Ronda Grad poznat po najstarijoj koridi... a tu je i most Puente Nuevo koji se nalazi na visini od 120 metara iznad kanjona reke Guadaletin... Japanski turisti sta rucati danas? mozda iberijsku sunku koja visi na svakom cosku... jesi ti muzicar? mali urbani trg u sred grada cije je drugo ime Istorija... na kraju setnje okrepljenje... nastavice se...

Neee, one ga upotpunjuju!

Standardan raspored, dorucak, kafa i gas, pravac Gibraltar. Ovo na slici je otprilike sve sto sam video od Gibraltara, ima doduse fotki i iz drugih uglova ali na Gibraltar nisam krocio,. Obzirom da je to Engleska teritorija nama koji nismo stanovnici EU je potrebna fuckin' VIZA! Nije da to nisam znao ali sam, potkrepljen "iskustvima nekih koji su tamo bili" veoma optimisticki racunao da cu se provuci, medjutim... Na granicnom prelazu stoji mladi spanski policajac i pita da li imamo pasose, mi pokazujemo onako izdaleka i on mahne rukom da prodjemo, mene sunce ogreja, to je to, prosao sam! Medjutim 50 metara kasnije nas zaustavlja engleski brkati nadrndani policajac i trazi pasose, kolege iz Madjarske pokazuju korice svog pasosa i on mase jednom po jednom da prodju, kad sam ja dosao na red pokazujem mu kao greskom poledjinu pasosa, tera me da ga okrenem, gleda grb koji mu nije nesto poznat, otvara pasos, cita odakle sam, lista pasos i gleda one silne pecate kojih u Evropskim pasosima nema i kaze mi "mister you need viza", ja se pravim blesav kao sta je to, zasto, gde da to uzmem? A on kaze u nasem konzulatu u Madridu sinko. Ja onako klinacki krenem, ciko ciko a mogu li ja da udjem samo na 20 minuta i odmah izlazim... Pokaza mi rukom pravac kojim mogu da nastavim kretanje, tj. da se vratim odakle sam dosao. Isto je prosao i Boris. Odlazimo na kafu. Ispred kafica lokalne lutalice pocinju caskanje samnom, koliko kubika ima motor, koliko moz' da razvije, odakle sam, sta tu radim... Jedan je Englez a drugi Spanac, kad su dobili odgovore na svoja pitanja nude mi obojica svoje pasose da odem na Gibraltar, slatko sam se nasmejao. Posle kafe slikanje iz raznih uglova... tamo je Afrika... odlazimo u lokalnu marinu da parimo oci jahticama, nailazimo na radnika marine koji se nudi da nas proveze kroz istu onim golfmobilom da ne tabanamo u cizmama... iza ove ograde sa desne strane je Engleska teritorija. atrakcija kad se kroci na Gibraltar je to sto glavnu ulicu sece avionska pista, da bi uzleteo ili sleteo avion spusta se rampa, cini mi se da je svakih 5 minuta neki avion uzleteo... posle sat i po vremena dolaze kolege i svi u glas nam govore da nismo nista propustili, oblacno je vreme pa nisu imali nikakav vidik a i motori granicu prelaze uzanim prolazom na kome je bila strahovita guzva pa su imali "gazela u pola pet" situaciju, tj. 40 minuta su prelazili granicu metar po metar pa im je to dodatno pokvarilo vec los utisak... Vracamo se u Rondu da obidjemo taj prelepi, bajkoviti gradic fenomenalnim putem.

Dan 5. Ronda - Gibraltar kao sto sam vec rekao svi hoteli su bili odlicni, hrana ukusna, obilna i majstorski pripremljena. Hotel u Rondi je bio jedini u kome smo proveli dve noci za redom tako da sam imao vremena da napravim koju fotografiju samog hotela. Vlasnici hotela su bracni par iz Engleske koji su kupili staro imanje koje se nalazi na fantasticnom mestu malo van grada pored reke, okruzeno prelepom prirodom. Renovirali su ga i stvorili raj koji lici na sve sem na hotel, naime boravak tu sam doziveo kao da sam bio kod njih u gostima posto je sve tako koncipirano. Izuzev jedne dame iz Skotske, oni su jedini "radnici" tu. feng shui takoreci...

Ajdesad ili Heidenau k76

Sa okeana nastavljamo brdsko planinskim, fenomenalnim putevima ka Rondi. Pravimo pauzu za rucak pored nekog dvorca koji je okruzen fenomenalnom prirodom. Neki nesrecni turista je ostao bez tockova... na jednoj benzinskoj pumpi kad smo se tankali ugledah ovo... stizemo u prelepi hotel u Rondi koji cu vam predstaviti u sledecem postu, uobicajena pojava je bila ta da nas je u sobama na krevetima cekao jelovnik za veceru kad stignemo. Ovaj je bio posebno ilustrovan pa sam resio da vam ga pokazem. nastavak uskoro...

Dva puta u roku od 5 minuta ali ne brini nije ga bolelo!

E pa nastavljamo tamo gde smo stali... Dan cetvrti. Ustajanje je bilo svakog dana u 8, dorucak i pokret oko 9 sati. Posle dorucka veoma duhovit prizor, kolega resio da osedla svog konjica onako kako dolikuje! kao sto vec rekoh, pakovanje prtljaga, kao i raspakivanje, nikad lakse, motor ispred sobe, prvi sam se napakovao i stavio motor u hladovinu dok se svi spreme za pokret. Sedaju svi na motore, cuje se Borisova uobicajena recenica "Gentlemen start your engines". Ja kao i pred svaki polazak proveravam da li su one najbitnije stvari na svom mestu? Donji levi dzep - pasos, donji desni - telefon, unutrasnji dzep - novcanik, aparat i naocare u tank torbi a kamera na glavi. Krecem od donjeg levog dzepa, kad ono - medjutim... prazan! Proveravam ostale dzepove, tank torbu, pasosa nema. Boris odlazi u sobu, jok. Vracam film, juce kad smo stigli isli smo u obilazak grada u "civilu" pa sam prebacio pasos u prsluk u kojem sam bio, uh lakse mi je... Raspakujem bisage, nalazim prsluk, pasosa nema... Krece panicno prevrtanje bisaga, top case-a, nista... Gorim u jakni i ispod kacige a hladan znoj me obliva... izgubio sam ga juce negde u gradu, ispao mi je iz dzepa na prsluku. Razmisljam 200 na sat, do Madrida imam oko 700 km, valjda tamo u ambasadi mogu za dva dana dobiti neke papire s kojima mogu da se vratim kad je planirano posto imam zakazan nastup tog dana kad je planiran povratak. Boris odlazi u sobu i pravi premetacinu, pomera krevet i tek iz treceg puta ugleda pasos kako stoji uspravno, takoreci slepljen uz nogaru kreveta... Uhh, svanulo mi je, avantura se nastavlja... Pravac Atlantski okean, krajnja destinacija grad Ronda... Cuo sam vise o puta o vetru na tom delu puta ali recima se to ne moze opisati, sto smo blize okeanu vetar je sve jaci, oko nas stotine vetrenjaca koje prave neverovatne vtrloge, motori za jedan sekund bivaju pomereni po 2 metra u stranu pri naletima vetra, stajem i skidam kameru sa kacige kako bi sacuvao glavu na ramenima posto sam imao osecaj da ce je vetar iscupati iz ramena.... Ugledasmo okean kolege izrazavaju zelju da motorima odemo do plaze.... gledam pesak pa sport turing gume na ovim krmacama od 300 kila... ok valjda znaju sta rade. Naravno pola motora zavrsava u pesku, krece akcija podizanja motora i izvlacenje istih na asfalt. nesto sam uspeo i da usnimim... imao sam insekte koji su se samoubili na mom objektivu ali se vidi... nastavljamo dalje do prvog kafica na plazi gde pravimo pauzu za kafu... zenski deo ekipe sumira utiske i konstatuje da smo dobro prosli... Boris tesi kolegu koji je bio ljut sto smo ga ostavili, u stvari on je uvek bio na zacelju i vozio je sporije od ostalih jer su on i zena malo povecih gabarita ali ovog puta je skroz stao zbog velikih udara vetra a to niko nije primetio... nastavljamo dalje i stizemo u Tarifu, vetar je toliko jak da baca pesak u oci, jedva uspevam da napravim par fotografija, vidi se na par njih po talasima i rebrastoj povrsini vode...

Hvalaaaaa vaaam!!!

@Krga Borise dobrodosao na forum! Dobro si me podsetio, opisacu taj dogadjaj u nastavku putopisa.

Ma milina jedna... masine za respekt kao i druzenje!

Ah babe i dede su jedno 300 km juznije, u Leskovcu gde smo i rodjeni, ma sreca pa smo mi to na vreme pa ce oni uskoro sami na svoja putovanja!

Preneo sam Bogdanu, kaze da nije to nista, moze on i vise! Pozdrav!

On trenutno pegla Jadransku magistralu a ja odoh da radim! Prenecu mu pozdrav!

Ostao sam vam duzan fotografija iz Arcos de la Frontera-e. Kao sto rekoh, zaboravio sam svoj aparat pa su fotke napravljene prirucnim "idiotom" i nisu nekog kvaliteta ali mogu koliko - toliko da docaraju ovaj prelepi gradic koji lezi na litici, u kome su ulice sirine od 1,5 - 2 metra a zivot funkcionise besprekorno i bez nervoze naravno.

Pre nego sto predjem na cetvrti dan, red je da predstavim ekipu s kojom sam putovao. Arpad TDM850 idejni tvorac ture i vodja puta Toni & Beti BMW R1200GS Jozef Ducati Multistrada 1200S Janos Kawasaki GTR 1400 Zoltan sa suvozacicom BMW RT1200 Boris Suzuki DL1000 V-Strom Andras i Edita Aprilia Caponord 1000 i ja sam onaj sa belim Stromom 650.

Video od treceg dana. Predeo od osmog, devetog minuta pa do kraja je ubedljivo najlepsi kojim sam ikada vozio... Ceo sat smo vozili tim putem, okolina je stvarno carobna ali je put krivudav i uzan pa sam morao da gledam ispred sebe tako da sam imao po neku milisekundu da okrenem glavu u stranu kako bih zabelezio tu lepotu i obezbedio kameri lep kadar...

Nastavljamo dalje... El Torcal ako nekog zanima kako su nastale ove prelepe cudnovate stene, ja uslik'o... a izgledaju ovako u zaru borbe za dobru fotografiju za bajkere iz Spanije je ovo podjednako velika senzacija, Boris siri bratstvo i jedinstvo... novi Stromic, mrsav malko... nastavljamo dalje, sledeca stajka je na jezeru Embalse de Bornos, priroda oko njega... hmm pa kao i u celoj Andaluziji, voce kojim sam se osvezio... isto, put posle jezera (od 8:10 na videu koga cu kasnije postaviti) odnosno predeo, najlepsi kroz koji sam vozio ikad! Stizemo u prelepi gradic, Arcos de la Frontera, nas krajnji cilj tog dana, kao sto sam vec rekao svi hoteli su bili vrhunski ali ovaj je imao poseban smek jer je bio u klasicnom Andaluzijskom stilu, hacijenda! Parkiramo se ispred a vlasnik hotela nam otvara kapiju i kaze konji se parkiraju u dvoristu ispred sobe u hacijendama Hvala mu, nikad lakse skidanje prtljaga i transport do sobe! enterijer u klasicnom Andaluzijskom stilu, slike govore vise od reci... obzirom da smo pojacali tempo, stigli smo dosta ranije od ocekivanog u hotel tako da smo obilazak grada, predvidjen za sutra ujutru, obavili sada. Skinuli smo opremu i istusirali se i po prvi put u "civilu" seli na motore posto je grad na tri minuta... Zbog toga sto sam skinuo prtljag i tank torbu u kojoj jie bio foto aparat, u obilazak ovog divnog grada sam posao bez istog... Na srecu, Boris je imao svog idiota u dzepu pa imam uspomenu. Te fotke stavljam u sledecem postu. Posle obilaska grada nazad u hotel na veceru. Konobar koji nas je sluzio je bio PRVI konobar koji je progovarao po neku rec na engleskom, iako smo bili prethodno u hotelima sa 4 zvezdice, engleski niko nije govorio?! Inace prva tri dana nisam uspeo da dobijem kafu bez mleka sta god radio i kako god objasnjavao kao i kiselu vodu. Konacno sam naucio, SOLO KAFE i AQUA MINERALE CON GAS! Jeeee! Da se vratimo na sarmantnog konobara koji se maksimalno trudio da bude duhovit sto mu je u neku ruku i uspevalo. On je takodje znao i za Srbiju, posto ostali nemaju pojma uglavnom kapiraju Jugoslaviju i prva asocijacija im je Tito, ahh.. Kad sam mu rekao da sam iz Srbije kao iz topa je rekao Pedja Mijatovic, nisam bas neki zaludjenik u fudbal ali znam da je dao onaj slavni gol za Real Madrid a i bolja je asocijacija od Tita. Vecera kao i svaka do sada preobilna i preukusna, vino carobno... Po izlasku iz restorana pri odlasku na pocinak ugledah prelepu sliku koju sam morao da ovekovecim... hvatam sebe kako stalno ponavljam reci, prelepo, predivno, nestvarno, carobno... nemojte mi zameriti ali mi fale reci da objasnim i da vam priblizim tu lepotu koju sam tamo video i doziveo!

Hvala, znaci mi vasa podrska, jeste da prezivljavam jos jednom sve ovo ali je veoma mukotrpan posao odabir i upload videa i fotografija. Nije mi tesko kad vidim da neko ovo prati s paznjom i da izaziva pozitivne vibracije!

Dan treci Antequera - Arcos de la Frontera Antequera, jos jedan bajkoviti Andaluzijski gradic. Posle dorucka i pakovanja prtljaga krenuli smo u obilazak grada pa onda dalje ka krajnjem cilju tog dana gradicu Arcos de le Frontera. Parkirali smo se na malom trgu kod katedrale. pogled neverice, ima li kraja ovoj lepoti? bajkeri fotografi pogled na noviji deo grada u stvari na donji grad... malo osvezenja interesantni detalji, umetnicki takoreci odavde smo se uputili ka stenama El Torcala, cudnovate krecnjacke stene koje izgledaju kao da ih je neki umetnik poredjao, nastavak sledi...

Pri kraju su pripreme fotografija i videa za treci dan, sve sam neodlucniji koju sliku izbaciti i koje delove videa iseci jer su putevi i pejzazi sve lepsi i neverovatniji!

Evo i kratkog video izvestaja sa drugog dana. Jos uvek imam isti osmeh na licu kad se setim krivina kao sto je ova na 5:20 a bilo ih je onoliko! Malo smo se uvozali pa je sve to puno tecnije. Sto se tice zvuka vaze iste instrukcije kao na prvom klipu a sto se tice slike, samo HD i UZIVAJ! Pozdrav do sledeceg dana!

Slatko me nasmeja!

Red je da zavrsim ovaj dan. Presli smo oko 150 km, preedivnih puteva, trenutno uploadujem video koji ce biti 5 puta kraci nego video od prvog dana posto traje citavu vecnost! A dotle evo jedine fotografije sa puta tog dana, tj. sa pauze kad sam otkrio Monster Rehab, energetsko pice sa ukusom limunade od 0,5l, zvuci bezveze ali je prava osvazavajuca bomba na koju sam se navukao i pio na svakoj pumpi. Ah tocio sam gorivo iskljucivo na Repsol pumpama i pio Monster...