Put kojim se spustamo je mnogo bolji za voznju.

Nastavljamo da se penjemo.Drvece postaje sve redje i polako nastaje kameniti deo.Posle nekog vremena i put postaje ostriji sa vise krivina. Put postaje oivicen sa kamenom ogradom a sa druge strane liticom.Vozimo normalno dok pored nas lete lokalci.Pocinje cuvena zmija i krivine.U pocetku blaze a onda lakat krivine.Voznja postaje monotona ,prva druga krivina .Put je uzak tako da ako neko dolazi u susret moras da ga propustis jer nema mesta za mimoilazenje.Taman mali pravac das gas drugom vec moras da kocis krivina. Fasciniraju me biciklisti ima ih mnogo i furaju uzbrdo u ujednacenom tempu.Stvarno im se divim ja bi riknuo posle 500 metara uzbrdo,znoj lije sa njih ali idu. Za vozaca ovde nema uzivanja u prirodi put je zahtevan i trazi totalnu posvecenost. Na svu srecu Vesna pozadi slika u voznji koliko moze zbog krivina. Adrenalin je udario u glavu ipak je ovo dozivljaj,malo sam napet zbog sve te guzve na putu.Taman dodjes pred krivinu kad te lokalac isece sa nekom zujalicom,koci stani prva druga ,gas koci .Posteno nije neko uzivanje za voznju pogotovu sa koferima, udvoje i sa tesko opterecenim motorom. Slag na torti su ove lakat krivine i motori se tesko mimoilaze a jos kad naidje auto nastaje guzva a opsti haos nastaje kad naidje kamper. Negde na 2/3 uspona Mrle pocne da gubi snagu.Ja gas on pfffff ide ali koliko on hoce.Lebac ti se ogadio(ne znam odakle mi bas ta kletva)sta je sad.U momentu mi kroz glavu prolazi sta bi moglo biti (Joca Profi Moto uradio komplet servis ) nove svecice novo ulje, filteri, nov lanac,nove plocice na motoru je maltene sve novo sto se tice potrosnog materijala sve je nastelovano kao sat , sta je sad .U momentu se setim da mi se Brzotrz pozalio da mu je u Rumuniji na Transalpini motor takodje ostao bez daha.Redak vazduh i motor nema dosta kiseonika za normalno sagorevanje.Mrle je stari tip motora nema elektroniku za stelovanje smese pa je ostao bez daha.Krkljanac na krivini stajemo i Mrle se ugasi.Nekako ga upalim i krecemo ali prva i mali gas druga,vucemo se ko prebijena macka.Pored nas zuje ovi hajtek motori a ja se tesim kako uzivam u bezbednoj voznji.Par stotina metara pred vrh Stelvia nailazimo na parking na kome je gomila parkiranih motora.Svracamo i mi.Parkiramo se i uzimamo nagradu za sav trud oko penjanja. Moram da priznam da sam bio zadovoljan i srecan jer eto i nas na cuvenom Stelviu. Tad je na parking pristigla grupa bajkera iz slovenije neki moto klub.Kako su se oni radovali i bili veseli pa su dodatno preneli tu radost i na mene.Uglavnom momci od 30-40 godina su biliodusevljeni sto su savladali Stelvio sta onda treba da kaze matorac od 55 god. Jos malo poziranja za porodicni album i idemo na sam vrh. Sedamo na motor i idemo na vrh Stelvia.A tamo guzva ,suveniri rostilj ukratko pozitivan haos , parkiramo motor i krecemo u setnju i slikanje. Sunce sija i iako smo visoko vruce je za setanje u moto opremi.Posto smo jos malo ispozirali, ne bih vas gnjavio sa nasim licnim slikama, naletimo na ono sto trazim od ulaska u Austriju.Par rostiljdzija pece kobaje one Becke u crnoj zemicki sa senfom i ribancem koje ja jurim vec par dana Skidamo opremu i uzimamo klopu .Odlican meni u ponudi kobaje u lepinji sa prilogom i malo pivo 7 evra po porciji. U ponudi je i jeftiniji meni deblja virsla nazovi kobaja i malo pivo 5 evra.Kad sam probao nas sendvic izbacio sam ribanac jer mi je kvario ukus ,sama kobaja i lepinja za medalju. Ova klopa je bila slag na tortu.Danas smo pravili dosta pauza i polako krecemo dalje .Gledam kuda dalje put nas vodi ka Livinju i posle ka Svajcarskoj. Oprostajni pogled na Stelvio. Silaskom sa Stelvia prosli smo i 3 deo zacrtanog plana sta hocemo da obidjemo na ovom putu. O samom Stelviu deo od Merana kojim smo se mi popeli nije toliko atraktivan za voznju kao sto sam ocekivao ali predstavlja jedan stvarno uzbudljiv dozivljaj.Kao sto sam rekao nagrada predstoji tek kad se popnes i ne verujem da postoji neko ko se motorom popeo ovde a da nije bio srecan i zadovoljan jer ipak je ovo jedan od najpoznatijih prevoja u Evropi za bajkere. Polako se spustamo i idemo za Livinjo.

Svracanje u ovaj hotel je nevidjeni pogodak.Stajemo skidamo opremu i sedamo u kafic.Kafic je lociran tako da predivan pogled puca na sve strane , gde god da pogledas razglednica. Narucujemo 2 espresa i flasu mineralne gazirane vode.A onda nirvana.Neka slike govore. Kad sednete ovo vam je pogled nalevo. Ovaj prelepi kameni hotel sa desne strane. Ispred A ovo je pogled iza. Ovo je bio raj za oci, posto se basta kafica ispraznila menjali smo stolove pa smo cas sedeli na suncu pa u hladovini okrecuci se tako da uzivamo u svakom pogledu. Vreme je bilo idealno suncano ne pretoplo pa smo se skinuli u majce.Sedeli smo i uzivali usvakom trenutku osecao sam se kao baterija koja se puni.Komentarisali smo kako smo mogli ko ljudi da opet uplatimo neki aranzman u Turskoj i da se ko ljudi cvarimo pored bazena a ne da se lomatamo po ovim gudurama. Ideja pre puta da nigde ne zurimo ovde je dala pun efekat.Vecina bajkera zuri da se popne na Stelvio i propusti ovako lep dozivljaj.Uz onaj vidikovac na Glosglokneru ovo je jedan od najlepsih prizora na putu.Koliko nam je bilo lepo nismo ni osetili da je proslo 3 sata.Placamo 2 espresa i mineralnu 7 evra.Ovaj pogled nema cenu vredi svaki evro.Jos par slika za album i idemo dalje. Uz onu sliku sa vidikovca ovo su mi najdraze slike sa puta .Stavicu obe verzije ne znam koja mi je draza. Nastavljamo dalje Stelvio nas ceka. Moram da priznam da sam uzbudjen,jbt Stelvio svetiliste za bajkere nalazi se predamnom .Citas putopise ,cujes price od ljudi a sada si ti taj koji vozi po cuvenoj zmiji. Osecam se kao mlada prve bracne noci znam sta sleduje ali ne znam koliko ce da traje i kakav je osecaj. Put od Trafoa je za sada lep, lepa priroda i jos ima dosta drveca.Ima dosta pitomih krivina i jos uvek moze fino da se vozi.

Ovo je tvoje 3 predavanje koje slusam ne racunajuci kurs bezbedne voznje. Posto sam malo stariji prosao sam dosta stvari u zivotu i tesko me je necim fascinirati ali moram da priznam da tebi to polazi za rukom.Kao prvo tvoje putovanje 2013 kada si isao sam na put, je za svako postovanje.Da se covek zaputi sam u taj kraj dokaz je da ima velika cojones.Posebno mi se dopada tvoja pedantnost u svemu , u planu puta ,u odrzavanju motora sve je isplanirano krajnje racionalno.Temeljno se pripremas za svaku zemlju u koju ides i svaki tvoj komentar deluje kao da si turisticki vodic iz tog mesta i da vodis nas radoznale turiste u razgledanje tvog rodnog grada.Takve su i tvoje prezentacije od prvog do poslednjeg minuta zanimljive i drzis paznju slusalaca do kraja .Sta me jos fascinira za vreme predavanja ti iz glave (ne vidim neke beleske) izbacujes gomilu nekih podataka i informacija.Ja licno pola od toga ne bih mogao da se setim. Nacin tvog izlaganja ne pokazuje ni u jednom trenutku da ti o sebi pravis hvalospeve vec se vidi iskrena zelja da podelis sa nama sve lepe i interesantne trenutke sa tvog putovanja. Hvala ti sto od nas pravis tvoje saputnike jer vecina nas posle tvog predavanja ima utisak da su ucestvovali sa tobom na tom putu. Jos jednom hvala.

Ujutro nismo navijali sat obicno smo se budili oko8.Vesna jos leskari a ja krenem u kupatilo na brijanje i pranje zuba.Kad sam ustao uhvatio me je takav grc u obe noge da sam pao nazad na krevet i poceo da zavijam od bola.Vesna u panici skoci ali ne moze da mi pomogne ne zna sta ce.Vicem daj mi iglu znajuci da je ponela pribor za sivenje.Mislim da je trajalo citavu vecnost dok mi je dodala iglu koju sam ja krvnicki zabo u nogu ko da nije moja..Ne secam se kako ali na prvi ubod grcevi su prestali u o obe noge.Bol od napetih misica se i dalje osecao ali ovo je bilo na granici podnosljivosti.Kuci redovno pijem magnezijum sumece tablete ali smatrao sam da ne treba da ih nosim na put.Iglu nisam stigao da sterilisem ali sam se tesio da malo malo pa se negde isecem i da vrede one zadnje vakcine protiv tetanusa. Kako je bol uminuo krenem u kupatilo i istusiram noge ledenom vodom .Za pola sata sam dosao u normalu.Polako spustam prvu turu kofera i kacim na motor.Priznajem malo mi je bio zent od stepenica da me opet ne uhvati grc ali sve se dobro zavrsilo.Motor je napakovan idemo na dorucak. Dorucak nam posluzuju na terasi Vreme suncano odlicno bice jos jedan lep dan.Dorucak je bio dobar obilan mesnat za mene je bilo Mortadele i sunke a Vesna se zadovoljila kroasanima.Dobro sam se zalozio i mozemo da krenemo dalje.Za danas je plan da preko Merana idemo na Stelvio.Moracemo da se vratimo par kilometara nazad jer smo zbog smestaja prosli skretanje za Merano.Stajemo na pumpu i cujem poznato zemljak jel treba nesto.Opet nalecemo na nase .2 Momka iz Srbije rade nesto ovde pa videvsi zemljake rese da ponude pomoc .Zahvaljujem na ponudi malo popricamo i oni odose. Mi sipamo benzin pa i mi put Merana.Nekih 20 km idemo Strada Nacionale a onda se put odvaja za Stelvio i par prevoja. Pakujem kofere na motor a grozdovi me udaraju u glavu. Srtada Nacionale. Silazimo sa Autostrade i lokalnim putevima nastavljamo dalje. Priroda postaje sve zivopisnija a ovde i vidite one fleke na putu o kojima sam govorio a nema ih u Austriji Postaje vruce pa u debeloj hladovini neke crkve stajemo da podmazem lanac.Mrle zasluzuje da ga malo nasminkamo. U daljini se vide planine i mi razmisljamo da li se Stelvio vidi odavde. Pocinjemo da se penjemo na Stelvio posle nekog vremena nailazimo na ovaj prizor.Zaboravio sam sta je ovo i resimo da svratimo. Stajemo parkiramo se i prilazimo da vidimo sta je ovo.Prilazi nam neki psajho sa zvakom da je ovo njegov privatan muzej i da ulaz kosta 1 e.Potrosio sam gomilu eura u zivotu na razne gluposti ali placanje ovog njegovog da kazem morbidnog i psihodelicnog muzeja mi je krajnja glupost.Pored ovako lepe prirode ovo stajanje je bilo samo gubljenje vremena. Nastavljamo sa penjanjem.Mnogo motora ide u istom pravcu. Usput srecemo dosta sirotih industrijalaca , jadnici koji nemaju para da voze ceo auto nego voze auto bez krova, muce se sa nekim porseima i ferararijima kabrioletima. Sirotinjo i bogu si teska. U jednom trenutku nailazimo na ovo mesto Trafoi, iza krivine ukazuje se hotel sa bastom i suncobranima ne skrecem nego produzujem dalje pravo u hotel.

Hehe, da ja nemam u biografiji 2 loma desne noge i od pre 3 godine totalno pokidane ukrstene ligamente desnog kolena i 3 loma leve noge, iscasenja ne racunam, uz voznju motora u mladosti po svakakvom vremenu (oprema tad nije ni postojala) dobijes coveka koji kad ide ulicom cuje komentare prolaznika, vidi ga matori igra brejk dens. Kad vidim stepenice obradujem se kao kad vidim tastu da dolazi u goste sa velikom putnom torbom. A za sebe skromno mogu da izjavim da sam pokretni magacin slanine i cvaraka,obezbedio sam se pre puta.Nego kad god se slikam uvucem stomak. Hvala.

Prolazimo kroz Insbruk lagano kreni stani vrucina sa svih strana ,gledamo samo gde je skretanje za Bolazano i samo da se docepamo planina gde je prijatnije za voznju.Slikamo par fotografija i cuvenu skakaonicu.Ima dosta motora javlja se u proseku svaki 3 Polako postajemo gladni i trazimo neki restoran za klopu.Ali nailazimo na problem . Radno vreme restorana je od 12-2 i od 6-9 uvece.Trenutno negde oko 3 sata popodne nista ne radi.Nista nastavljamo dalje i trazimo.Nailazimo na par restorana ali bukvalno niko ne radi. Posle 30tak kilometara tabla Dobro dosli bajkeri ,ubrzo i tabla parking za motore.Vidimo da restoran radi jos je i bajkerski super.Spolja restoran ne izgleda nista posebno ali racunam da to nije merilo kvaliteta hrane.Skidamo opremu i sedamo u bastu u najvecu hladovinu.Temperatura je i dalje visoka sunce ubija i dok si na motoru i vozis se sve je ok kad stanes postaje prevruce.Prilazi nam konobar neki nalickani tip i pocinje sa nemackim pa onda prelazi na engleski jezik .Narucujemo po pivo iako vozim i kobasice.Odkad smo usli u Austriju merkam na one nemacke kobaje sa crnim hlebom i senfom koje se uglavnom prodaju u kiscima brze hrane. Da ne bi bilo zabune ja pitam ponovo Wurst,i u jelovniku pise sausage i narucim 2 porcije sa pomfritom i salatom.Posle 15 minuta pojavljuje se tip sa 2 porcije malo debljih virsli i pomfritom . Gledam u njega gledam u one kobasice i ne znam koga prvo da pojedem njega ili njih.Wurst i pokazujem na virsle, da kobasice dodaje bezobrazno konobar.Vesna me smiruje jer sam bio spreman da nalickanog nateram da pojede te virsle i da platim racun .Otkazujem salatu ,mehanicki trpamo hranu u sebe zalivamo pivom i odlazimo .2 Piva i ,,Hot dog sa malo vecim virlslama smo platili 21 e.Jaka cifra za ovaj krs od klope.Prvi utisak da mi se kafana nije dopala se pokazao kao ispravan .Kako smo seli na motor i poceli sa voznjom vratilo se i dobro raspolozenje.Idemo ka Bolazanu preko nekih manjih prevoja putem koji vodi kroz neke kotline . Seoca kroz koja prolazimo se savrsena u svakom pogledu. Nailazimo na tablu koja nas obavestava da prelazimo u Italiju. Kao i svi bajkeri ne volimo auto put ali nastavljamo Strada Nacionale putem (Kao auto put samo malo losiji i ogranicenje je 110 km i pritom je besplatan). Srecemo mnogo bajkera koji idu u istom smeru ili se vracaju verovatno sa Stelvia i drugih prevoja. Putevi su i dalje dobri ali za nijansu losiji nego u Austriji,ovde se mogu videti fleke kako su popravljane rupe sto u Austriji nisam nigde video. Kako se priblizavamo Bolzanu guzve na putu su sve vece, kasno popodne je i razmisljamo da pocnemo da trazimo neki smestaj.Prolazimo kroz Bolzano i posle par km nailazimo na neko manje mesto.Svracamo i raspitujemo se za smestaj Neki hotel 75 e nocenje sa doruckom za dvoje.Ok idemo dalje da vidimo imali sta jeftinije, privatan smestaj u nekoj kuci 70 e kazemo da nam je skupo i spremamo se da krenemo dalje kad nam ta zena koja izdaje smestaj kaze da probamo malo dalje ima jeftiniji smestaj. Sa skepsom sam krenuo na datu preporuku jer kod nas bi te neko tesko uputio kod konkurencije za neku uslugu.Dolazimo do neke velike kuce na kojoj pise da se iznajmljuju sobe.Dogovaram se sa gazdaricom za nocenje i dorucak 50 e.Ulazim za svaki slucaj da vidim sobu da nije neko zajednicko kupatilo ili neki Alkatraz smestaj. Soba korektna , ali ima 2 mane .Nalazi se na visokom 4 spratu nema lifta i nema terasu.Terasa je jako bitna zato sto sam se tokom voznje toliko znojio da su pantalone toliko mokre da su pocele da zaudaraju .Zato uvece vlaznim maramicama obrisemo unutrasnju stranu okrenemo ih naopacke i one se lepo izluftiraju do ujutru.4 sprat znaci najmanje 2 penjanja i silaska sa koferima i torbom ali ne moze sve da bude idealno.Da objasnim malo oko cene smestaja. Kad smo krenuli na put informisao sam se kod kolege Doktora koji je strucnjak za ove krajeve sta uraditi sa smestajem ?Da li naci neki smestaj u jednom delu nekom centru , uzeti smestaj na duze i odatle ici svaki dan na izlete.Ili svaki dan menjati prebavilste kako nas put nanese.Na Doktorov savet odlucili smo se za drugu opciju jer bi onda bilo ono sto smo uporno hteli da izbegnemo zuri nazad u smestaj na veceru a i desavalo bi se da imamo neke iste rute kojima bi se vozili vise puta.Cene za nocenje smo planirali izmedju 50-60 e za dvoje za nocenje sa doruckom .Znali smo da cemo mozda doci u situaciju da negde mozda bude i skuplje ali smo gledali da nam nocenje bude u ovim okvirima. Posto smo se dogovorili za smestaj odlazimo onako natovareni u centar na pivo.Dobitni sistem ne menjamo pred spavanje pivce .Odlazimo do centra i smestamo se u basti nekog kafica .Dok cekamo pice komentarisemo danasnji dan i put.Od konobara dobijamo informaciju da nemaju Wifi. Sta ti je covek put i priroda kojim smo danas prosli je takodje lep ali ne moze da se poredi sa Glosgloknerom i delom po Tirolu pa nismo bili nesto fascinirani. 2 Piva espreso i Makijato 10 e.Idemo na spavanje,ona 4 sprata su me dotukla bio sam mrtav , cim sam onako okupan legao pao sam u komu.

Jutro je suncano sve obecava da ce biti lep dan.Nastavljamo dalje ka KIcbilu i Insbruku gde cemo skrenuti ka Italiji i Bolzanu.Put odlican i dalje lepa priroda samo nekako pitomija. Sa leve i desne strane puta vidite ovakve prizore. Svako jutro kad krenemo svracamo na prvu pumpu i tocimo gorivo.Ovaj model Honde ima samo 2 mane,jedan je nema merac za gorivo i drugi pozadi ima dobos umesto diska.Tako da morate voditi racuna o predjenoj kilometrazi(u ovom slucaju u miljama) i drugi pre krivina poceti ranije sa spustanjem brzina i kocenjem.Da pojasnim koci on ali ipak bi pozadi disk dobro dosao.Doduse on je zamisljen kao turing motor razvija lepe putne brzine ali po meni i nije napravljen za neko mahnitanje Ali zato ima jednu dobru stvar jeftino odrzavanje jedne plocice umesto 3.Uglavnom za vozaca poput mene idealan motor. Put je takav da ima lepih pravaca. A i lepih krivina U jednom momentu prolazimo pored nekog zamka i ja krajickom oka vidim kafe,uppps koci misko nalevo krug.Parkiramo se ispred zamka i ulazimo u bastu kafea.Da vas nedavim zamak je napravljen u 16 veku i izgradila ga je austriska porodica Fuger.Kroz istoriju je menjao vlasnike a sad je u vlasnistvu porodice Messner koja ga je pretvorila u turisticku atrakciju.Zamak je jako lep i u odlicnom stanju.Sedamo u kafe i narucujemo 2 espresa i flasu kisele vode.Za divno cudo imaju wifi koji radi.Javljamo se deci i saljemo slike.Uzivamo u ladovini i pogledu na jezercetu u kome plivaju takvi kapitalci od 5-6 kila da bi se svakom pecarosu nasmejao brk kad ih vidi. 2 Espresa i kiselu vodu placamo podnosljivih 5 e.Lagano idemo dalje.Zbog guzve u saobracaju i sad vec velike vrucine izbegavamo vece gradove pa tako zaobilazimo Kicbil i nastavljamo ka Insbruku. U Vilah nisam hteo da svracam jer se tamo nalazi Louis a ja tamo kad udjem ne znam da izadjem sve mi treba i sve moze da mi zatreba.A onda na ulasku u Insbruk ovo. Gledamo samo rukavice,gledamo samo rukavice,gledamo samo rukavice ponavljam kao papagaj znajuci ako krenem da gledam nesto drugo ostacemo ovde par sati.Prodavci su me cudno gledali dok sam prolazio sa rukama pored ociju fokusirajuci pogled samo napred.Letnje rukavice sam izgubi nedelju dana pre puta na Alpe iduci sa maksi skuterasima u Rumuniju u Banju Herkulane.Sad sam poneo neke stare ofucane ali zavrsavaju posao.Brzo pazarimo neke letnje na popustu i bezimo napolje.Temperatura napolju simpaticnih 30 i kusur stepeni.Kako se priblizavamo Insbruku sve veca guzva i sve sporije idemo.I ovde takticki izbegavamo zadrzavanje u gradu, skrecemo za Bolazano.Mnogo Motorciklista ide u nasem pravcu, pokusavamo da se javimo onoliko koliko mozemo.Ovim skretanjem zavrsava se druga tacka sa naseg spiska sta smo planirali da obidjemo na ovom putu.

Idemo dalje ka Loferu.Kasno popodne trebalo bi da pocnemo da trazimo smestaj.Nailazimo na tablu St Martin Lofer.Malo prelepo selo.Skrecemo i pocinjemo da trazimo smestaj.Ispred jedne kuce tabla zimer,svracamo ali gazdarica samo odmahuje glavom,najn zimer.Jbg idemo dalje valjda ima jos neki smestaj .Stotinak metara dalje opet tabla , ajde da probamo tu.Zvonim i cekam da se neko pojavi.Sad ce mi se isplatiti casovi nemackog jezika koje sam pohadjao sedamdesetih godina dok sam gledao nemacke porno filmove, doduse cuveno il komen i spricmi nemaju bas veze sa smestajem al ja toliko znam.Pojavljuje se neka starija simpaticna gospodja. Procistim grlo i na skolskom nemackom izdeklamujem ,, Bitesen ajnc rum vit cvaj person vit frustuk".Zena vidi sa kim ima posla pocne na nemackom da deklamuje nesto ali ja iz njenog klimanja glavom ukapiram da ima sobu. Prelazimo na visi nivo konverzacije,,Vas kosten" Furfen murfen trt mrt.Frojlan objasnjava. Pokazujem da mi napise cenu. Bakuta se vraca sa ceduljom na kojoj pise 47 e. Mit frustuk? Ja. Pokazujem na nemackom na oko i na kucu .Pametna zena ukapira da hocu da vidim sobu.Ulazim i posle kratke inspekcije smestaja izlazim .Vesna koja je znala sta ce biti cim je baba izasla zbrisala da ne umre od smeha mom skolskom nemackom. Ja zimer sen. Prilazim babi blago je zagrlim i ponovo na tecnom nemackom joj se obratim Babenzi frustuk Wurst,sunken ,salamen, Ementaler. Baba me gleda i smeska se i verovatno misli u sebi ovaj je ozbiljno bolestan. Skidamo kofere i pustam Vesnu da prva udje u sobu koja izgleda ovako. Terasa sa pogledom na sumu. Soba nas je stvarno odusevila ,tako prosto sredjena ali tako zraci nekom toplotom . Posto je danas bilo izuzetno vruce preko 30 ja sam se znojio za medalju, tako da kad sam skinuo pantalone one su bile mokre iznutra.Cak sam razmisljao da nastavim u farmerkama ali u koferu nije bilo mesta za moto pantalone.Brzo se istusiramo lagano obucemo i pozurimo da obidjemo ovo prelepo mesto po danu. Selo je malo nalazi se u kotlini izmedju 2 planine cija sirina nije vise od 500-600 metara.Postoje samo 2 vece ulice ova kojom smo se setali i jedna poprecna koja vodi u planine.Celo vreme se cuje zuborenje vode pa smo krenuli da vidimo o cemu se radi pa smo posli tom drugom ulicom da vidimo odakle taj zubor. Sa okolnih planina destine malih potocica se sliva u dolinu i to cini taj zubor koji se cuje.Vracamo se u centar u jedini hotel na pivo pred spavanje.Hotel ima wi fi i ja pokusavam da posaljem deci slike i poruke preko vibera ali nista.Sedamo u bastu hotela i rokamo pivo to nam je postala tradicija nema vecere nego pivo.Takav nam je bio ritam jak dorucak neka klopa oko 4-5 i uvece pivo koje nas tako omami pred spavanje.Dok sedimo u basti prolazi nasa babenzi na biciklu sa nekim cegerom valjda je isla po salamen. I konobara sam fascinirao mojim skolskim nemackim sa ,,Bitesen cvaj grose bir".(Da objasnim moje poznavanje stranih jezika ,ja sam starija generacija pa me je u skoli zapalo da ucim ruski jezik tako da sam ceo zivot ostao hendikepiran za to osnovno i pocetno znanje bar engleskog jezika.Kasnije sam isao na neke kurseve ali priznajem fali mi to.Doduse gde god sam bio moj Del Boj recnik mi je pomogao da se sporazumem kao i ovde).Calenzi bite i konobar donosi racun od nojn euro.Da prevedem za ove sto ne znaju nemacki kao ja 9 evra za 3 velika piva.Polako odlazimo u sobu sedimo na terasi slusamo onaj zubor vode i zajednicki konstatujemo da ce ovo biti jedan od onih dana koje cemo pamtiti ceo zivot,Osim vrucine dan je bio savrsen, prelep put prizori kao iz bajke na kraju slag na tortu ovaj prelepi smestaj.Uz onaj zubor vode zaspali smo kao bebe. Dorucak smo narucili za pola9.Idemo do trpezarije. Moram da kazem da se babenzi nije obrukala.Dorucak je bio raznovrsan,domaci dzem od sumskog voca,sunka doduse isecena tako tanko da mozes da citas novine kroz nju,sirenzi ,puteri i slicne klasicne namirnice.Sve u svemu pojeo sam Vesnin mesnati deo tako da je bilo stvarno ok. Naucio sam skolu, u sorcu i majci nosim kofere i kacim na motor.Kad sve popakujem onda se oblacim .Pozdravljamo se sa Frojlan i odlazimo.Posle nekih par kilometara nailazimo na Lofer koji je najsevernija tacka naseg putovanja,spustamo se na dole ka St martinu i Kicbilu pa na Insbruk.

Nastavljamo dalje ka Zell am se. Ima i veoma strmih nagiba . Stizemo u Zeel am see. Sacekuje nas velika guzva,pa onda i zastoj .Vidimo neki supermarket sa parkingom i svracamo da malo protegnemo noge i sacekamo da se guzva razidje. Vadim ove moje mape da vidim gde se skrece za Bishofen kad nam prilazi neki tip. Zemljaci jel treba neka pomoc?Neki nas bosanac cuo srpski pa da vidi da li nam nesto treba.Inace je i on bajker vozi Hondu Sedovku ali posto mnogo radi slabo se vozi.Objasnjava nam gde da skrenemo i pozdravljamo se i nastavljamo dalje. Ovde se konfiguracija terena znatno menja,sve je nekako pitomije za voznju od onih planincina.Ovde se uglavnom vozi po kotlinama i dosta ravnijim i malo brzim putevima.Priroda je takodje lepa ali kao sto sam rekao sve je nekako pitomije. Jos nesto se promenilo saobracaj na putevima, guzve postaju sve vece.Motor sa bocnim koferima ovde nema nikakvu prednost nema provlacenja a i temperatura sa silaskom u nize delove postaje znatno veca.Mrle ima vazdusno hladjenje i svako stajanje na mestu gde ima sunca dobijate ubitacnu kombinaciju grejanja odozgo i odozdole.U ful opremi koja je imala smisla na planinama ovde dobijate saunu.Prolazimo pored jezera prokuvali od vrucine i ubijenom zeljom za bilo kakvom setnjom po mestu.Pada odluka da uopste necemo svracati u veca mesta jer na ovoj temperaturi to gubi svaki smisao. Ionako je ovaj put napravljen zbog voznje pa cemo se posvetiti tome maksimalno. Posle nekog vremana nailazimo na jedan kruzni tok koji za divno cudo nema obelezene table .Logicno bi bilo da se put nalazi pravo ali jbg bolje pitati nego se vracati.Pitam nekoc cicu i pokazujem prstom na karti gde hocu medjutim matori me gleda belo.Pocne on nesto na nemackom ali posto ja znam nemacki koliko i on srpski pata karta.Sta je zemljak sta te muci?Jbt vise nasih gastabajtera nego austrijanaca.Prilazi covek da pomogne.Zahvaljujem se matorom i nastavljam sa ovim nasim .Gastos je iz Dobanovaca ,poznajemo neke iste ljude i tako.Objasnim mu da idemo da se vozimo da nas interesuju lepi putevi i priroda da nam kaze kuda da idemo.Covek nam lepo objasni gde da skrenemo i kaze drzite se samo putokaza za LOFER.Pozdravljamo se i idemo dalje .Dobili smo sta smo trazili put i priroda prelepi.

Idemo dalje na jos jedan vidikovac,sve je isto uzivanje u voznji i putu. Jedan selfi za uspomenu. Moram malo da pohvalim i Mrleta.Nakon pocetne potrosnje dosli smo na ocekivanih 6-6,5 litara sa laganom voznjom.Mislim da je greota ovako lepe predele proleteti nekim vecim brzinama.Doduse lokalci me redovno oduvaju jbg oni se cesto voze i navikli se na ovu lepotu pa dosta njih vozi na koleno obaraju ko na trkama.Interesantna stvar je da nigde nema pune linije,svuda je isprekidana pa cak i u lakat i nepreglednim krivinama.Policiju sam video na celom putu 2 puta i to kad su regulisali neke radove na putu. Posto se ne zurimo pravimo dosta pauza uglavnom slikamo u pokretu a na nekim lepsim mestima pravimo i duze pauze .Vazduh je rezak hladnjikav,temperatura na prevojima je izmedju 13-15 c a jul mesec je.Inace neradni je dan pa na Grosu nije velika guzva kao sto zna biti vikendom i od 15 avgusta kad krenu italijani na odmor kazu da je velika guzva. Prva stavka koja je bila planirana Glosglokner je odradjena ,idemo dalje ka Zeel am see jezeru odatle ka Bishofenu i skrecemo levo ka Loferu.To je neki krug koji planiramo po Tirolu. Vozi Misko. Ko voli krivine izvolte. Malo smo se i grudvali u julu. Dolazimo na po meni najlepsi vidikovac u ovom delu Alpa. Meni licno nadraza i najlepsa slika sa putovanja. Prolazimo kroz tunel i pocinje 40 kilometara spustanja sa planina do jezera Zeel am see. Nailazimo na jos jedan vidikovac i pauza.

Placamo ulaz na Glos i vozimo dalje prelepim putevima i prirodom kao iz bajke.Bajkeri samo furaju toliko ih ima da je besmisleno javljati se, Malo poziranje za porodicni album. Obratite paznju na deo slike desno od Vesninog lakta pored vertikalne sipke.One sitne tackice. Postoji improvizovana staza sa stepenicama da zainteresovani mogu da sidju do dna .Ja licno uopste nisam bio zainteresovan ,silazak i mozda ali za povrtak bi morali da angazuju helikopter.Licno se divim entuzijastima koji su se spustili.Jos malo slikanja obilazak prodavnice suvenira sitna kupovina ionako nema mesta u koferima a i cene za neke bajkerske gipsane lutke su bile preskupe. Sedamo na mrleta i idemo na sledeci vidikovac .

Ako vas davim sa slikama to je zato sto ne znam sta da stavim imam 1400 slika koje su za mene odlicne pa imam dilemu sta okaciti.Mnoge su slikane u voznji i odlicno prikazuju kakvi su putevi,pa lako mozete da docarate sebe u situaciji vozaca.Molim vas dajte neki komentar da li da smanjim broj slika.Hvala i srecna nova godina sa zeljom za dobrim ispravnim motorom punog benzina i kilometrima sigurne voznje.

Vozimo lagano 80 i uzivamo u svakom pogledu.U jednom momentu sa leve strane puta primetimo neko odmaraliste za bajkere sa nekom drvenom platformom i u pozadini prelep vodopad.Nalevo krug kafe pauza.Malo smo se prosetali islikali za album i seli na kafu. Sedamo u kafic narucujemo 2 espresa koje dobijamo u solji za caj i dopola punu. Vise je licilo na filter kafu ali posto smo odlicno raspolozeni ne obracamo puno paznje na to Cena za 2 filter espresa 4 e.Pre puta sam imao malu nedoumicu oko tih propratnih troskova tipa kafe sokovi piva jer mi ne bi prijalo da me za 2 kafe rebnu 10 e a ne zellim da se stiskam jer te kafe pauze i ruckovi su sastavni deo dozivljaja. Na celom putu smo imali relativno korektne te usputne troskove pa posto je to mene zanimalo iznecu vam cene tih kafe pauza. Od mene na ovom putopisu necete cuti ni videti nesto od gastronomskih specijaliteta jednostavno nije bilo nista extra vredno spomena,klasika pice kobasicei slicna klasicna jela. Nastavljamo dalje ka Glosglokneru . i Konacno stizemo na Gros.

Sledecih par postova nema teksta ,ako na zemlji postoji raj za bajkere onda su to Alpi.Odlicni putevi gde svako moze da nadje ono sto voli lepi pravci za cepanje,brze krivine,lakat krivine za majstore na kolenima zato neka slike govore. A priroda okolo kao da vozite kroz razglednicu uzivajte u slikama kao ja u voznji. Mala seoca kroz koja prolazimo su sredjena svaka kuca na terasi ima cvece ali bukvalno sve je besprekorno Maltene svako selo ima bajker haus gde velikim transparentima nude usluge ili kao ovi na slici stavili su 2 stara motora sa prikolicama. Pogled iz visne na jedno klasicno seoce.

Izlazimo iz Kranjske Gore i pocinje prava svrha ovog puta.Redjaju se pejzazi kao sa razglednice Idemo preko Korenskog Sedla za Vilah. Vreme nas odlicno sluzi dan je super suncan milina. Malo o putevima, nase ne ,racunam Hrvatska dobri ,Slovenija vrlo dobri,Austrija odlicni Svajcarska fenomenalni,Italija Vrlo dobri. Slike govore kakvi su to putevi i priroda.Posle nekog vremena stajemo na jedno stajaliste a vi vidite zasto sam bio odusevljen. Na ovom odmaralistu je sve besprekorno cisto i sredjeno.Pored njega je neka kuca koja je sredjena pod konac pa nisam mogao da odolim da je ne slikam.

Hvala Sale ceo put je bio jedno veliko uzivanje od pocetka do kraja bez obzira na sve sto se dogadjalo. I tebi hvala Doktore tvoji putopisi sa Alpa su mi bili glavni vodic sta videti na ovakvom putu a i pomogao si mi sa savetom oko smestaja.

Predvece stizemo u Kranjsku Goru.Boban moto sedista mi je dao neku adresu sa povoljnim smestajem.Posto je smestaj malo van centra svracam usput u neki pansin da se raspitam za smestaj cisto da imam neku predstavu o ceni.65 eura nocenje sa doruckom za dvoje,jaka evropska cena.Idemo na Bobanovu preporuku nalazimo kucu ali nigde nikoga.Pozivam broj telefona sa cedulje na vratima i dobijam informaciju da je nocenje 45 e bez dorucka sa zajednickim kupatilom i da nisu tu ali ako sam zainteresovan za smestaj neko ce doci .Zahvaljujem i vracamo se u centar.Parkiram motor i pesaka krecem u potragu.Iznad poslasticarnice Carli neka gospodja mi nudi smestaj za 37 e doduse sa zajednickim kupatilom al jbg nakon cenjkanja dogovaramo se za 30 e .Parkiramo motor u garazu i iznosim stvari u sasvim korektnu sobu.Prilikom placanja gazdarica nam kaze da smo jedini gosti na spratu tako da je kupatilo ipak samo nase.Tusiramo se na brzinu presvlacimo i idemo u setnju .Polako pada mrak posle krace setnje sedamo u jedan kafic i ubismo po pivo a ja vala uzeh i repete jel mi je leglo.Sumiramo pocetne utiske i bez obzira na sve uzivamo.Odlazimo u sobu i padamo u komu. Predvece u centru Kranjske gore . Putna groznica deluje budimo se ujutro i brzo pakujemo stvari u kofere.Klasican zajeb obukao sam opremu i krenuo da nosim kofere.Vreme suncano toplo isteram motor iz garaze i parkiram ispred pansiona na sunce.Okacim jedan kofer i krenem da kacim drugi i ima sta da vidim .Onaj zub za koji se kaci kofer slomljen ,prilikom jucerasnjeg prizemljenja pritisak se preneo na taj zub i on je pukao.Kofer ima oslonac na 2 tacke.Ali zato su tu gurtne zavezem ja to onako muski proverim prodrmam nema to gde vozi misko. Kaceci kofere na onom suncu u opremi oznojio sam se kao da sam u sauni.Vracaj se u sobu i pod tus. Nadam se da je ovaj polomljen zub 3 sranje u nizu.Sad mogu mirno da nastavim dalje.Idemo dalje .

U istom tempu prolazimo kroz Hrvatsku .Negde na 100 km ispred Zagreba pocinje slaba kisica ,stavljam samo plasticnu navlaku na tank torbu i nastavljamo dalje.Dolazimo na granicu sa Slovenijom .Rampa kontrola pregled pasosa.Prolazimo bez problema ,stajemo na prvoj pumpi i kupujemo vinjetu 7,5 eura7 dana. Put pocinje da dobija na zanimljivosti pocinju krivine i pejzazi su lepsi.Na parkingu pored puta stoje slovenacki policajci koji teleskopima i durbinima proveravaju vinjete.Prolazimo pored Ljubljanei i idemo ka Bledu.Mnogo puta sam isao kroz Sloveniju ali nikad nisam nasao dovoljno vremena za obilazak Bleda i slicnih slovenackih prirodnih lepota.Sad definitivno svracamo na jezero na cuvene krempite i kafu.Skrecemo sa glavnog puta i dolazimo na jezero.Parkiramo se ispred nekog hotela i krecemo u setnju.Kacige vezujem za motor skidam tank torbu u kojoj su pasosi , lova i tablet ako nam zatreba da nesto skinemo sa neta.Dan prelep sunce sija odlicno za sedenje u basti ali ne i za setnju sa tank torbom i jaknom preko ruke.Dok smo nasli kafic vec sam se dobro preznojio .Basta puna pa sedamo u neki dodatak baste gde ne sluze kafu u keramickim soljama nego u papirnim .Narucujemo kafu i krempite i uzivamo u pogledu Basta ima Wi fi pa koristimo viber i javljamo se deci i saljemo slike.Posle duge voznje ovo sedenje i kafenisanje je bilo melem za dusu i dupe.Ubismo krempite koje su bile izvrsne popismo po kafu i to zadovoljstvo platismo 7 eura.Po meni korektna cena.Putna groznica pocinje da deluje i put nas vuce dalje.Plan je da prespavamo u Kranjskoj Gori.Boban moto sedista mi je dao adresu nekog povoljnog smestaja tamo.Posle nekoliko kilometara stajemo da se slikamo jer se nazire pocetak Juliskih Alpa.Skrecemo na neki parking stajem i cekam da Vesna sidje, izbacujem copavu i polako pustam motor.Ja spustam on ide ide ide ide u picku materinu.Sto zbog euforije sto zbog nepaznje copavu nisam gurnuo do kraja i mrle zaleze na bok .Muflon kapitalac je pokusao da ga zadrzi na rukama kad je krenuo ali samo sam mogao da ublazim pad.Posto je pun rezervoar benzina pocinje da curka benzin ispod poklopca koji ne dihtuje kako treba.Gledam i u glavi se vrti film kako se benzin sliva na vruc motor pali i kako motor gori.Od protiv pozarne opreme u ovom trenutku imam samo besiku a i ona je prazna.Brzo skidam tank torbu prilazim motoru i skolski okrenut ledjima podizem motor.Desnom hvatam za rezervoar a levom greskom za plastiku ispod sica ,vidim gde sam se zeznuo i hvatam levom za metalni nosac od kofera dizem mrcinu dok Vesna izbacuje copavu.Vlaznim maramicama brisem benzin i polako dolazim k sebi .Jebem te suntava ali posto se sve dobro zavrsilo dobro raspolozenje pobedjuje.Jos jedan dozivlja za pricu ipak se sve dobro zavrsilo.Ajde sad i da se slikamo kad smo zato stali. Nastavljamo dalje . Sranje broj 2 . Cekam 3.

Velika vecina kolega koji su isli na ovu destinaciju su pisali o hladnoci pa smo se mi obukli onako u fulu.Ali oni su isli pocetkom ili na kraju sezone a mi u sred jula .Ja sam imao dilemu u vezi obuce nisam hteo da nosim cizme jer smo planirali neke setnje nego sam mislio da je kompromis obuci duboke patike.I izvadio sam postavu iz pantalona.Aktivni ves bi trebao da odigra svoju ulogu. Polazak . Izlazimo na auto put i idemo 120-130 mrle(Mrcina kako mu ja tepam ) ide fino .Auto put dosadan ali nuzno zlo .Prvih 100 km do Sida protice u pocetnoj putnoj euforiji.Pre granice stajemo na pumpu da dospem gorivo da bi se sto manje zadrzavali u Hrvatskoj .Sipam gorivo i ostajem bez reci.Jbt probusio mi se rezervoar pa gde sad u pm .8 litara na 100 km to nesto nije u redu.Gledam gde curi.Za neku moju voznju u dvoje sa polupraznim koferima i voznjom do 100 mrle trosi oko 5 lit.Ja sam racunao na nekih 6,5 ali ova potrosnja mi nimalo ne prija .Da skratim pricu kad smo se vratili kuci izmerio sam sva 3 kofera i tank torbu.Sve to je bilo tesko 49 kg.Motor sa punim rezervoarom tezak 250 kg 50 kg koferi mojih 100i hmm kg i gospzdinih 60i hmmmmm kg sve ukupno oko 480 kg.Jbg sta je tu je idemo dalje .Prelazimo granicu bez problema i dalje idemo istim tempom .Na pumpi u Hrvatskoj ista prica 200 km 16 litara.Stajemo da doruckujemo i pravimo kratke pauze.

Najzad su se poklopile sve kockice i put na Alpe je najzad poceo da se realizuje.Finansije obezbedjene i motor komplet sredjen za put ostalo je jos neka sitna pairologija i palimo.Nekad kao mladjem prva dva faktora bi bila dovoljna ,ali sa godinama pravim i neke rezervne varijante za nedaj boze.Dan pred put idem u AMS i uclanjujem se da bih imao gratis jedno slepovanje iz evrope, slucajno ako ispadne neki picvajz da ne razmisljam kako mrcinu da dovucem kuci.,Zatim je tu i putno osiguranje za mene i gospodzu za 15 dana 4000 din sa zelenim kartonom, nisi ni posao iz bg a ode 80 evrica. Ako bicu miran jer znam da sam sve pripremio. Posto sam sa suvozacicom u braku skoro 30 godina znam sta me ceka pa sam diplomatski popodne pred put zapalio u nepoznatom pravcu.Dakle i moja supruga kao i vecina zenske populacije nikad nema sta da obuce i ne postoji kofer te velicine u koji bi ona mogla da spakuje svoje stvari kad idemo na put.Pakovanje stvari za put od 14 dana u jedan bocni kofer je dogadjaj koji bih eskivirao po svaku cenu. Trenutak njene nepaznje bio je dovoljan da zbrisem.Glancanje motora pred put i tradicionalno ispijanje kafe pred svako nase putovanje sa kuma Zorzom je idealan nacin ubijanja vremena pred put. I stvarno kume ces na ovom parcetu sica da predjes 3000 km ti si stvarno odlepio, uzmi auto idi ko covek.Covek nije iz moto sveta kako njemu objasniti da neki Marokanac predje 15000 km ide u Afriku,Severijan ide za Mongoliju Panda iz zezanja ide i Litvaniju ,a moje putovanje prema njihovom je kao odlazak u Ralju na kafu i pitu sa visnjama.Pozdravljamo se i polako idem kuci.Naravno gospodza se jos nije spakovala,radi smirenja tenzije velikodusno joj ustupam pola zadnjeg kofera za obucu. 22 45 sati uvece pred put cujem Bobane nama je pukao kofer .Kakav kofer ,ciji kofer, kako pukao?Na jednoj voznji sa pauzarima na ulasku na Srebrno jezero zaboravio sam na bocne kofere i udario sam u jedan od onih stubica koji sluzi da bahati vozaci ne ulaze motorima na setaliste.Bacio sam ovlas pogled i konstatovao da su cuveni koferi marke Saolin odlicni i da su samo malo ogrebani.Sad vidim da tu ima i jedna pukotina koja za normalne ljude ne bi bila nista strasno ali za mene katastrofa .U glavi razvijam film kako otvaram kofer a iz njega lije voda i ispadaju mokre stvari.Ok moze to da se zavari nije problem ,problem je sto sam ja zacrtao da mi sutra u 8 krecemo.Plan je bio da krenemo 13 jula odmah posle cerinog rodjendana ali je vremenska prognoza za taj dan glasila kisa u Hrvatskoj i Sloveniji, pa smo odlozili za jedan dan.Ako sutra plasticar uzme to da izvari dok se sredi sve to ode 2-3 sata a onda bi trebao da jurim da nadoknadim to vreme a ovaj put je zamisljen da bude bez tenzije.Okrecem broj Lakija Vladana od koga sam uzeo kofere(Inace koferi su se stvarno odlicno pokazali iako su Saolin proizvodnja).Pustim da jednom zazvoni i prekinem poziv.Jbg ako spava necu ga probuditi ako je budan zainteresovace se koja ga budala zove u pola 12 nocu.Posle minut zove Laki ,gde si Laki nije valjada da spavas ko normalan svet u pola 12.Objasnim mu da mi je frka i da mi treba kofer i ako moze da rano ujutro dodjem po kofer u njegov magacin .Laki angazuje klince i deca sednu u auto i to vece preuzmem nov kofer i resim problem.Laki se jos jednom pokazao kakav je laf. Lakiju Vladanu se i ovom prilikom jos jednom zahvaljujem za pomoc. Svako ima neki ritual pred put, moj je 3 sranja.Pred svako putovanje obavezno se dese 3 sranja vezano na pocetku puta.Ako nema toga to je putovanje za zaborav. Dakle pocelo je .Sranje br 1. Pa sad bi mogao da iznesem kako je ovaj put zamisljen .Nema bukinga i nema navigacije.Imam par mapa koje sam skinuo sa Via miselin i Gugl maps. Poenta puta je da nema zurbe, nema tenzije, idemo da uzivamo u voznji, gde nam se svidi tu stajemo ,vreme ne igra nikakvu ulogu.Zato i nismo planirali nikakvo drustvo na putu da ne bi pravili kompromise. Plan je da obidjemo Glosglokner,napravimo krug po Tirolu, odemo na Stelvio,spustimo se na jezero Komo,obidjemo Lago di Garda.Odatle odemo do Cortine tamo se smestimo i 2-3 dana vozikamo po prevojima.Povratak preko Slovenije i Hrvatske izlazak na Rijeku i polako uz more spustanje Jadranskom magistralom do Crne Gore To je nacelan plan u slucaju ekstremnih troskova smanjuje se broj dana putovanja. Ovo bi bio neki uvod u ovo prelepo putovanje.

Izvinjavam se sad vidim da si postavio post o kvarovima i alatu, ali sta bi uradio kad covek svesno dodje sa poluispravnim motorom ?.Da li bi mu izrekao neke sankcije.Ili bi pustio da na neki nacin 15 ljudi ispasta zbog njega.Nepricamo o slucajnim kvarovima koji mogu svima da se dese. Sve sto sam mislio sam rekao i ne bih vise da ucestvujem u raspravi. Hvala.

Ja ovde govorim u svoje ime i ni sa jednim ucesnikom odavde nemam nikakav problem .Ne zelim da nastavljam diskusiju. Sto se tice redarske sluzbe ne odnosi se samo na zatvaranje raskrsnica i svi na BJB voznjama ih praktikuju (Primer TDM voznje i okupljanja ) ne vidim razlog zasto i MSC to ne radi. Za sankcije sam naveo primer. Niko nikad na BJB nije nigde ostavljen u kvaru to se podrazumeva da ga zajednica nece ostaviti na cedilu. O postovanju ne vidim da je neko ovde bio ugrozen pljuvalo se na sve strane niko nikom nije ostao duzan. Ne zelim da govorim u tudje ime pa ne ocekuj ni da te podrzim ni miniram u tvojim odnosima sa drugim clanovima . Meni je cista savest i svima mogu da pogledam u oci. Jos jednom Ne moramo da se volimo ali moramo da se postujemo. Od mene toliko hvala.

Evo opet cu ja da kazem par reci.Ja sam jedan od ciliricara zasto zbog:Toga gde god sam bio u inostranstvu svi drze svoj jezik i pismo Madjari ,Nemci ,Holandjani ,Francuzi i da ne nabrajam kurac ce neko da progovori engleski iako ga zna.Samo smo mi veci katolici od pape,kod nas sve moze prvi se poseremo na nase.Iako sam Cirilicar majca sa kompromisnim dvojezicnim natpisom mi je bila ok.Licno mislim da je to dobar kompromis jel kad se bude islo preko imate pismo na latinici koje ce moci da se rastumaci ko ste i odakle ste. Toliko o pismima. Tema poboljsanje organizacije se pretvorilo licna prepucavanja clanova koji ocigledno imaju neke nesuglasice. Osnivanje kluba: mnogo gledate filmove o andjelima pakla,sta ste umislili prsluci strogi propisi prodaja droge reket.Smesno Neko je negde spomenuo sankcije i tu je nastala opsta frka kaznjavanje izbacivanje.Navescu jedan primer iz jedne voznje ne odnosi se na MSC.Ruta 500 km na 250 km kolegi se pokvari motor stajemo naravno pomoc popravka ja radim nesto sto za sebe ne bi radio vec bi parkirao motor seo sa nekim na motor i zavrsio voznju Kolega sa pokvarenim motorom izjavljuje jbg meni se to cesto desava ali eto nikako da popravim. Covece ides sa 10-15 ljudi sa neispravnim motorom mi trpimo tvoju neodgovornost.U redu krenuo si crkao motor desi se nije problem .Ali ti svesno kreces na veci put sa neispravnim motorom da li je to za sankcije .Kolega ove sezone vise ne mozes da se vozis sa nama .Ja tako zamisljam sankcije. Voleo bih da me neko demantuje sta nije u redu sa mojim idejama o Radio stanicama Grupno garaziranje motora Organizovanje redarske sluzbe Kasa solidarnosti za kvarove na putu i angazovanje slep sluzbe. Nesto se ne secam da je neko izneo jos neki konstuktivan predlog.Tema je bila poboljsanje organizacije MSC.Predloga nesto malo vise licnog prepucavanja. Jos jedna moja konstatacija nikad ovde ni od koga ni cirilicara ni latinicara nisam cuo da je iko ikada osporio Aleksantove zasluge ili trud i da ga ne postuju a i to nesto govori. Jos jedna konstatcija ovi oce da uzmu klub ,sta da uzmu da ga stave pod misku o odnesu kuci.Ovde ima pametnih ljudi pa da mi kazu kad je nama Srbima neko uspeo da nametne nesto na silu ili da nas uvede ured ako to mi nismo hteli .Toliko o nametanju discipline i pravila. Vecina clanova kluba je zadovoljna i to postujem ,ovaj sistem je ok , kao sto je i ok da neko napravi nesto na drugacijim principima .Princip je isti voznja motora nijanse jedni voznja u grupi druga voznja u grupi sa redarima zastitnom opremom ili sta vec nebitno. Sledecu recenicu cu napisati velikim slovim jer po meni je srz : NE MORAMO DA SE VOLIMO MORAMO DA SE POSTUJEMO. To ocekujte od mene i to ocekujem od vas . Hvala.