Mostar...Uvece prelep, jako romantican. Imali smo srece sto se to desilo bas kada je u gradu bila proslava Bajrama. Po ulicama more mladih ljudi, lepo sredjenih. Sve mi je ovo bilo nesto novo, samim tim i zanimljivo. Lepo je videti deo neke druge kulture. Svuda oko nas se osecala pozitivna atmosfera. Tu atmosferu narusavali su jedino prizori gde se videlo da je pethodni rat na grad ostavio bolne oziljke.

U Dubrovniku smo proveli izuzetno lepo popodne. Malo setnje, razgledanja, fotkanja, fenserski preskup rucak (vec sam razmisljao o veceri), te dodje vreme za pokret. Dogovorismo se da vece provedemo u Mostaru, gde cemo i prenociti. Svo vreme voznje, susretali smo se sa mnogo motora, raznoraznih inostranih reg. tablica. Bilo je i Nemaca, i Italijana, i Madjara, a najvise me je odusevila grupa Rusa (3 BMW), gde je jednim upravljala zena. Peglala ga je da je mene bilo strah od njenog preticanja. Svaka joj cast . U Mostaru platismo prenociste 30e u privatnom motelu. Prelepo sredjeno, izuzetno cisto, garaza preradjena u caffe za goste motela, gde smo pocasceni od strane vlasnika Fedje kafom i osvezenjem. Motel je smesten na oko 200 m od starog mosta, tako da smo u setnju otisli pesaka, sto mi je bas i prijalo.

Do granice stizremo veoma brzo. Rutinska kontrola, formalni pogled u pasose, i uz toplu dobrodoslicu prelepe policajke udjosmo u Hrvatsku. Fotkanje na vidikovcu i polako spust motorom u strogi centar, na sam ulaz u stari grad. Tu nastaje mali problem. Gde daparkiram "autobus". Puno obelezenih i ogradjenih parkinga samo za motore, ali izgleda nisu predvideli da ce neko naici za bocnim koferima, te da ne moze ni da udje na parking, a tek da se uparkira izmedju onih hiljada skutera ....jako tesko. Parkiram se na sred trotoara ispred neke picerije, pored patrole policije. Na kvarno sedamo u bastu picerije, ispijamo po jednu casu fante i to placamo 8E. Iz prikrajka posmatramo kako policija reaguje na nase parkiranje. Obratili su paznju na nase vozilo, primetili da su SRB tablice, i samo iskulirali. Jako lep gest. Shvatili su da zelim da potrosim malo novca u Dubrovniku, te me nisu omeli u tome. Zamolismo konobaricu da malo pripazi na motor, da bismo otisli do starog grada. - Ma samo opusteno, uzivajte, nema nikakvih problema. Kad mogu da parkiraju kojekavi stranci, mozete i vi! Bio sam prijatno iznenadjen njenim komentarom.

Trebinje!!! Andjelku zatekosmo ispred kuce. Nesto mi je mnogo omatorila i propala za ove 2-3 godine . Ljubav je cudo...Nije bas bila raspolozena da se druzi sa nama, tako da zavrsismo na glavnom trgu, u caffe-u Platani. Da li ovaj narod uopste radi nesto . Trg prepun ljudi, svi sede i kafenisu, a utorak pre podne. Bas cudno . Lepo se nauzivasmo na tom prelepom trgu pod platanima. Ispismo prepodnevnu dozu kafe i cedevite, jos malo setnje po starom gradu i vreme rucku. Gde ? Pa u Dubrovnik, naravno. Na samo 30 km smo od Dubrovnika, steta je ne svratiti, prosetati starim gradom i rucati. .

Prodjose nekako ta dva dana po plazama. Probudio sam se relativno rano, pre 8h. Pinkle su bile spakovane jos prethodno vece. Natovarih magare i pokret, pre one jutarnje guzve. -Gde idemo? pita Daki -Ajmo u Herceg Novi, tamo cemo piti jutarnju kafu. Tako je i bilo. Opet ceo krug oko Kotorskog zaliva (skup trajekAt ). Jutro predivno, kroz kacigu se osecao miris morske pene. Dodjosmo do Herceg Novog, ali tamo vec krece ona prepodnevna ludnica...vrucina, velike kolone turista, svi nesto sviraju, uskacu sa strane. Ma ne stajem ja ovde...Polukrug, nazad do kruznog toka i pun gas prema hercegovackom krsu. Idemo na kafu kod Andjelke (iz Ranjenog orla).

Evo me drugari, na poslu sam. Pokusacu da nastavim polako uz posao. Sto kaze Severian, mora od necega i da se zivi . Drago mi je ako vam se svidelo sve ovo. Evo kuckam polako

Potpuno se slazem sa Vasom. Ipak se vozimo po planinama gde cemo vise uzivati sto bude lepse vreme, ali ponavljam, prihvatam bilo koju opciju. Bice nama dobro, pa makar i po snegu ,

BRAAAVOOOOOO

Posto se dan nije blizio kraju, vremena na pretek, a opet zbog sto veceg broja kilometara, resih da od Niksica, pored Slanskog jezera krenem prema Trebinju, a onda novoizgradjenom deonicom sidjem u Risan. Iz Risna krenem prema Budvi, praveci krug oko Kotorskog zaliva gde u 20h stizem u Budvu. Tog dana proveo sam 16 sati u putu, napravio blizu 700km, a osecao sam se opusteno i odmorno. Na moru sam izdrzao svega 2 dana. Nije to za mene. Ne drzi me mesto. Skovao sam zanimljiv plan, gde sam resio da preostala tri dana provedem na motoru na putu prema kuci, ali ovog puta sa suvozacicom, mojom suprugom Danijelom. - nastavice se -

Priroda fantasticna, odlicni putevi, a frekvencija saobracaja jako mala. Odlicni uslovi za voznju. Jedan od onih dana kada shvatis da je ipak nagradjen sav moj rad i trud, sva moja briga i odgovornost. Shvatam da sam generalno ispunjen i srecan. Nista ne bih menjao u zivotu. Morao sam dosta da se zaustavljam i fotografisem tu predivnu prirodu, udaljenu od vrelog asfalta i zagadjenog vazduha. Disao sam punim plucima u svakom smislu reci. Cak ni pljusak koji me je poklopio na Zabljaku i omeo moj plan svracanja na Crno jezero, nije me iznervirao. Nije me iznerviralo ni to sto sam pocepao kisno odelo pokusavajuci da ga na brzinu obucem. Ma nedozvoljavam da me ista iznervira. Ovo je moj dan, i samo moj, i nikome ga ne poklanjam. Prolazeci ovim predelom u Crnoj Gori, postavio sam sebi zadatak da naredne godine vikend provedem po Durmitoru i odvezem sve one puteljke preko Sedla, prema Trsi, Pivsko jezero, Scepan polje, i sve ono gde sada nisam svratio.

Odlucio sam da idem preko Visegrada, prema Srbinju, ali da ne putujem preko Cemernog, vec kanjonom Lima vozim do Rudog, pa preko tromedje C.Gore, Bosne i Srbije u Ustibru, skrenem prema Uvcu i opet udjem u Srbiju. Ovo sam odlucio da bih napravio vise kilometara i vise vremena proveo na motoru. Posle Prijepolja, skrecem prema Durmitoru preko Jabuke, Savnika, Zabljaka prema Niksicu.

-Halo, Miso, sta radis? (Milos je Danijelin brat koji je sa svojim drugarima u Budvi, inace, zaposlen je kod mene) -Nista, evo zezamo se! -Kad se vracas? Kad dolazis na posao? 30. ili 31. avgusta? -26. avgusta, sta si poludeo? -Odlicno, vidi sta ces da uradis,.................... I dogovorim se ja sa njim da se nadje sa Danijelom pre nego podje sa odmora, pomogne joj da spakuje stvari, decu, sedne u moj auto i doveze stvari i klince kuci. Neka Danijela zadrzi u apartmanu samo najneophodnije pinkle. Tacno je da su platili apartman 15 dana, ali dosta im je i 10. Imam i ja dusu. Jedva sam docekao tih nekoliko dana. Cim su doputovali, dok je Milos odmarao od puta, Kristina (moja cerka) mi je ispeglala i spakovala garderobu za put. Natovario sam na moje magare osnovne pinkle i kompletnu Danijelinu opremu za motor. Probudio sam se rano ujutro, pre 4h i tog momenta sam krenuo da uzivam. Nisam presao ni 15 km, morao sam da stanem na pumpu kako bih tankovao gorivo i popio nekoliko kafa za redom (Kofeinski zavisnik cim otvorim oci). Prelepo svitanje, predivno vreme za voznju. Preko Mladenovca i Topole, zacas sam se nasao na Rudniku gde sam stao da doruckujem. Stvarno nisam zurio nigde. Imao sam ceo dan pred sobom, a samo nesto vise od 500km. Dok sam cekao dorucak, u glavi sam smislio plan, kuda putovati. Hteo sam da izbegnem ustaljenu putanju ibarskom magistralom, preko Prijepolja, Morace itd.

Sezona godisnjih odmora vec uveliko traje, a mi jos nikako da se organizujemo zbog prevelikih poslovnih obaveza. Vecina radnika vec odmara, nema ko da radi, pa onda moram ja...i to ceo dan. Mi cemo na odmor kad se svi vrate. Ali ne vredi, ne mozemo ni tad, pocinje skolska godina. A jednostavno, planirao sam da napravim balans izmedju posla i zadovoljstva, obaveza prema porodici. Ne vredi, nije mi poslo za rukom. Nije fer prema deci. Pa sta da se radi, nek idu oni kad vec ja ne mogu. Dogovorim se sa Danijelom da ona odvede decu bar do Crne Gore, makar su joj putevi poznati do tamo, nema gde da zaluta. Tako i bese. Ujutro osnovne nabavke, pranje auta, tankovanje, pakovanje stvari i uvece pokret. A ja...k'o sto kaze Bora Corba, "Prokleto sam". Stvarno jeziva situacija. Na poslu svaki dan isti, monotonija. Uvece jos gore. Dolazak kuci koja je potpuno prazna. Stvarno bez veze. Ok su, cujemo se svaki dan, nema nikakvih problema. -"Otvori mail!", kaze Danijela. Tad sam shvatio da oni stvarno ne mogu bez mene , pod hitno moram nesto da preduzmem .

Sasha P je stvarno neumoran...Ne silazi sa motora

Da izjavim i ja nesto za dnevnik... Meni se bas svidja...ustvari ruzan je...ma nemam pojma. Dopada mi se to sto se ovo ne srece svaki dan. Uvek sam voleo da imam ono sto nema niko ili skoro niko... Mene sigurno to ne bi ispunilo, ali znam koga bi . Mog klinca (14 god), a mogli bi i zajedno da se vozimo . Samo kategorija . Na fotkama izgleda perfektno stanje. Mislim da je pravi motor za onoga kome je ovo veca kategorija od onog sto trenutno vozi, ili za nekog pocetnika. Pa sa srecom . P.S. Video sam oglas cim je postavljen i bio sam siguran da ce brzo da nadje put do novog vlasnika

Sutra dok zavrsim obaveze, pasce mrak. U petak mozemo, bice i lepse vreme (bez padavina). Negde oko 11,30h, moze?

Zdravo komso.

Vidim ja da necu ni parkirati azdahu u garazu ove zime . Ukoliko se parkiram u garazu (velika, ima grejanje, ali kod drugara), nema cimanja i maltretiranja coveka....te otvori, te zatvori. Sto mi je ciniti ??? Ako se ne parkiram, opcija mi je u dvoristu, pod nekom usranom ciradom, tananom i paljenje masine svakih par dana .

Gos'n Arakis, doputovali grejaci za rucke. Sta cemo sad?

Svracao sam u Trion pre nesto vise od mesec dana kako bih kupio desni katadiopter za Maxiu 52. na stanju nemaju, ali moze da se naruci iskljucivo u kompletu...obe strane + centralni kod rucke. Sve zajedno kostalo bi oko 10 E. Mislim da je to cena tek sto nije dzabe. Ja sam to resio malo drugacije . Arakisu je falila leva strana koja je bila oblepljena nekom belom trakom, te je to izgledalo jako ruzno. Skinuo sam i desnu stranu i lepo mu je oblepio istom belom trakom, P.S. Hvala Rajko .

He, posle fotografija koje su docarale realne uslove za voznju toga dana, mogu reci da sam ipak zadovoljan sto sam bio deo ove sjajne ekipe, sto sam bogatiji za jos jedno iskustvo, i bogatiji za jos neko poznanstvo

Drago mi je ukoliko smo bar malkice uspeli da spustimo loptu i sagledamo stvari malo realnije. Zivot je isuvise kratak da bismo ga trosili bez veze. Budimo odgovorni prvenstveno prema samom sebi, prema porodici, prema poslu, prijatelju, komsiji. Imajmo ciljeve u zivotu jer zivot bez cilja i nije neki zivot. I dozvolimo drugima da svoj posao obavljaju onako kako je to neko propisao. Zakoni svuda u svetu su pravljeni po istom sablonu, ali mi smo navikli da ih tumacimo onako kako nama odgovara. Slazem se da trebamo da se borimo za ostvarenje nasih prava, ali pre toga trebamo da se upoznamo sa tim koje su nase obaveze.

Ovo je sustina cele price. Zivis svoj zovot, gledas svoja posla, uzivas u svom zivotu sa onima koje sam odaberes, postujes norme ponasanja, kulturan stav i nema sta da te boli glava. Pokazes da u tebi ima kulture, postovanja i dostajanstva i sigurno nemas problem. Pun gas i polako. Imas jos 10+ od mene

A sta ako je vozac lud,a nije ni pijan,ni drogiran i ima kocnice (sada cu da banalizujem kao i ti). Ili slogiran,na primer. Ko to proverava? A sta ako ga boli qrac da stane jer mu se moze tako. Ima debelo pokrice. A meni se desi da me za 200 km zaustave 3-4 puta. Rutinski. I ode mi sat vremena. A nisam ni pijan,ni drogiran,ni lud i ispravne su mi kocnice. RADIM,pa moram da vozim. Ukoliko je lud, ili slogiran, ne vidi,ne cuje.....za to su kompetentne zdravstvene ustanove koji donose resenje o trajnom ili privremenom oduzimanju voz.dozvole. Tek tada se ista oduzima. Rutinskom kontrolom, ukoliko se ustanovi da je neko slogiran, lud, gluv, obavestava se nadlezna zdr.ustanova koja vrsi lekarski pregled istog, i izdaje mu se lekarsko uverenje. Sto se tice tih 200 km i zaustavljanja 3-4 puta. .. sta da ti kazem, stvarno nemas srece, . Mene zaustave u proseku 2 puta godisnje, a prosek mi je 100 km dnevno.