Ovo su verovatno polovne gume sa narezanim šarama, cena sve govori. Ne vidim logiku da kupim novu gumu i da mi se neko igra po njoj. Na kraju takva guma se vozi na stazi koji će mi po gradu - da ulećem u krivinu sa 150 ???? Šta sa njom kad te uhvati kiša negde, mislim na original slik gumu ??? Ja mislim da je ovo varijanta da premostiš dok ne skupiš pare za nove gume ali ja bih preskočio takvu varijantu da sam ja u pitanju.

Ja sam brobao čak i na vizir motora i nosač retrovizora ali ima vibracija.

Samo opušteno, neka se slegne sve pa polako. Zaista mi je žao što se sve ovako završilo a ne onako kako je planirano od broja putnika pa na dalje. Pozdrav iz Zemuna i da se vratite bez problema svojim kućama.

Gledao sad preko ženinog FB, jbg nemam svoj, i vidim na slikama pred kraj samo dva motora, zar nije bilo u planu vas pet da krene ?

Dodaš još 100E i kupiš nove dobre gume i ne stavljaš glavu na panj. Ovo ne bih kupio nikad pa makar mi motor stajao u garaži dok ne sakupim pare za nove pa i lošije malo.

Evo da ubacim još par slika. Nervozan čeka mene da se nakanim i krenem Soba u Mostaru Kolege Česi koji su bili u isto vreme kad i mi. Čak smo se slučajno sreli na pivu u istom kafiću Smeštaj u Trebinju

1. Arakis & Goca 2. pedjbgd & Kaja 3. Marre 4. Sashac& Ana(izdrzacu) 5. marko4522 i Petrana 6. Bojan transalp 7. MICALXC & Maja 8. Caparin 9. Djomla + 1 10. BaneVuk58 11. Igor & Ivana 12. Zeka i Bilja 13. dejan-bandit 14. VladaSD & Vesna 15. ZEMZEM 16.

Dolazim kao i uvek iako sam na dijeti

Može ali mnogo naporno i sa mnogo jurcanja, ja sam planirao neke kombinacije i po meni minimun 2 noćenja za lepu vožnju.

Žao mi Željko što si prodao motor, mogli smo malo da se provozamo ali nije nikad kasno vozićemo se mi još tuda

Sa motorom prezadovoljan, nas dvoje + stvari nisam imao zamerke. Normalno malo sporija vožnja u krivinama nego kad sam sam jer smo teži a i krenuli smo da uživamo u vožnji i prirodi a ne da izgubimo glave. Zbog slikanja u toku vožnje, 90% slika prirodnih lepota je slikano u pokretu, smo negde malo usporavali. Vozilo se muški gde se moglo. Sve u svemu ja zadovoljan motorom. Uzbrdice savladasmo lagano. Ja sam duge deonice izvozao bez problema sa minimalnim umorom. Budili se ujutro rano kao u fabriku na posao da idemo :) .

Jeste, http://www.zlatiborka.rs/krcma_gaj.html

Hvala

Nastavak ove teme i kako se sve odvijalo na putu možete pogledati ovde http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/110512-zemunmostartrebinje/#entry1772030

Hteli mi da prespavamo na Žabljaku noć ili dve i obiđemo sve što je lepo za videti ali kad smo stigli u centar navukli se tamno sivi oblaci, vetar počeo lagano da duva a i konobar nam reče da su najavili kišu za popodne. Da smo ostali presedeli bi u sobi gledajući kroz prozor kako kiša pada. Nema veze neka ostane da se možda i mi provozamo tuda zajedno. Ja ću svakako ovu destinaciju ponoviti sledeće godine sam ili sa još nekim ko hoće ovde da se odvoza.

I moj glas za Filips

Panto hvala, pa išli smo preko Žabljaka samo nismo ostali da prenoćimo kao što je trebalo. Popili piće i gasss

Evo zarših ovaj putopis. Nadam se da će nekom koristiti ko planira prvi put da vozi ovim putevima. Utisci na kraju, pa šta reći. Predeli predivni, putevi dobri. Nismo imali baš ni jednu situaciju da nam je neko uleteo u traku. Priroda je toliko fenomenalna da te prosto motiviše da voziš i ne osećaš umor. Toliko ima predivnih mesta za vožnju motora, jezera, reka, planina na našim prostorima da se pitam da li ću ih ikad sve izvozati uživajući a ne projuriti kroz iste. Evo toliko od mene. Ako nešto treba pitajte. :moto3: SLIKA POLASKA 01.09.2015

DAN ČETVRTI - NA NAŠU ŽALOST I POSLEDNJI https://www.google.rs/maps/dir/Trebinje,+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BAa,+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%C5%A0avnik,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/%C5%BDabljak,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/Zlatibor/Zemun,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@43.7718372,18.4254807,8z/data=!3m1!4b1!4m32!4m31!1m5!1m1!1s0x134c692fcd572ba3:0x8b3402ed2a9e2b79!2m2!1d18.3502638!2d42.7081585!1m5!1m1!1s0x134d12365c90d441:0x658e6d00924dbaa2!2m2!1d19.0943627!2d42.9577803!1m5!1m1!1s0x134d3933f3d5704f:0xb01f40bfcbb85495!2m2!1d19.1226018!2d43.1555152!1m5!1m1!1s0x47582f8f84661877:0x43364460a56d557c!2m2!1d19.6917985!2d43.7144903!1m5!1m1!1s0x475a65a0f2186b45:0xa5a91f0b66ab974d!2m2!1d20.3555646!2d44.8532094!3e0?hl=sr Plan je bio da se prespava još tri noći negde do Zemuna, recimo Žabljak i Zlatibor u nekim kombinacijama. Međutim kako kiša ne haje za naše planove već tera po svome onda mi moramo da se uklapamo prema njoj. Ova kombinacija otpada jer po sajtovima za prognozu od sutra oko 11h počinje kiša na Zlatiboru. Ne bismo želeli da presedimo dan u sobi i gledamo kako pada kiša. Dogovor pada da vozimo do Žabljaka i na licu mesta vidimo situaciju sa vremenom. Ustajemo i odlazimo na doručak u Gostionu Natalija na pitu ispod sača. Dosta njih je nahvališe pa rešismo i mi tu da doručkujemo. Dan počinje sa smehom. Dolazi konobarica i kaže da ima domaća i espreso kafa. Dragana poručuje espreso a ja odustajem. Dolazi konobarica i donosi dve domaće kafe, mi se smejemo pa ona je uspela da omaši i porudžbinu i broj komada. Dolaze i pite, očekivao sam da budu tople al nema veze. Probam i shvatam da nisu onakve kakve sam očekivao da budu. Nisu loše po meni samo dobre i ništa više. Pozdravljamo se sa Trebinjem i vozimo uz Trebinjsko jezero i Trebišnjicu. Predeli prelepi, put prazan i samo naš za krivinarenje. Idemo najkraćim putem do Nikšića pa onda Šavnik i Žabljak. Granični prelaz Ilino brdo na malo jače od 1.000m n.v. Priroda prelepa i kako se penjemo pogled sve lepši i lepši. Miris borova nas opija. Prelazimo expresno granicu i gas ka Nikšiću. Put odličan ali vodimo računa o radarima. Zakačim se za nekog lokalca pa peglam malo brže za njim. Doduše kroz Bosnu i CG nisam video ni jedan radar a sve zajedno sam snimio 2-3 patrole koje regulišu i kontrolišu saobraćaj. Dok se približavamo Nikšiću sa desne strane se ukazuje veliko slano jezero. nismo uspeli da ga uslikamo jer smo snimali video zapis i dok se setismo već bilo kasno za neke lepe slike pa evo jedne slike sa neta. Odavde peglamo odličnim putem ka Šavniku. Pred Šavnikom nas sačekuje krivina na krivinu i to dosta lakat krivina. Milina za krivinarenje. Mislili smo da napravimo pauzu u Šavniku ako budemo umorni ali nismo bili i samo gas ka Žabljaku. Novi put ka Žabljaku - bajka. Kola maltene nigde, vreme idealno asfalt bruka. Ovde malo više dajemo po gasu da pročistimo pluća Suzani. Brzo stižemo na Žabljak i pravimo pauzu uz kaficu. Nismo još gladni i klopu ostavljamo za kasnije. Od plana da noćimo na Žabljaku ništa, navlače se crni oblaci a i konobar nam potvrđuje da se popodne očekuje kiša. Pogledasmo se i odluka je pala - vozimo do Zlatibora pa tamo pravimo plan šta i kako dalje. Dogovor pada i da tamo klopamo. Počinje da duva i neki vetrić. Dolazimo do kanjona Tare i mosta. Ovde smo bili dosta puta tako da je sve već viđeno ali kao i uvek stanemo da se divimo prirodi i kanjonu koji je najdublji u Evropi a drugi na svetu. Ovde imamo malu dilemu kojim putem do Zlatibora, odlučujemo se za levu jer preko Mojkovca znamo put a ovim preko Pljevalja nismo išli. Dakle levo sledeća stanica Zlatibor i KLOPAAAAAAA :jee: Posle ove slike nam puca baterija u aparatu, platili danak velikom broju video zapisa. Dolazimo do granice. Ispred nas 3 vozila, neću da ih obilazim taman malo da protegnem noge. Brzo prolazimo granicu i vozimo dobro poznatim putem ka Novoj Varoši. Svi znate kakav je put pre i posle NV. Gas po putu gde maltene i nema kola i očas posla smo kod brane. Meni kez ispod kacige jer znam kakav me put čeka do Zlatibora. Kažem ženi - ne štipaj me do Zlatibora sad ja malo da uživam. Zalegnem koliko mi tank torba dozvoljavai GASSSSS. Eh moje sreće. Pada odluka da ne idemo u centar već na naše staro mesto kad smo željni odmora i tišine. Idemo u Krčmu koja je udaljena par km kad se siđe sa glavnog puta. Parkiramo se i umorni ali zadovoljni skidamo opremu sa sebe i zauzimamo pozicije. Za početak domaća čorba od zelja a posle komplet lepinja sa pršutom, domaće kiselo mleko aaaaaaa posle ako ostane mesta za slatko. :) Na zlatiboru većamo šta i kako, gledamo vremensku prognozu i nije baš najpovoljnija po nas. Predviđaju kišu na Zlatiboru već sutra ujutro oko 11h. Znači od vožnje po Zlatiboru i okolini nema ništa. Pada odluka krećemo za Zemun Ibarskom pa ako bude gužve bežimo sa nje. Pogledamo na sat već je prošlo 17h. jasno mi je da nas hvata mrak bar jedan deo puta. Dogovorili smo se da u slučaju umora ili kiše stajemo u prvi motel i spavamo. Krećemo i gas. Ibarska pa skoro prazna. Vozimo malo brže i približavamo se Beogradu polako. Iz pravca gužva i kolone a mi samo gazimo. Kod Lazarevca već počinju da se prave grupice iza sporijih vozila ali obilazimo to lagano. Odlučujemo da idemo zaobilaznicom pa pored aerodroma na Zemun ali kad smo došli do Orlovače vidimo kako seva i to muški iz pravca Surčina. Odustajem od ove varijante i da vozim u oluju i gas ka gradu. Srećom nema gužve i lagano se dovlačimo do ade i pored sajma na gazelu. Stižemo kući, skidamo kofere i torbe. Suzanu ubacujem u garažu. Sedamo i stavlja se kafa a ono napolju počinje kiša. Uspeli smo da joj pobegnemo.

DAN TREĆI 03.09.2015 https://www.google.rs/maps/dir/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80,+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/Stolac,+Federacija+Bosne+i+Hercegovine,+Bosna+i+Hercegovina/42.7117125,18.3535325/@43.0014802,17.8659734,9.56z/data=!4m20!4m19!1m5!1m1!1s0x134b43a43b6340a9:0x14f32b2d4e37c5a!2m2!1d17.8127536!2d43.3422732!1m10!1m1!1s0x134b7c7eae380925:0x32d761aa795f67c1!2m2!1d17.9592754!2d43.0851515!3m4!1m2!1d18.3505519!2d42.710298!3s0x134c692380bf3237:0xca05f72ac23e9d!1m0!3e0?hl=sr Opet ustajemo ranije nego što bi trebalo. Lagano pakujemo stvari na motor i odlazimo na doručak. Pozdravljamo se sa vlasnicom smeštaja i napuštamo Mostar. Vozimo odličnim putem ka Trebinju, kola maltene i da nema. Uživamo u vožnji. Pre Trebinja, 30km, svraćamo u Mrkonjiće - rodno mesto Svetog Vasilija Ostroškog. U ovom selu se 28. decembra 1610. godine rodio sveti otac Vasilije Ostroški, krštenim imenom Stojan, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića. Ispod spomen-crkve i magistralnog puta nalazi se grob Anastasije Jovanović, svetiteljeve majke, otkriven čudesnim ukazanjem 1938. godine mještaninu Trifku Milutinoviću, kada je jednog februarskog ili martovskog jutra krenuo da orezuje lozu u svom vinogradu. Mrkonjićani, s koljena na koljeno, prepričavaju Trifkov susret sa nepoznatim starim kaluđerom, u pratnji dječaka, koji ga je najprije oslovio imenom, pa pozvao da zajedno krenu put seoske crkve i groblja. „’Idemo mi cestom’, pričao je Trifko, ‘ali, Bože me oprosti, njih dvojica kao da do zemlje ne diraju’. Kad su stigli pred crkvu, kaluđer odmjeri sedam koraka od desnog ugla crkve – tamo su se tada nalazila dva mala krstića, oba ukrašena ali bez natpisa – i reče tiho i polako: ‘Trifko, zapamti i kaži sveštenstvu i narodu, vi to ne znate i nije do vas što ne znate – ovdje je sahranjena majka Svetog Vasilija Ostroškog’. I Trifko, onako zbunjen, gledao je u te krstove, i dok se okrenuo – njih dvojica su nastali“ Nastavljamo dalje ka Trebinju. Brzo stižemo ali mali problem kako naći adresu smeštaja - niko ne zna ulicu a svi pitaju ko je vlasnik. Mi ne znamo jer smo rezervisali preko bukinga. Najsmešnija scena je kad nailaze tri pandura i mi ih pitamo za adresu a oni se gledaju i pitaju se međusobno da li znaju da bi mi jedan na kraju rekao mi smo na nekom seminaru - nismo iz Trebinja. Vidim ja da tu nema pomoći i palim navigaciju koja me dovodi bez problema. Ovog puta nije prošla parola - pitaj seljaka . Smeštaj nov, prostran, čist, bezbedan parking i velika terasa sa stolicama i ljuljaškom za sedenje. U frižideru pivo, paštete, džemovi, sardine,mleko i još neke sitnice koje su gratis - fino bogami. 5min. pešaka do centra. Cena 30E za nas dvoje po danu. Raspakujemo se, pod tuš i trk do centra. Cetar i stari grad nisu veliki tako da smo lagano sve obišli i islikali. Sedamo na motor i pravac manastir Tvrdoš koji se nalazi blizu Trebinja na oko 5-6km. Ovaj manastir je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice i podignut je na stenama mesta Tvrdoš. Manastir su osnovali car Konstantin i majka mu Jelena. Manastir je srušen i ostao zapušten. krajem 13 ili početkom 14veka postaje zadužbina srpskog kralja Milutina a temeljna obnova je urađena 1509god. 1694 godine u toku tursko-mletačkog rata Venecijanci su crkvu i ceo manastir digli u vazduh. Crkva je obnovljena tek 1928 a intenzivnu obnovu manastir doživljava tek od 1955 koja traje i do dan danas. Na povratku ka Trebinju ugledasmo i ovo. Setih se da sam skoro o ovome slušao na TV-u. Tajkun koji državi duguje ogroman porez sazidao je ovaj objekat, ja sam se zgrozio na šta ovo liči možda je nekom lepo meni nikako. Vraćamo se ponovo ka Trebinju i idemo da posetimo Hercegovačku Gračanicu. To je treća replika Gračanice sa Kosova. Nalazi se na brdu Crkvini u istočnom delu Trebinja. Ovde u crkvi Blagovještenja, Hercegovačkoj Gračanici, sahranjen je Jovan Dučić - najveći srpski pesnik i diplomata. Pogled koji se pruža na Trebinje, Trebišnjicu i njene mostove je neopisiv. Ovde pravimo dužu pauzu u obilasku crkve i uživamo u pogledu. Odlazimo u restoran vidikovac gde u miru i tišini provodimo neko vreme. Stomak mi javlja da je vreme za večeru pa se polako spuštamo ka apartmanu. Odlazimo u restoran Stari grad u starom gradu na klopu po preporuci. Cene malo manje nego u BGD ali klopa extra. Za svaku preporuku, osoblje ljubazno. U ovaj bajkerski kafić nismo stigli da svratimo jer je vest da se sprema kiša ranije nego što smo planirali poremetila naše planove o boravku u Trebinju. Šta se dešava - javlja mi drugar da se sprema kiša u BGD za vikend. Dolazimo uveče u apartman i ja se bacam na vremensku prognozu za Žabljak, Zlatibor i BGD u naredna 3 dana. Prognoze nam ne idu na ruku baš. Pada dogovor da krenemo posle doručka iz Trebinja a ne posle ručka kako je bilo planirano. Idemo kraćim putem preko Nikšića do Žabljaka i tamo na licu mesta snimimo situaciju. Ako je vreme OK spavamo na Žabljaku ako ne idemo dalje ka Zlatiboru. Sa ovim planom odlazimo na spavanje ali meni san neće na oči sve do 4.00 .

DAN DRUGI 02.09.2015 https://www.google.rs/maps/dir/Mostar,+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5,+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B4+%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5/Blagaj,+Federacija+Bosne+i+Hercegovine,+Bosna+i+Hercegovina/Mostar,+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5,+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/@43.2275449,17.5910098,11z/data=!3m1!4b1!4m26!4m25!1m5!1m1!1s0x134b43a43b6340a9:0x14f32b2d4e37c5a!2m2!1d17.8127536!2d43.3422732!1m5!1m1!1s0x134b0dbd670750a9:0x199af0ca65d89a4c!2m2!1d17.608056!2d43.1575!1m5!1m1!1s0x134b679c07b08be9:0xc286db8364c630a2!2m2!1d17.8880075!2d43.2587403!1m5!1m1!1s0x134b43a43b6340a9:0x14f32b2d4e37c5a!2m2!1d17.8127536!2d43.3422732!3e0?hl=sr Mislio sam da će ustajanje biti kasnije ali prevarih se, onako umorni od puta ničim izazvani budimo se već pre 7.00 kao dva ludaka. odlazimo na doručak koji je bio dobar, presvlačimo se i laganica u turistički obilazak. Za danas planiramo još obilazak vodopada Kravice i poseta Blagaju gde je vrelo reke Bune. Ne žurimo nigde i koliko stignemo stigli smo. Takvi smo ne volimo frku i buku nego da uživamo - samo opušteno. Dosta nam je frke kod kuće - ovde smo da malo dopunimo baterije. Pa da krenemo lagano. Slikano u blizini našeg smeštaja. E ovde moram da ostavim malo duži komentar na ovu sliku, ovo je statua Emine iz čuvene pesme Alekse Šantića Nije lako pisati o Aleksi Šantiću, velikom romantičaru i vizionaru, pesniku i kreatoru duha mostarskog, velikom gubitniku u privatnom životu i čoveku sa neizmernom tugom. Pesnik je rođen u strogo patrijarhalnoj, bogatoj mostarskoj trgovačkoj porodici, u konzervativnoj društvenoj sredini, u kontroverznim vremenima s jakim stavovima koji se nikako ne krše te 1868. godine. Vrlo mlad pisao je, zaljubljivao se i momkovao. Pesnikova (mnogi bi rekli) najveća ljuba bila je Slavonka Anka Tomlinović, kćerka siromašnog fotografa došljaka, čiji status se nikako nije uklapao u ono što je Aleksova porodica smatrala prigodnim. Uprkos velike ljubavi Aleksa ipak ostavlja Anku pod pritiskom svoje porodice. Ovaj životni momenat pesnik je prezirao, krivio je sebe, gušio se iznutra i nazivao kukavicom. Nešto kasnije sudbina se opet poigrala sa Šantićem i vratila mu dug koji je naneo Anki. Naime upoznaje Zorku Šolinu, mladu i bogatu Mostarku, koja opet zbog interesa svoje porodice napušta pesnika. Legendarni mostarski pesnik Aleksa Šantić nije bio zaljubljen u Eminu Sefić, jer u vrijeme kada joj je posvetio stihove ona je imala tek jedanaest godina. Pjesma je napisana po narudžbi beogradskog lista a cilj joj je bio opisati Bošnjake u tom kraju. Aleksa se odlučio za ljubavnu pjesmu. Emina je postavljena na lijevoj obali Lučkog mosta u Mostaru, u staroj mahali Luka, nedaleko od mjesta gdje je živjela Mostarka Emina Sefić, koja je bila inspiracija Aleksi Šantiću za njegovu čuvenu pjesmu, prvi put objavljenu 1902. godine. Umro stari pjesnik, umrla Emina, ostala je pusta bašča od jasmina. Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće, pjesma o Emini nikad umrijet neće. Idemo dalje sa slikama. Toliko ima lepih slika da prosto ne znam koje bih postavio. Ovo će biti dosta. Posle ručka odlazimo malo do sobe da se istuširam opružim stare kosti. Sledeće je da sedamo na motor i gas vodopadi Kravice. Vodopad Kravice udaljen je 40 km od Mostara i nastao je na području gde se reka Trebižat deli, stvarajući veličanstveni vodopad visine od 30 metara. Nalazi se na samoj granici s Hrvatskom, u blizini hodočasničkog mjesta Međugorje. Slike ne mogu da dočaraju kako ovo izgleda u prirodi. Kao da sam se isključio iz ovoga sveta i otišao na neko drugo mesto. Priroda, huk vode, mir - nirvana. Sedeli smo i popili piće i nikako nam se nije odlazilo. Napravih grešku što nisam poneo šorc za kupanje da se rashladim u onoj lepoti. Odlazimo uz obećanje da se obavezno ovde moramo vratiti prvom prilikom i okupati. Ulaz se naplaćuje 2E po osobi. Ima dosta stranih turista koji dolaze na izlet ovde. Krećemo polako nazad ka Blagaju da obiđemo vrelo Bune i Tekiju. Uživamo u odličnim putevima ali ne preterujemo jer ne znam gde se krije radar koji doduše nisam sreo ni jednom, video samo jednu patrolu policije koja je stajala i zaustavljala radi kontrole. Kroz RS nisam video ni jednu patrolu sa radarom. Samo 12 km od Mostara nalazi se čuveno Vrelo rijeke Bune, najjači kraški izvor na teritoriju Evrope sa prosječnim godišnjim protokom vode od 43 m³ u sekundi. Izvor se nalazi ispod kamene litice visoke 200 m, a u blizini samog izvora je sagrađena i Derviška Tekija, koja sa okolnom prirodom čini jedinstvenu i neponovljivu cjelinu. Voda izvire iz pećine široke 15-estak metara, a francuski ronioci su istražili da je podzemni tok vrela Bune dug oko 200met. Voda je izuzetno hladna i čista i predstavlja stanište endemske vrste potočne pastrmke. Tekija na vrelu Bune u Blagaju predstavlja značajan spomenik kulture iz ranog turskog doba u Bosni i Hercegovini. To je mjesto gdje su, posebnim ritualom, derviši obavljali – i danas obavljaju – zikr (slavljenje Boga). Tekija u Blagaju pripadala je raznim derviškim redovima, najprije bektašijama, a zatim halvetijama i kaderijama. Danas je predvođena vekilom (zamjenikom šejha) nakšibendijskog reda. Tekija na vrelu Bune osnovana je ubrzo nakon pada Hercegovine pod tursku vlast 1446. godine, a najkasnije oko 1520. godine. U tom najranijem, turskom periodu bektašizam je važio kao vladajuća ideološka doktrina u turskim osvajačkim pohodima, posebno kod akindžijske vojske (lake udarne konjice) i jeničara (janjičara). Vraćanje autentičnog izgleda Tekiji - 2012god. Gomila restorančića uz vodu, sve u kamenu i drvetu ambijent prelep za odmor. Počinje da se smrkava tako da nismo imali vremena da se provozamo čamcem. Obišli smo sve laganica i islikali. Ovde takođe slike ne mogu da dočaraju kako sve ovo izgleda uživo. Priroda je majstor da napravi nešto ovako ali mi smo ti koji znamo to i da upropastimo. Ulazak u Tekiju se naplaćuje 2E kao i parking 2E. Polako sunce zalazi, zadovoljni jer smo sve obišli i vreme nas poslužilo vraćamo se u Mostar. Tuširanje, spremanje i odlazak na večeru do starog grada. Toliko za ovaj drugi dan.

Planirali ženče i ja da se negde odvozamo. Slovenija ili Rumunija ili Bosna. Odluka pala da ove godine odvozamo deo po Bosni i CG. Napokon uklopili slobodno vreme i vremenske prilike, bar nam se tako činilo. Krećemo u utorak 01.09 rano. DAN PRVI 01.09.2015 https://www.google.rs/maps/dir/Zemun,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/44.5411048,19.1841068/Fo%C4%8Da,+Republika+Srpska,+Bosna+i+Hercegovina/Gacko/Nevesinje/Mostar/@44.0735138,17.9929862,8z/data=!3m1!4b1!4m33!4m32!1m5!1m1!1s0x475a65a0f2186b45:0xa5a91f0b66ab974d!2m2!1d20.3555646!2d44.8532094!1m0!1m5!1m1!1s0x4758800107d0e343:0xd0e5086823992d13!2m2!1d18.7600963!2d43.3996332!1m5!1m1!1s0x134ce98e924a2e9d:0x7d5e9b332a4592a6!2m2!1d18.5360484!2d43.1672447!1m5!1m1!1s0x134ca1ea2f8edc77:0xc9abcbdc3acd8fd8!2m2!1d18.1123652!2d43.2574658!1m5!1m1!1s0x134b43a43b6340a9:0x14f32b2d4e37c5a!2m2!1d17.8127536!2d43.3422732!3e0?hl=sr Planirano vreme polaska bilo je oko 7.00 ali krećemo oko 7.45 - opušteno. Vozimo autoputem do Sremske Mitrovice - Bogatić - Loznica. Planirali smo da pređemo na prelazu Šepak pa Bosanskom stranom dalje ali ja se zapričao i prozujim prelaz. E sad neću da se okrećem makar sve krateri bili do malog Zvornika. Međutim bilo je dosta dobro samo jedno malo parče sa nekim rupicama. Na granici mi jedini - odlično, veseli carinici nam ulepšavaju dan. Prelazimo u Bosnu tj Republiku Srpsku i vozimo uz Drinu. Predeli fenomenalni, vreme extra a put jako dobar. Ne vozimo prebrzo zbog radara a i uživamo u vožnji. Prvu kratku pauzu pravimo oko 5km kilometara pre Han Pijeska. Voda na ovom izvoru je 6C a pećina je dugačka oko 300m. Nisam imao želju da je istražujem. Na predlog kolege svraćamo u ovu kafanicu. Plan je bio da tu ručamo ali nismo bili još gladni pa poručujemo kafu i sokove. Onako opijenog vazduhom, prirodom i dobrim krivinama ne primećujem da nam je konobar vratio kusur 4KM manje. To sam ukapirao u kafanici gde smo stali da ručamo jagu. Nalazi se posle Foče nekih 5-6 km sa desne strane kao u nekoj rupi. Klopa dobra, ambijent extra - debela ladovina u bašti a ispod žubori potok a jaga tek sišla sa ražnja.Nemam slika kafanice jer mi je pukla baterija i dadoh je konobaru na punjenje. Posle dobre klope krenusmo ka Tjentištu predivnim krajolikom. Krenuli da vidimo nacionalni park Sutjeska ali put u veoma lošem stanju - rupe, rizla krivine i posle par kilometara odustajemo i vraćamo se nazad na glavni put jer smo tanki sa vremenom i žurimo u Nevesinje da se vidimo sa kolegom Željkom - na forumu Mostarac. Razlog odustajanja je bio i to jer nam se činilo sve zapušteno i nisam hteo da se istruckam toliki put i razočaram kad stignem. Pala je odluka nazad a ovo neka sačeka neki drugi put kad prođemo ovim krajevima. Posle jage svaki izvor je moj gde ne mogu da se napijem ladne vode. Ne stajemo da obiđemo spomenik na Tjentištu - ne pešači nam se a i vreme curi. Predivni predeli ostaju za nama i uživamo u vožnji svakim km. Prolazimo pored veštačkog jezera Klinje što znači da je Gacko blizu Put fenomenalan i može da se da malo po gasu, nadam se da neću naleteti na radar ali nalećem na ovo Setim se upozorenja drugih kolega da pripazim na krave koje mogu da izlete na put. Prolazimo kroz novi tunel Čemerno dužine 2,1km i gas ka Gackom. Pravimo malu pauzu u centru da se javimo Željku i gas ka Nevesinju. Gacko centar Ovakvih prizora koliko hoćeš do Nevesinja A ovde sam hteo da umrem od smeha - krava opušteno nogu pred nogu prati punu liniju i izlazi iz krivine. Dolazimo u Nevesinje i sa Mostarcem odlazimo na piće, razgovor i da malo odmorimo pozadine. Sad je sve lakše Mostar je blizu, sedimo i pričamo sa Željkom i uživamo. Ne zadržavamo ga puno jer ima obaveze oko posla pa krećemo ka cilju današnje vožnje - MOSTAR krevet i kupatilo. Konobar koji nas je slikao nešto je zbrzao tako da imamo samo ovu sliku na našu žalost. U Mostar stižemo oko 19.30h, smeštaj nalazimo iz prve. Domaćini ljubazni, sve čisto i za svaku pohvalu. Dva noćenja sa doručkom smo platili 70E ili 140KM, cena je bila 150KM kad sam zvao ali dobismo ovu nižu cenu kad smo plaćali. Skidamo stvari sa motora i trk na tuširanje i idemo da vidimo Mostar noću. Umor je nestao i idemo peške nekih 5min do starog grada - mosta. Slika ima dosta ali postaviću samo one meni zanimljive jer ima dosta slika sa ovih lokacija pa da ne smaram. Nema mnogo turista tako da smo posle klope ranije krenuli na spavanje jer se sve zatvaralo već oko 22.30 - 23.00h. Eto dođe kraj i ovog prvog dana. Odlazimo na spavanje da se odmorimo za jutarnji obilazak starog grada i mosta. Prešli smo oko 470km po gugl mapi ali po satu na motoru prebacili smo 500km, ne sećam se tačno cifre ali znam da je bilo razlike.

Evo da se javimo, uspeli da preteknemo kišu i uleteli u kuću a Suzana u garažu 10min pre kiše. Sad odoh pod tuš. Put skratili za 2 dana i preskočili Žabljak i Zlatibor zbog vremenskih uslova i dobro smo uradili jer bi ta 2 dana presedeli u sobi i gledali sa prozora kako kiša pada

Motor samo prede i gazi krivine, evo nas sad u Trebinju.Slika i klipova ima koliko hoces. Morao sam u Mostaru da dokupim karticu 32GB, 32GB u telefonu skoro puno. Slike kad se vrnemo pozz za MAXI ekipu i ostale!!!!!

Ne mogu slike iz aparata da prebacim na tablet ovde, moram to da obavim kad se vratim.Danas pali Blagaj i vodopad Kravica. Sutra ujutro krecemo za Trebinje