A ako znate nekog ko dovozi iz Švajcarske spojite me sa njim

Hvala druže, poslao sam Zoranu jedan oglas da mi pogleda

Pa ja ne bih da platim ovde manje(što je teško) a posle da me boli glava, a i skuter koji tražim nema ni jedan kod nas na oglasima. Pa može i to samo meni je budžet 1500 evra max a hteo bih da kupim što je bolji i opremljeniji skuter za te pare. Btw tražim Piaggio Carnaby 250ie Jel se to isplati, mislim ne izadje baš malo sve to što treba platiti, preko 500 evra, ne znam kako je kod drugih? Hvalili su mi i Gavru iz Subotice...

Pozdrav naleteo sam na ovu stranu na Piaggio.rs sajtu http://www.piaggio.co.rs/uvoz_iz_Italije.html Predpostavljam da su oni neki ovlašćeni uvoznici. Uglavnom nadješ na oglasu motor koji ti se svidja i oni ga dovezu za tebe i srede sve oko carine prevoza odjave papira itd. Sad koliko ja vidim ima tu dosta da se plati troškovi izadju preko 500evra na cenu. Jel neko kupovao/uvozio preko njih i kakva su iskustva? I da li je neko uvozio preko Gavre iz Subotice?

Ako mislis na celo putovanje, trajalo je 22 dana, 22 noći

Radim kao kurir skoro 4 godine po Bg pitaj boga koliko km imam predjenih u žutim trakama Možda sam imao sreće ali kazne nisam imao do sada, samo jednom me slikali kad nisam propustio pešake

Hvala, biće naravno, mozda opet more mozda negde drugde, ali to tek sledećeg leta, planiram i ovim kajakom da odem malo dalje, videćemo :)

Ako nekog zanima, odmah po povratku sa mora sam pazario jednu stvarčicu i rešio sam da je isprobam pa sam to i zabeležio kamerom

Evo snimio sam jedan video da podelim neka naša iskustva sa ovog putovanja, greške i neke stvari koje sam skapirao kako ne treba i neke stvari kako može bolje :-)

Hvala puno :-) Ako je glava prazna onda si na pravom putu, ne razmišljaš samo uradiš ;-) Na takvoj ishrani si dosta izdržljiviji a i dosta je jeftinije tako hraniti se, ali to sad nije tema ovde, ko je probao i istrajao zna :-) Nema na čemu, biće još par videa koje ću da snimim na temu ovog putovanja, pa kad se to desi postujem ovde :-)

Ej ljudi moji kako ste? Ja sam dobro hvala na pitanju Ostao sam vam dužan da završim priču o našoj avanturi bajsevima, pa ajmo Nakon žestokog ždranja poslednjih dva dana u Tivtu i Mardarima dosta kasno oko 18:30 krećemo dalje ka Baru i već pre Budve nas hvala mrkli mrak, ajoj kako je gadno kad vas uhvati mrak u tim brdima, nikada nemojte to sebi da dozvolite, mi smo se nekoliko puta zeznuli u proceni i bilo je baš stresno. Prolazimo Budvu i rešili smo da stanemo u Rafailovićima da odmorimo malo i posle i da probamo da nadjemo smeštaj. Ali ako ste nekad bili u ovom mestu, znaćete da je skoro nemoguće tu negde postaviti šator. Ja sam kružio tu gore dole do plaže i nazad i sva okolo mesta obišao i nigde nije bilo zgodno za šator, a nije baš ni na plaži zgodno da spavamo jer ima dosta ljudi koji tu prolaze. U tom obilaženju gore dole nekoliko puta sam prošao pored nekog čoveka koji pored magistrale sedi i dal naplaćuje parking, dal čuva automobile koji tu stoje nisam pojma imao, ali odlučim ja da ga pitam da li zna gde bi mogli da prenoćimo i da se ukampujemo. Na kraju nas je lik odveo pored plaže u neko dečje odmaralište gde nam je dozvolio da postavimo šator. Tu se noću kapija zaključava i imali smo u nekoj vešernici wc i tuš pa smo se i istuširali, jao kako je to sve lepo ispalo Prenoćili smo i naspavali se i ujutru krenuli ka Baru. Nakon nekoliko kilometara nailazimo na pogled na Sveti Stefan koji mnogo lepo izgleda iz daljine. Nastavljamo dalje, prolazimo više manjih mesta, a zatim i Petrovac i Sutomore i sve vreme nailazimo na mnoooogo brda i uspona i posle svega stižemo u bar na železničku stanicu gde kupujemo karte za kušet kola(po 25 evra) i posle smo svratili do pijace kupili lubenicu i groždje i pite sa krompirom i dobro se najeli i posle odmora od nekih sat-dva krenuli na Ulcinju i adi Bojani. Opet nailazimo na mnogo uspona i tih 25 km do Ulcinja nam je trebalo 2 sata da predjemo, a pošto nismo bili ranije iznenadili smo se što ima još 13km do Ade Bojane. Ali nastavljamo naravno dalje putem pored Velike plaže koji je ravan kao pista i za nešto više od pola sata stižemo do Ade Bojane. Da ne pričam nešto specijalno kako je tamo evo pogledajte sami Kao raj na zemlji, najlepša plaža u celom regionu bez premca. Prošvercovali smo se u kamp da ne platimo i tu digli šator i prenoćili i ujutru otišli opet do plaže, otrčali bosi po pesku do Ušća Bojane u Jadransko more, taj prizor je bio baš nerealan, videćete to u videu. Mi nismo ni znali da je na plaži obavezno da budeš skoz go, tek kad smo se vratili neki lik čuvar nas je opomenuo Posle smo odmorili malo nešto pojeli i krenuli nazad na Baru i posle 2 sata pedalanja stižemo opet na železničku stanicu i ukrcavamo se sa sve biciklama u voz koji je pošao u 19h za Beograd. Iz Beograda smo krenuli 16. avgusta, a nazad smo stigli ujutru 6. septembra. 22 dana i 1400 predjenih kilometara, za prvi put dovoljno Hvala vam na pažnji i uživajte u poslednjoj devetoj epizodi

A lepo ako te je služila, baš mi je drago da si se navozao posle onoliko ulaganja što si pričao :-) A taj motor što sad imaš je najblaže rečeno avion A što se tiče bajsa i odlaska na more, mogu ti reći samo da to može svako, problem samo u glavi postoji. Da ti moja saputnica Sladja ispriča kako je ona krenula na more 2010 kad je išla prvi put, ti ne bi verovao. Plus i tada i sada je išla sa capriolom koji ne vredi 50 evra :-)

Naravno da se sećam de si bre čoveče :-) Al je proletelo vreme... Ne usrećismo se sa onim motorom ni ti ni ja... Vidim sad si u nekim brzim pričama Hvala puno za pohvale, eto da isprobam neke druge varijante, dugo sam to planirao i evo ostvarilo se, moram reći da ko tako nešto bar jednom ne uradi u životu ostaje uskraćen za mnogo toga...

Na otvorenom troši mnogo negativne energije, a u lokalu malo manje

Ajmo dalje Stigli smo u Tivat kod Sladjine tetke i tu proveli 2.5 dana, dve noći prespavali na krevetu. Jao ljudi koliko je to prijalo posle mnooogo dana spavanja po šatorima plažama, ležaljkama, ma spavao sam ko beba, još kreveti neki ogromni raširiš se ko hobotnica na krevetu ma raj Tu smo uživali kupali se spremali hranu šetali, relax od vožnje i punjenje baterija za završnicu našeg putovanja. Nakon zasluženog odmora jutro 3. septembra smo krenuli dalje, plan je bio da svratimo do naše prijateljice Ljilje koje je bila u mestu Mardari kod Radovića, pa da nastavimo dalje. Brzo smo stigli do Radovića, ali nakon toga na naše iznenadjenje sačekalo nas je najstrmije brdo na celom putovanju od nekih 7 km koliko je odatle imalo do Mardara. Ma izgoresmo, Sladja veći deo puta nije mogla da vozi uzbrdo nego je gurala bajs, a ja sam vozio na najvećem prenosu brzinom njenog hoda, trebalo nam je bar sat i po da dodjemo do Mardara. Nakon ovog sprža stižemo do Ljilje i odmaramo, pa posle spremamo hranu jedemo uživamo i nastavljamo dalje ka Budvi i Baru. Epizoda 8

Super, sledeće godine bajkeri moji, motore u garažu i na bajs i idemo da krstarimo

btw sutra ide nastavak, ja sam zakačio video na pogrešan kanal, pa sam morao da ga stavim da se ponovo uploaduje

ej odakle ti ova slika? Nisam je ja postavio jel screenshoot?

Hvala puno, mislim da ja više neću drugačije ići na more posle ovoga :-)

De ste ljudovi? Oćemo dalje? Nego šta ćemo Krenuli smo ujutru iz Gradca, prošli Ploče, ubrzo i prešli most na Neretvi i odmah zatim naišli na tezgle sa voćem i kako su to prodavci napravili voda sa Neretve koja kao vodopad pada i hladi lubenice, svi to rade, majko mila ne možeš da ne staneš. Mi smo stali kod jedne žene i pitali za pola neke lubenice da bi to pojeli da ne nosimo, a žena je bila maksimalno kul i dala nam je više od pola lubenice za DŽ, ubismo se jedva smo nastavili da vozimo Nakon toga krećemo da se penjemo na brdo odakle pogled pršti na Neretvinu kotlinu gde ima dosta obradive površine i močvare, zaista fenomenalan prizor.... Nastavlja se i dalje mnogo lep put pored mora, pršte razglednice od pogleda i dolazimo do granice sa Bosnom opet, samo ovog puta na moru i polako ulazimo u neum i pravimo kraću pauzu da malo odmorimo i kupimo i sipamo vodu u flašice. Neum me je baš prijatno iznenadio, mnogo lep gradić, ali ono što nisam mogao da verujem koliko malu obalu Bosanci imaju, pa to udješ u Neum izadješ i gotovo, pa ja mislim da nema ni 5 km. Ulazimo opet u Hrvatsku i nastavljamo ka Dubrovniku. Prizori pored mora su stvarno nerealno lepi, videćete to na snimku, ma milina mogao bih beskonačno tako da vozim bajs Nastavljamo dalje, prolazimo dosta malih mestašca i nešto pre Dubrovnika stajemo u jedno mestašce da bi se okupali dok se još vidi. To nas je posle koštalo dosta, jer smo morali da vozimo dosta po mrklom mraku dok nismo preko debelih mračnih brda stigli do skretanja za centar Dubrovnika, mrtvi umorni i gladni sa pregaženih 110 km po gore dole putevima dolazimo u stari grad u Dubrovniku, gde je naravno uvek gužva, mi ulazimo u gužvu gurajući pretovarene bajseve, pitali smo se šta možemo da pojedemo jer su cene astronomski visoke i ja na google nalazim jedan restorančić gde služe falafel, dve porcije za poneti koštaju 2 x 68 kuna = malko manje od 20 evra, a porcija onako da pregrizeš, to je bilo najjeftinije, svakako to nam je trebalo da bi posle toga mogli da odemo skroz na drugi kraj grada po preporuci do plaže da bi se ukampovali. Jedva nadjosmo tu plažu u kasne sate bez dobrog mesta za šator, pa smo ponovo spavali na otvorenom samo na podlogama u vrećama. Tui pored nas blizu su neki klinci došli kasnije i slavili rodjendan nekii celu noć su se drali i pevali i kupali, Sladja je spavala ko upucana, a ja daj bože da sam sat vremena spojio. Jutro je bilo baš lepo i prijatno i posle pakovanja krećemo ka izlazu iz grada i usput stajemo na neke pite sa krompirom i nakon toga nastavljamo dalje i posle 20ak km nalazimo opet gomilu divljeg groždja pored puta. Mislim da smo pojeli jedno 5 kila, ja sam pola pojeo halapljivo sa sve peteljkom Nakon ovog ždranja, krećemo da se penjamo ka Ćilipi Aerodromu, nikad ranije nisam čuo da ima Aerodrom na visoravni, baš ludo Ja napravih veliku grešku, naišlo je to veliko brdo ka aerodromu i ja sam se malo odvojio od Sladje prošao aerodrom i krenuo da se spuštam i reko da stanem da je čekam, ali izgleda da sam nesvesno otišao predaleko i izgubismo se. Da ne prepričavam situaciju, našli smo se na kraju u suludim okolnostima, ok smo živi i zdravi i to je najbitnije, posle sam išao isključivo iza nje i tako smo išli do kraja puta Nakon gubljenja i nalaženja dolazimo konačno do Crnogorske granice i ulazimo u Montenegro, a zatim i u Igalo i Herceg Novi. Stali smo samo na kratko na magistrali u Herceg Novom da nešto pojedemo i onda smo spičili do Kamenara, gde samo uhvatili trajekt da predjemo do Tivta. Epizoda 7

Drago mi je da je inspirativno, večeras sledi nastavak :-) Da to nam je bio doručak, namazali smo banane(da banane) na hleb, pa preko marmelada, pa preko kikiriki :-) Mnogo dobra kombinacija :-)

Koristio sam neke slične ovima, ne sećam se baš za otpornost vode, ali sećam se da je vetar dosta ulazio u rukave, jer nemaju dobar spoj kormana sa skudovima, to treba tu da se stisne da ima neki kaiš ili pertla ili čičak koji se stisne da bi blokirao vetar, na ovakvim se vetar i hladnoća lako uvuče unutra, još ovo ja pričam sa vizirom, a ovako bez vizira bi bio haos

Evo par slika što je Sladja slikala sa ove deonice

Jel može dalje Znači posle 5 dana na Pašmanu smo krenuli nazad ka Splitu, nije nam se išlo uopšte odatle jer nam je mnogo bilo lepo i svi smo se lepo družili itd, ali mi smo ipak imali cilj a to je da prodjemo celu obalu do Ade Bojane, tako da smo nastavili da krstarimo posle skoro 5 dana, prešli trajektom nazad za Biograd i krenuli prema Splitu. Neverovatno je koliko voća ima pored puta da se bere, groždje i smokve ima svud redom, smokve pogotovo, na više mesta smo stajali ceo put i jeli jeli jeeeli ma milina, groždje nikad sladje nisam jeo Prošli smo opet Šibenik, Primošten i još dosta mesta i vratili se na onu istu plažu gde smo noćili prve noći u Hrvatskoj u Kaštelu Sućurcu. Mnogo lepo mesto za kamp, pogled na ceo Split ma milina. Lepo smo opet odmorili bez žurbe i popodne krenuli dalje. Opet smo imali stres prolaska pored Splita. Zamislite scenu idete pretovarenim bajsevima gde su tri trake kao autoput gde svi jurcaju i gde je saobraćaj nikad gušći i ide skretanje za Split desno i to dve trake, a saobraćaj leti non stop proleću i skreću za Split, a pravo se ide za Makarsku i Dubrovnik. Majko moja kad preživesmo to presecanje traka za pravo, prvo smo čekali jedno 10 minuta skoro da uopšte pokušamo da se prevacimo za pravo, a posle smo nekako krenuli ali opet je bilo napeto dal nas vide dal će da ubrza ovaj što nailazi užas, nekako to prodjosmo osedeli smo i bilo je još par nekih tako kritičnih uključenja/isključenja. Posle 5-6 km smo se konačno vratili na pravu magistralu broj 8. Nastavili smo dalje prošli kroz dosta manjih mesta i opet nas je uhvatio mrak u brdima 10ak km pre Makarske, videli smo skretanje za mesto Brela i spustili se skroz strmo dole sa magistrale u potrazi za smeštajem. Našli smo mesto na plaži pored tuša i pored nekih stena i tu smo prespavali opet na otvorenom na plaži bez šatora, ma milina Brela je isto prelepo mesto znači baš baš, plaža i staza pored plaže je baš baš dugačka i maksimalno uredjena. Tu smo lepo prespavali a ujutru smo nastavili dalje, samo nismo se vraćali na magistralu nego smo pitali i po preporuci nastavili nekim putićem pored vode, jao što je to lepo bilo, najbolja deonica kojom smo vozili, posle smo naleteli na neku offroad stazu za montibajk pa smo malo vozili i malo gurali jer je baš zahtevna pogotovo za nas sa teretom na bajsu, ali bilo je prelepo sve pored mora ma milina. Prešli smo još 50ak km taj dan jer smo kasno krenuli i spustili se u mesto Gradac da potražimo smeštaj. Opet bez šatora opet na plaži, ma kako je lepo tako spavati ljudi moji Epizoda 6 sa dešavanjem iz najave, ovaj video možda ima i najviše snimaka vožnje sa akcionom kamericom sa kacige, ali je bila i najlepši deo puta

Da sad sam se setio, kupio sam mnogooo dobru ćeten halvu tu Hvala na informaciji, da da bilo je ludo