Hvala Vam ljudi na toplim recima, planirao sam da izmedju 24-30 Avgusta.... u tom periodu je poginuo, opet obidjem to mesto....ponesem svecu, flasicu rakije....ikonicu, ako neko bude tu u blizini, dobrodosao je

U hladovini sume stajemo..... stari Jovo mi pokazuje drvo....ja izlazim ali nekako nista ne kapiram...oni i dalje na traktoru.... Kazu tu je..... ispod tog cera sa te strane..... Zagledam se u koru a tamo stvarno....krst....urezan te 1941....stopio se sa korom.... Pa ja upravo stojim iznad mesta gde je pokopan...... Starine se trude da raskrce malo siblje.... a ja samo cucim tu... polusvestan da smo ga nasli posle 70 godina.... Gledam taj siprag i mislim sta je 70 god. mislim dali je pravedno casno izgubiti glavu i onda otici u zaborav....razmisljam da 70 godina i nije neki period...osim za nas smrtnike.... Razmisljam o tome, dali me moze videti....spoznati da ipak nije zaboravljen.... Razmisljam o njegovim poslednjim trenutcima...ranjenoj i poginuloj bolnicarki..... da li su tu postojale neke simpatije ili cak nesto vise.... dali je doziveo slatke muke ljubavi i dali je mozda bas zbog njih ostao ispod ovog drveta... Dali je okusio slast zenskih usana....dali ga je slast tih usana zadrzala ovde.... ili... mozda nije doziveo nista od toga.... mozda ga je samo mladalacka groznica i zudnja bez spoznaje telesnog zadovoljstva oterala u herojsku smrt.... Kako god bilo...slava mu....ponosan sam na njega.... Razmisljam dali bih ja imao hrabrosti da otkacim bombe i cekam da dodju do mene da zajedno odemo ili bih se predao i molio za zivot....neznam... ali mu podsvesno i zavidim...kada se vrata zatvaraju treba otici casno.... ....svestan sam da sam uzeo previse vremena ovim dobrim ljudima....polazimo nazad...istim putem....sada mi izgleda drugacije....poznato, kao da sam ga nekada davno i sam prelazio.... Ubrzo smo u poznatom dvoristu..... Htedoh da odem do prodavnice da kupim nesto da popijemo....nedozvoljavaju...u kuci ima svega...nude mi da jedem...ljubazno odbijam....uzimam ono pivce, sada mu je vreme.... Ostajem jos neko vreme sa njima u dvoristu...uz obecanje da cemo se opet videti...naravno zahvalan sam im neizmerno.... Sedam na motor a oni me ispratise ispred kuce.... Put iz sela vodi uzbrdo.....jednog momenta cini mi se da me neko doziva....stajem, mislio sam da je neko od njih....nista....nastavljam desno a glas se opet javlja....stajem kod raskrsnice gde se skrece za Manastir Djipsu...gledam nazad i imam utisak kao da me neko doziva....i prekoreva zasto ides, tako brzo....hoces li doci ...opet....kada... Cini mi se da mi se u glavi mesa jos puno i puno glasova i jauka....koji dozivaju da i njih neko nadje....tu su cekaju...vreme odavno vise nista neznaci..... Skrecem desno u Manastir.... uzimam i palim svecu sa Stevu i za sve one zaboravljene i nezaboravljene koji tu izgubise zivote, bez obzira na kojoj su strani bili...odavno oni nisu vise neprijatelji vec mucenici koji pogubise glave u suludim vremenima....

Vracam se prema prodavnici, cizme i pantalone su ogroman teret.... vrucina jos veci, za pravo cudo tada sam jos cvrsce resio da ne odustanem...ako to sada uradim verovatno nikada vise necu.... ....moj sin i onako nezna nista o Stevi, mozda se i on zainteresuje......... ako procita ovo jednoga dana... ....mlad je i u godinama kada se misli na druge stvari...ja eto dodjoh do tog stadijuma gde te koreni i pretci veoma privlace... ....tako je valda kada prodje mladost.... Opet sam ispred prodavnice....razmisljam da uzmem hladno pivo ali odustajem...treba mi bistra glava....dobar je i sok... Merkam tako retke prolaznike, zastanu, lepo popricaju ali sve se svodi na isto..... Dok....... u jednom momentu nedodje traktorcic Ferguson sa nekim priborom pozadi.... ... vec mi dosadilo da zaustavljam ljude i razmisljam se hocu necu, kad on stade kod prodavnice....kakva sreca... Pitam i njega isto i cekam odgovor kao i od svih ostalih.... medjutim starina rece.... "Ja sam jos kao mali cuvao crne svinje kojih vise nema sa starijima po celom ovom potezu....tada je jos uvek bilo puno miniranih mesta...do skoro se cistilo...a nebi me cudilo da ih jos ima po sumama.... da kaze mnogo je mladih ljudi tu poginulo, sto im se imena nezna ...mnogo je grobova zaboravljeno....obelezja zarasla u travu...." Pitam ga za Stevu Acimovica...kaze"neznam....ko ce popamtiti a i godine su tu"... ispricam mu sta sam slusao kao mali a on zivnu.... "neznam kaze kako se taj momcic zvao ali zna gde se desilo i gde je sahranjen" ...upamtio po pricama starijih kako se razneo minoim.... ja zanemeo...kaze... "puno puta sam se odmarao ispod tog zasecenog cera, na drvetu ima urezan krst koji je do sada vec srastao sa korom:..... prica se podudara... nisam uzalud dolazio.... Pitam ga kako da nadjem taj grob.... ....molim ga da mi pokaze...platicu... .... nije njemu do para, krenuo je da zavrsi svoje paorske obaveze...zemlja trazi slugu ne trpi gospodara pa tako i on mora da joj se povinuje.... Ima li sta gore....gledam kako traktor odlazi....znam da sam na pravom mestu.... da,... rece mi usput da, sam, nikada necu naci... tu je nekada isao put koji je zarastao...grob je u sumi....uzalud da pokusavam .... Sta sada da radim.... racunam ima jos starih ljudi...naci cu nekoga....uporan sam... pitam za najstarijeg u selu....kazu, malo nize niz ulicu....Grujica Nesic preko 80 god.... Spustam se opet peske do te kuce.... udjem u lepo uredjeno seosko dvoriste....tu mu je supruga, jako prijatna zena...kazem joj razlog moje posete i moje muke....ona kao i ostali nezna za to, ... ali zove deda Grujicu...deda u dobroj kondiciji bistre glave.... zna dosta, cuo je za dogadjaj koji ja opisujem ali nezna gde se to desilo.... objasnjavam da mi je covek na traktoru to ispricao....pita" kako se zove"....ja neznam, .... ali trk do prodavnice, dobijam informaciju i kazem Grujici da je to bio Jovan Nesic... Deda kaze " pa to mi je brat"....zamisli se a babi nebi tesko ode do njih kuci.....vraca se ubrzo i zove nas.... kaze ajde, odvesce te Jova gde treba... sa nama polazi i Grujica... ja razoruzan njihovom srdasnocu i predusretljivoscu, krenuh za njima... Ulazimo kod Jovana u dvoriste a njemu neprijatno...pravda se da ima puno posla...da radi sam...da je omatorio ali eto ostavice sve to i povesti me do tog cera.... kaze mi da doteram motor u dvoriste u ladovinu.... Nude mi pice...ispijam tri case zove sa ledenom vodom na eks....tek sada osecam koliko sam zedan,,,,, Jova ubacuje mene i deda Grujicu u stocnu prikolicu i po brdovitom i blatnjavom terenu ka izlasku iz sela.... Put dzombast...krivuda kroz atar prema sumi.... ovuda je tesko i peske a kamoli sa mojim motorom...za enduro....idealno... Vidim sada da bih samo uzalud pokusavao da nadjem nesto sam ovde.....

Dan je prilicno vreo.....posto uglavnom vozim polako i cesto stajem pocinjem da se topim....nije mi preterano naporno, osecam se nekako cudno, neznam kako bih to nazvao...kao na nekom svetom zadatku u filmovima a misli su mi neverovatno pomesane i zbrkane.... Prolazim kroz te krajeve, poznata mesta iz mojih decijih secanja.... nekada su se tu krili i ratovali moj deda i ostali a posle rata moj otac je cesto imao navike da sa drugarima obilazi Carde po Fruskoj Gori i lumpuje..... ....u mozgu mi odzvanjaju majcine reci prekora, njemu.... "opet ste bili u Binguli...ili...Erdeviku...ili....", tada sam mu i ja zamerao... ali sada mu vise nista ne zameram....Cardi nema vise.... cak sam i pitao po selima....kazu: "odavno je to bilo...." a ja bi h tako rado cuo zvuke cigana i tamburice iz neke kafane...popio rakijicu i narucio jednu pesmu za sve..... "SIROK DUNAV RAVAN SREM....." Posle mi se vracaju misli na Stevu, trenutak svetlosti u vecitoj tami....ili...... razmisljam kako bi izgledala nasa loza da skoro svi nisu izginuli....eto moj otac je prvi koji je umro prirodnom smrcu posle mnogo, mnogo godina...... Da je Steva ostao ziv.... kako bi ziveo.... dali bi imao dece..... dali bi bio miran paor ili lola i bekrija......kao "neki".... U svemu tome nailazim na tablu tj. raskrsnicu: Skrecem levo i polako pocinje da me trese neizvesnost....sta ce biti.... Put se polako spusta ka usamljenom selu koje se nalazi na samoj granici sa Hrvatskom....malo zavuceno izmedju obronaka Fruske Gore..... zastajem na ulazu, pravo je crkva, ..... odoh tamo, verovatno cu tu vise saznati..... Medjutim ...nista....crkva zatvorena, mladji covek mi rece da svestenik dolazi iz Nestina da drzi sluzbu..... tu necu nista saznati.... Pored je prodavnica, mlada prodavacica a i par mladjanih momaka samo odmahuju glavom....neznaju nista a i vise im se svidja da pitaju o motoru i Beogradu.... Zega je velika...na ulici nikoga....jooj.....zar ce samo tako bezuspesno sve to proci..... Posle nekog vremena Audi NS registracije....staje kod prodavnice...ljubazan sredovecan covek pokusava da mi izadje u susret.... kaze ima groblje.... nize izvan sela sa spomenikom....kaze mnogo je grobova i obelezenih i neobelezenih u okolini.... za obelezene uglavnom zna ali nije nikada procitao ili cuo za nekog Acimovica.... Odlazim peske do groblja, motorom se nemoze...oprema i kaciga ispred prodavnice... i aparat nazalost... groblje malo...lepo uredjeno...ispod Cempresa spomenik poginulima ali nigde poznatog imena.... Odstojim tu malo i razmisljam ...dali sam ga mozda vec nasao medju mnogobrojnim natpisima....."nepoznatom borcu"..... Vise mi nije ni vruce, gledam okolna brda i pokusavam da se vratim u proslost.... ti predeli su zadnje sto je gledao...dali je to negde blizu gde se nalazim...ili...mozda....neznam.....

Hvala na podrsci, mnogo mi znaci... Nego ja sam jos uvek na putu ...trenutno u C.Gori..... bice ovde jos pisanja....

Vracam se nazad prema Vrdniku, skrecem levo malo ispred i uskoro sam ispred manastira Jazak: Iako je sagraden u relativno novije doba, istorijat manastira Jazak je znatno stariji. Najmladji od svih fruškogorskih manastira, gradjen od 1736. do 1758. godine ktitorstvom bogatih građana Novog Sada, Baje, Osijeka, Šida i Šašinaca, mešajuci staru srpsku arhitekturu sa baroknim i, što je posebno osobeno, islamskim uticajima, predstavlja verovatno najlepši arhitektonski spomenik na Fruškoj gori. Na udaljenosti od oko jedan kilometar severno od manastira nalaze se ostaci prvobitnog manastira istoga imena koji se od gradnje nove crkve naziva Stari Jazak a bio je posvećen Vavedenju Bogorodice, podignut verovatno krajem XV veka. Prvi put u pisanim izvorima (bar onima koji su sačuvani) spominje se 1522. godine. Legenda ga vezuje za despota Jovana Brankovica (1499-1502). Blizu Manastira nalazi se i Izvor "Jazak".... I treci Manastir u malom krugu je Vrdnik, poznat i kao Nova Ravanica.... Crkva manastira Vrdnika (Ravanice) posvećena je prazniku Vaznesenja Hristovog (40. dan posle Uskrsa), a manastirska slava je na Vidovdan (15/28. jun). Manastir je izgrađen na južnim obroncima Fruške gore i jedini je u okviru naselja. Jedan je od najznačajnijih, a bio je i najbogatiji (1905. je posedovao 1.696 jutara zemlje). Sad ga čine crkva, tri krila konaka i ogradni zid s istočne strane, gde je i ulaz u portu Ravanički monasi naselili su manastir Vrdnik 1697, donevši i mošti kneza Lazara i ravaničku riznicu. Od tada manastir Vrdnik nazivaju Ravanica. Po dolasku, monasi su zatekli napušten i razoren manastir. Na tom mestu toliko je bujala šuma da je i nad svodovima oštećene crkve naraslo drveće. Ipak, za kratko vreme su obnovili zarušenu crkvu, koja je bila posvećena sv. Jovanu Preteči, i uspostavili novo posvećenje - Vaznesenje Hristovo - jer su u ovu crkvu položili mošti i tako je povezali sa Lazarevom Ravanicom u Srbiji (verovatno otuda legenda da je Vrdnik zadužbina kneza Lazara). Ikonostas za ovu crkvu radio je 1743. zograf Stanoje Popović, ktitorstvom ravaničkog igumana Stefana Zoranovića. Duhovno naoruzan krecem vencem Fruske Gore, spustam se cak i do Beocina pa levo pored Dunava prema Iloku..... Nalazim puno spomenika iz rata, ogroman broj njih je posvecen "nepoznatom borcu"....spomen groblja.......tuga..... Mestani pricaju da je puno golobradih momaka izgubilo zivote po Fruskoj Gori.... godinama su ljudi posle rata hodali ovim putevima u potrazi za svojim najmilijima koji su tu negde stradali.... a najveci broj za vreme drugog svetskog rata.... Suocen sa takvom situacijom na terenu pomalo sam gubio nadu ali sam se potajno nadao da cu nesto saznati u selu Vizic koje mi je ostalo uklesano u mozgu jos od decackih dana.....

Ubrzo dolazim u blizinu Vrdnika.... u okolini su tri Manastira, odlucujem da ih posetim...mozda ce pomoci..... Prvo vozim prema Maloj Remeti..... put je los ima i makadama ali to je zadnje sto ce me spreciti da stignem gde sam naumio..... Manastir se renovira prosetao sam malo konakom dok je Nindza skupljao snagu u Manastirskoj hladovini...... Red je da napisemo nesto i o Manastiru: Manastir Mala Remeta Pouzdanih podataka o vremenu osnivanja manastira nema, i kao i kod drugih manastira, istorijat manastira Mala Remeta je mešavina istine i legende. Pouzdani tragovi o manastiru idu tek od turskog vremena. Turci ga u svojim knjigama pominju 1546. godine pod imenom Remetica, turski defteri jasno ga razdvajaju od Šišatovca i Velike Remete tek od 1697, i to na osnovu dozvole srpskog patrijarha Arsenija III Čarnojevića, koji šalje prebegle monahe iz manastira na Drini da ovaj manastir obnove kao metoh beočinskog manastira. Tokom 1588. godine u turskom popisu se navodi manastirsko imanje i čini se da ono nije bilo malo. Od tada se Mala Remeta vodi kao metoh Beočinskog manastira. Iz toga vremena potiče i manastirski pečat. Kakve su prirode bili građevinski radovi koje monasi obavili teško je reći, ali verovatno ne posebno veliki jer se tek od 1739. godine počinje graditi crkva uz pomoć Stanka Milinkovića iz sela Šuljma kao ktitora. Crkvu su gradili više od 20 godina majstori Teodor Kosta i Nikola Krapić, Cincari iz grčkog grada Lange. Tačno 11. februara 1738. oni su, zajedno sa bratstvom manastira, sklopili ugovor kojim je pogođeno da graditelji sazidaju crkvu „što lepše umeju i znaju, za 145 dukata, brašna koliko im bude potrebno za vreme rada, za oko 40 oka soli, 20 akova vina i tri akova rakije, četiri braza (ovaca ipi svinja) i 140 oka pasulja ili graha". Da je i tada Mala Remeta bila metoh manastira Beočin vidi se iz ovog ugovora sa zidarima gde je navedeno da se nova crkva nalazi na "gruntu manastira Beočina, zvano Remetsko". Manastir je u to vreme veoma siromašan pa se tako u vizitaciji iz 1753. godine navodi da ima samo 6 prnjavoraca, kačaru od drvenih stubova prekrivenu šašom, ambar od dasaka pokriven trskom, itd. Crkva je sazidana od kamena i cigle, ali dugo vremena nije ni okrečena, a ni osvećena. Verovatno zbog nedostatka sredstava jer je manastir veoma siromašan. To je bio i 1753. godine kada je od imanja imao samo jednu baštu, zatim "2 vinograda u njima 17 motika; šliva drva oko monastira oko 600; jedna livada na gradini v nej 30 kosa, druga bliz monastira 12 kosa, tretja u Zečaju 2 kose, četvrta u Grabivcu 3 kose; jedan gaj više manastira zabranen; jedan majdan bliz monastira". Tek 1760. godine mitropolit Pavle Nenadović je osvetio manastirsku crkvu pa je za pretpostaviti da je te godine ona bila u potpunosti dovršena.

1941.godina, okupacija.... Nemci i Ustase harali su i medju mirnim paorima u Sremu... Vojvodina je podeljena na tri okupacione zone.... Srem su Nemci predali Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj, Backu i Baranju je anektirala kraljevina Madjarska a Banat je podpao pod vlast domacih Nemaca.... mada je formalno pripadao Nedicevoj Srbiji.... Teror i fizicko unistavanje nesrecnog naroda, pljacka i obespravljenost, beda i ocaj karakterisali su okupaciju....preko 50000 ljudi je ubijeno a preko 280000 proterano.... Pokret otpora je krajem 1941 pretrpeo tezak poraz u Banatu i Backoj dok je u Sremu posle solidnijih priprema prerastao u opstenarodni ustanak.... U Sremu se formirao Fruskogorski i Podunavski odred a poseban uticaj je imao i beg grupe zatvorenika iz Sremskomitrovackog zatvora 22.Avgusta 1941.g. Jedan od organizatora i ucesnika ovoga je bio i moj pokojni deda koji je malo iza toga i streljan...ali ovo nije prica o njemu.... Ravnica i konfiguracija terena je dovela do specificnog nacina borbe...brzih upada i napada pa beg u brda Fruske Gore...koja se uzdize iza nepreglednih ravnica kao majka spremna da primi na svoja nedra svu svoju nesrecnu decu.... Koja su te godine izvrsila preko 220 oruzanih i diverzantskih akcija.... U drugoj polovini 1941g. Nemci su delovima....704/714 i 717 divizije, drugim domobranskim zborom izveli ofanzivu na Frusku goru..... Pocela je 24.Avgusta....odred je bio okruzen ali je vecina uspela da se probije.... Jedan od onih koji je tu ostao je i dedin brat Steva Acimovic momak od 18 godina koji je vile i plug zamenio puskom.... U jednom momentu borbe stitio je odstupnicu ranjenima.... dve bolnicarke su pogodjene, jedna je jos uvek bila ziva...mladjani momak je ostao da joj pomogne ujedno je i dao vremena ostalima da se povuku na bezbedno rastojanje..... medjutim on je ostao u obrucu.... bez municije i bez nade.... drugovi su posmatrali iz daljine kako mu se Nemci priblizavaju i kada su vec dosli do njega.............odjeknule su dve eksplozije.........on je otisao u vecnost a sa sobom je povukao i neke od silnika koji su uleteli u njegovo mirno selo i unistili sve mladalacke snove..... Sve ovo se desavalo u okolini sela Vizic na Fruskoj Gori.... Nikada ga nisu zaboravili, ali nikada nisu ni znali gde su mu tacno leze kosti..... Od malena sam gledao njegovu crno belu sliku na zidu, na kom su stajale slike mojih predaka poginulih i streljanih u tom ratu..... .. ....o dedi je napisana knjiga ali o ovom momcicu.... nije se puno pricalo osim na porodicnim skupovima, najcesce zimi i u vreme svinjokolja.... Bilo je nekih pokusaja da se nadje njegov grob ili mesto pogibije ali uglavnom se islo preko mesnih kancelarija....bez uspeha..... Cesto sam sa ocem pricao o Stevi i dogovarali smo se puno puta da krenemo u planinu i da ga trazimo.... medjutim nikada to nismo uradili.... ....a i on je pre dve godine otisao na "drugu stranu"... dali su se mozda sreli tamo, neznam.... mozda cu jednom saznati kada dodje moje vreme..... ....ali ja sam cvrsto resio da nadjem grob.....spomenik...natpis...ili neko obelezje .......pre toga..... Muci me u zadnje vreme puno stvari ali sam zadnjg dana Maja 2011. seo na motor i umesto da vozim pravo prema Bosni resavajuci vazne probleme skrenuo sam sa autoputa, prema Rumi i Fruskoj gori.....

Nevideh ovde Japance.... BMW jeste prvi ali jedva..... Englezi cak tvrde da je Kawa mnogo upotrebljivija za ulicnu upotrebu...... a Evropljani se osim BMW-a i Aprilije nisu bas proslavili.......... I generalno niko tu nije nikoga odrao jel su razlike zanemarljive i na stazi a kamoli u civilnom zivotu....

To sto pise 129 je ks a ne kilovata neko....permutovao...inace zvanicno prviserijski motor koji je dotakao 300 je Kawa.... A sto se tice gixera evozvanicnih podataka: http://www.suzukicycles.org/GSX-R-series/GSX-R1100.shtml ja sam imao model 90'.... prezadovoljan 143 ks..... neunistiv...i danas kad vidim takav motor nesto me strecne.....

Dobrodosao.....nego 129 kw je malo cudno...... moj je imao 100 ili 105 kw????

Bez ljutnje ali nevidim ko je napisao da je probao nove modele, testovi mogu dosta da pomognu pri izboru ali poucen iskustvima od predhodnih modela mozes imati smernice ka tome sta ce ti odgovarati od novih modela... a najvise volim da procitam utiske ljudi koji su ih kupil i vozili....zato nam i sluze ovakva mesta da podelimo iskustva.... Ja sam prosle godine preko reifendirect.de uzeo Metzeler M5 Interact, cim su se pojavile, delio sam svoje iskustvo sa njima na forumima i par mojih drugara ih je uzelo ove godine..... pokajali se nisu

Vise nego lepo objasnjeno...

Nisam tako iskusan kao ti niti toliko dugo vozim motor tako da nema potrebe da se sa tobom prepirem...... moje iskustvo je u odnosu na tebe zaista skromno..... divim se ponekim tvojim postovima i strucnosti....... nije ni cudo da si tako daleko dogurao..... uzivaj majstore u svom svetu i svojim opancima.......

Maksimalno se trudim da te ispostujem ali ti polako ali sigurno sve vise preterujes...... ja sam pisao o svojim iskustvima.... a ne sta je na testu...... dakle pisao sam o onome sta sam vozio i to ce mozda nekome nesto znaciti....dok koliko vidim u svemu tvoja iskustva se svode uglavnom na casopise ......

Pisao sam ja po forumima a i ovde iskustva sa gumama kako sport touring tako i supersport...... Upuceni znaju da je 10-ka jedan od motora koji ne trpi sve gume zbog svoje izuzetno prgave naravi...pogotovo prilikom ispucavanja iz krivina......tako da na njega i neidu putne gume vec sportske namenjene za upotrebu na putu...... e tu je sada veliki problem.... BT-16 nemoze da se nosi sa njegovim karakterom, Michelin 2CT odlicno sluzi kao i Pirelli supercorsa ali im je vek trajanja oko 4-4500 km. Krajem prosle godine sam uzeo Metzeler M-5 Interact i sta da napisem osim da drze isto kao i 2CT, pruzaju isti osecaj sigurnosti u nagibu, ispucavanju...kocenju ali imaju jos jednu prednost..... presao sam oko 6.000 km sa njima do sada i koliko vidim jos cu se voziti..... tako da ako nekome ovo moje iskustvo nesto znac,i bice mi drago....

Sa Vama uvek.... ali da vozite sporije..... nisam ja vise za "letenje" po putu.....

Iz mog iskustva...Pireli i Michelin se trose brze od Metzelera a razlike su zanemarljive to jest u nasim uslovima exp. neprimetne....Bridgestone je zadnja solucija po meni....

na kom kanalu ima??

A evo jos koja slicica iz ovog broja....

Nisam skenirao vec skinuo slike motora sa neta....tako da se nehvatas za "slamku" inace taj K-5 je bio najotrovniji 1000 u to vreme....... a da nebi sumljao evo originalne slike sa tekstom iz motorevije za Suzukija..... model 2011....zadovoljan ?

http://www.motorevija.com.hr/ u Specijalnom izdanju donosi okrsaj u tri cina 9 vodecih supersportskih motocikala na svetu predvidjenih za upotrebu i u redovnom saobracaju.... Test je podeljen na voznju po putu tj.ulici......Nardo i Trkacka staza...... Podnaslov prvog dela na putu je "KROZ IGLENE USI".... PITANJE KOJE SU SVI POSTAVLJALI OVE GODINE..... moze li novi Kawasaki ZX10-R zbaciti sa prestola BMW S 1000 RR.... Inace spisak motora na testu izgleda ovako: Kawasaki Ninja ZX10-R KTM 1190 RC8 R MV Agusta F4 Suzuki GSX-R 1000 Yamaha YZF-R1 Aprilia RSV4 factory BMW S 1000 RR Ducati 1198 SP Honda Fireblade Dali su 200 konja na 200 kg. u civilnom zivotu prednost ili mana?? U ovom delu hvale Kawin odnos snaga/masa, ergonomiju..... kazu da se nepodnosljivo lako vozi i da je neverovatno neutralan i osvaja vozace svojim osobinama..... kazu da je BMW lakocu upravljanja podredio stabilnosti, kazu da je i F4 odusevila brigom za detalje i vrhunskom zavrsnom obradom....KTM umesto mat lakova sada koristi sjajne boje nekima se mozda nece svideti ali detalji i uverljivost u voznji hoce....Ducati....funkcionalno ostajemo pomalo razocarani, legendu su ipak stigle godine.... kazu na testu.....Honda, pionir novog i kompaktnog....... Suzuki vislji prednji vizir, Yosimura auspuh, puno karbonskih delova i posebne boje su mamac za kupce nastup i performanse to svakako nisu....Aprilia ce retke ostaviti hladnima a mnogima usijati misli i kupcima i konkurenciji.... Yamaha Motor osvaja a spoljasnjost i ostatak motocikla vise ne...jedino se u kvalitet netreba sumljati..... Na kraju poredak.... 1.BMW....napad odbijen ali je razlika sve manja....cistu pobedu odnosi samo zbog rubrike troskovi tj. servisnih intervala 2.ZX10-R... za njega drugo mesto moze zvuciti kao pobeda, posebno imajuci u vidu ko mu sve gleda u ledja.... 3.Honda....vreme pobeds proslo sada izgleda kao solidan sparing partner.... 4.Aprilia svakom doradom sve bolja i bolja i sve je bliza vrhu.... 5.Yamaha iako kaska sa snagom motor joj je i dalje najaci adut...treba joj promene... 6.KTM retko koji motocikl dozivi tako kvalitetnu doradu...postao je pravi ulicni "bombarder" 7.MV ono sto cini ovaj motor nemoze se meriti bodovanjem na testu...izgled i karizma tesko je objektivno proceniti...fascinacija u prvom planu... Ducati izgled,karizma,fascinacija, performanse sve je relativno pogotovo ako motor ima urodjenu slabost ovde je to iskoristivost u svakodnevnom zivotu..... Drugi deo testa vezan je za performanse i "GAS DO KRAJA"... Na kraju testa poredak je uglavnom isti kao i na prvom delu osim sto je Aprilija sada treca, F4 cetvrta itd....... Testovi su veoma dugi i detaljni tako da je ovde samo rezime 38 stranica.... Najbitnije na kraju je izgledalo ovako: 1.BMW, Sportista bez mana i nedostataka u svemu skoro najbolji...izdrzao prvi nalet 2.Kawasaki, Eksperiment uspeo drugo mesto u ovakvoj konkurenciji je velika stvar... 3.Aprilija, Najpozitivnije iznenadjenje testa 4.Honda, ovaj put nije na podijumu ali je njena svestranost ogromna 5.Suzuki, dobar plasman za motocikl sa toliko zaostataka i mana, uspeh moze zahvaliti motoru... 6.Yamaha, za vrh treba mnogo vise 7.KTM, Sarmantan,upravljiv ali i tvrdoglav... 8.Mv Augusta, teret loseg rezultata iz svakodnevnice tesko je eliminisati.... 9.Ducati, Diva iz Bolonje jednostavno nije vise dorasla ovako opakom drustvu tu vise ne pomaze ni Ohlins....

Znas zasto to spominjem....ceo zivot do pojave dig.aparata sam samo jurcao i prolazio svugde...posle nekog vremena vecina stvari izadje iz glave, pogotovo detalji..... kada stanes slikas upijes sve to mnogo bolje....malopre sam i ja gledao slike i svaka ozivljava neku uspomenu tj. zivo se setim svakog trenutka zahvaljujuci tom vizuelnom podsticaju..... Zato preporucujem laganu voznjicu sa stajanjima i fotkanjima...pa kada dodje zima ili kada dodjete u moje godine sa setom se prisetite takvih putovanja a dace bog i unucicima da pocnete pricu...."kada sam ja .............." Zao mi je sto necu moci sa Vama i unapred Vam zavidim...... iskreno se nadam da cu opet proci i Dolomite a i : https://picasaweb.google.com/ggiixxeerr/Alpentour?feat=directlink https://picasaweb.google.com/ggiixxeerr/Swajcarska?feat=directlink Naravno unapred se radujem Vasim slikama i opisima predela