobio carinske papire sa pogresnim brojem motora, ali nije greska speditera nego moja – ja sam mu poslao pogresan broj SMSom.. Za one kojima se to eventualno desi, odmah da ih utesim da to nije nista strasno. Na tehnickom pregledu ljudi ce konstatovati prave brojeve motora i sasije, i ako se ne poklapaju sa carinskim papirima uputice vas na vestacenje brojeva u SUP u 29.novembra. To se radi ovako: ujutro ok 8:30 do otprilike 9:30 se skupljaju ljudi ispred policijske garaze u 29.novembra i predate inspektoru one plave formulare sa tehnickog pregleda. Da ponovim, MORATE imati obrazac sa tehnickog pregleda da bi isli na kontrolu broja motora (tzv vestacenje), ne mozete samoinicijativno otici! Oko 10 sati se „zatvara spisak” za taj dan, i par minuta kasnije inspektor licno ocita brojeve sa svih vozila, onda sacekate 10-15 minuta da se to ispecatira kod nacelnika i to je to. Zatim se vratite na tehnicki pregled gde lupe i svoj pecat pored SUPovog i onda mozete da registerujete vozilo. Da dodam jos i da je procedura besplatna...
Sto se tice registracije, za Beograd se prva registracija motora obavlja iskljucivo u Ljermontovoj na salteru 1. Obavezno ponesite inostranu tablicu i vlasnicke papire koje ste dobili kad ste kupili motor, njih predajete na salteru pri registraciji.
Dakle, za kraj da napravim kratak rezime koraka:
1. Doterate motor (sami, neko vam ga doveze, vec je tu...)
2. Na granici uzmete carinsku deklaraciju (ulazni list); alternativa je da vam to spediter odradi ako je motor fizicki vec ovde
3. Obratite se spediteru i dogovorite (ako vec niste) sve detalje, posebno finansijske
4. Spediter uzme potrebne papire od vas, zatim oterate motor u carinski magacin
5. Par dana kasnije spediter vam se javi, platite sta treba, dobijete papire, pokupite motor
6. Odete na tehnicki pregled, proverite brojeve sasije i motora na papirima
Opciono:
7. ako je potrebno (u slucaju greske u carinskim papirima) salju vas na vestacenje broja, u 29.novembra. Dodjite ujutro pre 9:30 da vas upisu na listu
8. Posle vestacenja sa vratite na tehnicki pregled i zavrsite proceduru pregleda
9. Placate potrebne dazbine za registraciju i registrujete motor, ISKLJUCIVO u Ljermontovoj gde se vrsi prva registracija za sve motore.
Eto, nadam se da ce ovaj vodic biti od koristi.
