Mikka ima neke Sidi, al se ne secam kako se zovu. Čini mi se da je bliza MX-u nego Touringu, i vodonepropusna je. Cini mi se da su ove.

Tacno, lose definisano pitanje . Gledam review-e po netu za Infinity i imaju prilicno dobar rejting. Ako bude srece pa dobijemo bezvizni rezim sa EU ove godine, kupim ih sebi za rodjendan . Nema potrebe da cekas vizu, imas ih u lokalu kod tebe samo se malo potrudi da ih nadjes. U svakom slucaju ih moras prvo probati! A ako ih nekim slucajem budes uzimao na nevidjeno, obavezno uzmi za broj vece!

Nadam se da ces se jos jednom predomisliti, mozda ima jos neka kombinacija.

Trazio si ovo, dobio si odgovor.

Bolje nego te vase breze, red rdje, red lima.

TCX koristim dve sezone (ne stedim ih) i dalje su u fabrickom stanju, i ne propustaju vodu.

za 1000eura? Hocu ja da ga kupim, raspitaj se ako nista ne uradis, ova o kojoj sam pisao je perfektan motor, sa dodatnom opremom, solidnim gumama i registorvan godinu dana. presao pravih 60.000 km to je motor iz Ivanjice o kome pisu Muljaz i Gojko.

valjda ce i tenerasi naci neko sokocalo

Za sledeci okrsaj postavljamo na podijum sa specijalnim svetlosnim efektima jednu AT i jednu ST. Goso, hocem na ustupiti primerak da nas predstavlja?

Kad sam stavio TKC 140 na RD07, dobio sam gumu jako loseg oblika, tj, zatvorila se previse.Kao da sam stavio 130,a ne 140. Da sam stvavio 130 mnogo bi se lepse otvorila guma i bila bih iste sirine kao i sa 140 koju sam namontirao,ali bih dobio pravi oblik pecurke koji bi mi dosta znacio za asfalt.

Ovo je poklon od ujaka za diplomu. Čim pripravnik stane na noge, uzimam sokoćalo. Pravi ujko, al pravi i student! Cestitam!!!

Batali više te kutije, kupuj motor!!! ;D

Da ne otvaram novu temu, jedno pitanje. Ko u HR, BIH, SI zastupa Arai? Probao sam na par sajtova, ali ne mogu da nadjem.

Za to zasta sam je naumio,bolji motor mi i ne treba. Sto se mene tice mogu da nastave gde su stali, cisto da je osvezim za par godina.

Misliće da sam neozbiljan ;D

Stvarno mi nije jasno sto komplikuju život, kad imaju već imaju kalupe od stare Africe. Malo nesto nek nabudze zbog stetnih gasova, i eto ti motorče za sitne pare na ovoj besparici. I Dačiju bi zajebali sa brojem prodatih vozila. ;D

Mož samo da mrze, i ništa više ;D

priznaj da ovakav red bara jos nisi overio ;D

krajem avgusta

Mostar. Sa jedne strane romantika a sa druge grand parada, pa ko šta voli. Tu smo se odmorili i ujutro idemo za Gacko i Foču gde se razilazimo. Dario ide za Vinkovce, Nikola za Crnu Goru, a ja za Kosjerić. Bilo mi je zadovoljstvo upoznaiti se, i opušteno družiti i voziti sa ovim ljudima. Vozim pored Drine, prelazim granicu kod Mokre Gore i posle skoro dve tisuće sam kući.

Ujutro se budimo odmorni i spremni za nove pohode bez nekog cilja. Gde bi mogli odavde? Dosta je mora, ajmo u planine. Pre toga svracamo kod Picode u Trogir. Čovek nas nahrani i napoji, lepo se ispričasmo i pravac Mostar. Hvala Picoda, i nadam se da se sledeće godine vidimo u Srbiji. Kod Splita se penjemo za Sinj, pa preko Tomislavgrada za Prozor i Jablaničko jezero. Buško jezero Ramsko jezero Deonica Tomislavgrad – Prozor je kao da je neko pravio pistu za sportake. A ova deonica je Prozor – Jablanica. Takve krivine i tako dobar asfalt ne mogu da te ostave ravnodušnim. TITO partija, omladina akcija. Svraćamo na neizbežnu jagu koja nas je razočarala, i pravac Mostar.

Silazimo sa planine i pravac more, preko Velebita za Šibenik. Zaustavljamo se da prespavamo u mestu Marina kod Dariovih rodjaka. Divni ljudi! Velika porodica od tri pokolenja rasuta po Evropi, a leti se skupljaju i lepo druze na moru. Jedva sam otisao do svoje sobe i isturširao se pre spavanja. 600 km posle tri sata spavanja, i ne malo piva. Uhhh

Pratim temu Slavonski endurasi i Antek predlaže enduro vožnju u okolini Bosanskog Grahova, interesnatna destinacija nema šta. Počinju pripreme za odsustvo od kuće na četiri dana, znate već proceduru. Žena i deca se pakuju u kola, ja na motor i krećemo zajedno do Novog Sada gde noćim i nastavljem dalje, a oni ostaju kod njenih. Pet minuta pred polazak ajde da bacim pogled na net kad ima šta da vidim. „Kepo, vožnja otkazana povredio sam se i ne mogu da vozim.“ O neeeee!!! Sedam na motor i krećem, kao da se ništa nije desilo. Iz Novog Sada zovem Aleru, i obaveštavam ga da sutra dolazim kod njega u Vinkovce , a on nek vidi šta će samnom. Inače čoveka sam video u Kotlini na par minuta, i par reči. Ujutro krećem preko Backe Palanke prema Osjeku, i obavezno svraćam na kafu kod Baneta. Mnogo lepo kupalište sa pratećim zanimacijama. Tu prelazim granicu i pravac Osijek preko Vukovara, kod Anteka. Posledica najvece ljudske gluposti. Anteka čekam u centru Osjeka, i idemo na opušteno druženje u obližnji restoran. Pozdrav druže i hvala! Posle podne krećem za Vinkovce kod Alere koji radi, al će me sačekati Dario koji dolazi ranije sa posla. Inače Dario je isto bio u Kotlini, i moj je nerazdvojni saputnik i vodič naredna tri dana. Alera staje kuću jer mora da radi za vikend. Jbg! Momci mnogo Vam hvala na onakvom gostoprimstvu u Vinkovcima. Sa Alerom sam kafanisao do tri sata posle ponoći, dok je Dario sredjivao nešto oko posla da bi mogao opušteno da krene na put. Kad smo stigli kući pomislio sam da se možda zajbava kad mi je rekao da krećemo ujutro u 06.00 h. Na žalost nije se zajebavao! Krećemo put Đakova , Pozege i napokon dolazimo do nekih manjih brda i mnogo dobrih krivina, i još boljeg asfalta. Tu sam se tek probudio, a do tada sam bio u nekim čudnom stanju od posledica noćašnjeg druženja. Posledice rata su vidljive, ali i velika želja ljudi da se to što pre zaboravi i sa ne tako mnogo sredstava i puno rada srede svoja mesta. Svako i najmanje mesto za primer gradjanima, ima lepo uredjen trg, šetalište, drzavne institucije, koje se redovno održavaju. Preko Dvora, dolinom Une, Bosanske Krupe, Bihaca, dolazimo do Plitvičkih jezera ali ne idemo tamo, već se penjemo na planinu Plješevica. Inače vožnja dolinom Une je priča za sebe, nestvarno koliko je lepo. Nemam ni jednu sliku jer nismo mogli da stajemo, kasnili smo na satanak sa našim trećim saputnikom Nikolom koji je došao sa Krka i nastavljamo put zajedno. Kafe pauza pa na Plješevicu koja je udaljena desetak kilometara. Zbog ovih stvari volim enduro motore, no limits. Ovaj deo zaslužuje malo više slika.

priznaj da si ovo napis'o bzv samo da se upises :D aj sad se grupishi : ;D Priznajem ;D a inece asfalt do stotke, a oranje kolko moze ;D

Pa sad koje tu blesav, a ko lud, ili su oboje i jedni i drugi, ili ....... al jedno je sigurno da u mentalnom sklopu kod jednih i drugih, nisu iste kockice.