Како смо се ужелели дужих и викенд вожњи услед ванредног стања и немогућности да се возимо када и где желимо услед развоја ситуације почетком ове "сезоне", почели смо да кујемо планове и планирамо руту где да искористимо "годишњи". Дошли смо до да можемо да издвојимо 9 слободних дана за турнеју и остало је још да одредимо где идемо и шта ћемо да обиђемо. Свако од нас је већ негде имао забележено нешто што обавезно жели да види и посети када се нађе у одређеном делу Србије али је проблем настао када су друштвене мреже кренуле да нас бомбардују прелепим сликама са разних локација из наше прелепе земље док за неке локације до тада нисмо ни чули. Листа места за посетити је постајала све дужа и дужа, локације све више просторно разбацане једна од друге. На карти се видела само једна логична опција како обухватити што више забодених чиода и тада је донесена одлука - правимо круг по Србији. План је да кренемо уз западну границу Србије, Дрину, да се преко Копаоника спустимо и захватимо део јужне Србије и да се враћамо уз источну границу. Пре било каквих коментара, нисмо ишли уз границу са Косовом, Косово је Србија а његов обилазак остављамо за неки други пут.
Након иницијалног планирања, наша рута добија своје оквире. Рачуница показује да је пред нама 2020км (сасвим случајно симболично као и ова година) али ми одмах рачунамо на који километар више. То изгледа одприлике овако:
Наравно, дошло је до малих одступања од саме руте на крају али о томе нешто више касније. У том тренутку смо вероватно као и већина чинилаца поделили 2020км са 9 дана и добили прилично "малу" бројку километара у просеку по дану. Мени, као момку који је одрастао у равници, то је деловало као прилично мало вожње. Код нас је просто, сат времена рачунаш да прелазиш близу 100км али ме гугл мапе збуњују говорећи да нам је за прелазак исте дистанце потребно често и више од два сата вожње. У том моменту сам био у фазону - ма шали се гугл.
Али, да скратимо причу пре и кренемо на саму вожњу.
Дан 1:
Kренули смо из Темерина и прву паузу смо направили у Сремској Митровици. Након тога вожња се наставља до Лознице где имамо мини дочек неколицине Вас који нам помажу и воде нас у обилазак Вуковог Тршића, Гучева и наше крајње дестинације за данас, Бање Kовиљаче.
Како сам свестан да ми ипак видео монтажа иде боље (иако нисам баш потпуно задовољан како ми иде) него писање, можда је боље да ту вожњу сами погледате -