Pa jel krećete u četvrtak po podne iz Kosjerića ili u petak ujutru? Ako je petak ujutru, možda bih mogao i ja da se priključim sa svojom žutom aždajom.

15-17.07.2011

Jel sipao neko Motul 5100 u nas motor (Quigqi 200 GY), i jel sve bilo u njaboljem redu. Imam mogućnost da vrlo jeftino dođem do tog ulja pa me interesuju iskustva.

Ali Shejtanova Afrika je ona žuta što stoji napolju celu zimu, zato je i registracija za nju jeftinije. Izvinite za off, bilo je jače od mene,

Još malo lepih slika tog kraja. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/64289-osini-po-prasini-%E2%80%93-zarozje-230411/

1. Ali su uveli vece tablice 2. uveli zabranu provlacenja izmedju traka 3. Uveli dodatna kriterijume za polaganje i snagu motora spram godina starosti i da ne nabrajam vise. Ipak je ta Evropa humanija i bolja prema svojim motociklistima i pored ovog novog zakona.

Zapamtio sam celu rutu na GPS, pa cu probati da sacuvam trak log i postavim ga ovde, mada moram priznati nikad do sada to nisam uradio, pa samo malo da ovladam tom tehnikom i postavicu celu turu ali za IGO mape.

Odatle počinjete da se penjete prema Košljanskom brdu, a na početku je put toliko uzak da smo naleteli na traktor sa prikolicom i morali da se vratimo do samog mosta da bi mogli da se mimoiđemo. Put je predivan, bar je meni tako izgledao na 30 stepeni u hladu, a vi se vozite kroz krosnje drveća. Opraštanje sa kanjonom Tribuće i jos jednim pogledom na Gvozdačke planine. Pogled na Košljansko brdo i tuga što se još jedna lepa vožnja završava, ali ovaj put ipak sa osećanjem da ću se vrlo brzo vratiti ovim krajevima. Ah da, da ne zaboravim, na ovim putevima se možete sresti sa ovim životinjama, koje su ovde domaće životinje. .

Ovim putem se silazi u kanjon Trešnjice, koji je sada proširen i utaban od tvrdog kamena, ali po mom mišljenju za dvoje na jednom motoru ipak jako teško za vožnju, i treba biti jako oprezan, zbog serpentina koje su pod velikim nagibom. Na slikama se ne može dočarati , ali ipak ih dobro pogledajte. I dođosmo do kanjona. Prva slika sa puta čisto da se vidi koliki je pad Trešnjice kroz kanjon. Bujična reka, koja u prolece i prilikom jakih kiša zna da nadođe i po metar dva u vis. Pogledajte na kojoj su visini meštani samo podigli ovaj novi most. Ovde se možete malo odmoriti, prošetati delom kanjona, a i osvežiti se divljim jagodama. Tu sam uspeo da uhvatim u objektiv jednog beloglavog supa, na velikoj daljini, ali mislim da ga možete uočiti na ovim slikama.

Slike ostalih vidikovaca nećete videti, jel nešto treba i da ostane da vidite uživo. Sada smo krenuli da se spustamo stranom koja je okrenuta prema Drini. Sa ovih vthova smo se spustili. A dalje smo krenuli prema kanjonu Trešnjice i selu Gornje Košlje. Na ovim stenama su staništa Orla - beloglavog Supa koji je danas pod zaštitom zbog izumiranja.

Uputili smo se prema drugom. Parkirali smo se i krenuli prema vidikovcu peške nekih 50-tak metara. Cveća na livadi je bilo toliko da mi je bilo žao da gazim po tome i narušavam prirodu. Uživajte u pogledu i Drini toj moćnoj reci koja je uvek bila jako bitna u našoj istoriji. Prosto vas pogled vuče da poletite.

Paša i ja smo isplanirali da Vam pokažemo još lepota Zapadne Srbije i šta biste sve mogli da vidite ukoliko navratite u naše krajeve. Žucko spreman za novo off-road maltretiranje. Uputili smo se putem prema Bajinoj Bašti, a ovo su najbliže planine Valjevu koje sigurno prepoznajete iz mnogo jednodnevnih vožnji koje su naši Valjevci već dosta puta opisali i prikazali na slikama Jablanik Medvednik Povlen Kada prođete Debelo Brdo i posle toga selo Pašna Ravan (na kojem smo se sticajem okolnosti sreli sa našim vozačima Red Bul Romanijaks-a, koji su krenuli na Taru na trening), i izađete na Vinčine vode na nadmorsku visinu 1092m, skrecete desno i onda Vam se ukazuje pogled prema Valjevu Prema Kosjeriću Bobiji I kanjonu Trešnjice Tu i počinje auto put Gvozdačkim planinama. I tu počinje i naše predstavljanje tog puta i lepote pogleda u kojim ćete uživati na slikama koje slede. Krenuli smo da tražimo prvi vidikovac koji se zove Crvena stena. Vrlo brzo smo ukapirali da smo omašili, vratili smo se do račvanja ali pošto je bilo baš veliko blato, odlučili smo da taj vidikovac ostavimo za neki drugi put.

Pumpa za benzin se nalazi nekih 1km od mesta Planinarskog doma, u selu Pasna Ravan. Moze se voziti, samo asfalt, ako zelis na Drinu, Perucac ,Taru, Mokru Goru, LJuboviju. A moze i samo makadam ako zelis da vidis Tornicku Bobiju, Drazin vidikovac, manastir Soko Grad, Rimski most, deo kanjona Tresnjice, Gvozdacke planine i jos mnogo toga. A moze se i voziti pola pola, ili kako god tebi odgovara. Ako se vozi makadam mislim da ne bi bilo vise od 150km, i vracalo bi se na pocetno odrediste, takodje se i asfaltom vraca na pocetno odrediste ali usput ima pumpi skoro na svakih 25km.

Predivan putopis tog kraja. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/66711-gospodari-tresnjice-%E2%80%93-07062011/

Na ovom forumu, postoji dosta putopisa tog kraja, mislio sam da ih po danima polako objavljujem sa linkovima i podesecam ljude sta sve mogu videti u ovom delu Srbije. Ali pretece me Vlajko. :D :D

To ti je niz reku Susicu prema kanjonu Tresnjice pa dalje prema Drini, vrlo blizu ovog autoputa koji sam postavio na slikama.

Mozete se popeti i na Kosljansko brdo sa koga se pruza ovakav pogled. A i povratak moze biti ovako lepim makadamom.

Najpoznatije drvo na ovom delu planina, Kruska, na kojoj imate putokaz prema planini Bobiji i kod tog drveta je prava raskrsnica , a ona vam oze sluziti I kao reper gde se mozete nalaziti ako se pogubite. Ove planine su naseljene uglavnom starijim stanovnistvom, koje je jako gostoprimljivo i zato uvek mozete imati pravi Srpski GPS kao na ovoj slici, Ima tu i par serpentine, pravih alpskih ali na nasu radost od makadama, tvrdog kamena i sodera koje se sliva sa obilnim kisama.

Evo malo slika sa voznje, iz izvidnice koju smo Pasa i ja sproveli da pokazemo bar delic necega sto mozete videti u nasim krajevima.

Ja sam se toliko nameracio da idem, da mogu i sekire da padaju. Malo cu da se ukaljam, ali sta fali, leto je i sve se brzo susi. Jedino ne znam ako me Aca i Mika povedu na kupanje kako cu se onda osusiti, ali snaci cu se vec nekako. :lol:

mi po tebi ispadosmo svinje koje vole da se blate, i smisao off road voznje je samo to? Ma nije on tako mislio, nego ne zna kako da se izvadi sto je kupio pogresan motor :lol:

+1

ja na tvom mestu ne bih isao, nema reke, a zamisli da opet dobijes napad da izvedes lastu Pa Drina je tu, moze makadamom, asflatom, a i kroz bespuce kanjona Tresnjice. Evo nekih slicica.

Ovde treba da skrenete sa magistralnog puta Valjevo - Bajina Basta. Bice tu i vodica iz Valjeva na enduro motorima, ali ako nekog od njih ne uhvatite, ovo je cisto orjentacija da znate gde treba da skrenete. Ovakav je put do doma, a kad izadjete iz leve krivine uocicete Dom na slici na desnoj strani. Prilazni put do Planinarskog doma. Dom spolja, i trpezarija koja moze da primi odjednom sigurno 50-60 ljudi. U domu na spratu postoje tri sobe. Jedna ima 4 kreveta, druga 18 , i treca je najveca sa 30 kreveta. Smestaj jeste vojnicki ali vrlo pristojan i nece biti hladno, jer je to ipak Nm,1100 gde i usred jula erkondisn radi najacim intenzitetom . Posteljina postoji, ali ako Vam nije tesko mozete poneti i svoje vrece. Za satore je obezbedjeno ovo parce livade, mada cemo se potruditi da i sve oko Doma bude pokoseno, pa svako moze birati gde ce satore postaviti. Iz Doma se pruza vidik prema Jablaniku a i prema Valjevu i Beogradu, pa cak ako bude bilo vedro, mogu se videti svetla prestonice. Inace moze se jesti i napolju na stolu koji je u predivnom hladu lipe. Toalet nije bas u reprezentativnom stanju, ali je cist i uredan. Postoji i bojler, pa cemo proveriti da li je ispravan i potrudicemo se da ga osposobimo za supruge i devojke koje bi zelel da dodju.

A sta mislite da MIsi Pei-u rezervizemo jednu sobu , da bi mi ostali mogli na miru da spavamo. Mislim da je i Djunta za jedno takvo jednostavno resenje. :lol: