Posle dorucka pakovanje i polazak. Brda se polako gube i prelazimo u ravnicu.Ubrzo dolazimo i do Madjarske. Stajemo na pumpu i kupujemo vinjetu. Tacno se vidi prelazak u Madjarsku , sela su u totalnom drugom fazonu od Austriskih iako su udaljena samo 50 km. Jako zanimljiva nepregledna ravnica. Moje vozacke sposobnosti najzad dolaze do izrazaja blistam u punom sjaju jer na svakih 3 sata pojavi se krivina. Idemo da obidjemo Balaton .Mnogi su mi rekli da nema sta da se vidi i da nije nesto ali ajde da se zapljunemo da smo i to obisli.I stizemo do jezera.Na svakih par kilometara nalaze se sela sa imenom Balaton i onda u nastavku neki madjarski dodaci imenu.Udjemo u jedno dodjemo najblize sto se moze prici vodi, uz samo jezero je pesacka zona i razocarenje .Ada ciganlija je Monte Karlo za balaton ,svracali smo u jos par sela ista prica Ajde da se islikamo i da bezimo dalje.Na jedvite jade nadjem neku madjaricu koja zna malo engleski i pitam jel ima nesto interesantno da se vidi ovde. 30 km dalje u nekom balaton nfvwekhjfbvj ima vodeni park i par kafica.Da pucam 60 km da vidim madjaro voda lend ne pada mi napamet,nisam isao u Sen Trope pa mogu i ovo da preskocim .Ali zato smo se dogovorili da cemo da svratimo u Pecuj. Evo pa vidite sami kako to izgleda. Po jako zanimljivom i uzbudljivom putu stizemo u Pecuj .Vesna je iskopala neki njihov cuveni porcelan a i ja sam cuo da je lep gradic pa cemo malo da obidjemo centar.Parkiramo se na granici pesacke zone i idemo u setnju.Prvi utisci jako lepi sredjeno cisto. Inace madjarice u Pecuju prica za sebe ne zna se koja je lepsa od koje na Kroazeti nema ovakvih riba. Moj ortak Janos . Ima dosta kafica i svi su napucani bas svetski. Pravimo pauzu za sladoled pauza za kafu kad udjemo u Srbiju prva OMV pumpa to nam je fetis. I Vesna nalazi prodavnicu sa porcelanom .Sva sreca sto smo motorom i nema mesta inace bi bio soping . Mada sam ja duduk za ove stvari ovo izgleda bas mocno. Jos malo setnje do motora i idemo kuci. I Srbijaaaaaaaa stizemo kuci ... . Posto je bilo dosta pauza stigli smo kuci negde oko 12. Danasnji put je izgledao ovako. I tako se zavrsio nas put ,obisli smo 10 drzava presli oko 5000 km ,videli prelepe predele, vozili se po odlicnim putevima . Bogu hvala da nas je pogledao 11 dana smo imali suvo i suncano vreme i nije pala kisa. Osim one zenske budale u Limoneu nismo imali ni jednu opasnu situaciju. Mrle bio na visini zadatka nemam sta da kazem osim pohvala ne razumem samo zasto ljudi ne obracaju vecu paznju na ovaj motor. Sve u svemu prezadovoljan sam kako je sve proteklo bio je ovo jedan lep dozivljaj. Jos jednom se zahvaljujem mom drugu Pablu sto mi je dozvolio da okacim ovoliko slika i probam da vam najbolje docaram kroz kakve smo se predele vozili. I zahvaljujem se mojoj Vesni koja je junacki istrpela ceo ovaj put i mene u pojedinim trenucima i koja je slikala non stop po vrucini i po hladnoci ,bilo je momenata kada ni foto aparat ni telefon nisu radili zbog hladnoce. Da nije bilo nje ne biste videli nista od ovih slika.Nije ovo neki extra putopis ali slike su vrhunske i to je njegova najveca vrednost. Hvala i svima vama koji ste procitali ovaj putopis nadam se da smo uspeli da vam prenesemo deo atmosfere sa ovog puta. Pozdrav svima od Bobana i Vesne.

2 Puta smo trebali da prodjemo kroz Bischofshofen i oba puta se nesto izjalovilo treca sreca.Nedelja je pre podne grad pust nigde nikoga jedva u centru nadjosmo neku poslasticarnicu da popijemo kafu . Dok pijemo kafu gledam na mape i razmisljam da li da probam da stignem odavde do Beograda za jedan dan .Ubrzo odustajem sta mi to treba idemo lagano i stizemo na vreme.Polako idemo dalje,grad na nas zbog ove pustosi nije ostavio neki utisak. I ovaj deo Tirola je mnogo lep. I izlazimo na auto put. I prolazimo pored Vilaha nastavljamo ka Klagenfurtui dalje ka Gracu. Naravno i dalje pravimo pauze ,gde nam se svidi stajemo, malo protegnemo noge, popijemo kaficu, laganeze. U jednom selu na zidu vidimo ovaj simpaticni pano sa starim automobilima . Posto smo sisli sa auto puta okolina je interesantnija i onda ulazimo u jedno selo gde se ne zna cije su slike na fasadama lepse. Posto smo relativno blizu granice sa Madjarskom skontamo da nismo jeli kobasice a jos uvek smo u Austriji .Red je da se pocastimo i pocnemo da trazimo neku kafanu .Uglavnom ko za inat sve neke picerije ,poslasticarnice nigde postene kafane i najzad naletimo na jednu.Poucen iskustvom od ranije da je za njih Wurst i virsla i jos svasta nesto sto samo lici na kobasicu trazim jelovnik i probam da se objasnim sa konobarom sta hocu. Wurst ja sen gud Wurst vith trte mrte sosovi dodaci nabraja konobar.No trte mrte samo Kobaja i senf nikakvi dodaci od rena sosovi od karfiola ne mogu da se objasnim .On samo pokazuje da sednem i bice sve ok , vidim ja osisasace me ko ovcu kad mi donese nesto sto nece ni da lici na kobaju. Idem ja tetki da dam lek a ti spremi te kobaje odma se vracam ,kazem Vesni da od kobaja nema nista i da idemo dalje. Kasno popodne je i pocinjemo da trazimo smestaj.Na 2-3 mesta nismo imali srece i idemo dalje .Tabla za gostionicu sa smestajem skrece se sa glavnog puta jedno kilometar.Posle 300 m prestaje asvalt i pocinje tucanik ali na nizbrdici nema okretanja nego vozi do kraja .Priroda se za tih 500 metara totalno promenila gusta suma i senke totalno zamracenje.I onda ispred nas izleti malo lane uplaseno kad nas je videlo i pocne da bezi ali sve pored ograde imanja nema gde da pobegne .Videvsi da se uspanicilo ja nekako ukocim polako i ono pretrci ispred nas i pobegne u sumu.Bas nas je oraspolozio ovaj susret jer smo vec par puta videli jelene i srne ali to nam nije pomoglo jer u pansionu nema mesta pa idemo dalje. Posle par kilometara pet neka reklama i resimo da probamo i tu .Dolazimo ispred jedne fine kuce stoji montazni bazen i izlazi gazda. Ima zimer za slafen kosten... pitaj babenzi.Baba gazdarica odlucuje deda je potrcko,prica baba na nemackom ja pokazujem da mi pokaze ili napise cenu i na kraju deda donosi papir i baba pise 40 e .Pitam za dvoje baba klima glavom i tvrdi pazar vit frustuk.Cena perfektna ali ja vicem da je mnogo kao jel moze jeftinije ,baba sokirana dala damping cenu ja trazim jeftinije. Ajde uzecemo sobu ali da deda pomogne oko kofera inace deda je nekad bio neki sportista mrga od coveka i dan danas ga ima pa reko da mu ustedim pare za teretanu malo nek nosi kofere.Razocarao me kao coveka i komunistu jer ga baba pegla kako ona hoce ne sme ni da pisne.Objasnjavm mu na srpskom da imam pivo u kolenu i da ne smem da nosim nista tesko,on klima glavom sazaljivo gleda ali vidim da je pun razumevanja za moje probleme.Smestaj u potkrovlju korektan.Kujna sa trpezarijom ,spavaca soba odvojena i kupatilo. Trpezarija sa odlicnim doruckom . Kad pogledas koliko imamo prtljaga to u manji auto ne bi stalo. Pogled na okolinu i nije lose. Posle tusiranja sisli smo u dvoriste i seli u letnju bastu i gde smo ostali do kasno sumirajuci utiske sa puta. Danas smo ubili oko 500 km ali je bilo dosta auto puta.

Put koji smo juce prosli je bio ovakav bilo je dosta pauza tako da smo presli najmanje kilometara. Standardna procedura pakujem bocne kofere Vesna radi vezbe za kuk komotno oblacenje i dorucak.Uzevsi u obzir da je ovo najskuplje prenociste svedjani ce to morati da nadoknade.Strateski smo zauzeli poziciju blizu stolova i udri.Bio je bogat izbor hrane dok nije nastupio ubica svedskog stola. Vesna je izjavila da je nju sramota da sedi sa mnom za stolom .Kad sam peti put ustao da natovarim tanjir simpaticna kuvarica me je cudno pogledala. Posto ona fora sa trudnocom pali izdeklamujem gospodji da to nije za mene vec za moju trudnu suprugu.Gospodja vidi mene u cvetu starosti u moto opremi nije joj bas sve jasno trudnica na motoru i namesti se na penal sa pitanjem . A koliko je gospodja trudna? Pa oko 20 minuta . Stari fazon koji uvek pali ,kuvarica sad razmislja da li je dobro razumela sa engleskog prebacuje na nemacki ukapira i pocne da se smeje .Kao i obicno svedjani su pobedili ali borba je bila zestoka .Pakujemo se i napustamo hotel.Prolazimo kroz selo Sool za koje tek sad po danu vidimo da je mnogo lepo sredjeno. Ne znam koja im je ovo fora sa lutkama na terasi valjda sluzi kao reklama. Vreme je oblacno ali bitno da ne pada kisa.I Tirol meni omiljeni deo za voznju. I dolazimo na jos jedan prevoj odakle puca fenomenalan pogled,red je i da fotografa malo ovekovecim. Ja sam samo vozac. Vreme se polako razvedrava ulazimo u jedno selo i nailazimo na kolonu koju elegantno obilazimo dok ne naletimo na pandura.Halt nema dalje ,neki lokalni praznik svi od matoraca do dece obuceni u njihove nosnje nose instrumente igraju pevaju napravili pravi karneval i nema prolaza dok se to ne zavrsi tj sledecih pola sata. Stajem na celo kolone i cim su nas propustili dajem gas i cepam malo brze jer je prazan put pa da sebi dam malo oduska. I na jednoj velikoj nizbrdici vidim ovaj znak koji je interesantan jer ga nema puno na putevima. Ovo su svabe smislile za velike kamione i teska vozila koja imaju problem prilikom dugog kocenja,posto se zagreju paknovi ili spale desavalo se da im totalno otkazu kocnice ,da se ne bi skrsili dole napravili su skretanje sa strane koje vodi uzbrdo a na vrhu ispusta nalazi se gomila peska da se tockovi ukopaju i vozilo bezbedno zaustavi. . Jedna umetnicka bajkerska fotografija. Cas je oblacno cas sunce . I stizemo u Bischofshofen.

vortex4borg Pa nije mi bas prijalo da skracujem put ali sila boga ne moli ,a i ova firma je glavni sponzor mog putovanja tako da sam morao da ih ispostujem. Za zezanje mora da se ukaze prava prilika i pravi trenutak nista nije planirano u sekundi se namesti.Meni licno je najinteresantnije da napravim nesto sto izlazi iz klisea kako se ponasaju ostali i traziti nesto sto niko ne trazi i pri tom si ozbiljan da te ne provale da se zezas.Meni je to olaksano zbog godina jer malo kome padne na pamet da se matori sprda sa njima.Napolju te fore mnogo bolje prolaze jer oni imaju odredjenu dozu cak preteranu dozu ozbiljnosti i cak i zezanje oni shvataju ozbiljno.Da sam ovde trazio metar da premerim hotelsku sobu zbog klaustofobije pola njih bi mi jebalo mater i izbacilo iz hotela a tamo je covek ozbiljno zabrinut da ja ne dobijem napad u njihovom hotelu .Po meni ima ljudi ovde koji pisu odlicne putopise i kace super slike ali fali ta zica opustenosti zezanja jer po meni je to vazno da ljudi podele sa tobom sve utiske a i da inspirises i njih da i oni prepricavaju svoje zajebancije.Obozavam da citam putopise Vroc Kapa covek se zeza od pocetka do kraja putopisa i usput okaci super slike i izbaci dosta zanimljivih stvari. Pozdrav svima i putujte i pisite da podelimo utiske zajedno.

Idemo ka Insbruku . I nailazimo na ovu kaubojku . Jedna slika za kolegu VORTEX4BORG on voli ove livadske motive. I opet klasika jezero kamp sportovi na vodi i naravno svi puni. Pouceni iskustvom od juce danas pocinjemo ranije da trazimo smestaj.Prolazimo kroz prelep kraj i vidimo putokaz za neki hotel.Ajde da svratimo da vidimo kakva je ponuda .Malim puticem se penjemo uzbrdo i dolazimo do hotela.Prilazim hotelu i bacim pogled na reklamu i vidim 2 zvezdice.U sto dobro izgleda za ovu kategoriju 2 bazena igralista skijalista bas onako napucano. Na recepciji recepcionerka u alpskoj nosnji sa grudima na izvolte.Opet ista prica ajnc cvaj trtenzi lupenzi vas kosten.Specijalise cena 170 e za noc.Danke dojcland idemo dalje ali da iskoristimo jedan od najlepsih pogleda na ovom putu,ovo je bilo za poster jer je pogled sa hotela velicanstven. Dok sam okretao motor bacio sam jos jedan pogled na hotel i video jos 2 zvezdice posle naziva hotela, znaci ima 4 zvezdice i solidno je napucan. Idemo dalje sa trazenjem smestaja .Ovaj put imamo srece posle 32 pokusaja nalazimo hotel koji ima 1 slobodnu sobu cena 90 sa doruckom i doplata za wifi 3 evra.Nemamo izbora i placamo najskuplji smestaj na ovom putu, nema veze nadoknadice svedjani razliku.Soba nista specijalno korektan hotel sa 3 zvezdice jedino sto nam je uvalio pusku sto smo bili locirani iznad kujne pa cim smo otvorili vrata zapahnuo nas je miris kuvanih jela.Srecom vecera ce se brzo zavrsiti i lako cemo izluftirati. Simpatican pogled sa terase. Brzo se raspakujemo i idemo do centra da se malo prosetamo i veceramo zna se ...pivo. Pa prijatna vecera Neprijatno iznenadjenje nas je sacekalo kad smo se vratili u hotel.Iako smo dobili sifru za WIFI nismo mogli da se nakacimo .Odem dole na recepciju da reklamiram ,nigde nikoga ,tako da smo dzabe platili net.Cekao sam malo da se nekom napijem krvi ali nigde nikoga ,umoran izgubio sam volju da dalje cekam i vratio se u sobu.Dok leskarim na krevetu u glavi mi se vrti stari ju hit Jutro ce promeniti sve.... i spavanjac.

Garmis -Partenkirhen poznati svetski centar za zimske sportove.Da vidimo i taj grad.Naravno centar je pesacka zona gde god imas mesta da uglavis motor znak zabrane i nacrtan pauk.Na kvarno a i kako bi drugacije stajemo ispred jednog kafe restorana.Parkiram motor ispod znaka za zabranjeno parkiranje .Sedamo u bastu kafea i Vesna narucuje kafu a ja idem malo da protegnem noge malo se islikam i onda se menjamo ona se seta ja pijem kafu uglavnom uvek je neko pored motora.Kao i ostala mesta sve cisto besprekorno sredjeno pod konac. Malo se promuvam i vratim se i imam sta da vidim Vesna se smeje prica sa konobarom .Ponosno prilazim bre zena mi prica na nemackom a ja se tu mucim da izvadim iz malog mozga sve ono moje bogato znanje nemackog koje sam naucio u porn... pardon partizanskim filmovima. Imam sta da cujem od nemackog Koka kola i espreso i konobarevo hvala lepo.Konobar hrvat iz Varazdina mlad ljubazan decko ovde je vec dugo totalno apolitican.Interesuje ga samo fudbal svakih 2 -3 meseca sedne u avion i ode da gleda uzivo engleski i spanski fudbal.Raspricamo se i objasni nam da su Garmis i Partenkirhen 2 grada koja se ne podnose i stalno su imali sukobe pa je Hitleru dozlogrdilo navodno je izjavio ili cete biti jedan grad ili vas nece biti. Simpaticna prica sad da li je istinita ali zanimljivo zvuci.Vesna odlazi u patrolu ja ostajem u kafeu i kacim se na WIFI a bolje da nisam . Ovaj put je bio planiran da traje 14 -15 dana okvirno ako bude sredstava mozda i duze.Dobijam poruku preko vibera od poslovnih partnera da moram pod hitno da se pojavim u Beogradu u najskorije vreme.Komunikacija porukama da ja sledecih 3 dana teoretski nema sanse da stignem do Beograda. Kad sam polazio na ovaj put bila je i ta mogucnost da se pojavi ova vrsta problema i ja sam imao dogovor da me ostave na miru bar 10 dana.80% mog posla zavisi od njih tako da nemam mnogo izbora dogovor je da se ja pojavim u Bg za 3 dana.Svi planovi o spustanju na Dolomite i obilazak jos nekih destinacija pada u vodu.Najkracim putem idemo kuci pa sta navatamo usput to je to.Saopstavam Vesni nastalu situaciju i konstatujemo da smo najveci deo puta od onog sto smo hteli da obidjemo videli .Monte Karlo ,Azurna obala,Provansa ,Francuski Alpi i Svajcarska su bili prioritet na ovom putu .Tirol Dolomite i ostalo smo vec obisli sad smo samo hteli da prosirimo vidike. Pakujemo se i idemo u setnju motorom Sad smo u Garmisu idemo da vidimo Partenkirhen. Partenkirhen mi je lepsi mnogo starih sredjenih kuca onako bas ima smeka. Izlazimo iz grada i idemo dalje.

20170729_123523.mp4

Posto smo se lepo naspavali pakovanje bocnih kofera i dorucak.Ulazimo u jako lepo sredjenu trpezariju , na stolu nas ceka spremljen odlican dorucak sa svim i svacim .Na kraju dorucka dolazi gazdarica i pita da li nam je dovoljno hrane da li hocemo da pojaca dorucak.Ma sve ok stvarno je bila ok klopa a i meni su merak oni veci hoteli sa vecim izborom klope plus ljudi su bili krajnje koretni nije islo da se zezam sa njima. Kafu smo popili u basti sa pogledom na planinu,a najprijatnije iznenadjenje je potok koji protice kroz dvoriste na metar od stola za kojim sedimo.Tek sad smo malo zagledali hotel kako je ukusno napravljen a i celo selo je savrseno sredjeno.Prilazi nam ljubazni gazda i malo se raspricamo.Pitam zasto je tolika guzva da li je to zbog letnje sezone odmora .Dobijam odgovor da od maja meseca do jeseni svaki vikend svi smestaji u ovom delu nemacke su puni.Nemacki standard je toliko veliki da prosecna porodica moze sebi da prisusti bez naprezanja da svaki vikend ide negde na izlet tako da vikendom tesko moze da se nadje smestaj.Usput ga pitam da mi kaze kuda je najzanimljiviji put do Garmisa. Na gugl mapama mi pokaze kuda da idem i jos kaze svi bajkeri idu tuda to onda ne moze da bude lose. Polako se spakujemo pozdravimo sa gazdom koji mi na parcetu papira nacrta rutu kuda da idem da ne promasim ,i polako idemo dalje. Selo iz bajke okruzeno planinama prelepo. Ovaj covek je sve probleme resio u zivotu kad moze da se bavi uzgajanjem Lama u nemackoj. Izlazimo na put i pocinje praznik za oci.Put nas je vodio tako da smo cas u Nemackoj cas u Autriji mada nema razlike putevi i priroda besprekorni. I stizemo do jezera na koje nas je gazda uputio.Da ga nisam pitao mozda bih isao nekim drugim putem i pogresio jer ovo je bio pun pogodak. Motori idu u oba smera samo zuje. I stizemo do jednog restorana gde se nalazi kamp ,hotel i gomila motora i bajkera iz cele evrope. Na restoranu mapa sa prevojima i gde se nalaze. Osecam izvesno zadovoljstvo sto pripadam grupi ljudi koji se nalaze na ovakvom mestu.Svi nasmejani dobro raspolozeni, ljubazno se javljaju jedni drugima ogromna kolicina pozitivne energije koja prosto zraci .Neki leze suncaju se drugi pijuckaju treci se kupaju totalno opustena atmosfera. Seli smo na klupicu pored jezera pili sokove gustirali kafu .Nase opusteno putovanje u punom sjaju. Gledamo u onu vodu , one planine, zelenilo oko nas koje odmara oci nirvana.Melem za dusu i oci .Sedeli smo tu valjali se i izlezavali na travi sledeca 2 sata.Prosto nam se nije islo ali idemo dalje mozda nas ceka jos nesto ovako lepo. I stizemo u Garmispartenkirhen.

Dolazimo u najvece razocarenje na putu lihenstajn.Kad smo planirali ovaj put bilo je ono i onda cemo da sednemo negde Lihenstajnu i popijemo kafu.Vaduc ulazimo i moj prvi utisak kakav sterilan grad,malo ljudi na ulicama sve cisto pod konac ali deluje hladno.Vozimo se levo desno po centru nemozemo da nadjemo neki posten kafic.Par restorana ali mi se ne dopadaju veliki sredjeni ali nekako su mi odbojni nemam zelju da udjem u njih. Gore na brdu se vidi zamak vlasnika Lihenstajna. Jel to sve , konstatuje Vesna i krajnje razocarani napustamo ovu knezevinu.Ne znam sta sam ocekivao ali ovo je bilo stvarno razocaravajuce. Ubrzo izlazimo iz Lihenstajna i ulazimo u Austriju . I onda ono sto svi bajkeri vole cuveni Luis moto sop. Samo stajemo da ga slikamo ,ako udjem naci cu stvari bar za 200 e koje mi sad ne trebaju ali ce sigurno zatrebati nekad.Poucen ranijim iskustvima ne ulazim a i stvarno mi ne treba nista od opreme. Sve zemlje su imale table da ulazite u tu i tu drzavu samo nemci ovakvu za brzinu.Ionako je cela evropa njihova. Preko jednog velikog mosta dolazimo do jezera. Gledam gde mogu da se parkiram da se malo prosetamo i popijemo kafu.Tu pocinje pesacka zona i ja pokusavam da negde uvalim mrleta.Prvo sam se napravio blesav i stao pored parkinga za bicikle odakle me je jedan pandur oterao cim sam pokazao zelju da se tu zadrzim duze od 30 sekundi.Stanem u neki cor sokak i pocnem da se pakujem kad mi neki taksista pokazuje na znak pauka i pokazuje da ce mi odneti motor.Ajmo dalje trazi levo desno stanem opet na jedno mesto ono polu kvarno zavrsen parking a ja produzio za duzinu motora ukuso , taman da izbacim copavu nemam pojma odakle se stvorio pandur i mase rukom da idem dalje nema stajanja .Vrtim se tu u krug nema mesta pocinjem da se nerviram i oteram motor pravo do pesacke zone.Stoje 2 pandura gledaju ja pridjem i pitam da li mogu tu da ostavim motor da popijem kafu.Znak zabrane ko vrata ja pitam da parkiram motor.Znao sam da mi nece dati ali po logici trazi mnogo da bi ti dali malo ajde da probam bar da ih izvacarim da nas ne poteraju dok se slikamo na brzaka da se ne zainate pa mi napisu kaznu za bezobrazaluk.Najn parking ali cvaj foto moze.Slikamo se na brzaka i idemo da trazimo parking i kafic.Ceo gradic pun policije puno je ljudi pa da li se plase terorizma ne znam ali gde god se okrenes pandur.Dve ulice dalje od obale stanem kvarno na kraj parking mesta ali je kafic preko puta pa ga imam na oku.Od obale jezera smo daleko toliko da se ne isplati ovde ostaviti motor i otici tamo na kafu mada i ovaj deo spada u pesacku zonu. Zastitni znak luke lav i svetionik sa satom. Kafe pauza, od setnje peske nema nista sto meni licno vise odgovara nego cemo u setnju motorom . Bas veliko jezero. Kad god dodjemo do nekog grada u pocetku imam zelju da ga obidjem kako pocne guzva, saobracaj ,frka za parking izgubim svaku zelju za turizmom samo gledam da izadjem iz guzve pa tako i ovog puta najsrecniji sam bio kad sam se docepao otvorenog puta. I pocinje voznja kroz Bavarsku. Prilicno je sveze ljudi su potpalili vatre da se greju. Kasno popodne i ja iz radoznalosti svratim u jedan pansion da pitam za smestaj.Domaca stara seoska kuca 3 sobe na spratu i zajednicko kupatilo koji koriste svih 5 apartmana i gazda .Idemo dalje . Putevi odlicni priroda prelepa uzivanje. Pocinje da pada mrak i moramo ozbiljno da potrazimo prenociste.Silazim sa puta i ulazim u neko selo putokaz pansion .Neka polubaraka na kraju sela do ivice sume totalna periferija van centra svih zbivanja.Samouvereno ulazim i trazim sobu.Nema sve puno.Idemo dalje , da skratim pricu u sledecih 30 pansiona, hotela, baraka ,garaza,, satora nema mesta sve je puno.U pocetku je bilo necu da platim vise od 70 evra sad daj ne pitam sta kosta .Na jednom mestu tip kaze idite dalje i za 25 km udjite u Austriju i tamo ima mesta .Dodjemo u Austriju drugi tip kaze vratite se 25 km u Nemacku tamo ima mesta ,ja ga gledam i smejem se od muke i kazem mu da su nas poslali odande.Da sam sam nije problem neko stajaliste za autobus samo da je natkriveno obucem kisno odelo i klupa spavanje,sta da radim sa Vesnom zenu sa vestackim kukom da stavim da spava na klupi ne ide.Nista idemo dalje pitam u jednom hotelu nema, izlazim napolje i neki danac mi kaze da tu negde levo ima neki hotel koji ima 1 sobu slobodnu.Pa meni 1 soba i treba. Krenemo levo desno i naletimo na Mariju.Mrak je vec uveliko pao pa se jedv a vidi slaba reklama hotel pansion Marija .Sveta Marijo pomozi optimisticki se molim bogu da ima mesta.Zvonim na vrata i pojavljuje se frau Helga ,baba od jedno 90 godina . Babenzi bitesen ajnc rum cvaj person slafen vit frustuk. Najn hitlerovski baba odmahuje glavom i pokazuje da nema mesta. Indisponiran izlazim napolje sad vec ozbiljno zabrinut sta dalje.Nista vozimo ka GarmisPartenkirhenu pa cemo negde valjda naci smestaj.Sedamo na motor taman da ga upalim kad izlece neki tip iz Marije i vice nesto na nemackom .Ja ga presaltam na engleski i pocne prica.Frau Helga nije znala imaju jednu sobu ali jednokrevetnu.Daj da vidim sobu da li mozemo da se upakujemo u taj jedan lezaj ili da li ima neka mojca da se razvuce ili neka kombinacija za spavanje.Nema sta krevet uzan samo za jednog ali uzecemo pa cemo se nekako smestiti, mislim u sebi nemoguce da nemaju ni jedan krevet na rasklapanje ubacicemo ga na sred sobe.Tada gazda pita da li bi nam odgovaralo da ubace neki montazni krevet.Pa tu te cekam problem resen sve je bolje od neba iznad glave.Moze ako nije mnogo skupo ja se zezam kao da imamo neki izbor . Ajnc rum cvaj person slafen militarise krevet i frustuk konacni dogovor 60 e. Bog nas je pogledao ipak necemo spavati pod zvezdama. Danasnji put je izgledao ovako.

Po ulasku u Svajcarsku bila je neka Vesnina zelja da se ode do Ciriha i Sent Galena auto putem jer tu imamo neke prijatelje ali posto ja ne volim da se privaljujem nikome a i oduzilo bi se odustalo se od toga. Vinjeta je kupljena upravo zbog toga a ovo za tunel sam probao pa ako prodje prodje. Auto put smo zakacili par puta ali nisam hteo da razmisljam da li ce neka kamera da me snimi i da mi prave problem za neki sledeci ulazak.

Ulazimo u Svajcarsku i rampa.Nigde do sada nema rampe na carini sta je ovo.Neka gospodza iz kabine dobacuje nesto na nemackom i italijanskom i pokazuje na displej na kome pise 13 e.Ja vrtim volan pokazujem vinjetu ona se kezi i odmahuje glavom i pokazuje na 13 e.Ima li kraja ovom zulumu stalno neki extra troskovi.Platimo i idemo dalje ,posle 150 m semafor stoje i cekaju 2 automobila,posto je ovo kulturna zemlja ne obilazim ih nego stanem u red i cekam .Posle 10 min zeleno skrecemo ostro na levo i ulazimo u tunel.Bogami solidno dugacak tunel par kilometara ali ima samo jednu traku pa pustaju naizmenicno saobracaj. Na izlasku iz tunela Svajcarska nas docekuje u punoj lepoti. Lagano se spustamo u nize krajeve gde ima vise zelenila i priroda je pitomija. Davos prelep gradic. Prateci putokaze neprimetno smo usli u Lihenstajn.Nikava tabla da smo napustili Svajcarsku da ulazimo u Lihenstajn, nista samo jedna mala bedna tabla te obavestava da se priblizavate Vaducu i knezevini Lihenstajn.

Posto sam se informisao da se dorucak sluzi od 8-10 ustajanje u pola 9.Na brzinu popakujemo bocne kofere i okacim ih odma pre dorucka jer znam sta sledi posle.5 min do 9 ulazimo u trpezariju koja je polukruzna i svuda u krug nalaze se stolovi sa razlicitim djakonijama.Kako smo usli u trpezariju ja pocnem da se savijam spustam kolena i da se zanosim . Vesna prileti uplasila se da mi nije pozlilo sva u panici pita sta ti je . Onemocao sam od gladi. Idi u picku materinu mislila sam da te strefila srcka.Ubica svedskog stola nastupa. Obicno strateski zauzmem poziciju blizu stolova imam pregled kad sta napune i blizu sam da ne moram daleko da se setam.Ovoga puta smo seli podalje od stolova ali pored velikog staklenog zida sa koga se pruza predivan pogled na Livinjo.Igre bez granica mogu da pocnu. Posto se ja zdravo hranim poceo sam sa hrono slaninom i jajima .Ali posto mi je tanjir bio mali napravio sam flapsove od kackavalja koji su forovali preko ivice tanjira pa sam dobio omanju tacnu.I tu upoznam mog najboljeg druga iz Livinja Jajaru .Decko pece jaja ja pridjem sa mojom tacnom i podmetnem tanjir.Mehanicki ubaci 2 jaja.Ja pogledam u njega pa pogledam u ona 2 jaja napravim zgrazavajucu facu u fazonu kako te nije sramota da mi sipas tako malo.On se kurtoazno nasmesi i ispece jos 2 jaja i ubaci na tanjir. Ja se zadovoljno nasmesim i natovarim gomilu hrskave slaninice preko onih jaja.Covek gleda ne moze da veruje.Naravno dodam jos prsute ceri paradajza i jos neke sireve.Ali sve je bilo hrono.Onda sam se vratio po hleb i jos neke sokove.Simpaticno predjelo.Kad sam to izubijao valjalo bi nesto pojesti.Odem ja kod mog druga Jajare,sad nema flapsovi normalan tanjir i 2 kom ali uzmem opet malo vise slaninice i prsute a u medjuvremenu stigla i neka bruka salama pa je red da probam i to da ne uvredim domacine.I sta sad ostalo mi je slanine i salame a nema jaja sta cu sad moram opet kod mog druga.Kad sam mu prisao 3 put covek se zbunio ,ja da ga malo omeksam kazem nije za mene za zenu je znate ona je trudna.Na rec trudna desi se takva transformacija covek se nasmeje od uva do uva smesak sta treba samo kazite ja sam tu .Ja gledam cega ima najmanje na onim stolovima da mu trazim bas to ali necu da ga setam ipak je on moj najbolji drug iz Livinja.Odlazim za sto gde sedi trudnica i kazem joj mahni coveku vidis kako nas je lepo ugostio .Sta li si sad napravio, ma nista samo mahni objasnicu ti posle i Vesna mu mahne i on sav sa smeskom mase . 15 do 10 kraj dorucka konobari se nervozno setaju gledaju u nas i ja mrtav ladan ustajem i odlazim u trpezariju da uzmem nesto slatko,sta cu pao mi secer.Svi stolovi oko nas pospremljeni konobar nas gleda vec pomalo nervozno ali dorucak je do 10 sati. Kad sam u 5 do 10 ustao i krenuo u trpezariju da je mogao pojeo bi me,a ja vristim u sebi od smeha gledajuci u njegovu facu vise nije mogao da se obuzda bes je izbijao iz njega.U trpezariji stoji sat ja muljam i u 2 minuta do 10 dolazim do stola i donosim 2 kafe on gleda ubija me pogledom ja obidjem sto i kroz otskrinuta vrata izadjem na terasu da na miru popijemo kafu.Dorucak je zavrsen tacno u 10 sve je bilo po propisu. Kad smo prolazili kroz trpezariju Vesna se zeza ko je ovde trudan ja ili ti bio sam kao trudnica u 6 mesecu odvalio sam se od klope mada je sve bilo vrhunski. Srecni tata i trudnica. Poznati ubica svedskog stola. Sa terase se pruza prelep pogled. I dalje mi nije jasno zasto takva cena za relativno prosecan hotel. Posle ovog mezetluka ostalo je samo da se vratim u sobu da odlezim malo da se povratim .Ovo mi je u kompletu bilo jedno od boljih sprdnji sa svedskim stolom.Posto nigde ne zurimo malo sam dosao sebi i napustamo hotel. Juce sam tempirao gorivo tako da cemo ovde sipati benzin po ceni 90 centi za litar duplo jeftinije nego u svajcarskoj.Oni koji to ne znaju Livinjo je bescarinska zona cigare gorivo parfemi garderoba sve je bez poreza.Stajemo na jednu pumpu i ja uzimam da proverim ulje.Dosta smo presli i treba da se dolije malo ulja.Prilazim onoj kucici stoji tip i ja kazem naglas kako bre da ti objasnim polusintetika 10-40. Pa lepo zemljak samo kazi sta ti treba .Covek me izuo iz cipela kad je progovorio.Prodavac nabada srpski kaze da je makedonac i da ovde zivi vec dugo. Nema male kantice moram da uzmem litar. Decko mi nadje levak pomogne da sipamo gorivo i ulje i zavrsimo posao bez problema .Ja mu ostavim ono pola kantice reko daj nekom kome bude trebalo da ne kupuje kao ja .Pozdravimo se i napustamo Livinjo. Bajkera koliko hoces. I vrlo brzo stizemo i ulazimo u Svajcarsku ponovo.

U Sent Moris stizemo nesto oko 8 uvece.Tarzan koji nije hteo da obuce kisno odelo se pretvorio u promrzlog Citu.Drugi put dolazim u Sent Moris u cajtnot,opet nemam vremena da obidjem grad pada mrak hladno a cene za spavanje lede krv u zilama promrzlom telu.I dalje tvrdoglavo odbijam da obucem odelo Vesni super rumena ko jabuka kaze meni super.Ma izdrzacu do Livinja pa makar crko .Prolazimo kroz Sent Moris u voznji slikamo par slika i idemo dalje. Ja sam nesto utripovao da od livinja dovde nema mnogo kilometara, i nema nekih 40 ali krivina do krivine i treba dobrih sat vremena voznje po mraku.Priroda prelepa ali pada mrak samo se naziru obrisi planina.Vozim a trese mi se brada od hladnoce ali mazga uporno ide dalje. Posle nekih sat vremena atrakcija ulazi u Livinjo smrznuti pingvin na motoru. Posto smo prethodnu noc imali dobar net skinuo sam sa bukinga par hotela cene okvirno 70-80 e.Prvi hotel na koji nailazimo sa tog spiska je Camino .Stajemo i simpaticni flajer mi privlaci paznju . Posto nasa cera ima Dzek Rasela ovo mi je bila extra simpaticno.Ulazim u hotel kao robot samo sto ne pocnem da se otkravljujem da pocne led da se topi sa mene.Unutra toplo gori kamin ljudi jedu nasmejani a ja rumen ko dunja cekam da mi neko da infuziju.Na recepciji mi objasne da je petak ide vikend i da su puni.Na samu pomisao da treba da izadjem na onu hladnocu pripadne mi muka.Na toplom vrtim hotele i nadjem specijalnu ponudu sa 130 e na 70 e ukucavam adresu u navigaciju i idemo.Levo desno i nekako dodjemo do hotela .Naravno na recepciji se prave ludi i traze 130 e ja pokazem sliku na tel i specijalnu ponudu i ona se iznenada seti da imaju tu opciju ali mora jos po 5 e po osobi za dorucak.Pitam svedski sto za dorucak da uuuuuuuu pa presesce vam ovih 5 e dacete 20 da ustanem od stola.Raspakujemo stvari idemo u sobu ja momentalno idem u kupatilo da se naparim smrzo sam .Ne znam sta na ovom hotelu vredi 130 e sasvim prosecno izgleda . Srecom grejanje radi pa smo se relativno brzo ugrejali.Pivo nam nije palo na pamet otisli smo na spavanje bez vecere. Danasnji put je izgledao ovako ,meni licno ovo je bila jedna od najboljih voznji u mom zivotu. Za sutra je u planu da ponovo udjemo u Svajcarsku idemo kroz Lihenstajn i odemo do Nemacke na Bodensko jezero.

Kratko ali slatko, odlican izlet u ful varijanti sve je tu voznja klopa kafa lepo vreme.

U odnosu na kolegu E maila prosli smo jeftinije 2 kapucina 9 eura.Ali pogled na ovo selo koje je sredjeno pod konac nas cini opustenim pa ne obracamo paznju na skupocu,sipamo gorivo po 2 e litar i idemo dalje. Putevi kao iz bajke pravac krivina pravac brza krivina pa lakat milina za voznju. Dok vozim pevusim pesmu Moj je zivot Svajcarska jos malo pa savrsen sa nezaobilaznim kezom. I dalje sam odusevljen ovim selima kao je to sredjeno. Kasno popodne i pojavljuje se problem .Hladnoca, mi se konstantno penjemo i nemam osecaj na kojoj smo visini,Vesna koja je inace zimogrizljiva kuka kako joj je hladno.Problem je bio u prtljagu koji smo poneli jer smo isli na more gde je prevruce i na planinu gde je hladno pa umesto uloska u jaknu poneli smo po debeli duks racunajuci da ce to moci da zavrsi posao Sve smo to obukli stavili pojaseve rukavice ali i dalje nam je hladno.Nista stajemo i Vesna oblaci kisno odelo.Ja Tarzan necu iz inata istrpecu ,a u stvari mrzi me da ga oblacim pa mi je nezgodno dok vozim i radje pristajem da se smrzavam sve pod parolom sad cemo brzo da stignemo u Livinjo. U Svajcarskoj ti je to tako ako ti se zuri sednes u helikopter i odes. Predvece stizemo u Sent Moris.

Ulazimo u jedno prelepo seoce pa je red da napravimo pauzu i popijemo kafu.

Zahvaljujuci mom drugu Pablu kome se puno zahvaljujem problem je resen putopis uskoro sledi sa jos puno lepih slika.

Imam problem sa kacenjem slika, jel moze neko od administratora da mi kaze u cemu je problem da li sam popunio limit za putopis i kako da resim problem .Ljudi su trazili sto vise slika i ja im izasao u susret sad izgleda ne mogu da zavrsim putopis da li da otvorim novu temu pod oznakom 10 u 1 drugi deo ili tako nesto.Hvala unapred.

Kao i obicno odlican putopis odlicne slike vrhunski.

20170727_154425.mp4

Potpuno mi je jasno zasto se ova petorica smeju. Meni jedna od najlepsih fotografija sa puta. Milka krava al nije ljubicasta. Ja se po boljim putevima i lepsoj prirodi nisam vozio.

Mnogo ovih starih kuca se renovira.

Jucerasnji put je izgledao ovako . Prvobitni plan je bio da idemo ka Tignesu i Mon Blanu i da odatle udjemo u Italiju i prespavamo oko Sant Vinceta ali nije nam se dalo.Tako da smo stigli tu gde jesmo. Vesna se bas zgotivila sa gazdaricom koja se potrudila i dorucak je bio savrsen.Za danas nam je plan da udjemo u Svajcarsku vozimo se ceo dan i da uvece stignemo u Livinjo. Pakujemo se pijemo kafu i krecemo.U selu ulazimo u veliku samoposlugu i kupujemo klopu i pice za taj dan.Od troskova planiramo gorivo kafe i neko osvezenje po potrebi.Na izlasku iz Italije sipamo gorivo. Ulazimo u Svajcarsku .Na prvoj pumpi stajemo i kupujemo vinjetu 40 e.Vinjeta vredi svaku paru putevi su besprekorni nezalim pare. Penjemo se uz neku planinu i stizemo na Simplon,stajemo na vrhu i malo se slikamo . I onda pocinje voznja kroz razglednicu.Nece biti teksta nema sta da se prica slike govore.

Iz kotline penjemo se uzbrdo, priroda pa evo vidite i sami. Greh bi bio da se ne slikamo ovde. Nastavljamo dalje .Put odlican uzivancija. I oprastamo se sa Francuskom i ulazimo u Italiju. I stizemo do Susa gde pravimo pauzu za kafu. Sus prelep mali gradic koji nam se mnogo dopao. I polako silazimo u ravniji deo i ukljucujemo se na autoput. Idemo pored Torina ,Navara i ka Domdosoli.Vece pocinje da se smrkava mi na autoputu moramo da skrenemo u neko selo da trazimo prenociste.Naravno opet frka trazimo smestaj u zadnji cas ali sta je tu je .Sidjem sa auto puta u neko malo mesto ,vidi se i neka voda neko jezero ali sad nas interesuje samo hotel.Trazimo u centru 2 hotela zatvorena ne rade gledamo jel ima neki pansion ,daj sta ima .Idemo na periferiju sa nadom da cemo tamo naci lakse smestaj.Na kraju grada tabla sa nacrtanim jezom i znak pansion i strelica desno.Krenemo po putokazu levo desno tek na svaki kilometar jezic i strelica.Trazi levo desno dodjemo na vrh brda nema nikakvog znaka .Po logici krenemo pravo nekom ulicicom i tras cor sokak.Uzano ne mogu da se okrenem kazem Vesni da sidje da se okrenem pa cemo nazad.I dok sam ja manevrisao kaze Vesna vidi eno ga jezic.Na kraju cor sokaka u samom uglu vrata i nacrtan jez.Parkiram se i ajde da vidimo sta ima.Dodjem do kapije zvonim niko se ne javlja ,Ko Mesi nabodem nogom onu kapiju ona pocne da zveci kad istrcava neka baba .Prica nesto na italijanskom ja trazim apartman ona blebece ,igramo se gluvih telefona.Zove baba nekog i pojavljuje se neka devojka .Pitam zna li engleski kaze ne zna ja na babu sta je zoves kad ni ona nema pojma .Apartment ona klima glavom pa onda odmahuje jebe lud zbunjenog.Uzima telefon i zove nekog i daje mi telefon.Sa druge strane javi se riba koja zna engleski, sad se vec lakse dise.Ima apartman cena 75 e sa doruckom .I naravno pocinje cenkanje.Naravno ostajemo ovde ali ajde malo da se zezamo, prvo sto je vec pao mrak mislim da ne bi znao da se vratim iz ovog lavirinta po mraku a i dobrano sam umoran. Uvertira ja sam eminentni Beogradski bajker i prethodnica vojske bajkera iz Srbije koji ce da dodje bas u njihovo selo na spavanje i da bi bilo ok da nam da neki popust .Ona velikodusno kaze moze 5 evra manje .Super kazem ja znaci 65 za noc.Pravim se blesav i kazem da je 5 e po glavi korektno.Ne ona sad panicno objasnjava ceo apartman za 70 e da je 5 e popust za ceo apartman.Smejem se u sebi i dajem telefon ovoj mutavoj da joj ova objasni sta da radi da je mi nesto ne zeznemo. Dobro daj kljuceve da se raspakujemo i istusiramo danas je bilo naporno i bas sam umoran.Apartman je vredeo svaku paru,sve je novo skockano sa stilom.Pogled iz baste puca na brda i jezero Lago di Orta. Ko je sredio apartman svaka mu cast . Postosmo se raspakovali silazimo u bastu da rezimiramo danasnje utiske.Kad evo je gazdarica koja zna engleski.Sad da li je dosla da vidi kako smo se smestili ili da ne zeznemo ovu njenu drugaricu nemam pojma .Simpaticna devojka od 30 god pocne da prica sa Vesnom i ponudi nas sa vinom.Ja pitam jel ulazi u cenu ili se placa.Ona se nasmeje ode i donese flasu i 3 case.Sipa svima po malo i krene da vrati vino u frizider,ja skocim i zgrabim flasu ne dam da odnese vicem free drink i guram flasu ispod majce.Ona gleda sokirana kakvog je ovo ludaka pustila u kucu baci pogled na Vesnu i vidi da ova umire od smeha i pocne i ona da se smeje .Ja joj vratim flasu i pocnem i ja da se kliberim.Onda se ona opusti sedne sa nama i pocne prica .Govori 3 jezika nemacki francuski i engleski radi u turizmu u nekom vecem hoteluOvo je njena stara kuca koju je renovirala i sada je izdaje.Decko joj je kuvar i kad skupe lovu otvorice ovde i restoran.Posto mi nije bilo jasno pitao sam ko dolazi u ovo selo .Jezero Lago di Orta je poznato po nekoj lepoj uvali i Englezi masovno dolaze na vikend da se vencavaju.I prica da su u petak nervozni pripreme za vencanje,subota vencanje i onda pocinju igre bez granica .Ubijaju se od alkohola puze po zemlji jedu travu ne znaju sta rade.Nedelja lece se do popodne imaju podocnjake do ispod kolena koje svi pokusavaju da sakriju tamnim naocarima i po tome ih poznaju na aerodromu.Vesna se raspricala sa gazdaricom a ja sam se povukao u sobu da se odmaram. Zaspo sam nisam znao za sebe.

Vozimo se kroz razglednice.Posto idemo neobavezno nacelni plan je da u toku danasnjeg dana dodjemo do granice Italije i Svajcarske,prespavamo u Italiji i onda celodnevna voznja kroz Svajcarsku bez spavanja . Iz Briancona smo presli u Italiju jer nas je tuda vodio put,pa na Oulix,Bardoneciu, udjemo ponovo u Francusku idemo do Modane preko Mont Cenisa i dalje do Val di Zera odakle bi trebalo da skrenemo desno i dodjemo do San Vinsenta u Italiji gde bi prespavali.To je bio nacelni put. Ulazak u Italiju. Vozimo uzivamo i naletimo na rampu.Nesto pise ne mogu da provalim sta uglavnom riba iz kucice pokazuje na displej i 30 evra.Da sam proucio put kuda idemo ne bi bilo problema ovako sta oce ova kakvih 30 e.Ja pocnem da se zezam i kazem ovoj u kucici da sam ozenjen i da sam sa zenom i da me njene nepristojne ponude ne interesuju.Gledam ovi sa strane placaju automobili 50 e kombi 80 . Celavi plati 30 e ili se vracaj .Vidim putokaz pokazuje u pravcu rampe, nista placaj pa sta nam bog da.30 mPosle rampe iza krivine vidimo tunellllllll. Tunel ma tunelcina ,ulazimo i vozimo se i vozimo se i vozimo.Svetlo obasjava zidove koji se sijaju kao da su oblozeni plocama od prohroma.Ogromni srafovi pridrzavaju te ploce .Mi se i dalje vozimoooo. Posle ne znam koliko vremena pojavljuje se svetlost dana.Izlazimo iz tunela i parkiramo se sa strane da vidim gde smo. Tunel Frejus koji spaja Italiju i Francusku. Ja licno nisam se vozio duzim tunelom ,Znam za onaj kod Mon Blana ali za ovaj do sada nisam cuo.Odmah i tabla da smo ponovo u Francuskoj. Nastavljamo dalje kroz planine. I iza jedne krivine nalecemo na ovu ocuvanu tvrdjavu.Za ovako nesto vredi stati i pocinje slikanje . Evo i jedan kraci video snimak telefonom. 20170726_ Prelepa sela. I dolazimo do planine MOnt Cenis. I stajemo u jedno selo u podnozju planine da kupimo nesto za klopu za svaki slucaj. Izlazimo iz prodavnice i pricamo nesto kad sa terase cujemo zenski glas.Jel treba nesto zemljaci.Ja sam iz Bosne zivim ovde pa ako vam nesto treba da pomognem .Hvala na ponudi ne treba nista. A gde idete ? Idemo ovde uz planinu pa do Val di Zera pa cemo onda da skrenemo ka Svajcarskoj. Zena se okrece prica nesto na francuskom sa nekim muskarcem i kaze.Mislim da necete moci da prodjete tuda ,juce je padao sneg na vrhu a i bio je i neki odron zemlje.Najverovatnije necete moci da prodjete a i ako uspete treba vam negde oko 3 sata za penjanje i isto toliko za spustanje.U to vreme vec je bilo 5 sati popodne znaci oko 8 smo na vrhu ove vukojebine gde je pitanje da li ima smestaja i koliko je . Spustanje po mraku opet nije neka dobra opcija a i ko zna gde cemo naci smestaj za spavanje.Pomislim da me zena lozi ali sta ima od toga sto bi nas lagala. Pa sta da radimo ? Krenite ovde uzbrdo uz planinu i negde na trecini uspona imate putokaz za mesto Susa u Italiji pa napravite krug i obidjite ove planine pa udjite malo dalje u Svajcarsku. Nema druge nego tako .Gledam gugl mape i pravim rutu.Racunam koliko nam treba vremena do Svajcarske .Ako udjemo nize kod Aoste moze i tu da bude nevreme a i necemo moci da prodjemo celu svicu za 1 dan.Odlucujemo da idemo na sigurno Idemo do Susa pa na auto put pored Torina do Novare i gore ka Domodosole. Idemo pa sta nam Bog da .