Iskreno me čudi da motor nije prošao kroz standardni detailing/minimalni servis kakav prolaze svi motori na takvim mestima. Verovatno nisu imali volje budući da su glavna roba motori stari par godina i duplo skuplji. Ja bih verovatno bio spreman da progutam gomilu nedostataka da mi je ponudjen tako sredjen motocikl.

Iznecu svoje iskustvo ovde koje moze biti od koristi ako neko bude isao da sebi bira neki stariji/jeftiniji motor iz njihove ponude. Moram da naglasim da sam ja trazio jedan odredjen model i ovaj u Bavanistu je bio ubedljivo najskuplji na oglasima (4000e za 2002 godiste) uz opis "Prva boja,nove gume, bez ulaganja,uvoz CH"). Bio sam spreman da pretplatim svesno motor i da uzmem dobar primerak. Najavio sam se tri dana ranije, znaci nisam dosao neplanirano tamo. U moru zaista lepih (i novih motora), bukvalno poslednji stoji primerak koji mene zanima. Sacekam 20 minuta da se izguraju motori koji blokiraju prilaz uopste ovom i isterujemo ga na sunce. Imam i šta da vidim: Prva boja da, ali zreo za celokupno farbanje. Obe stranice zakacene. Desni zmigavac - polomljen nosac pa lepljen. Zadnje sediste iscepano. Zadnji lonac ne dihtuje na granu (verovatno skidan/vracan sto puta za tehnicki u CH). Ok kontam nije strasno ali idemo dalje. Semering prednje vile - levi pušta. Slavina goriva - pušta, vlažna cela i to od ko zna kad. Da upalim motor: akumulator prazan. Na kablove. Skinem zadnje sediste da bih prisao akumulatoru, vidim nosac repa - plastika pukla. Pali iz petog puta na kablove. Ok kontam prazni su karburatori, nije dugo paljen ali znali su da cu doci mogli ste bar akumulator da zamenite i da motor uredno radi. Idemo dalje. Prednji diskovi za zamenu. Kontakt brava zaglavljena od stojanja na kisi negde. I slag na torti (podseticu vas pisalo je nove gume). Zadnja stara 4 godine. Nisam hteo ni da ga probam, zahvalio se i otisao. Mogu da mislim sta bi tu jos isplivalo kad bi poceo mehaniku da diram, ovo je bukvalno nakon 5 minuta gledanja. Neko ce reci sta si ocekivao? Sve je ovo ok za neki stari motor koji se uzima kao projekat, ali za primerak koji je ubedljivo najskuplji na oglasima 4000e - 2002, ne bi smelo da bude. Ako cu da motor radim od nule i restauriram, onda cu uzeti isti model sa trzista za duplo manje para pa krenuti u poduhvat. Domacin je ljubazan i sto se toga tice sve je ok ali sto neko kaze radi se o masovnom uvozu bez mnogo biranja osim po ceni a i tamo ima motora koji su odrzavani samo koliko mora da bi ostali na putu. Ne sumnjam da tamo ima dobrih motora novijih ali ako gledate starije nesto povedite DOBROG majstora sa sobom. Pozdrav svima.

Pre nego što kreneš sa novom pumpom, zameni za početak sve bakarne podloške od pumpe do dole. Imao sam sličan problem na jednom motoru da nigde nije vlažilo, sva creva su bila suva a uvlačio mi je vazduh baš tako. Ovo te ne košta praktično ništa.

Taj Unitrak je sklopljen od tri motora da bude "na broju". Izvorno se prodavao za 350e pre 6,7 godina mislim da ništa više ne trebam da vam kažem o stanju. Tad je bio u drugoj boji. Lik inače drži moto otpad.

Lep dan za vožnju iako je novembar.

Kišni dan.

Da bilo je prilicno hladno, 12c na Bukulji. Malo kisice oko Kovina u povratku za Vršac, ali provukao sam se

Da se iskoristi još malo ova sezona. Krug po Bukulji i Kosmaju juče. Skupilo se 400km.

Ko je pratio temu o restauraciji ČZ 175 Sport iz 1974, zna da smo moj imenjak i ja imali prošle godine veću turu po Homoljama (Link teme). Imali smo nakon toga više zajedničkih vožnji, a ovaj prvi vikend Septembra 2025 smo rešili da iskoristimo za obilazak Nacionalnog parka Semenik u Rumuniji. Semenik se sastoji od dva dela: Semeničke planine i Aninske planine. 80% je bukova šuma. Park ima 10 rezervata prirode, mnogo vodopada, jezera i prelep je za vožnju motociklom. Što se vozila tiče, postavka je ista: ČZ 477 (175 sport), stara 52 godine i ČZ472 (350) stara 47 godina. Ja sam iz Vršca, imenjak iz Beograda, tako da smo se našli u Beloj Crkvi, i zaputili se na granični prelaz Kaluđerovo. Gužve tu retko kad ima, posebno sad van sezone, tako da smo i sada bili jedina vozila na prelazu. Odatle idemo za Oravicu, pa za selo Gradinari. Pre ulaska u selo, uz glavni magistralni put, može se videti most Marije Terezije: Skrećemo desno, i iz ravnice prelazimo u penjanje ka gradu Rešica. Šuma počinje da menja dosadašnja polja, i uživanje za vožnju počinje. Kroz Rešicu samo prolazimo jer idemo dalje uzbrdo ka jezeru Valiug. Put je predivan, krivina na krivinu, većinski u hladovini. Tu je već druga temperaturna zona, drastično niža temperatura, i ima delova puta koji su još mokri od ko zna koliko dana ranije. Nakon toga stižemo na jezero Valiug. Predivno uređen prilaz, drveni ponton sa ležaljkama, koji uz to ima i kafić, opciju za rentiranje kajaka, električnih čamaca itd. Iako je jezero relativno visoko, temperatura je i dalje bila dobra za kupanje. Maksimalno uživanje. U produžetku je jezero Trei Ape. Odmah uz jezero, nalazi se odličan restoran takođe u hladovini, tako da imate sve na jednom mestu. Takođe ovo jezero nudi i sjajne pešačke staze, a od restorana kreće žičara koja vodi do vrha planine. Nakon ručka, kupanja i odmora, spuštamo se dole u Rešicu. Rešica je grad sa oko 60.000 stanovnika. Između ostalog između dva rata bila je jako značajna jer su se u njoj pravile lokomotive i vagoni, tako da se smatra kolevkom železnice u Rumuniji. Opravdano ponosni na to, napravili su Muzej Železnice na otvorenom gde se mogu videti mnoge parne lokomotive, i između ostalog prva iz 1872. godine. Rešica je vrlo zanimljiv grad, sa velikim šetačkim trgom, gradski saobraćaj je odlično rešen linijama modernih tramvaja, i generalno je pun kontrasta modernog i elemenata iz vladavine Nikolaja Čeušeskua. Ako vas zanima glamur, zaobiđite ga, ima boljih opcija u Rumuniji. Ako vas zanima ulična fotografija i generalno motivi nekog prošlog vremena, preporučujem da ostanete malo i procunjate. Hrana je u Rumuniji generalno dobra, ne preterano skupa i više nalik nekoj domaćoj u Vojvodini. Slatkiši su potpuno drugačiji u odnosu na naše, i mene dosta podsećaju na one koje sam viđao u Rusiji. Npr ovo je sladoled od vanile: Iz Rešice idemo na sever. Pravac Farliug, Lugoj, Temišvar. Temišvar kao Temišvar, prelep grad koji nudi uvek nešto novo. Ovog puta odlučujemo se da obiđemo Muzej Revolucije. Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra 1989 u Temišvaru. Protest u Temišvaru je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju. Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine. Muzej jeste generalno posvećen tom dođaju ali prati i ostala dešavanja u svetu vezana za tu temu. Na ulazu u muzej možete videti pravi komad Berlinskog zida: Toplo preporučujem posetu istom, objekat je ogroman, na dva sprata, sa sjajnom kolekcijom predmeta, uniformi, fotografija detaljno opisanim na više jezika. Ima i celih soba koja su uređene da prikažu kako su izgledali stanovi u vreme tog režima itd. Odatle odlazimo na jedan krug po gradu i polazak za Srbiju ali ovog puta na granični prelaz Vatin. Bilo je tu još mesta koje smo obišli, ali ne bih da davim, mislim da je ovo dovoljno da se dočara vibe sa putovanja. Motori su naravno služili besprekorno, bez ikakvih kvarova. Potrošnja klasično oko 3.7 - 3.8 u mom slučaju. Pozdrav svima do narednog putopisa!

Može se reći Dijasporo pomagaj