hahaha nasmeja me Veruj mi da može ovo svako, sve blokade i barijere su u glavi, samo treba da rešiš i da imaš otvoren um i nema greške, ne moraš da voziš 150 km dnevno, možeš i 50 lagano da se kotrljaš, svakim danim si sve u boljoj formi i to posle samo klizi

Nisam nešto previše slikao, to što sam slikao je uglavnom u videu, ali imam neke Sladjine slike doduše i one su u videu neke, ali naćiću još neku da okačim i ovde Sladja nije član ovog foruma, rećiću joj ako želi da napravi profil pa da se i ona javi ovde

Nisu svi vodootporni, radim kao kurir 3.5 godine i imao sam više tih različitih, svi su propuštali :-) Svakako ne trebaju mi još uvek, ali uskoro hoće

Hvala, ali trebaju mi oni tucano vodootporni, za njih ću dati 7000 samo da su ruke suve ili ako baš nadjem takve polovne da su kao novi

To mi reci bre e to ja tražim, aj ove za ruke ću nove da uzmem :-)

epizoda 6 se uploaduje i kada dodjem večeras sa posla je objavljujem, pa je posle kačim ovde Izvinjavam se malo zbog mojih uzrečica "tako daaa tako daaaa tako daaa ovajjj"

Epizoda 5 je posvećena našem boravku na ostrvu Pašman gde smo proveli nepunih 5 dana(4 noći) i da ne pišem sada nešto previše o tome, najbolje da pogledate u videu 5 epizoda PAŠMAN

7mi dan ujutru smo ušli u Hrvatsku i preko Sinja došli do Splita, imali smo zez posle sinja i greškom ušli na autoput, tačnije magistrala se nastavila u autoput, pa smo se isključivali pitali sve žive i nekako našli put za Split i posle više sati lutanja i vožnje je naišao onaj prvi neprocenjivi pogled na more I polako smo se spustili ka Splitu. Tamo bili šokirani saobraćajem, to je bilo ludilo, sve po 3 trake svi jurcaju lete, a mi na bajsevima i baš je bilo napeto u saobraćaju, ne znam ni sam kako smo stigli u centar. Tu smo malo odmorili pojeli nešto i rešili da odemo do plaže i pobegnemo od svih tih bulevara i betona. Nakon što smo nekako došli do Bačvica i okupali se, morali smo da krenemo da tražimo smeštaj, mrak je već pao a mi se zatekli opet na tri trake-autoputu na izlasku iz grada i ja sam sasvim slučajno video isključenje prema Kaštelima, tu smo se isključili i stigli do prvog Kaštela Sućurac mislim da se zove i ja sam stao i pitao da li neko zna gde je dobro za kamp i jedna žena nas je uputila na lokalnu plažicu koja je mirna i idealna za kamp, našli smo tu plažicu gde smo imali toytoy wc i tuš i tu prenoćili, bilo je baš prijatna noć uz zvuke mora i talasa Ujutru nismo krenuli odmah nego tek oko 4 popodne, prijalo je da malo duže odspavamo i da se malo kupamo i uživamo i oko 4 sata smo nastavili ka Biogradu i posle 50ak km je već pao mrak i zadesili smo se u mestu Primošten, mnooogo lepo medto, nije bilo dozvoljeno kampovanje na plaži, ali nam je čuvar plaže rekao da možemo da prespavamo na ležaljkama, što smo i uradili, stavili podloge na ležaljke, imali smo iznad suncobran od trske i bilo je super odspavati na otvorenom na plaži Ujutru smo krenuli dalje došli i prošli kroz Šibenik(mnooogo lep grad) i stigli do Biograda na moru gde smo uhvatili Trajekt do Ostrva Pašman. Epizoda 4

Četvrti dan smo smo krenuli ka Zenici i na pola puta kod jednog malog mesta Han(ima još nešto u nazivu)je Sladji pukla guma pa smo to krpili i nastavili. Tu je stao jedan čovek sa traktorom da pita jel je sve u redi u zadesilo se da u traktoru ima ključ 15 koji nam je trebao da skinemo točak i posle je otišao i u povratku opet stao da vidi da li smo sve ok Bio sam tu kod jednog vulkanizera posle da zakrpim Sladji gumu da bi imala rezervnu i on nije hteo da nam naplati uslugu, ali sam ga ja ipak častio Malo po malo smo stigli do Zenice gde smo malo odmorili, ali morali smo da požurimo da nadjemo smeštaj jer je padao mrak, pa smo krenuli dalje i na periferiji grada ja sam video jedno dvorište gde ima voćnjak pre nekog ogromnog brda i stao sam da pitam da li možemo da postavimo šator tu da prenoćimo i ne samo da nam je čovek dozvolio, nego nas je pozvao i da prenoćimo kod njega u kući, on je na spratu kuće, na nas je ostavio da prespavamo u prizemlju gde je imao krevete. Baš je prijalo odspavati na krevetu posle nekoliko dana dugog pedalanja i kampovanja Ujutru smo krenuli ka travniku i Bugojnu i sačekalo nas je odmah jedno ogromno debelo brzo od nekih 4-5 km, pa smo zatim imali jedan ludi spust do Viteza i nakon toga kasnije smo isto imali jedan baš baš strm uspon do Rostova, 10 km uzbrdo na 1160 n.visine, izgoreli smo dok smo se popeli, Sladja je morala dosta da gura bajs, pa sam je ja ispoštovao i gura sa njom nekih skoro dva sata. Nakon toga smo imali mnogo dobar spust koji kao je trajao večno do Bugojna. Nismo znali gde ćemo prenoćiti i krenuli smo ka Kupresu i na izlazu iz grada smo stali u jedan veliki market i na parkingu smo upoznali jednog čoveka i zapričali se sa njim i on nas je zvao da kod njega u dvorištu postavimo šatore i čak smo se i istuširali kod njega i sedeli sa njim i njegovom ženom i pričali do kasno, ujutru su nas ispratili poslali gomilu voća i povrća da ponesemo Ujutru smo krenuli opet u jedan veeeeliki i najteži uspon ka Kupresu koji je trajao 20km i kad smo to preživeli imali smo jedan beskonačan spust, nastavili i prošli kroz Tomislav grad, nastavili ka Buškom jezeru i 5 km od graničnog prelaza Kamensko kod vlasnika jedne pumpe u dvorištu smo postavili šatore i prenoćili, ujutru smo prešli granicu i ušli u Hrvatsku Link epizode 3

Drugi dan nas je sve stiglo od tolike vožnje prvi dan, bili smo umorni znatno, a najviše je pretrpela guzica Pošto nismo previše rano istali nismo rano ni krenuli, na par km od mesta gde smo kampovali je granični prelaz, pa smo brzo prešli u Bosnu i krenuli na Bjeljini, a zatim i ka Bosanskom Šamcu. Brzo nas je stigla vrućina pa smo morali češće da stajemo i odmaramo, Sladži je bilo baš teško da vozi, tako da smo se nekako dovukli do Brčkog i prešli 70ak km drugi dan. Prenoćili smo kod nekog veslačkog kluba pored jednog kafića na obali Save, ja sam malo plivao, a mogli smo u tom kafiću da se i istuširamo. Ujutru smo krenuli ka Doboju i malo po malo smo stigli do Doboja uz povremene pauze gde smo prenoćili pored jedne benzinske pumpe i ujutru smo nastavili ka Zenici. Taj treći dan smo prešli nekih 100km. Link od druge epizode gde se dešava sve o čemu sam pisao

Pa da krenemo ovako sa nekim uvodom Do ideje da odem bajsem na more, sam ja došao jer dugo već to planiram i hteo sam da odem do Crne Gore preko Bosne onim nekim standardnim putem što svi idu. Sladja i ja se do pre nekoliko meseci nismo ni poznavali uživo, samo sa fejsa. Ja sam prvenstveno hteo sam da se upustim u tu priču, medjutim setio sam se jedne stvari što sam video na Sladjinim objavama na onim Facabook memorijama da je išla 2010 bajsem do Crne Gore. Da da Sladja je već išla na more bajsem a meni je prvi put bio I ja iako Sladju nisam poznavao sem nekog povremenog dopisivanja samo sam joj napisao : Ej ćao, video sam da si ti išla na more bajsem, pa samo sam se pitao.... jel bi ponovila to? To sam joj spomenuo još u novembru ili decembru prošle godine. I posle sam se setio još jedne devojke koja je bajsem išla do Grčke pa sam pozvao i nju i setio sam se još jednog dečka za koga sam znao da baš često vozi bajs i da povremeno ide tu i malo dalje. I tako samo nas četvoro napravili grupni čet na fejsu i mesecima svi zajedno tako pričali i o tome zezali se i posle nekih par nedelja pred put kako to obično biva da neko mora uvek da otkaže njih dvoje su nisu mogli i ostali smo samo Sladja i ja i mi smo bili u fazonu da idemo bez obzira na ovo dvoje. I tako smo nas dvoje sve isplanirali, Sladja nije iz Beograda nego iz jednog mesta Maglić izmedju Novog Sada i Sombora i dolazila je nekoliko puta kod nekih prijatelja koji žive tu blizu mene na Novom Beogradu, pa smo se mi upoznali i lično i videli nekoliko puta pre puta. Prvenstveno je bio plan da idemo tim standardnim putem preko Bosne i da izadjemo negde kod Herceg Novog pa da obidjemo Crnogorsko primorje, ali palo nam je napamet, zašto ne bi mi otišli i do Dubrovnika, a posle smo saznali da nam je dosta prijatelja na ostrvu Pašman i da će dugo biti tamo, pa samo znatnoooo produžili rutu, preko cele Hercegovine do Splita a posle do Biograda na moru I tako je došao dan našeg polaska, Sladja je došla opet kod tih prijatelja, ubacila bajs u voz došla tu da prespava i 16. Avgusta negde oko 6:30 ujutru smo krenuli u našu veliku Avanturu. Ja sam krenuo iz 45. bloka, našao se sa njom u naselju Mileve Marić Ajnštajn gde žive njeni prijatelji i krenuli smo Vinogradskom ulicom prema Surčinu, a zatim preko Jakova i Boljevaca prema Obrenovcu, a zatim prema Šapcu gde smo pravili malo dužu pauzu i nakon toga se uputili prema Loznici i na kraju završili prvi dan vožnje na Drini pored Banje Koviljače gde smo se našli sa našim prijateljima i sa njima smo kampovali na jednoj mnogo lepoj plaži. Da... ispostavilo se da ovaj moj drugar koga ja poznajem duže vreme, njegovu devojku zna Sladja i to odavno, tako se lepo sve potrefilo i to veče nam je bilo baš lepo. Prvi dan smo prešli 147 kilometra što je bilo baš baš ludo, Sladji je malo bilo i previše Evo linka od prve epizode i prvog dana putovanja

Da stvarno Sladja je pokidala, njen bajs ne znam dal vredi nekoliko hiljada din i menjač nešto zeza i još par stvari, ali ispratila me je sve, aj za mene i nije iznenadjenje, ja sam poznat kao fanatik kad rešim nešto, ali ona zaslužuje orden Naravno da nije ništa u opremi nego u srcu i nogama Baš to i kažem, najviše mi je keva to kao paranoisala, a ona skoro nigde ne ide Stvarno nam je bilo super, koga god smo pitali nešto svi su nam ljubazno odgovorili i svi su mislili prvo da smo stranci Nemam sad previše vremenena da kucam duge romane, radim po 10 sati, a preostalo vreme koristim da sredim i objavim ceo dokumentarac. Pošto sam ga podelio u 9 epizoda, svaki dan objavljujem po jednu epizodu i stigao sam do pete. Nisam ja previše nešto slikao više sam snimao, evo ovako slažem se da ova tema treba više da bude kao putopis, staviću link po link svake epizode od ovih 5 sa kraćim opisom a ostalo možeš videti na snimku, naknadno kako objavljujem i ostale delove kačiću i njih uz naravno neki kraći opis ili najavu Sad se uploaduje 6. deo zakačiću i njega večeras kada stignem sa posla.

Ma naravno sve se slažem, nismo mi ni imali predrasude, nego tako su nas naši cimali da će da nam bude ne znam ni ja šta, a mi smo znali da će nam biti super :-) Dva puta smo kod Hrvata postavljali šator i tuširali se kod njih u kući, ovaj jedan nam je poslao voće i povrće i neke kolače da ponesemo, ma super je bilo :-) U Splitu smo upoznali jednog lika totalno pozitivnog ludaka, Hrvoje se zove i kaže za sebe: ma jbg ja imam najustaškije ime šta da se radi :-)

Jeste dosta ljudi mi je pričalo kako treba izbeći Hercegovinu jer kao muslimani itd možeš da imaš problema, a ljudi prema nama nikad bolji, svi ljubazni hoće da pomognu, stvarno ja sam oduševljen, plus pite što praveee :-)

Ova slika je kad smo stigli u Doboj, mnogo lep gradić :-)

Opa vidi ima nas i ovde :-)

Mislim naravno da je poduhvat vredan pomena, ali moto forum, morao sam da pitam :-) Hvala puno na lepim rečima :-)

Pozdrav svima, Sad ne znam da li se i putovanje bajsem računa u putopise vredne pomena ovde, nekako mi je čini da i biciklisti spadaju u bajkere samo na svoj pogon :-) Evo ukratko Moja drugarica Sladja i ja rešili smo da se upustimo u jednu veliku avanturu, krenuli smo na more biciklama. Krenuli smo sa Novog Beograda iz Bloka 45 i išli preko Surčina, Jakova i Boljevaca, Obrenovca, Šapca, Loznice do Prelaza u Bosnu kod Banje Koviljače, a zatim išli preko većeg dela Bosne i Hercegovine, preko Bjeljine, Bosanskog Šamca, Brčkog, Doboja, Zenice, Bugojna, a zatim preko Kupresa i Tomislav grada do Hrvatske granice u Kamenskom na Buškom jezeru i onda preko Sinja došli do Splita. Nakon toga smo krenuli ka Biogradu na moru preko 7 Kaštela, Primoštena, Šibenika i u Bigradu smo trajektom prešli na ostrvo Pašman gde smo proveli 5 dana u Harmoni program kampu, a posle toga smo krenuli ka nazad Jadranskom obalom i obišli Hrvatsku obalu, zatim i celu Crnogorsku obalu do Ulcinja i Ade Bojane, da bi se na kraju vratili do Bara i Vozom se vratili za Beograd. Put je trajao celih 22 dana, prešli smo ukupno oko 1400 km biciklama. Ovo je definitivno put do mora kojim nisam čuo da je neko išao biciklom, a nas dvoje imamo samo najpozitivnije utiske. Snimao sam i napravio dokumentarac cele priče. Snimao sam sa telefonom Huawei Mate 10 Lite i sa Xiaomi Akcionom kamericom koju sam nosio zakačenu na kacigi. Podelio sam ceo dokumentarac u 9 delova/epizoda, evo link prve, a na kraju svakog videa je link za sledeću pa pogledajte ako želite kako je to izgledalo :-) IZMENA: linkove sa videima sam postavio dole svaki pojedinačno uz detaljnu najavu, uživajte

Znam za Tucano, pošto radim kao kurir, imamo njihovu opremu na skuterima, sad sam gledao oglase, odlični su novi modeli, ali su dosta skupi, zato sam i pitao za polovne neke :-)

Pozdrav svima, Posle dužeg vremena reših da se malo aktiviram na forumu :-) Da li je neko vozio skuter pomenuti skuter iz naslova? Ja ga merkam duže vreme iako sam dugo fan Beverlija. Pošto meni treba skuter za grad najviše i za sva godišnja doba, ono što za vidim kao prednost u odnosu na beverly 250 je što je kompaktniji, malo manji kraći što sigurno koristi kod provlačenja, zatim što ima ravan pod, što mnogo znači ako nešto nosim i da skroz uvučem noge kad je hladno, zatim što ima grejanje i zato što nije upadljiv kao beverly, većina ljudi pojma nema koji je skuter kad ga vide. Zanimljivo je što po tehničkim podacima teži od beverlija 250 za 10ak kila, to je verovatno zbog ojačanja zbog ravnog poda. Kao manu jedino što sam ja video je što nema fabrički ćopavu, što je baš veliki propust, ali ima da se nabavi za njega. Vidim da ima nekoliko kurira koji godinama rade po Beogradu sa njim i kažu da su zadovoljni. Btw i ja radim kao kurir već 3.5 godine i leti i zimi sa liberty 125, a ovaj motor bih uzeo za sebe da se vozikam. Eto ako je neko imao ovaj skuter, voleo bih da čujem još koje iskustvo, hvala puno :-)

Pozdrav ekipo :-) Jel znate gde mogu da se kupe polovni skudovi za skutere? Ako je nekom stran izraz skud, mislim na one prekrivače za noge i rukave koje se kače na volan. Ne znam kako je drugi naziv za to, pod skud i skudovi mi ne iskače ništa na kupujem prodajem. Hvala puno svakako :-)

pa da preradiš farove, ugradiš u far dva projektora i xenon i imaćeš oba i duga i kratka svetla i videćeš ko dan

Ne zaista ulica ina 1000 promasaja u rekontrukciji, mislim da je to moglo daleko bolje da se odradi. Ali linije su uradjene perfektno ako gledamo sa strane nas bajkera. Ne samo da nije masna farba nego je i hrapava ispupcena, a meni deluje i gumirana. Ali sto kaze covek ko zna koliko ce to trajati kad se vec ofucala i kontam da ce sledeci put ofarbati obicnom masnom farbom. Jbg kod nas to tako ide. A siguran sam da je i u ovoj ulici kao i bulevaru K.Aleksandra, Nemanjinoj i Juznom bulevaru oprano i pokradeno boga oca para.

Pozdrav svima, Dugo me nije bilo na ovom forumu pa evo da napisem koje slovo. Vec godinu dana radim kao kurir na skuteru pa sam tom prilikom naravno obisao Beograd i okolinu uzduz i popreko do sada. Ulica Vojvode Stepe skoro zavrsena rekonstrukcija i meta mnostvo kritika kako je trebalo to bolje, kako je 1000 stvari tu uradjeno nelogicno, da ima mnogo gresaka, da ne neprakticnija 5 puta nego sto je bila itd itd kraja nema. Evo ja svaki dan prodjem ulicom dosta puta, a i danas po ovoj nenormalnoj kisi koja nikako da stane. Ono sto sam primetio jos ranije, a siguran sam da je i mnogo vas, je to kako su uradjene zebre i cela horizontalna signalizacija. Ja sam danas po najgorem pljusku resio da isprobam te hrapave linije, te sam se zaleteo nekih 60-70 i zabo naglo prednju na samoj zebri. Bio sam malo u soku koliko sam se ukopao u mestu, posle sam probao na asfaltu i tu sam malo kliznuo. Kako god da su uradili ulicu, ove linije su cista desetka, slobodno kocite i gazite po ovim mokrim linijama do mile volje :-) Ne znam da li ste spominjali ovo u nekom od postova, ali ja mislim da treba sve linije ovako da urade i povecace nama bikerima bezbednost maksimalno.