Hoću da promenim fabričke ručice za ove kineske. Imaju dve varijante kraće i duže. Mene sad interesuju vaša iskustva sa ovakvim ručicama, kako se montiraju tj da li se normalno zamene bez nekih poteškoća? Da li su bolje ove kraće ili duže? Ruka mi je normalne veličine, rukavice L ili XL zavisi od modela. Na slici izgledaju lepo. http://www.aliexpress.com/item/Short-Brake-Clutch-Levers-For-Suzuki-TL1000R-SV1000-HAYABUSA-GSXR1300-GSF-650-1200-1250-BANDIT-DL1000/32398309331.html?spm=2114.031010208.3.1.uoYQUf&ws_ab_test=201526_4,201527_4_3_2_1_5_4,201409_5

Svako u svojoj traci

Znači ja bi to satro, ajd da vidim da li Dragana ima volju da vergla ovo pa možda napravimo neku kombinaciju

Da li i ove godine idemo na BJB gulaš zajedno ili svako za svoj račun, ima li neko u planu da ide u subotu tamo - Srebrno jezero. Subota, 19 Septembar 2015

Dolazi zima a ja debo i dalje , znaš da ja i ti stalno nešto trgujemo . Koliko je stara sprava, od koliko kg prase može na nju? Stavi neku sliku da je pogleda drugar koji je toj priči.

Ovo su verovatno polovne gume sa narezanim šarama, cena sve govori. Ne vidim logiku da kupim novu gumu i da mi se neko igra po njoj. Na kraju takva guma se vozi na stazi koji će mi po gradu - da ulećem u krivinu sa 150 ???? Šta sa njom kad te uhvati kiša negde, mislim na original slik gumu ??? Ja mislim da je ovo varijanta da premostiš dok ne skupiš pare za nove gume ali ja bih preskočio takvu varijantu da sam ja u pitanju.

Ja sam brobao čak i na vizir motora i nosač retrovizora ali ima vibracija.

Samo opušteno, neka se slegne sve pa polako. Zaista mi je žao što se sve ovako završilo a ne onako kako je planirano od broja putnika pa na dalje. Pozdrav iz Zemuna i da se vratite bez problema svojim kućama.

Gledao sad preko ženinog FB, jbg nemam svoj, i vidim na slikama pred kraj samo dva motora, zar nije bilo u planu vas pet da krene ?

Dodaš još 100E i kupiš nove dobre gume i ne stavljaš glavu na panj. Ovo ne bih kupio nikad pa makar mi motor stajao u garaži dok ne sakupim pare za nove pa i lošije malo.

Evo da ubacim još par slika. Nervozan čeka mene da se nakanim i krenem Soba u Mostaru Kolege Česi koji su bili u isto vreme kad i mi. Čak smo se slučajno sreli na pivu u istom kafiću Smeštaj u Trebinju

1. Arakis & Goca 2. pedjbgd & Kaja 3. Marre 4. Sashac& Ana(izdrzacu) 5. marko4522 i Petrana 6. Bojan transalp 7. MICALXC & Maja 8. Caparin 9. Djomla + 1 10. BaneVuk58 11. Igor & Ivana 12. Zeka i Bilja 13. dejan-bandit 14. VladaSD & Vesna 15. ZEMZEM 16.

Dolazim kao i uvek iako sam na dijeti

Može ali mnogo naporno i sa mnogo jurcanja, ja sam planirao neke kombinacije i po meni minimun 2 noćenja za lepu vožnju.

Žao mi Željko što si prodao motor, mogli smo malo da se provozamo ali nije nikad kasno vozićemo se mi još tuda

Sa motorom prezadovoljan, nas dvoje + stvari nisam imao zamerke. Normalno malo sporija vožnja u krivinama nego kad sam sam jer smo teži a i krenuli smo da uživamo u vožnji i prirodi a ne da izgubimo glave. Zbog slikanja u toku vožnje, 90% slika prirodnih lepota je slikano u pokretu, smo negde malo usporavali. Vozilo se muški gde se moglo. Sve u svemu ja zadovoljan motorom. Uzbrdice savladasmo lagano. Ja sam duge deonice izvozao bez problema sa minimalnim umorom. Budili se ujutro rano kao u fabriku na posao da idemo :) .

Jeste, http://www.zlatiborka.rs/krcma_gaj.html

Hvala

Nastavak ove teme i kako se sve odvijalo na putu možete pogledati ovde http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/110512-zemunmostartrebinje/#entry1772030

Hteli mi da prespavamo na Žabljaku noć ili dve i obiđemo sve što je lepo za videti ali kad smo stigli u centar navukli se tamno sivi oblaci, vetar počeo lagano da duva a i konobar nam reče da su najavili kišu za popodne. Da smo ostali presedeli bi u sobi gledajući kroz prozor kako kiša pada. Nema veze neka ostane da se možda i mi provozamo tuda zajedno. Ja ću svakako ovu destinaciju ponoviti sledeće godine sam ili sa još nekim ko hoće ovde da se odvoza.

I moj glas za Filips

Panto hvala, pa išli smo preko Žabljaka samo nismo ostali da prenoćimo kao što je trebalo. Popili piće i gasss

Evo zarših ovaj putopis. Nadam se da će nekom koristiti ko planira prvi put da vozi ovim putevima. Utisci na kraju, pa šta reći. Predeli predivni, putevi dobri. Nismo imali baš ni jednu situaciju da nam je neko uleteo u traku. Priroda je toliko fenomenalna da te prosto motiviše da voziš i ne osećaš umor. Toliko ima predivnih mesta za vožnju motora, jezera, reka, planina na našim prostorima da se pitam da li ću ih ikad sve izvozati uživajući a ne projuriti kroz iste. Evo toliko od mene. Ako nešto treba pitajte. :moto3: SLIKA POLASKA 01.09.2015

DAN ČETVRTI - NA NAŠU ŽALOST I POSLEDNJI https://www.google.rs/maps/dir/Trebinje,+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BAa,+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%C5%A0avnik,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/%C5%BDabljak,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/Zlatibor/Zemun,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@43.7718372,18.4254807,8z/data=!3m1!4b1!4m32!4m31!1m5!1m1!1s0x134c692fcd572ba3:0x8b3402ed2a9e2b79!2m2!1d18.3502638!2d42.7081585!1m5!1m1!1s0x134d12365c90d441:0x658e6d00924dbaa2!2m2!1d19.0943627!2d42.9577803!1m5!1m1!1s0x134d3933f3d5704f:0xb01f40bfcbb85495!2m2!1d19.1226018!2d43.1555152!1m5!1m1!1s0x47582f8f84661877:0x43364460a56d557c!2m2!1d19.6917985!2d43.7144903!1m5!1m1!1s0x475a65a0f2186b45:0xa5a91f0b66ab974d!2m2!1d20.3555646!2d44.8532094!3e0?hl=sr Plan je bio da se prespava još tri noći negde do Zemuna, recimo Žabljak i Zlatibor u nekim kombinacijama. Međutim kako kiša ne haje za naše planove već tera po svome onda mi moramo da se uklapamo prema njoj. Ova kombinacija otpada jer po sajtovima za prognozu od sutra oko 11h počinje kiša na Zlatiboru. Ne bismo želeli da presedimo dan u sobi i gledamo kako pada kiša. Dogovor pada da vozimo do Žabljaka i na licu mesta vidimo situaciju sa vremenom. Ustajemo i odlazimo na doručak u Gostionu Natalija na pitu ispod sača. Dosta njih je nahvališe pa rešismo i mi tu da doručkujemo. Dan počinje sa smehom. Dolazi konobarica i kaže da ima domaća i espreso kafa. Dragana poručuje espreso a ja odustajem. Dolazi konobarica i donosi dve domaće kafe, mi se smejemo pa ona je uspela da omaši i porudžbinu i broj komada. Dolaze i pite, očekivao sam da budu tople al nema veze. Probam i shvatam da nisu onakve kakve sam očekivao da budu. Nisu loše po meni samo dobre i ništa više. Pozdravljamo se sa Trebinjem i vozimo uz Trebinjsko jezero i Trebišnjicu. Predeli prelepi, put prazan i samo naš za krivinarenje. Idemo najkraćim putem do Nikšića pa onda Šavnik i Žabljak. Granični prelaz Ilino brdo na malo jače od 1.000m n.v. Priroda prelepa i kako se penjemo pogled sve lepši i lepši. Miris borova nas opija. Prelazimo expresno granicu i gas ka Nikšiću. Put odličan ali vodimo računa o radarima. Zakačim se za nekog lokalca pa peglam malo brže za njim. Doduše kroz Bosnu i CG nisam video ni jedan radar a sve zajedno sam snimio 2-3 patrole koje regulišu i kontrolišu saobraćaj. Dok se približavamo Nikšiću sa desne strane se ukazuje veliko slano jezero. nismo uspeli da ga uslikamo jer smo snimali video zapis i dok se setismo već bilo kasno za neke lepe slike pa evo jedne slike sa neta. Odavde peglamo odličnim putem ka Šavniku. Pred Šavnikom nas sačekuje krivina na krivinu i to dosta lakat krivina. Milina za krivinarenje. Mislili smo da napravimo pauzu u Šavniku ako budemo umorni ali nismo bili i samo gas ka Žabljaku. Novi put ka Žabljaku - bajka. Kola maltene nigde, vreme idealno asfalt bruka. Ovde malo više dajemo po gasu da pročistimo pluća Suzani. Brzo stižemo na Žabljak i pravimo pauzu uz kaficu. Nismo još gladni i klopu ostavljamo za kasnije. Od plana da noćimo na Žabljaku ništa, navlače se crni oblaci a i konobar nam potvrđuje da se popodne očekuje kiša. Pogledasmo se i odluka je pala - vozimo do Zlatibora pa tamo pravimo plan šta i kako dalje. Dogovor pada i da tamo klopamo. Počinje da duva i neki vetrić. Dolazimo do kanjona Tare i mosta. Ovde smo bili dosta puta tako da je sve već viđeno ali kao i uvek stanemo da se divimo prirodi i kanjonu koji je najdublji u Evropi a drugi na svetu. Ovde imamo malu dilemu kojim putem do Zlatibora, odlučujemo se za levu jer preko Mojkovca znamo put a ovim preko Pljevalja nismo išli. Dakle levo sledeća stanica Zlatibor i KLOPAAAAAAA :jee: Posle ove slike nam puca baterija u aparatu, platili danak velikom broju video zapisa. Dolazimo do granice. Ispred nas 3 vozila, neću da ih obilazim taman malo da protegnem noge. Brzo prolazimo granicu i vozimo dobro poznatim putem ka Novoj Varoši. Svi znate kakav je put pre i posle NV. Gas po putu gde maltene i nema kola i očas posla smo kod brane. Meni kez ispod kacige jer znam kakav me put čeka do Zlatibora. Kažem ženi - ne štipaj me do Zlatibora sad ja malo da uživam. Zalegnem koliko mi tank torba dozvoljavai GASSSSS. Eh moje sreće. Pada odluka da ne idemo u centar već na naše staro mesto kad smo željni odmora i tišine. Idemo u Krčmu koja je udaljena par km kad se siđe sa glavnog puta. Parkiramo se i umorni ali zadovoljni skidamo opremu sa sebe i zauzimamo pozicije. Za početak domaća čorba od zelja a posle komplet lepinja sa pršutom, domaće kiselo mleko aaaaaaa posle ako ostane mesta za slatko. :) Na zlatiboru većamo šta i kako, gledamo vremensku prognozu i nije baš najpovoljnija po nas. Predviđaju kišu na Zlatiboru već sutra ujutro oko 11h. Znači od vožnje po Zlatiboru i okolini nema ništa. Pada odluka krećemo za Zemun Ibarskom pa ako bude gužve bežimo sa nje. Pogledamo na sat već je prošlo 17h. jasno mi je da nas hvata mrak bar jedan deo puta. Dogovorili smo se da u slučaju umora ili kiše stajemo u prvi motel i spavamo. Krećemo i gas. Ibarska pa skoro prazna. Vozimo malo brže i približavamo se Beogradu polako. Iz pravca gužva i kolone a mi samo gazimo. Kod Lazarevca već počinju da se prave grupice iza sporijih vozila ali obilazimo to lagano. Odlučujemo da idemo zaobilaznicom pa pored aerodroma na Zemun ali kad smo došli do Orlovače vidimo kako seva i to muški iz pravca Surčina. Odustajem od ove varijante i da vozim u oluju i gas ka gradu. Srećom nema gužve i lagano se dovlačimo do ade i pored sajma na gazelu. Stižemo kući, skidamo kofere i torbe. Suzanu ubacujem u garažu. Sedamo i stavlja se kafa a ono napolju počinje kiša. Uspeli smo da joj pobegnemo.

DAN TREĆI 03.09.2015 https://www.google.rs/maps/dir/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80,+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/Stolac,+Federacija+Bosne+i+Hercegovine,+Bosna+i+Hercegovina/42.7117125,18.3535325/@43.0014802,17.8659734,9.56z/data=!4m20!4m19!1m5!1m1!1s0x134b43a43b6340a9:0x14f32b2d4e37c5a!2m2!1d17.8127536!2d43.3422732!1m10!1m1!1s0x134b7c7eae380925:0x32d761aa795f67c1!2m2!1d17.9592754!2d43.0851515!3m4!1m2!1d18.3505519!2d42.710298!3s0x134c692380bf3237:0xca05f72ac23e9d!1m0!3e0?hl=sr Opet ustajemo ranije nego što bi trebalo. Lagano pakujemo stvari na motor i odlazimo na doručak. Pozdravljamo se sa vlasnicom smeštaja i napuštamo Mostar. Vozimo odličnim putem ka Trebinju, kola maltene i da nema. Uživamo u vožnji. Pre Trebinja, 30km, svraćamo u Mrkonjiće - rodno mesto Svetog Vasilija Ostroškog. U ovom selu se 28. decembra 1610. godine rodio sveti otac Vasilije Ostroški, krštenim imenom Stojan, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića. Ispod spomen-crkve i magistralnog puta nalazi se grob Anastasije Jovanović, svetiteljeve majke, otkriven čudesnim ukazanjem 1938. godine mještaninu Trifku Milutinoviću, kada je jednog februarskog ili martovskog jutra krenuo da orezuje lozu u svom vinogradu. Mrkonjićani, s koljena na koljeno, prepričavaju Trifkov susret sa nepoznatim starim kaluđerom, u pratnji dječaka, koji ga je najprije oslovio imenom, pa pozvao da zajedno krenu put seoske crkve i groblja. „’Idemo mi cestom’, pričao je Trifko, ‘ali, Bože me oprosti, njih dvojica kao da do zemlje ne diraju’. Kad su stigli pred crkvu, kaluđer odmjeri sedam koraka od desnog ugla crkve – tamo su se tada nalazila dva mala krstića, oba ukrašena ali bez natpisa – i reče tiho i polako: ‘Trifko, zapamti i kaži sveštenstvu i narodu, vi to ne znate i nije do vas što ne znate – ovdje je sahranjena majka Svetog Vasilija Ostroškog’. I Trifko, onako zbunjen, gledao je u te krstove, i dok se okrenuo – njih dvojica su nastali“ Nastavljamo dalje ka Trebinju. Brzo stižemo ali mali problem kako naći adresu smeštaja - niko ne zna ulicu a svi pitaju ko je vlasnik. Mi ne znamo jer smo rezervisali preko bukinga. Najsmešnija scena je kad nailaze tri pandura i mi ih pitamo za adresu a oni se gledaju i pitaju se međusobno da li znaju da bi mi jedan na kraju rekao mi smo na nekom seminaru - nismo iz Trebinja. Vidim ja da tu nema pomoći i palim navigaciju koja me dovodi bez problema. Ovog puta nije prošla parola - pitaj seljaka . Smeštaj nov, prostran, čist, bezbedan parking i velika terasa sa stolicama i ljuljaškom za sedenje. U frižideru pivo, paštete, džemovi, sardine,mleko i još neke sitnice koje su gratis - fino bogami. 5min. pešaka do centra. Cena 30E za nas dvoje po danu. Raspakujemo se, pod tuš i trk do centra. Cetar i stari grad nisu veliki tako da smo lagano sve obišli i islikali. Sedamo na motor i pravac manastir Tvrdoš koji se nalazi blizu Trebinja na oko 5-6km. Ovaj manastir je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice i podignut je na stenama mesta Tvrdoš. Manastir su osnovali car Konstantin i majka mu Jelena. Manastir je srušen i ostao zapušten. krajem 13 ili početkom 14veka postaje zadužbina srpskog kralja Milutina a temeljna obnova je urađena 1509god. 1694 godine u toku tursko-mletačkog rata Venecijanci su crkvu i ceo manastir digli u vazduh. Crkva je obnovljena tek 1928 a intenzivnu obnovu manastir doživljava tek od 1955 koja traje i do dan danas. Na povratku ka Trebinju ugledasmo i ovo. Setih se da sam skoro o ovome slušao na TV-u. Tajkun koji državi duguje ogroman porez sazidao je ovaj objekat, ja sam se zgrozio na šta ovo liči možda je nekom lepo meni nikako. Vraćamo se ponovo ka Trebinju i idemo da posetimo Hercegovačku Gračanicu. To je treća replika Gračanice sa Kosova. Nalazi se na brdu Crkvini u istočnom delu Trebinja. Ovde u crkvi Blagovještenja, Hercegovačkoj Gračanici, sahranjen je Jovan Dučić - najveći srpski pesnik i diplomata. Pogled koji se pruža na Trebinje, Trebišnjicu i njene mostove je neopisiv. Ovde pravimo dužu pauzu u obilasku crkve i uživamo u pogledu. Odlazimo u restoran vidikovac gde u miru i tišini provodimo neko vreme. Stomak mi javlja da je vreme za večeru pa se polako spuštamo ka apartmanu. Odlazimo u restoran Stari grad u starom gradu na klopu po preporuci. Cene malo manje nego u BGD ali klopa extra. Za svaku preporuku, osoblje ljubazno. U ovaj bajkerski kafić nismo stigli da svratimo jer je vest da se sprema kiša ranije nego što smo planirali poremetila naše planove o boravku u Trebinju. Šta se dešava - javlja mi drugar da se sprema kiša u BGD za vikend. Dolazimo uveče u apartman i ja se bacam na vremensku prognozu za Žabljak, Zlatibor i BGD u naredna 3 dana. Prognoze nam ne idu na ruku baš. Pada dogovor da krenemo posle doručka iz Trebinja a ne posle ručka kako je bilo planirano. Idemo kraćim putem preko Nikšića do Žabljaka i tamo na licu mesta snimimo situaciju. Ako je vreme OK spavamo na Žabljaku ako ne idemo dalje ka Zlatiboru. Sa ovim planom odlazimo na spavanje ali meni san neće na oči sve do 4.00 .