Samo da se upisem! I brze malo to...

A ovde zive Strumpfovi...

Haha! Srecno!

Hvala i nema na cemu! Kamo srece da je ovako cesce!

Hvala!

Dan 6. Ronda - Marbelja - Malaga Poslednji dan voznje Andaluzijom, krenuli smo iz Ronde fenomenalnim planinskim putevima ka Sredozemnom moru. usput smo naisli na malo mesto u kome zive Strumpfovi kao sto ste primetili, sve fasade u Andaluzijskim gradicima i selima su bele, ovde su plave, postavicu i video koji je snimljen dok smo prolazili ovim mestom... fascinirani ovim plavim kucicama smo skocili s motora da ih uslikamo a nismo ni primetili da cak ni naocare na kacigama nismo sklopili... dva marsovca Marbelja, najveci stek nasih "biznismena", sve odise luksuzom, mala setnja i predah uz kafu i pice... neko se sunca... sta bi moji klinci dali za ovakav dvorac od peska... na plazi se pece riba na rostilju... prevoz "drugova organa" u Marbelji iz Marbelje smo nastavili put uz obalu Costa del Sol do Malage koja je bila nasa konacna destinacija gde smo utovarili motore na kamion i ujutru rano krenuli nazad isto onako kako smo i stigli. I dalje me prozima isti onaj osecaj koji sam imao dok sam uzivao vozeci Andaluzijom i cini mi se da me nece skoro proci! Ovo je kraj ovog putopisa sto se tice fotki i pisanija, ostajem vam duzan jos nekoliko video zapisa koje cu postavljati onda kada nadjem vremena da ih editujem i uploadujem a posto to zahteva puuuno vremena, ne obecavam da ce biti u skorije vreme. Nadam se da ste uzivali uz ovaj putopis. Pozdrav do nekog sledeceg!

A ovako je poceo peti dan, carobno jutro, eeh kad se samo setim...

Ima ga u prvom postu ovog putopisa, s tim da sam potrosio malo manje od planiranog.

Plan je bio sledeci... Evo prilike da skinem koje kilo viska za nedelju dana dok sam tamo, lagani dorucak zatim peglanje citav dan i salatica za veceru i eto fit linije ocas posla... a haa... razvalio sam se a jeo sam u proseku manje od ostalih!

Ista tura se planira za april 2014. god. sa malom izmenom a to je da ce se spavati samo u zadnje opisanom hotelu u Rondi i odatle ici ka ostalim gradovima posto je Ronda negde na sredini a pakovanje i raspakovanje prtljaga svakog jutra i veceri je pomalo naporno. Mislite o tome!

Srecan put i hvala ti na ovako iscrpnom i detaljnom putopisu! Planiram, onako tiho, da ni sam ne cujem svoje planove da avgusta 2014. odem motorom do Nordkappa a ovaj putopis mi je sve razjasnio!

Hvala vam svima jos jednom! E sad ovo "umetnicki fotograf"... voleo bih ja ali sam daleeeko od toga , u svakom slucaju je super ako vam se svidjaju fotke mada mi je zao sto nisam imao strpljenja da ih bar malo obradim ali neka ostane to za neki drugi put i daj Boze neki novi ovakav putopis. Vidim da se odomacilo ovo "kreativni" a da neki ne znaju odakle potice, pa evo uzivajte uz malo funka do sledeceg nastavka putopisa uz Creative band ciji sam bubnjar i idejni vodja. Snimljeno pre nekoliko godina kad smo mislili da mozemo da kultivisemo ruzicastu televiziju...

Bravo! Jos jedan dokaz da za pravog bajkera nema loseg vremena! Fotke cista desetka!

Ronda Grad poznat po najstarijoj koridi... a tu je i most Puente Nuevo koji se nalazi na visini od 120 metara iznad kanjona reke Guadaletin... Japanski turisti sta rucati danas? mozda iberijsku sunku koja visi na svakom cosku... jesi ti muzicar? mali urbani trg u sred grada cije je drugo ime Istorija... na kraju setnje okrepljenje... nastavice se...

Neee, one ga upotpunjuju!

Standardan raspored, dorucak, kafa i gas, pravac Gibraltar. Ovo na slici je otprilike sve sto sam video od Gibraltara, ima doduse fotki i iz drugih uglova ali na Gibraltar nisam krocio,. Obzirom da je to Engleska teritorija nama koji nismo stanovnici EU je potrebna fuckin' VIZA! Nije da to nisam znao ali sam, potkrepljen "iskustvima nekih koji su tamo bili" veoma optimisticki racunao da cu se provuci, medjutim... Na granicnom prelazu stoji mladi spanski policajac i pita da li imamo pasose, mi pokazujemo onako izdaleka i on mahne rukom da prodjemo, mene sunce ogreja, to je to, prosao sam! Medjutim 50 metara kasnije nas zaustavlja engleski brkati nadrndani policajac i trazi pasose, kolege iz Madjarske pokazuju korice svog pasosa i on mase jednom po jednom da prodju, kad sam ja dosao na red pokazujem mu kao greskom poledjinu pasosa, tera me da ga okrenem, gleda grb koji mu nije nesto poznat, otvara pasos, cita odakle sam, lista pasos i gleda one silne pecate kojih u Evropskim pasosima nema i kaze mi "mister you need viza", ja se pravim blesav kao sta je to, zasto, gde da to uzmem? A on kaze u nasem konzulatu u Madridu sinko. Ja onako klinacki krenem, ciko ciko a mogu li ja da udjem samo na 20 minuta i odmah izlazim... Pokaza mi rukom pravac kojim mogu da nastavim kretanje, tj. da se vratim odakle sam dosao. Isto je prosao i Boris. Odlazimo na kafu. Ispred kafica lokalne lutalice pocinju caskanje samnom, koliko kubika ima motor, koliko moz' da razvije, odakle sam, sta tu radim... Jedan je Englez a drugi Spanac, kad su dobili odgovore na svoja pitanja nude mi obojica svoje pasose da odem na Gibraltar, slatko sam se nasmejao. Posle kafe slikanje iz raznih uglova... tamo je Afrika... odlazimo u lokalnu marinu da parimo oci jahticama, nailazimo na radnika marine koji se nudi da nas proveze kroz istu onim golfmobilom da ne tabanamo u cizmama... iza ove ograde sa desne strane je Engleska teritorija. atrakcija kad se kroci na Gibraltar je to sto glavnu ulicu sece avionska pista, da bi uzleteo ili sleteo avion spusta se rampa, cini mi se da je svakih 5 minuta neki avion uzleteo... posle sat i po vremena dolaze kolege i svi u glas nam govore da nismo nista propustili, oblacno je vreme pa nisu imali nikakav vidik a i motori granicu prelaze uzanim prolazom na kome je bila strahovita guzva pa su imali "gazela u pola pet" situaciju, tj. 40 minuta su prelazili granicu metar po metar pa im je to dodatno pokvarilo vec los utisak... Vracamo se u Rondu da obidjemo taj prelepi, bajkoviti gradic fenomenalnim putem.

Dan 5. Ronda - Gibraltar kao sto sam vec rekao svi hoteli su bili odlicni, hrana ukusna, obilna i majstorski pripremljena. Hotel u Rondi je bio jedini u kome smo proveli dve noci za redom tako da sam imao vremena da napravim koju fotografiju samog hotela. Vlasnici hotela su bracni par iz Engleske koji su kupili staro imanje koje se nalazi na fantasticnom mestu malo van grada pored reke, okruzeno prelepom prirodom. Renovirali su ga i stvorili raj koji lici na sve sem na hotel, naime boravak tu sam doziveo kao da sam bio kod njih u gostima posto je sve tako koncipirano. Izuzev jedne dame iz Skotske, oni su jedini "radnici" tu. feng shui takoreci...

Ajdesad ili Heidenau k76

Sa okeana nastavljamo brdsko planinskim, fenomenalnim putevima ka Rondi. Pravimo pauzu za rucak pored nekog dvorca koji je okruzen fenomenalnom prirodom. Neki nesrecni turista je ostao bez tockova... na jednoj benzinskoj pumpi kad smo se tankali ugledah ovo... stizemo u prelepi hotel u Rondi koji cu vam predstaviti u sledecem postu, uobicajena pojava je bila ta da nas je u sobama na krevetima cekao jelovnik za veceru kad stignemo. Ovaj je bio posebno ilustrovan pa sam resio da vam ga pokazem. nastavak uskoro...

Dva puta u roku od 5 minuta ali ne brini nije ga bolelo!

E pa nastavljamo tamo gde smo stali... Dan cetvrti. Ustajanje je bilo svakog dana u 8, dorucak i pokret oko 9 sati. Posle dorucka veoma duhovit prizor, kolega resio da osedla svog konjica onako kako dolikuje! kao sto vec rekoh, pakovanje prtljaga, kao i raspakivanje, nikad lakse, motor ispred sobe, prvi sam se napakovao i stavio motor u hladovinu dok se svi spreme za pokret. Sedaju svi na motore, cuje se Borisova uobicajena recenica "Gentlemen start your engines". Ja kao i pred svaki polazak proveravam da li su one najbitnije stvari na svom mestu? Donji levi dzep - pasos, donji desni - telefon, unutrasnji dzep - novcanik, aparat i naocare u tank torbi a kamera na glavi. Krecem od donjeg levog dzepa, kad ono - medjutim... prazan! Proveravam ostale dzepove, tank torbu, pasosa nema. Boris odlazi u sobu, jok. Vracam film, juce kad smo stigli isli smo u obilazak grada u "civilu" pa sam prebacio pasos u prsluk u kojem sam bio, uh lakse mi je... Raspakujem bisage, nalazim prsluk, pasosa nema... Krece panicno prevrtanje bisaga, top case-a, nista... Gorim u jakni i ispod kacige a hladan znoj me obliva... izgubio sam ga juce negde u gradu, ispao mi je iz dzepa na prsluku. Razmisljam 200 na sat, do Madrida imam oko 700 km, valjda tamo u ambasadi mogu za dva dana dobiti neke papire s kojima mogu da se vratim kad je planirano posto imam zakazan nastup tog dana kad je planiran povratak. Boris odlazi u sobu i pravi premetacinu, pomera krevet i tek iz treceg puta ugleda pasos kako stoji uspravno, takoreci slepljen uz nogaru kreveta... Uhh, svanulo mi je, avantura se nastavlja... Pravac Atlantski okean, krajnja destinacija grad Ronda... Cuo sam vise o puta o vetru na tom delu puta ali recima se to ne moze opisati, sto smo blize okeanu vetar je sve jaci, oko nas stotine vetrenjaca koje prave neverovatne vtrloge, motori za jedan sekund bivaju pomereni po 2 metra u stranu pri naletima vetra, stajem i skidam kameru sa kacige kako bi sacuvao glavu na ramenima posto sam imao osecaj da ce je vetar iscupati iz ramena.... Ugledasmo okean kolege izrazavaju zelju da motorima odemo do plaze.... gledam pesak pa sport turing gume na ovim krmacama od 300 kila... ok valjda znaju sta rade. Naravno pola motora zavrsava u pesku, krece akcija podizanja motora i izvlacenje istih na asfalt. nesto sam uspeo i da usnimim... imao sam insekte koji su se samoubili na mom objektivu ali se vidi... nastavljamo dalje do prvog kafica na plazi gde pravimo pauzu za kafu... zenski deo ekipe sumira utiske i konstatuje da smo dobro prosli... Boris tesi kolegu koji je bio ljut sto smo ga ostavili, u stvari on je uvek bio na zacelju i vozio je sporije od ostalih jer su on i zena malo povecih gabarita ali ovog puta je skroz stao zbog velikih udara vetra a to niko nije primetio... nastavljamo dalje i stizemo u Tarifu, vetar je toliko jak da baca pesak u oci, jedva uspevam da napravim par fotografija, vidi se na par njih po talasima i rebrastoj povrsini vode...

Hvalaaaaa vaaam!!!

@Krga Borise dobrodosao na forum! Dobro si me podsetio, opisacu taj dogadjaj u nastavku putopisa.

Ma milina jedna... masine za respekt kao i druzenje!

Ah babe i dede su jedno 300 km juznije, u Leskovcu gde smo i rodjeni, ma sreca pa smo mi to na vreme pa ce oni uskoro sami na svoja putovanja!