Vlajko, potpuno si u pravu druže što se tiče oklopljivanja motora. Ali ne može da se stigne bre brate, žena, troje dece, svetska kriza .... HSMF, sad sam pogledao put koji si obeležio na prvoj strani. Kad si se spuštao sa Smrdana, pa skrenuo levo prema Divljani, odatle do skretanja opet levo gde si produžio trasu, upravo je to sad najgori deo puta gde voziš bukvalno kroz šumu i preko grana. Kakav je put bio ranije ne znam, ali sada je takav.

Konačno...... U životu nisam video ništa lepše ni moćnije. Ja sam seljačko dete i ne umem lepo da se izražavam, ali čovek pred ovim stvarno ostane bez teksta, prosto se oseća snaga i postojanost ove planine. Osećaš se nekako mali i bezvredan kad ovo vidiš. Ne umem da objasnim a verujem da ni vi nećete moći da steknete taj utisak na osnovu mojih slika. Zato obavezno ići ovuda ako planirate da posetite Suvu planinu. Po dve - tri cigare u tišini i lagano povratak nazad. Rešili da idemo prema selu Divljana kako nas je uputio starac. U početku put solidan, podloga bolja nego na putu kojim smo došli. Ubrzo - katastrofa. Ovim putem izgleda dugo niko nij prolazio. Okolna šuma se nadvila na oko metar visine tako da voziš kroz granje. Pored toga, na putu su grane debele kao ruka koje su ostale nakon seče šume, niko nije našao za shodno da kad poseče šumu, to i sakupi. Vučemo se sa motorima, žao mi mog Transalpa, a i težak je to motor pa je teško uzdržati ga. Jedno vreme moj klinac trči ispred nas i koliko toliko sklanja ono granje. Drveće šiba po glavi, grane se petljaju u žice, udaraju po plastikama, došlo mi da plačem ali nema nazad, nemoguće. Nakon nekih 7 ili 8 kilometara ovakvog puta izlazimo na čistiji puz, kamenit i nezgodan ali makar nema onog granja. Garmin pokazuje da smo blizu manastira i dobija se neka nova snaga. Ispred nas blato, bar dvadesetak metara. Točkovi upali celi ali vuče TA a vuče i drugarov SLR. Moj klinac umire od smeha, blatnjavi smo do grla. Konačno asfalt i divljanski manastir. Stali da se umijemo i napijemo vode i proverimo štetu. Motor mi je poprilično izgreban, kod prednjeg desnog migavca naprsla plastika, verovatno od udarca neke grane i migavac mi visi. Saniram štetu nekako i krećemo kući. Klincu izgleda prijalo sve ovo, izmorio se i osećam ga kako počinje da drema iza mene, glava mu pada i stisak popušta. U kanjonu Ljuberađe stanemo i umijemo se vodom koja izvire iz stene. Zaključak, prava enduro vožnja. Jesam malo oštetio motor ali mi nije žao, početnik sam a ovo je bila ozbiljna tura pa mi nekako drago. A i ovo oštećenje, već je sve zalepljeno i sređeno. Transalp spreman za put na Ostrozub za vikend.

Od Rakoša put motorima nadalje je nemoguć. Vraćamo se istim putem do gore pomenutih četinara i nastavljamo put dalje ka vrhu. Nailazimo na mesto zvano Tri lokve. Sad mi je žao što nisam slikao ali me mrzi da stalno uzimam aparat iz kofera. Mesto je prelepo, livada ispresecana šumskim putevima i okružena bukovom šumom. Na ovom mestu se nalazi i nekoliko baraka koje su koristili radnici u vreme dok je ova država bila normalna. Na istom mestu smo zatekli i desetak konja. U jednoj od baraka dva muškarca, dve žene i klinac od oko 13 godina sa ovcama i kravama. Kod njih se raspitujemo za put i krećemo dalje. Trebalo bi da imamo još par kilometara. Prolazimo pored nekih starih krečana i ogromnih vrtača. Put je sve gori i gori, kamenit. Desilo nam se i to da smo pogrešili put pa smo vozili 5-6 km u nekom pravcu bez veze pa smo izašli blizu vrha ali sa druge strane planine, zaplanjske, iznad sela Krčimir. Ovaj put sam prethodnog dana video iz podnožja planine. Posle sam saznao da je taj put u prekidu skoro kilometar i da nije moguće njime sići u Zaplanje. Bilo kako bilo, vraćamo se, oni ljudi nam opet objašnjavaju i konačno pronalazimo put ka vrhu Pasarelo. Stotinak metara ispod vrha, još jedan starac sa dvadesetak ovaca kulira u hladu borova dok njegova dva šarplaninca keze zube i njuše nas. Kaže deda - neće vam bre ništa, nego nisu navikli. Isti ovaj starac nas je uputio na drugi put u povratku. Kaže, bliže vam je ka manastiru i selu Divljana nego prema Bežištu, a i put je dobar, skoro prosečen. Rešimo da se vraćamo tim putem i nastavljamo ka vrhu. Nailazimo na kuću, farmu, valjda je dedina. Malo niže smo ostavili motore jer put već stvarno katastrofa. Iznad kuće livada, uspon i na vrhu livade dugačak zid od kamena za koji nisam siguran čemu služi, valjda da se ovce ne samoubiju. Iza ovog zida još jedna livada, nazire se vrh...

Ima dosta planinskih puteva koji se račvaju ali u principu onaj glavni put nije naročito teško pratiti. Meni je doduše dosta pomogao Garmin u Nokiji a i uz put možete sresti nekog pastira ili drvoseču pa se raspitati. Skoro deset kilometara ovakvog puta od Bežišta, Kad dođete do prvih četinara, odvajanje desno. Neugledni put po ugaženoj travi vodi na Rakoš česmu. Prostrana livada nad kojom se nadvija litica. Kažu, najpoznatija česma na Suvoj planini, po meni je treba obavezno posetiti. U blizini česme je izbetoniran bazen, pojilo za stoku. Pastir na koga smo naišli kaže da preko leta na ovoj livadi ima oko 400 grla stoke. Ne znam da li su ovi konji divlji, kažu da ih ima na Suvoj planini, ali su mnogo lepši nego što sam ja znao da ih uslikam. Nakon razgovora sa starcem, pravimo predah uz lagani doručak, moj sin zamišljeno gleda u budućnost i vraćamo se našim mazgama.

Evo da je vratimo na pravu stranu Pošto vidim da se okuplja društvo za odlazak na planinu, moram da kažem još koju. Nakon puta koji sam već opisao, odmah sutradan sam krenuo u osvajanje vrha Pasarelo, naravno po uputstvima Zodinija koja sam dobio u ovoj temi. Svim endurašima preporučujem da obavezno posete i ovu stranu Suve planine jer je ovo nešto najlepše što sam ikad video. Nedelja 7 sati izjutra, moj stariji klinac i ja krećemo našom mazgom do drugara, koji opet paše svoju mazgu, i svi zajedno preko Babušnice odlazimo prema Beloj Palanci do sela Bežište gde se odvajamo sa glavnog puta i krećemo uz planinu. Posle odvajanja, ima još samo stotinak metara asfalta a nakon toga kreće makadam, malo zemlja, malo kamenčine. Kod ovog krsta u Bežištu prestaje asfalt i on može da služi kao neka vrsta orijentira. Uspon ka vrhu je popriličan a put uglavnom loš. Ipak, vožnja kroz bukovu šumu ima svojih čari.

Drugi dan, nedelja ..... http://www.youtube.c...h?v=ISq5SU8acbw

Deo puta kroz Gabrov prolaz, put kojim se ređe ide. Nemam neko iskustvo, od skoro vozim motor, ali preporučujem svima da ne idu ovim putem osim pravim kros mašinama. Ova deonica je dugačka nešto više od 4 km, ostali deo je malo podnošljiviji makadam još par kilometara. Sledi malo bolji makadam, blizu asfalta i stara krečana. Konačno asfalt i provera motora. Crkva Svetog Nikole i Suva planina u pozadini. Sve u svemu, meni veoma zanimljiva destinacija, prelepa priroda, ljubazni meštani i hladna voda na vrelu. Definitivno ću ponoviti ovaj put, s tim što krećem ranije kako bih se po svežem jutru popeo pešice na Trem. I naravno, više nikad niz Gabrov prolaz

Put preko sela Duga Poljana i Ćelije, do planinarske kućice ispod samog Trema. Put je dug desetak kilometara, relativno loš asfalt i sasvim solidan makadam, nije problem proći ovuda.

Kod sela Ravna Dubrava i Krčimir. Kafana, vrelo i ribnjak u Donjem Dušniku.

Evo da završim priču, pa kad se budem snašao postaviću i slike. Pošto sam izmorio Zodinija telefonskim pozivima, u centru Dušnika, kod krsta, skrećemo desno i idemo preko sela, mislim Miljkovac, Duga Poljana i Ćelije i dalje prema mestu Poljana koje je ispod najvišeg vrha Suve Planine.Ovo je put kojim OBAVEZNO treba ići do ovog mesta. Kod Poljane srećemo drvoseče koji nam objašnjavaju da je ludilo pokušati uspon pešice (drugačije i nije moguće) na Trem na + 40, tako da smo od te namere odustali. Kratak predah u planinarskoj kućici, koja je bila zaključana, i povratak nazad. E sad, od ovog mesta do Donjeg Dušnika postoji kraći put a ne preko sela koje sam malo pre naveo. U vezi tog puta sam se opet konsultovao sa Zodinijem i sa drvosečama koje sam sreo i ljudi su mi pametno rekli da je bolje da ne idem tim putem. Tvrdoglava budala kao što sam ja je morala da proba. Žao mi je što ne mogu da postavim slike da bih vam makar malo dočarao lepotu tog puta kroz, valjda, Gabrov prolaz. Sam put je u početku nasipan krupnim šoderom a nakon toga, oštrim krupnim krečnjačkim kamenom. Pored toga, sama podloga je poprilično stenovita. Iz tog razloga je moja gospođa morala da pešači a ja sam mog ljubimca polako spuštao, što me nije sprečilo da jednom padnem, srećom bez posledica. Zato sam i napisao OBAVEZNO ići onim putem. Uz svu muku, ipak je predeo prelep i vredi ga videti. Posle nekoliko preznojavanja, konačno asfalt. Odmor u kafanici Zaplanjski odmor i povratak kući. U povratku stajanje kod crkve Svetog Nikole u ne sećam se kom selu, kod nekog arheološkog nalazišta Kale. Crkvica mala, stara i na žalost, urasla u travu. To je priča bez slika od subote. Sutradan poseta drugoj strani planine, penjanje motorom na vrh Pasarelo i fantastičan pogled. O tome malo kasnije kad ukapiram ovo sa slikama

Ne znam zašto ne mogu da izbacim fotografije ???

Evo i mene. Izvinjavam se što kasnim ali zbog obaveza, jbg... Pre svega hvala Zodiniju što je svaki put ka planini objasnio vrlo precizno u ovoj temi i što je imao strpljenja za mene u subotu jer sam ga smorio uz put sa jedno 20 telefonskih poziva. Utisak ukratko - planina je prelepa i treba je obavezno videti. Prvi dan u subotu, supruga i ja krećemo poprilično kasno, oko 11.30, iz Vlasotinca preko sela Svođe i Zavidince ulazimo u Zaplanje. Predeo prelep ali ja na žalost nemam mnogo strpljenja za svoju suprugu koja me zaustavlja svakih 100 m da bi nešto fotografisala tako da i nema puno slika. Predeo kod sela Ravna Dubrava i Krčimir Nastavljamo put i dolazimo u Donji Dušnik gde pijemo kaficu u kafanici u kojoj je stalo vreme Obilaskom ovog mesta posmatramo čuvene mnogobrojne vodenice, vrelo i ribnjak.

Zodini, hvala puno na iscrpnom odgovoru, stvarno si slikovito objasnio. Mogli bi u subotu ili nedelju da se vidimo kod tebe u Dušniku. Samo molim te objasni da li je moguće motorom, znači TA, onom srednjom trasom od tebe preko Poljane izaći na Devojački grob, odnosno između Trema i Sokolovog kamena. Imaš pp.

Nemoj da pretiš brate

E pa ovo nije putopis nego pitanje. Dakle, da li neko zna kojim putem se može motorom na Suvu planinu, koji su to putevi, kako do vrha, postoji li neki put sa južne strane prema vrhu, koja je najbolja marš ruta, šta treba videti, mogućnosti za prenoćište i slično. Sve u vezi ove prelepe planine je dobrodošlo. Hvala unapred.

Stručnjaci, jedno pitanje. Primetio sam da mi u toku vožnje, kad sklonim ruke sa kormana motor vuče i pada na desnu stranu. Da li to mora da znači da je problem do prednjih vila, i ako jeste kako da to rešim? Inače, pre par meseci sam menjao gume, a pre toga, obzirom da sam nov, nisam ni sklanjao ruke sa kormana tako da ne znam kako se motor ponašao. Svako savet i sugestija dobrodošli.

Pre neki dan mi je, na makadamu preko Besne kobile, prestao da radi kilometar sat koji sam pre par stotina kilometara popravio. Onako razočaran, danas rasturim pinjon i vidim da je puž kompletno pukao sa jedne strane od vrha do dna. Pored toga se odvalio i jedan onaj zub, a ima ih dva, sa ovog puža i taj zub sam pronašao u pinjonu. Žao mi je što nisam ništa slikao malopre ali najbitniji je srećan kraj. Sa takvim pužem iz dva dela, odem do drugara sa namerom da se požalim uz čašicu opuštajućeg nektara od šljiva Dečko uz rakijicu uzme super lepak i spoji ova dva dela. Onda uzme bakarnu cev prečnika 30 mm, koja se koristi za razvođenje parnog grejanja, (puž je istog prečnika) zagreje pomenutu cev i užu stranu puža, gornju, gurne u cev, tako da je bakar sada do onih kosih zareza na dnu puža. Višak plastike nastao topljenjem skine brusilicom. Istom brusilicom iseče ostatak cevi i napravi ona dva zuba na vrhu, tako da su istih dimenzija kao kod originalnog plastičnog puža. Takvu skalameriju ja ubacim u pinjon, namontiram i probam motor. Juuuuhhhuuuuuuu

Video sam vas u utorak ispred bazena, kompletno opremljene. Primetio sam na V-Stromu nalepnicu bjbikers i baš sam se zapitao ko je. Svaka vam čast, ćale ti je "tatko"

Odlična vožnja. Evo slike vaše planine sa jednog drugog vrha, Vrtop oko 1700 m nadmorske visine. Najviši vrh na sredini slike u daljini je planina Ruj, desno se vidi granični prelaz Strezimirovci i Znepolje u Bugarskoj. Inače pogled sa Vrtopa je fantastičan, sa jedne strane se vidi ovo sa slike a kad se okrenete desno vidite Vlasinsko jezero kao na dlanu.

Moto kros trka na stazi blizu Bojnika, danas.

Hellena, ja sam upravo to ulje sipao pre desetak dana rukovodeći se istim razlogom. Ne znam koje je ulje bilo u motoru jer sam ga jesenas kupio ali je nakon zamene menjač, čini mi se, počeo mnogo bolje da radi. Ne čuje se ono čangrljanje kad ubacuješ u prvu, bar je tako bilo kod mene, i uopšte mnogo mekše upada u brzine. E sad, pošto sam ja nov "bajker", nemam neko iskustvo pa samo kažem ono što sam za sada primetio kao razliku.

hvala druže, mnogo jednostavnije nego ovo moje

Aj sad lagano objasnite ljudima, verovatno ih nema mnogo, koji ne znaju šta je kliring . Ja znam sledeće: "Pod kliringom, tj. neto obračunom, podrazumeva se prijem pojedinačnih naloga za plaćanje, ili grupa naloga za plaćanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinačnih naloga, radi obračuna multilateralnih neto iznosa na obračunskim računima. Nakon toga, za svakog učesnika u kliringu utvrđuje se neto pozicija, čije se poravnanje vrši preko njegovog žiro-računa." Siguran sam da niste mislili na to pa molim nekoga da mi malo otvori oči . Hvala unapred

Kolko para ova od TDM-a, može PP?

Potrebna mi je prednja viljuška, kompletna sa kormanom, od motora tipa Transalp, Afrika ili nešto slično. Komšija pravi neki tricikl pa mu treba original zbog kasnijeg atesta. Bilo bi dobro ako može i kopija saobraćajne uz ovo.