Pa Trst zauzima vazan deo istorije u mom zivotu a verovatno i u dobrom delu starije generacije .To nas vraca u jedan period od pre otprilike 40 godina.Koja godina gore dole ne zamerite otprilike izmedju 1969 -1970 .Moj cale je tada krenuo put italije trazeci nacin da nabavi kljuceve za njegovu bravarsku radnju.U to vreme je vladao socijalisticki zakon da si mogao da uvezes robu samo u odredjenoj vrednosti za tu godinu.Ta kolicina je bila dovoljna za otprilike 3 meseca rada a posle snadji se.U Trstu je tad bila jedna prodavnica kljuceva gde je cale nasao to sto mu je trebalo ali se pojavio problem prebacivanja preko granice iliti kako prosvercovati preko grane. Posto je i to moglo da se organizuje ali u manjim kolicinama onda je cale dosta cesto isao na put i vodio mene ,kevu ili nekog da mu budemo paravan za svercovanu robu.Tad na pocetku kad soping jos nije uzeo maha ti odlasci u Trst sa caletom su bili ravni odlasku u Rio na karneval.Naravno padao je soping za mene zvake, patike , jakne sto je u to vreme bio pojam . Da bih malo pojasnio ovim mladjima a i podsetio ove moje isposnike vraticu se na taj period.Taj period od 70 pa nadalje sve negde do 84-85 je bio najbolji period bivse juge. Najveca vrednost tog perioda je bilo to da nije bilo velike socijalne razlike izmedju ljudi,samim tim nije bilo zavisti i ljubomore.Niko nije strcao iz sredine svi smo imali dovoljno.Tada se vrata u zgradi nisu zakljucavala komsije su ulazile bez kucanja pozamjljivao se secer, brasno ,krofne su se pravile za svu decu iz zgrade.U mom kraju su se vozili Tomosi vecina nas ,vece face Jawe, Mz ,o necem boljem si mogao da sanjas a ako bas hoces odes na usce da vidis sta su vozile glavne moto face u Beogradu.Sa pojavom komisiona pocela je da stize i strana svercovana roba u Beograd.Do tada si molio boga da te seti neki rodjak gastabajter i donese ti nesto iz belog sveta cime ces moci da se pravis vazan u drustvu.Trst je bio najblizi zapad, tadasnjoj jugi, na koji smo ceznjivo gledali.Nase vidjenje tog sveta je bilo da je to raj da tamo svi imaju velike automobile puno para setaju dobre ribe furaju najbolju garderobu,Zeljni svega cega nije bilo ovde krenulo se u soping u Trst koji je za kratko vreme postao Eldorado Italije.Farmerke ,karirane kosulje,vetrovke Tanker svi modni trendovi su propraceni na cuvenom Ponte rosu (Buvlja Pijaca) kod kanala, pola Beograda tada je mirisalo na Brut parfem Svaka kuca koja je drzala do sebe drzala je plasticnu gondolu sa posvetom Venecije a ponositi vlasnici zastavinog vozila na zadnjem staklu imali su kuce sa pokretnom glavom koja se zbog inercije pomerala .Na ceni su bili mrsavi cigani koji su mogli da obuku po 3-4 para farmerki na sebe o obuku 5-6 rolki.To sada izgleda smesno ali tada je to bio ozbiljan biznis.I za mene tada Klinca od 11-12 godina to je bilo cudo.Ta euforija za soping opadala je sa godinama ali trajala je do otprilike 1990. Moj zadnji odlazak u Trst je bio dan pre nego sto su Slovenci proglasili nezavisnost a samim tim poceo je raspad jedne prelepe zemlje koju ja a i mnogi drugi pamte kao najlepsu zemlju na svetu. I eto posle 40 i kusur godina svracam u taj isti Trst i kroz glavu mi prolazi sve ovo sto sam prethodno napisao.

Idemo dalje vreme je i dalje oblacno sa povremenom sitnom kisom.Da je lep dan ovo bi bio impozantan pogled. Kako se priblizavamo Kortini guzva na putu postaje sve veca. Kasno popodne je i pocinjemo da trazimo neki smestaj.Posle 2 pokusaja od 70 i 65 evra u nekom malom mestu nailazimo na hotel sa cenom od 50 evra za nocenje sa doruckom.Parkiramo motor u dvoriste hotela i idemo u sobu. Soba je mala korektna. Tusiramo se na brzaka i idemo u setnju i na veceru...pivo.Na izlasku iz hotela gledamo u nebo. 2 velika piva u lokalnom kaficu 9 evra.Odlazimo na spavanje sutra idemo da se vozikamo po prevojima i da uzivamo u prirodi.Valjda ce biti lepo vreme pa Jul mesec je . Zzzzzzz. Budim se ujutru dizem roletnu i ostajem bez teksta.Napolju kisa magla ne vidi se na 100 metara.Vracam se u krevet teseci se da ja to sanjam nisam se jos probudio. Lezim i cujem sljapkanje kamionskih guma po vlaznom asfaltu.Ma to je na oblak proci ce, jul je leto je necu da prihvatim da sad kad treba da uzivamo kisa ce nam upropastiti dozivljaj.Leskarimo i cekamo da prodje neko vreme ustajem i gledam kroz prozor a vidim ovo... razlika izmedju slika je par minuta. Sobu treba da napustimo do 11 sati.Hotel nema internet,oblacim se i idem po mestu trazeci neki wifi.Nista mrka kapa.Vracam se u hotel.Razmisljamo sta da radimo da li da ostanemo jos jedan dan u ovoj selendri i da sacekamo do sutra da se razvedri,ali sta ako i sutra bude kisa ?Odlazim do trafike i prelistavam italijanske novine ,trazim slike sa vremenskom prognozom .Prodavacica se buni sto prelistavam novine ja se pravim da nista ne razumem vicem skuzi i dalje vrtim listove.U dvoje razlicitih novina ista vremenska prognoza sledeca 3 dana nacrtani oblaci sa kisom.Vracam se u hotel da obavestim Vesnu i da se dogovorimo sta dalje.Odemo na dijetalni dorucak ,nista salamen nista sunkare samo dzemare putare i mlekare.Najslabiji dorucak na celom putu. Odlucujemo da nastavimo dalje po kisi pa cemo videti sta dalje .Pre puta nismo hteli da nosimo kisna odela nego luisove zute kisne kabanice jer zauzimaju manje mesta.Tovarimo kofere i idemoo,jel smo bajkeri il smo picke, kakva bre kisa. Kako smo krenuli zakljucili smo 2 stvari.Prva od voznje po kisi nema nista.Totalno suludo voziti se bez veze jer se od magle i oblaka nista ne vidi.Na jednoj pumpi smo resili da napustimo Alpe i krenemo ka Trstu.Druga stvar je da je moja ideja da krenem u dubokim patikama totalna glupost.Planirali smo da se setamo ali od setnje po onoj vrucini nije bilo nista.Iako sam ih pre puta isprskao sprejom da ne propustaju vlagu kad sednem na motor lastis od kabanice taman dodje iznad ivice patika pa se kao oluk sva voda sa kabanice slivala tacno u patike.Posle 10 minuta voznje noge su mi bile skroz mokre. Setio sam se Rumbe sa voznje po Rumuniji kad nas je uhvatila kisa negde oko nacionalnog parka Nera.Vozimo u koloni i Rumba demonstrativno skrece staje nesto mumla kroz kacigu,skida cipele i carape staje bosim nogama na put kojim se sliva voda ,cedi carape navlaci na nogu iz cipele prosipa vodu kao iz bokala i ponovo oblaci cipele koje su se dok ih je obuvao ponovo napunile vodom.Mi smo vristali od smeha dok on onako nervozan sebi nesto mumla u bradu.Ali to je bio pljusak od pola sata a ovo pada satima. Mi se vozimo vec dugo i samo na osnovu putokaza mozemo da se orijentisemo pogled levo desno nista magla i oblaci. Stizemo na jezero Misurina koje nema veze sa slikama koje je okacio Nemo sa njegovog putopisa. Dobra stvar za voznju po kisi je to sto su ovde putevi odlicni ,ne moram da razmisljam da ako naletim na neku baru njena dubina nije pola metra kao kod nas. Kabanice su se odlicno pokazale Vesna je skroz suva i ja osim nogu. Kisa ne prestaje ali to nije razlog da ne pravimo pauze. Milina od vremena. Kako smo sisli sa planina kisa prestaje i nebo se razvedrava .Stajemo na neko stajaliste jedemo neki fast fud i skidamo kabanice. I predvece stizemo u Trst.

Jos neko vreme smo se svercovali a onda je pocela slaba kisica.Nismo obukli kabanice vec sam samo pokrio tank torbu. I konacno stizemo na jezero Garda. Kisa prestaje i stajemo na jedan vidikovac da pojedemo sendvice i da se slikamo. Spustamo se do samog jezera i trazimo neki kafic da napravimo pauzu.Privaljujemo se u restoran nekog kampa na obali jezera 2 espresa2,5 evra. Malo poziranja za porodicni album i krecemo dalje .Tek sto smo seli na motor pocela je opet da pada sitna dosadna kisa. Sa ovim obilaskom jezera Garda obisli smo sve sto smo planirali, steta samo sto je lepotu ovih predela ubila kisa i tmurno vreme.Idemo ka Trentu pa sporednim putevima na Kortinu.Tamo planiramo da nadjemo smestaj i sledeca 2-3 dana da se vozimo i uzivamo u voznji i prirodi bez ikakvog plana i obaveza. Kisica pada na mahove ,odlucujemo da i dalje ne oblacimo kabanice. I dalje na putu srecemo dosta motociklista. Usputna stajalista cista sredjena. Negde usput nailazimo na ovo jezero sa lepim starim dvorcem. Pre samog ulaska u Trento skrecemo za Kortinu.Kisica i dalje sipi po malo. Pogled na Trento Ispostavili se da smo skrenuli pogresno i da smo krenuli nekim drugim putem koji je em duzi em je losiji ,ipak posle se ukljucujemo na pravi put. Jos jedno u nizu jezera pored kojih smo prosli. U ovom delu puta nema nekih dogadjaja ovo je bila cista turisticka voznja do Kortine.Na svu srecu kisa je prestala da pada. U jednom malom mestu svracamo na sladoled i kafe pauzu. 2 Espresa i 2 sladoleda 8 evra. Idemooo dalje.

He he dragi kolega nisi jedini koji je mislio da je film sniman u mestu Korleone,malo je falilo da i mi zapucamo tamo ali smo u jednom turistickom vodicu videli reklamu za mesto Savoca.Tamo je sniman deo kuma i tamo se nalazi cuveni bar Viteli gde Al Pacino pita gazdu za njegovu cerku. Tu je i snimana scena seoskog vencanja.To je sada turisticka atrakcija ,a mestani su Kopoli podigli i spomenik u tu cast sto im je proslavio mesto. Zavidim ti sto si motorom obisao ove predele mi smo morali da se zadovoljimo kolima i zbrzali celo ostrvo u 2 dana i 1200 km. Hvala sto si podelio ovaj odlicni putopis sa nama.

Posto ne znam da postavim snimak pogledajte na ovom klipu kako izgleda ovaj put. http://youtu.be/eUq1I8uC_Fg. Vec sam rekao da je put jako uzan pun nepreglednih krivina sa desne strane nalazi se ambis a ne postoji nikakva zastitna ograda. Ova slika prikazuje blazu varijantu. Po Marfijevom zakonu sve najgore sto moze da se dogodi desice se potvrdila se i u nasem slucaju.Na najuzem delu puta u nepreglednoj krivini gde je ambis najdublji u susret nam ide auto. Ali kakav auto. Garsonjera na tockovima. Ja veci dzip u zivotu nisam video,Hamer je beba za ovo ,cudoviste na tockovima. Sve se desava u voznji,ja nemam vremena da stanem da Vesna sidje, da se okrenem da trazim prosirenje,nemam vremena da skinem kofere da probam da prodjem bez njih nista ,nemam vreman da ja zauzmem levu stranu puta pa on nek visi nad ambisom nista .Tip se ljubazno pribija uz desnu ivicu i meni velikodusno ostavlja 30-40 cm sodera na bankini.Mozak mi radi 300 na sat ako totalno usporim pocece motor da seta ,da spustim obe noge pa da se potpomazem nogama nema gde desna noga nad provalijom ,da probam samo na levu nogu pretegnuce motor pascu na cudoviste ali to je najprihvatljivija varijanta ili da probam polako pa sta bude. Kako kaze Panda ,,Il smo bajkeri il smo picke" Idemo polako i ja gledam samo levu stranu na 1 cm od cudovista tek toliko da ga ne dodirnem ,desno ne smem ni da pogledam . Osecam kako me Vesna steze nogama od straha.Tih 5-6 metara dok smo se mimoilazili su mi bile kao godine.Cim smo ga prosli stali smo na prvom malo sirem delu puta i napravili pauzu.Dok smo isli nisam imao vremena da se uplasim tek sad su pocele noge da mi se tresu. Usrala sam se od straha kaze Vesna. A sta mislis da je ovo zuto iza mene ? Malo smo se povratili i nastavili put.Da li treba da napomenem da dok se nismo spustili u ravniji deo nismo sreli ni jedan auto. Put je sve lepsi a i priroda sve zivopisnija. Nebo je oblacno samo sto nije pocela kisa.

Ujutru, ustajanje pa jutarnja fiskultura nosenje i kacenje kofera oblacenje i polazak.Usput u jednoj pekari svracamo na dorucak .Za razliku od prethodnih suncanih dana nebo je danas sivo i oblacno.Vreme je odlicno za voznju motora nije vruce ali ovo sivilo je ubilo lepotu prirode kroz koju smo isli za 40%.Danas idemo iz Brena gde smo prespavali na najseverniju tacku jezera Garda, Lago del Riva. Cim smo izasli iz mesta pocinju krivine i uspon i postaje zanimljivo za voznju.Malo smo se uzeleli ovakvog puta jer je jucerasnji dan prosao u turistickoj ne nesto interesantnoj voznji.Put ocigledno neke nize kategorije je dobar ali prilicno uzan . Priroda je opet interesantna . Na jednom lepom vidikovcu pravimo kracu pauzu iza nas je lep planinski venac ali oblacnost ubija lepotu. Sve je bilo lepo kad odjednom pocne neka pucnjava ,sta je sad rat.Stali smo pored nekog poligona gde se odrzava takmicenje u gadjanju glinenih golubova , puca se ko da je srpska nova godina.Zezam se i kazem Vesni bolje da bezimo ce izginemo ko mlad srndac.Nastavljamo dalje i posle par kilometara jos jedan lep vidikovac ne zurimo i tu stajemo i pravimo kracu pauzu. Da je sunce ova slika bi bila fenomenalna al sad sta je tu je.Idemo dalje i stizemo na prevoj Crocedomini. Put kojim nastavljamo je odlican ali postaje jos uzi tacno da prodje jedan auto ili mrle sa koferima . Vreme se menja iz tamno sivog u svetlo sivo i obrnuto,nadam se da nece kisa zasad je dobro. Na svakom putu ti se desi neka situacija gde se nadjes u frci kao sto se meni desilo na ovom putu

Kako smo usli u Italiju kao da se i klima promenaila postala je mediteranska.Kuce su bile sa ravnijim krovovima i od kamena bez ukrasnih drvenih elemenata.Sada idemo ka Sondriu do vrha jezera Komo pa se uz jezero spustamo do Lecea.Specificno na ovom putu je da nije nista posebno osim par tunela koji su dugacki po par kilometara,taman izadjes iz jednog naviknu se oci na svetlo dana uletis u drugi i to bogami traje.Nikad nisam vozio duzu deonicu kroz tunele. Usputna mesta su mala mesta nista spektakularno. I tako u nekoj nazovi monotonoj turistickoj voznji stizemo do jezera Komo. Simpaticna voznja uz jezero do Lecea gde pocinju guzve . U gradu takodje veika guzva vozimo uz obalu i trazimo neki kafic da se privalimo.Posle par kilometara parkirani motori i kafic u debeloj ladovini ,idealka to trazimo. Sunce sija i jako je vruce odmah skidamo opremu i narucujemo 2 espresa i flasu vode.Bio sam par puta u Milanu ali nikad nisam uspeo da odvojim vreme da dodjem na Komo i Gardu, e pa sad smo i to videli.Prvi utisak lepo je ok ali drugi put ne bih dosao ovde osim ako me put ne nanese.Isto vazi za lago di Grada, ovo je moje subjektivno misljenje. I mrle nasao drustvo muva italijanke. Malo smo sedeli kulirali, zajednicki smo konstatovali da nam vise prija planinski deo i da jedva cekamo da se dohvatimo planina.2 espresa i kiselu vodu smo platili 5 evra ok cena.Malo smo se islikali i idemo dalje. Odlazimo zadovoljni sto smo videli i jezero Komo,jos jedna stvar sa spiska sta videti je odradjena. Ovo je neka najuznija tacka naseg puta u Alpima sad idemo ka Lovereu pored jezera Iseo meni poznato zato sto se tamo nalazi poznata italijanska fabrika brava. Put i priroda okolo su vec interesantniji za voznju. I stizemo na jezero Iseo i Lovere. U gradu je karnevalska atmosfera sve je okiceno americkim zastavama ocigledno promocija nekog americkog brenda.Vreme je za odmor i kasni rucak.Promuvasmo se po centru i sedosmo u neku pizeriju , pica i 2 kole 17 evra. Posto ne zurimo odlucimo da se malo prosetamo i sednemo u neki kafic pored jezera da pojedemo sladoled. Spageti sladoled su jedine slike hrane koje cete videti u ovom putopisu.Za divno cudo kafe ima Wifi koji radi bez problema pa koristimo priliku da se javimo deci i posaljemo neke slike. Jos malo slikanja i idemo dalje. Napustamo Lovere i idemo dalje ka Riva del Garda.Kasno popodne je i pocinjemo da trazimo smestaj.Skrecemo sa puta i ulazimo u neko seoce.Prvi smestaj po ceni od 70 evra nam nije odgovarao pa idemo dalje ,kazu ima neki hotel povoljno.Hotel ne izgleda nista posebno ali najvaznije cist i uredan cena nocenja bez dorucka 42 evra za sobu sa kupatilom .Uobicajeno nalazi se u potkrovlju negde oko 4-5 sprata.Dogovaram se da cu uzeti sobu samo ako mi neko pomogne sa koferima.(Bezobrazno se cenkam kao da imam neki izbor)a onda se napravim blesav i pitam kad je dorucak.Malo zajebancije nije na odmet,Ubise se da mi objasne da nemamo dorucak samo nocenje. Kad su sve lepo objasnili ja mrtav ozbiljan pitam,,Domani mandjare si bene mortadela e kafe'. Kakve face su napravili posle toga ne mogu da opisem .Kaze Vesna ne zezaj se nece nam uopste dati sobu.Na kraju ja sav uvredjen i prevaren jer nema dorucka odlazim u sobu sa nekim momkom koji nam pomaze sa koferima.Soba i kupatilo korektni. Istusirali smo se i malo prilegli da se odmorimo od puta.Kako prija kad posle duge voznje legnes u mekan krevet milina.Uvece smo sisli da se prosetamo malo vidimo ovo mestasce i protegnemo noge.U centru ima 4 kafica i to je to.Po par gradjevina se vidi da je selo staro i da ima bogatu istoriju,meni licno se svidela neka cesma .Sedamo u jedan kafic i veceramo pivo.Za stolom do nas sede 4 matora italijana,koji napustaju nas kafic i prelaze preko puta u susedni.Posle nekog vremena napustaju i taj i odlaze u treci.Matorci za celo vece promene sva 4 kafica u centru sa tim sto svako od njih plati po jednu turu.Ocigledno nema druge zabave u selu. 3 mala piva 9 evra. Posle krace setnje vracamo se u hotel.Prolazeci pored recepcije obracam se recepcionaru ,,No mandjare i odmahujem glavom ' a on nasmejan i srecan sto sam shvatio da nemamo dorucak,jbg sta da radim kad tesko kapiram.Jedva sam se dovukao do potkrovlja a onda pao u carstvo snova.

Gospodza je odradila lavovski posao sa slikanjem i zasluzuje sve pohvale , jer u voznji ti ne stignes da vidis pola ove lepote sa strane .Srecom mnogo je slikano a mnogo slika iz voznje i nije bas uspelo ali ima se sad preko zime uzivati u ovom prelepom putu.

Sledeci post nece imati nikakav komentar jer ovde nema sta da se prica slike same govore.Ovo je savrsenstvo od puta i prirode. Svajcarska. I stizemo do Italije .Ovo je bio najbolji i najlepsi put kojim sam ja vozio motor u zivotu,ovo je raj na zemlji za bajkere.

Volim da nastupim protiv Svedjana nijedan duel nisam dobio ali uporno ga napadam . Par puta kad sam mislio da sam mu naneo velike gubitke on se kao feniks vratio i ubio mi volju za borbom.Dorucak Svedski sto ,osim uobicajenih dzemova , marmelada i cornifleksa pikiram sta je mesnato.Ja volim meso i moj moto,, Sve sto ne trci to se ne jede' vazi i ovde. Italijani hmm znaci mortadela ,salama i sunka, pojacana nekim krem sirevima i kackavaljima.Kao podloga jaja na oko uz kroasane dobar pocetak.Za pice kakao i posle djus.Posle 2 poluvremena i produzetaka gubim i ovaj duel, svedski sto je pobedio.Vracamo se u sobu i pakujemo stvari u kofere.Napustamo hotel i ove predivne predele.Sunce sija bice jos jedan lep i suncan dan.Prelazimo preko prevoja Forcola i polako se spustamo ka Livinju. Pa paso Foscagno.Mi smo prosli dosta prevoja ali posto su svi u svojim putopisima stavljali prevoje ja nisam hteo da ih slikam ni stavljam u putopis. Livinjo se nalazi u bescarinskoj zoni pa je ovde gorivo oko 1 evro ali su zato i velike guzve na pumpama.Usput susrecemo mnogo biciklista i onih zaljubljenika na skijama sa tockicima koji idu na sve strane pa je i solidna guzva na putu.Ne zadrzavamo se puno samo da dolijemo malo benzina i idemo dalje.Put nas vodi kroz centar pa Vesna malo slika u voznji. Plan nam je da idemo na Sondrio i onda odatle na jezero Komo. Razmisljali smo da idemo da se vozimo po Svajcarskoj ali nas put vodi kroz jedan njen deo pa cemo se zadovoljiti time.Taj deo puta ne placate putarinu niko ne dira bajkere,ali ako skrenete sa te rute ne gine vam vinjeta od 40 evra koja vazi za godinu dana.Mi se ne bi zadrzali vise od 2 plafon 3 dana ali bi smestaj i hrana sa vinjetom drasticno uticale na budzet.Razum je pobedio umesto 3 dana u svici mozemo 5-6 dana daa se vozimo po Alpima po nista ruznijim predelima.Usput da ispricam pricu koju sam cuo pre puta.Neki nas covek isao ovim putem kolima i probao da se prosvercuje da ne kupi vinjetu , naravno kad je skrenuo posle par kilometara naleti na policiju i ovi ga kazne 500 evra.Biser je u tome sto je on istu stvar uradio posle par meseci.Pandur je bio u soku kad je ukucao u kompjuter i video da je za isti prekrasaj platio kaznu pre 2meseca.Covek je bio zbunjen nista mu nije bilo jasno posto nisu imali takav slucaj u praksi. Na kraju su zvali nekog strucnjaka da im rastumaci zakon sta da rade sa ovim nasim .Platio je opet 500 evra. Prolazimo kroz Livinjo i idemo za Sondrio. I stizemo na granicu sa Svajcarskom.

Vrata od garaze podsecaju na vrata iz filmova gde prikazuju atomska sklonista , velika teska ,ulazim u garazu.Zabar nije dao neki extra popust veravatno samo realnu cenu u ovom momentu jer je hotel kao i garaza poluprazan .Skidam prvo tank torbu i zadnji kofer .Srecom lift sljaka.Dolazim do sobe gde me ceka Vesna sa kezom od uva do uva. Ne razumem njeno odusevljenje sobom hotel je dobar ali bili smo i u boljima ,sve mi je postali jasno kad sam izasao na terasu. A ovo jezero ispred terase je slag na tortu. Skidamo opremu sedamo na terasu i pravimo plan gde cemo pre, u spa ili napolje u setnju u ovu prekrasnu prirodu.Spa dobija prvu rundu .Oblacimo hotelske bade mantile debele i teske kao da nosimo bunde.Nasoj sreci nigde kraja spa je prazan mi smo jedini korisnici,steta nikoga necu zadiviti mojim zmijskim telom. Obilazimo da vidimo sta sve ima. Bazen mi privlaci najvise paznje,al cu da se brckam.Prvo sam se istusirao i krenuo u bazen .Kakav zajeb malo je falilo da se zaletim i skocim .Krenuo sam kulturno na stepenice da udjem u bazen .Kako mi je noga dodirnula vodu tako se oduzela.Temperatura negde oko 0.Kakva puska jedino posle saune umesto valjanja u snegu mozes da se ufuras u bazen,ako ti pingvini naprave mesta. Nisam ni neki ljubitelj saune tako da dzakuzi jednoglasnom odlukom sudija odnosi pobedu.Prvo smo se malo morzirali pa smo onda ukljucili mlaznice. Posle jedno sat vremena provedenih u spa centru resimo da zavrsimo sa relaksacijom i da idemo u setnju.Nasoj odluci da zavrsimo seansu ubrzo je i italijanski bracni par sa 3 dece ciji je ulazak bio propracen galamom kao da su na koncertu ACDC. Oblacimo laganu garderobu jer je vreme prijatno i palimo u setnju po okolini. Hotel je za svaku preporuku malcice skuplji ali ovi pejzazi oko njega nemaju cenu.Na sledecoj slici se vidi kako se hotel zove i kako izgleda. U okolini hotela je i mnogo manjih jezera . Gde god pogledas raj za oci.MIslim da mi se dioptrija popravila od ove lepote. Kakav vidikovac sedeli smo i uzivali rec nismo progovorili. Prisustvujemo jednom prelepom zalasku sunca. Vreme je za veceru. Sedamo u hotelsku bastu i veceramo pivo.Iako pise da hotel ima Wifi ne mogu da se nakacim na net.Odlazim da se raspitam na recepciji i dobijam objasnjenje da im je protok za ceo hotel 5 mgb ,videci da u holu sedi par klinaca sa lap topovima i tabletima ukapiram da i ovde nista od besplatnog interneta.Vracam se u bastu na veceru garson jos jedno pivo bitesen .Cena za 3 piva 12 evra.Umor nas polako savladjuje ali pod utiskom ove lepote idemo da sedimo na terasi sa pogledom na one planinske vrhove dok god se vide. I one odmaraju. Toliko je lepo, mir tisina, vazduh hladnjikav rezi ne ide nam se na spavanje.Umotani u cebad sedimo na terasi i borimo se sa snom zeleci da ove lepe trenutke produzimo sto vise mozemo.Ali umor od voznje ai onaj dzakuzi nas je iscrpeo padamo u komu.Zzzzzzzzz.Zavrsio se jos jedan prelep dan na ovom putovanju.

Kao sto sam vec napisao posle penjanja uz Stelvio ovo je opet postala bajka za voznju.Odlican put i prelepa priroda.Ne znam sta da kazem za ove slike, same govore kakav je dozivljaj. Vreme je suncano ljudi sede u bastama i suncaju se .Popodne je i posto je danasnji dan bio pun dogadjaja razmisljamo da polako pocnemo da trazimo smestaj.Naravno trazimo po manjim mestima gde je veca sansa da ga nadjemo a i jeftinije je nego u ovim fensi centrima. Svracamo u dva pansiona u jednom 60 evra B&B(nocenje sa doruckom za dvoje) u drugom 65 e.Livinjo je blizu i sto smo blizi tim centrima smestaj je skuplji. Na samom prevoju pre Livinja nailazimo na hotel koji se reklamira i kao prijatelj bajkera.Reklamira se da ima spa ,garazu Wifi ,ful tretman ,iz zezanja svracam da pitam za cenu.Umor nas polako stize i vredelo bi da danas napravimo vecu pauzu za odmor.Nigde ne zurimo ali znatizelja kako li je iza sledece krivine je stvar koja nas uporno vuce napred.Parkiram motor ispred hotela i idem da se raspitam za smestaj .Vesna me prati sa dozom skepse hotel deluje napucano i verovatno je skup. Ulazim na recepciju i recepcionar tipicni zabar sa kezom me docekuje .Odmah je u meni video poliglotu.Izuo sam ga iz cipela sa prvom recenicom . Ajm spik tarzan inglis. Zabar pocne da se smeje i led je probijen. Idemo na rum prajs veri expensiv ajm veri por bajker i slicno. Kad je zabar poceo ono spesl prajs for ju setio sam se grka i turaka u letovalistima kad uhvate turistu koji se zajebe i stane pored izloga .Anakonda je mala beba za njih kad te scepaju i ne pustaju dok nesto ne pazaris.Doduse ima leka i za njih.Jedne godine u Turskoj su Vesna i deca pobegle od mene jer ih je bilo sramota.U sred glavne ulice pao sam na kolena i uhvatio trgovca oko nogu i zalepio se za njega kao pijavica nisam mu dao da mrdne 15 minuta dok mi nije skinuo cenu za neku jaknu. I tako recepcionar pocne sa specijalnom cenom od 90 evra. Kako je ispisao ja pocnem da se krstim i da se sokiram . Prednost kad si mator sto svi daju ozbiljnost tvojim godinama i ne ocekuju da se zezas sa njima sto ja obilato koristim .Malo zezanja nije na odmet. Vatam se za srce imitiram infarkt . Zabar se smeje i preskraba 90 i napise 80. Pa preskraba i 80 i napise 70 evra. Ova 2 pansiona od malopre su bila samo malo jeftinija a ovo je ipak hotel. Maj frend gratis spa for ju.U cenu je vec ukljucena besplatna garaza.Nudi nam i veceru svedski sto 10 evra po osobi.Dobra ponuda ali nismo gladni veceramo pivo.Uzimam magnetne kartice od sobe i idem po Vesnu koja me ceka napolju a ja cu uterati motor u garazu. Moram da priznam da smo na ovom putu imali dosta srece sa vremenom i smestajem .Cena za ovaj smestaj nije mnogo a videcete i zasto.

Put kojim se spustamo je mnogo bolji za voznju.

Nastavljamo da se penjemo.Drvece postaje sve redje i polako nastaje kameniti deo.Posle nekog vremena i put postaje ostriji sa vise krivina. Put postaje oivicen sa kamenom ogradom a sa druge strane liticom.Vozimo normalno dok pored nas lete lokalci.Pocinje cuvena zmija i krivine.U pocetku blaze a onda lakat krivine.Voznja postaje monotona ,prva druga krivina .Put je uzak tako da ako neko dolazi u susret moras da ga propustis jer nema mesta za mimoilazenje.Taman mali pravac das gas drugom vec moras da kocis krivina. Fasciniraju me biciklisti ima ih mnogo i furaju uzbrdo u ujednacenom tempu.Stvarno im se divim ja bi riknuo posle 500 metara uzbrdo,znoj lije sa njih ali idu. Za vozaca ovde nema uzivanja u prirodi put je zahtevan i trazi totalnu posvecenost. Na svu srecu Vesna pozadi slika u voznji koliko moze zbog krivina. Adrenalin je udario u glavu ipak je ovo dozivljaj,malo sam napet zbog sve te guzve na putu.Taman dodjes pred krivinu kad te lokalac isece sa nekom zujalicom,koci stani prva druga ,gas koci .Posteno nije neko uzivanje za voznju pogotovu sa koferima, udvoje i sa tesko opterecenim motorom. Slag na torti su ove lakat krivine i motori se tesko mimoilaze a jos kad naidje auto nastaje guzva a opsti haos nastaje kad naidje kamper. Negde na 2/3 uspona Mrle pocne da gubi snagu.Ja gas on pfffff ide ali koliko on hoce.Lebac ti se ogadio(ne znam odakle mi bas ta kletva)sta je sad.U momentu mi kroz glavu prolazi sta bi moglo biti (Joca Profi Moto uradio komplet servis ) nove svecice novo ulje, filteri, nov lanac,nove plocice na motoru je maltene sve novo sto se tice potrosnog materijala sve je nastelovano kao sat , sta je sad .U momentu se setim da mi se Brzotrz pozalio da mu je u Rumuniji na Transalpini motor takodje ostao bez daha.Redak vazduh i motor nema dosta kiseonika za normalno sagorevanje.Mrle je stari tip motora nema elektroniku za stelovanje smese pa je ostao bez daha.Krkljanac na krivini stajemo i Mrle se ugasi.Nekako ga upalim i krecemo ali prva i mali gas druga,vucemo se ko prebijena macka.Pored nas zuje ovi hajtek motori a ja se tesim kako uzivam u bezbednoj voznji.Par stotina metara pred vrh Stelvia nailazimo na parking na kome je gomila parkiranih motora.Svracamo i mi.Parkiramo se i uzimamo nagradu za sav trud oko penjanja. Moram da priznam da sam bio zadovoljan i srecan jer eto i nas na cuvenom Stelviu. Tad je na parking pristigla grupa bajkera iz slovenije neki moto klub.Kako su se oni radovali i bili veseli pa su dodatno preneli tu radost i na mene.Uglavnom momci od 30-40 godina su biliodusevljeni sto su savladali Stelvio sta onda treba da kaze matorac od 55 god. Jos malo poziranja za porodicni album i idemo na sam vrh. Sedamo na motor i idemo na vrh Stelvia.A tamo guzva ,suveniri rostilj ukratko pozitivan haos , parkiramo motor i krecemo u setnju i slikanje. Sunce sija i iako smo visoko vruce je za setanje u moto opremi.Posto smo jos malo ispozirali, ne bih vas gnjavio sa nasim licnim slikama, naletimo na ono sto trazim od ulaska u Austriju.Par rostiljdzija pece kobaje one Becke u crnoj zemicki sa senfom i ribancem koje ja jurim vec par dana Skidamo opremu i uzimamo klopu .Odlican meni u ponudi kobaje u lepinji sa prilogom i malo pivo 7 evra po porciji. U ponudi je i jeftiniji meni deblja virsla nazovi kobaja i malo pivo 5 evra.Kad sam probao nas sendvic izbacio sam ribanac jer mi je kvario ukus ,sama kobaja i lepinja za medalju. Ova klopa je bila slag na tortu.Danas smo pravili dosta pauza i polako krecemo dalje .Gledam kuda dalje put nas vodi ka Livinju i posle ka Svajcarskoj. Oprostajni pogled na Stelvio. Silaskom sa Stelvia prosli smo i 3 deo zacrtanog plana sta hocemo da obidjemo na ovom putu. O samom Stelviu deo od Merana kojim smo se mi popeli nije toliko atraktivan za voznju kao sto sam ocekivao ali predstavlja jedan stvarno uzbudljiv dozivljaj.Kao sto sam rekao nagrada predstoji tek kad se popnes i ne verujem da postoji neko ko se motorom popeo ovde a da nije bio srecan i zadovoljan jer ipak je ovo jedan od najpoznatijih prevoja u Evropi za bajkere. Polako se spustamo i idemo za Livinjo.

Svracanje u ovaj hotel je nevidjeni pogodak.Stajemo skidamo opremu i sedamo u kafic.Kafic je lociran tako da predivan pogled puca na sve strane , gde god da pogledas razglednica. Narucujemo 2 espresa i flasu mineralne gazirane vode.A onda nirvana.Neka slike govore. Kad sednete ovo vam je pogled nalevo. Ovaj prelepi kameni hotel sa desne strane. Ispred A ovo je pogled iza. Ovo je bio raj za oci, posto se basta kafica ispraznila menjali smo stolove pa smo cas sedeli na suncu pa u hladovini okrecuci se tako da uzivamo u svakom pogledu. Vreme je bilo idealno suncano ne pretoplo pa smo se skinuli u majce.Sedeli smo i uzivali usvakom trenutku osecao sam se kao baterija koja se puni.Komentarisali smo kako smo mogli ko ljudi da opet uplatimo neki aranzman u Turskoj i da se ko ljudi cvarimo pored bazena a ne da se lomatamo po ovim gudurama. Ideja pre puta da nigde ne zurimo ovde je dala pun efekat.Vecina bajkera zuri da se popne na Stelvio i propusti ovako lep dozivljaj.Uz onaj vidikovac na Glosglokneru ovo je jedan od najlepsih prizora na putu.Koliko nam je bilo lepo nismo ni osetili da je proslo 3 sata.Placamo 2 espresa i mineralnu 7 evra.Ovaj pogled nema cenu vredi svaki evro.Jos par slika za album i idemo dalje. Uz onu sliku sa vidikovca ovo su mi najdraze slike sa puta .Stavicu obe verzije ne znam koja mi je draza. Nastavljamo dalje Stelvio nas ceka. Moram da priznam da sam uzbudjen,jbt Stelvio svetiliste za bajkere nalazi se predamnom .Citas putopise ,cujes price od ljudi a sada si ti taj koji vozi po cuvenoj zmiji. Osecam se kao mlada prve bracne noci znam sta sleduje ali ne znam koliko ce da traje i kakav je osecaj. Put od Trafoa je za sada lep, lepa priroda i jos ima dosta drveca.Ima dosta pitomih krivina i jos uvek moze fino da se vozi.

Ovo je tvoje 3 predavanje koje slusam ne racunajuci kurs bezbedne voznje. Posto sam malo stariji prosao sam dosta stvari u zivotu i tesko me je necim fascinirati ali moram da priznam da tebi to polazi za rukom.Kao prvo tvoje putovanje 2013 kada si isao sam na put, je za svako postovanje.Da se covek zaputi sam u taj kraj dokaz je da ima velika cojones.Posebno mi se dopada tvoja pedantnost u svemu , u planu puta ,u odrzavanju motora sve je isplanirano krajnje racionalno.Temeljno se pripremas za svaku zemlju u koju ides i svaki tvoj komentar deluje kao da si turisticki vodic iz tog mesta i da vodis nas radoznale turiste u razgledanje tvog rodnog grada.Takve su i tvoje prezentacije od prvog do poslednjeg minuta zanimljive i drzis paznju slusalaca do kraja .Sta me jos fascinira za vreme predavanja ti iz glave (ne vidim neke beleske) izbacujes gomilu nekih podataka i informacija.Ja licno pola od toga ne bih mogao da se setim. Nacin tvog izlaganja ne pokazuje ni u jednom trenutku da ti o sebi pravis hvalospeve vec se vidi iskrena zelja da podelis sa nama sve lepe i interesantne trenutke sa tvog putovanja. Hvala ti sto od nas pravis tvoje saputnike jer vecina nas posle tvog predavanja ima utisak da su ucestvovali sa tobom na tom putu. Jos jednom hvala.

Ujutro nismo navijali sat obicno smo se budili oko8.Vesna jos leskari a ja krenem u kupatilo na brijanje i pranje zuba.Kad sam ustao uhvatio me je takav grc u obe noge da sam pao nazad na krevet i poceo da zavijam od bola.Vesna u panici skoci ali ne moze da mi pomogne ne zna sta ce.Vicem daj mi iglu znajuci da je ponela pribor za sivenje.Mislim da je trajalo citavu vecnost dok mi je dodala iglu koju sam ja krvnicki zabo u nogu ko da nije moja..Ne secam se kako ali na prvi ubod grcevi su prestali u o obe noge.Bol od napetih misica se i dalje osecao ali ovo je bilo na granici podnosljivosti.Kuci redovno pijem magnezijum sumece tablete ali smatrao sam da ne treba da ih nosim na put.Iglu nisam stigao da sterilisem ali sam se tesio da malo malo pa se negde isecem i da vrede one zadnje vakcine protiv tetanusa. Kako je bol uminuo krenem u kupatilo i istusiram noge ledenom vodom .Za pola sata sam dosao u normalu.Polako spustam prvu turu kofera i kacim na motor.Priznajem malo mi je bio zent od stepenica da me opet ne uhvati grc ali sve se dobro zavrsilo.Motor je napakovan idemo na dorucak. Dorucak nam posluzuju na terasi Vreme suncano odlicno bice jos jedan lep dan.Dorucak je bio dobar obilan mesnat za mene je bilo Mortadele i sunke a Vesna se zadovoljila kroasanima.Dobro sam se zalozio i mozemo da krenemo dalje.Za danas je plan da preko Merana idemo na Stelvio.Moracemo da se vratimo par kilometara nazad jer smo zbog smestaja prosli skretanje za Merano.Stajemo na pumpu i cujem poznato zemljak jel treba nesto.Opet nalecemo na nase .2 Momka iz Srbije rade nesto ovde pa videvsi zemljake rese da ponude pomoc .Zahvaljujem na ponudi malo popricamo i oni odose. Mi sipamo benzin pa i mi put Merana.Nekih 20 km idemo Strada Nacionale a onda se put odvaja za Stelvio i par prevoja. Pakujem kofere na motor a grozdovi me udaraju u glavu. Srtada Nacionale. Silazimo sa Autostrade i lokalnim putevima nastavljamo dalje. Priroda postaje sve zivopisnija a ovde i vidite one fleke na putu o kojima sam govorio a nema ih u Austriji Postaje vruce pa u debeloj hladovini neke crkve stajemo da podmazem lanac.Mrle zasluzuje da ga malo nasminkamo. U daljini se vide planine i mi razmisljamo da li se Stelvio vidi odavde. Pocinjemo da se penjemo na Stelvio posle nekog vremena nailazimo na ovaj prizor.Zaboravio sam sta je ovo i resimo da svratimo. Stajemo parkiramo se i prilazimo da vidimo sta je ovo.Prilazi nam neki psajho sa zvakom da je ovo njegov privatan muzej i da ulaz kosta 1 e.Potrosio sam gomilu eura u zivotu na razne gluposti ali placanje ovog njegovog da kazem morbidnog i psihodelicnog muzeja mi je krajnja glupost.Pored ovako lepe prirode ovo stajanje je bilo samo gubljenje vremena. Nastavljamo sa penjanjem.Mnogo motora ide u istom pravcu. Usput srecemo dosta sirotih industrijalaca , jadnici koji nemaju para da voze ceo auto nego voze auto bez krova, muce se sa nekim porseima i ferararijima kabrioletima. Sirotinjo i bogu si teska. U jednom trenutku nailazimo na ovo mesto Trafoi, iza krivine ukazuje se hotel sa bastom i suncobranima ne skrecem nego produzujem dalje pravo u hotel.

Hehe, da ja nemam u biografiji 2 loma desne noge i od pre 3 godine totalno pokidane ukrstene ligamente desnog kolena i 3 loma leve noge, iscasenja ne racunam, uz voznju motora u mladosti po svakakvom vremenu (oprema tad nije ni postojala) dobijes coveka koji kad ide ulicom cuje komentare prolaznika, vidi ga matori igra brejk dens. Kad vidim stepenice obradujem se kao kad vidim tastu da dolazi u goste sa velikom putnom torbom. A za sebe skromno mogu da izjavim da sam pokretni magacin slanine i cvaraka,obezbedio sam se pre puta.Nego kad god se slikam uvucem stomak. Hvala.

Prolazimo kroz Insbruk lagano kreni stani vrucina sa svih strana ,gledamo samo gde je skretanje za Bolazano i samo da se docepamo planina gde je prijatnije za voznju.Slikamo par fotografija i cuvenu skakaonicu.Ima dosta motora javlja se u proseku svaki 3 Polako postajemo gladni i trazimo neki restoran za klopu.Ali nailazimo na problem . Radno vreme restorana je od 12-2 i od 6-9 uvece.Trenutno negde oko 3 sata popodne nista ne radi.Nista nastavljamo dalje i trazimo.Nailazimo na par restorana ali bukvalno niko ne radi. Posle 30tak kilometara tabla Dobro dosli bajkeri ,ubrzo i tabla parking za motore.Vidimo da restoran radi jos je i bajkerski super.Spolja restoran ne izgleda nista posebno ali racunam da to nije merilo kvaliteta hrane.Skidamo opremu i sedamo u bastu u najvecu hladovinu.Temperatura je i dalje visoka sunce ubija i dok si na motoru i vozis se sve je ok kad stanes postaje prevruce.Prilazi nam konobar neki nalickani tip i pocinje sa nemackim pa onda prelazi na engleski jezik .Narucujemo po pivo iako vozim i kobasice.Odkad smo usli u Austriju merkam na one nemacke kobaje sa crnim hlebom i senfom koje se uglavnom prodaju u kiscima brze hrane. Da ne bi bilo zabune ja pitam ponovo Wurst,i u jelovniku pise sausage i narucim 2 porcije sa pomfritom i salatom.Posle 15 minuta pojavljuje se tip sa 2 porcije malo debljih virsli i pomfritom . Gledam u njega gledam u one kobasice i ne znam koga prvo da pojedem njega ili njih.Wurst i pokazujem na virsle, da kobasice dodaje bezobrazno konobar.Vesna me smiruje jer sam bio spreman da nalickanog nateram da pojede te virsle i da platim racun .Otkazujem salatu ,mehanicki trpamo hranu u sebe zalivamo pivom i odlazimo .2 Piva i ,,Hot dog sa malo vecim virlslama smo platili 21 e.Jaka cifra za ovaj krs od klope.Prvi utisak da mi se kafana nije dopala se pokazao kao ispravan .Kako smo seli na motor i poceli sa voznjom vratilo se i dobro raspolozenje.Idemo ka Bolazanu preko nekih manjih prevoja putem koji vodi kroz neke kotline . Seoca kroz koja prolazimo se savrsena u svakom pogledu. Nailazimo na tablu koja nas obavestava da prelazimo u Italiju. Kao i svi bajkeri ne volimo auto put ali nastavljamo Strada Nacionale putem (Kao auto put samo malo losiji i ogranicenje je 110 km i pritom je besplatan). Srecemo mnogo bajkera koji idu u istom smeru ili se vracaju verovatno sa Stelvia i drugih prevoja. Putevi su i dalje dobri ali za nijansu losiji nego u Austriji,ovde se mogu videti fleke kako su popravljane rupe sto u Austriji nisam nigde video. Kako se priblizavamo Bolzanu guzve na putu su sve vece, kasno popodne je i razmisljamo da pocnemo da trazimo neki smestaj.Prolazimo kroz Bolzano i posle par km nailazimo na neko manje mesto.Svracamo i raspitujemo se za smestaj Neki hotel 75 e nocenje sa doruckom za dvoje.Ok idemo dalje da vidimo imali sta jeftinije, privatan smestaj u nekoj kuci 70 e kazemo da nam je skupo i spremamo se da krenemo dalje kad nam ta zena koja izdaje smestaj kaze da probamo malo dalje ima jeftiniji smestaj. Sa skepsom sam krenuo na datu preporuku jer kod nas bi te neko tesko uputio kod konkurencije za neku uslugu.Dolazimo do neke velike kuce na kojoj pise da se iznajmljuju sobe.Dogovaram se sa gazdaricom za nocenje i dorucak 50 e.Ulazim za svaki slucaj da vidim sobu da nije neko zajednicko kupatilo ili neki Alkatraz smestaj. Soba korektna , ali ima 2 mane .Nalazi se na visokom 4 spratu nema lifta i nema terasu.Terasa je jako bitna zato sto sam se tokom voznje toliko znojio da su pantalone toliko mokre da su pocele da zaudaraju .Zato uvece vlaznim maramicama obrisemo unutrasnju stranu okrenemo ih naopacke i one se lepo izluftiraju do ujutru.4 sprat znaci najmanje 2 penjanja i silaska sa koferima i torbom ali ne moze sve da bude idealno.Da objasnim malo oko cene smestaja. Kad smo krenuli na put informisao sam se kod kolege Doktora koji je strucnjak za ove krajeve sta uraditi sa smestajem ?Da li naci neki smestaj u jednom delu nekom centru , uzeti smestaj na duze i odatle ici svaki dan na izlete.Ili svaki dan menjati prebavilste kako nas put nanese.Na Doktorov savet odlucili smo se za drugu opciju jer bi onda bilo ono sto smo uporno hteli da izbegnemo zuri nazad u smestaj na veceru a i desavalo bi se da imamo neke iste rute kojima bi se vozili vise puta.Cene za nocenje smo planirali izmedju 50-60 e za dvoje za nocenje sa doruckom .Znali smo da cemo mozda doci u situaciju da negde mozda bude i skuplje ali smo gledali da nam nocenje bude u ovim okvirima. Posto smo se dogovorili za smestaj odlazimo onako natovareni u centar na pivo.Dobitni sistem ne menjamo pred spavanje pivce .Odlazimo do centra i smestamo se u basti nekog kafica .Dok cekamo pice komentarisemo danasnji dan i put.Od konobara dobijamo informaciju da nemaju Wifi. Sta ti je covek put i priroda kojim smo danas prosli je takodje lep ali ne moze da se poredi sa Glosgloknerom i delom po Tirolu pa nismo bili nesto fascinirani. 2 Piva espreso i Makijato 10 e.Idemo na spavanje,ona 4 sprata su me dotukla bio sam mrtav , cim sam onako okupan legao pao sam u komu.

Jutro je suncano sve obecava da ce biti lep dan.Nastavljamo dalje ka KIcbilu i Insbruku gde cemo skrenuti ka Italiji i Bolzanu.Put odlican i dalje lepa priroda samo nekako pitomija. Sa leve i desne strane puta vidite ovakve prizore. Svako jutro kad krenemo svracamo na prvu pumpu i tocimo gorivo.Ovaj model Honde ima samo 2 mane,jedan je nema merac za gorivo i drugi pozadi ima dobos umesto diska.Tako da morate voditi racuna o predjenoj kilometrazi(u ovom slucaju u miljama) i drugi pre krivina poceti ranije sa spustanjem brzina i kocenjem.Da pojasnim koci on ali ipak bi pozadi disk dobro dosao.Doduse on je zamisljen kao turing motor razvija lepe putne brzine ali po meni i nije napravljen za neko mahnitanje Ali zato ima jednu dobru stvar jeftino odrzavanje jedne plocice umesto 3.Uglavnom za vozaca poput mene idealan motor. Put je takav da ima lepih pravaca. A i lepih krivina U jednom momentu prolazimo pored nekog zamka i ja krajickom oka vidim kafe,uppps koci misko nalevo krug.Parkiramo se ispred zamka i ulazimo u bastu kafea.Da vas nedavim zamak je napravljen u 16 veku i izgradila ga je austriska porodica Fuger.Kroz istoriju je menjao vlasnike a sad je u vlasnistvu porodice Messner koja ga je pretvorila u turisticku atrakciju.Zamak je jako lep i u odlicnom stanju.Sedamo u kafe i narucujemo 2 espresa i flasu kisele vode.Za divno cudo imaju wifi koji radi.Javljamo se deci i saljemo slike.Uzivamo u ladovini i pogledu na jezercetu u kome plivaju takvi kapitalci od 5-6 kila da bi se svakom pecarosu nasmejao brk kad ih vidi. 2 Espresa i kiselu vodu placamo podnosljivih 5 e.Lagano idemo dalje.Zbog guzve u saobracaju i sad vec velike vrucine izbegavamo vece gradove pa tako zaobilazimo Kicbil i nastavljamo ka Insbruku. U Vilah nisam hteo da svracam jer se tamo nalazi Louis a ja tamo kad udjem ne znam da izadjem sve mi treba i sve moze da mi zatreba.A onda na ulasku u Insbruk ovo. Gledamo samo rukavice,gledamo samo rukavice,gledamo samo rukavice ponavljam kao papagaj znajuci ako krenem da gledam nesto drugo ostacemo ovde par sati.Prodavci su me cudno gledali dok sam prolazio sa rukama pored ociju fokusirajuci pogled samo napred.Letnje rukavice sam izgubi nedelju dana pre puta na Alpe iduci sa maksi skuterasima u Rumuniju u Banju Herkulane.Sad sam poneo neke stare ofucane ali zavrsavaju posao.Brzo pazarimo neke letnje na popustu i bezimo napolje.Temperatura napolju simpaticnih 30 i kusur stepeni.Kako se priblizavamo Insbruku sve veca guzva i sve sporije idemo.I ovde takticki izbegavamo zadrzavanje u gradu, skrecemo za Bolazano.Mnogo Motorciklista ide u nasem pravcu, pokusavamo da se javimo onoliko koliko mozemo.Ovim skretanjem zavrsava se druga tacka sa naseg spiska sta smo planirali da obidjemo na ovom putu.

Idemo dalje ka Loferu.Kasno popodne trebalo bi da pocnemo da trazimo smestaj.Nailazimo na tablu St Martin Lofer.Malo prelepo selo.Skrecemo i pocinjemo da trazimo smestaj.Ispred jedne kuce tabla zimer,svracamo ali gazdarica samo odmahuje glavom,najn zimer.Jbg idemo dalje valjda ima jos neki smestaj .Stotinak metara dalje opet tabla , ajde da probamo tu.Zvonim i cekam da se neko pojavi.Sad ce mi se isplatiti casovi nemackog jezika koje sam pohadjao sedamdesetih godina dok sam gledao nemacke porno filmove, doduse cuveno il komen i spricmi nemaju bas veze sa smestajem al ja toliko znam.Pojavljuje se neka starija simpaticna gospodja. Procistim grlo i na skolskom nemackom izdeklamujem ,, Bitesen ajnc rum vit cvaj person vit frustuk".Zena vidi sa kim ima posla pocne na nemackom da deklamuje nesto ali ja iz njenog klimanja glavom ukapiram da ima sobu. Prelazimo na visi nivo konverzacije,,Vas kosten" Furfen murfen trt mrt.Frojlan objasnjava. Pokazujem da mi napise cenu. Bakuta se vraca sa ceduljom na kojoj pise 47 e. Mit frustuk? Ja. Pokazujem na nemackom na oko i na kucu .Pametna zena ukapira da hocu da vidim sobu.Ulazim i posle kratke inspekcije smestaja izlazim .Vesna koja je znala sta ce biti cim je baba izasla zbrisala da ne umre od smeha mom skolskom nemackom. Ja zimer sen. Prilazim babi blago je zagrlim i ponovo na tecnom nemackom joj se obratim Babenzi frustuk Wurst,sunken ,salamen, Ementaler. Baba me gleda i smeska se i verovatno misli u sebi ovaj je ozbiljno bolestan. Skidamo kofere i pustam Vesnu da prva udje u sobu koja izgleda ovako. Terasa sa pogledom na sumu. Soba nas je stvarno odusevila ,tako prosto sredjena ali tako zraci nekom toplotom . Posto je danas bilo izuzetno vruce preko 30 ja sam se znojio za medalju, tako da kad sam skinuo pantalone one su bile mokre iznutra.Cak sam razmisljao da nastavim u farmerkama ali u koferu nije bilo mesta za moto pantalone.Brzo se istusiramo lagano obucemo i pozurimo da obidjemo ovo prelepo mesto po danu. Selo je malo nalazi se u kotlini izmedju 2 planine cija sirina nije vise od 500-600 metara.Postoje samo 2 vece ulice ova kojom smo se setali i jedna poprecna koja vodi u planine.Celo vreme se cuje zuborenje vode pa smo krenuli da vidimo o cemu se radi pa smo posli tom drugom ulicom da vidimo odakle taj zubor. Sa okolnih planina destine malih potocica se sliva u dolinu i to cini taj zubor koji se cuje.Vracamo se u centar u jedini hotel na pivo pred spavanje.Hotel ima wi fi i ja pokusavam da posaljem deci slike i poruke preko vibera ali nista.Sedamo u bastu hotela i rokamo pivo to nam je postala tradicija nema vecere nego pivo.Takav nam je bio ritam jak dorucak neka klopa oko 4-5 i uvece pivo koje nas tako omami pred spavanje.Dok sedimo u basti prolazi nasa babenzi na biciklu sa nekim cegerom valjda je isla po salamen. I konobara sam fascinirao mojim skolskim nemackim sa ,,Bitesen cvaj grose bir".(Da objasnim moje poznavanje stranih jezika ,ja sam starija generacija pa me je u skoli zapalo da ucim ruski jezik tako da sam ceo zivot ostao hendikepiran za to osnovno i pocetno znanje bar engleskog jezika.Kasnije sam isao na neke kurseve ali priznajem fali mi to.Doduse gde god sam bio moj Del Boj recnik mi je pomogao da se sporazumem kao i ovde).Calenzi bite i konobar donosi racun od nojn euro.Da prevedem za ove sto ne znaju nemacki kao ja 9 evra za 3 velika piva.Polako odlazimo u sobu sedimo na terasi slusamo onaj zubor vode i zajednicki konstatujemo da ce ovo biti jedan od onih dana koje cemo pamtiti ceo zivot,Osim vrucine dan je bio savrsen, prelep put prizori kao iz bajke na kraju slag na tortu ovaj prelepi smestaj.Uz onaj zubor vode zaspali smo kao bebe. Dorucak smo narucili za pola9.Idemo do trpezarije. Moram da kazem da se babenzi nije obrukala.Dorucak je bio raznovrsan,domaci dzem od sumskog voca,sunka doduse isecena tako tanko da mozes da citas novine kroz nju,sirenzi ,puteri i slicne klasicne namirnice.Sve u svemu pojeo sam Vesnin mesnati deo tako da je bilo stvarno ok. Naucio sam skolu, u sorcu i majci nosim kofere i kacim na motor.Kad sve popakujem onda se oblacim .Pozdravljamo se sa Frojlan i odlazimo.Posle nekih par kilometara nailazimo na Lofer koji je najsevernija tacka naseg putovanja,spustamo se na dole ka St martinu i Kicbilu pa na Insbruk.

Nastavljamo dalje ka Zell am se. Ima i veoma strmih nagiba . Stizemo u Zeel am see. Sacekuje nas velika guzva,pa onda i zastoj .Vidimo neki supermarket sa parkingom i svracamo da malo protegnemo noge i sacekamo da se guzva razidje. Vadim ove moje mape da vidim gde se skrece za Bishofen kad nam prilazi neki tip. Zemljaci jel treba neka pomoc?Neki nas bosanac cuo srpski pa da vidi da li nam nesto treba.Inace je i on bajker vozi Hondu Sedovku ali posto mnogo radi slabo se vozi.Objasnjava nam gde da skrenemo i pozdravljamo se i nastavljamo dalje. Ovde se konfiguracija terena znatno menja,sve je nekako pitomije za voznju od onih planincina.Ovde se uglavnom vozi po kotlinama i dosta ravnijim i malo brzim putevima.Priroda je takodje lepa ali kao sto sam rekao sve je nekako pitomije. Jos nesto se promenilo saobracaj na putevima, guzve postaju sve vece.Motor sa bocnim koferima ovde nema nikakvu prednost nema provlacenja a i temperatura sa silaskom u nize delove postaje znatno veca.Mrle ima vazdusno hladjenje i svako stajanje na mestu gde ima sunca dobijate ubitacnu kombinaciju grejanja odozgo i odozdole.U ful opremi koja je imala smisla na planinama ovde dobijate saunu.Prolazimo pored jezera prokuvali od vrucine i ubijenom zeljom za bilo kakvom setnjom po mestu.Pada odluka da uopste necemo svracati u veca mesta jer na ovoj temperaturi to gubi svaki smisao. Ionako je ovaj put napravljen zbog voznje pa cemo se posvetiti tome maksimalno. Posle nekog vremana nailazimo na jedan kruzni tok koji za divno cudo nema obelezene table .Logicno bi bilo da se put nalazi pravo ali jbg bolje pitati nego se vracati.Pitam nekoc cicu i pokazujem prstom na karti gde hocu medjutim matori me gleda belo.Pocne on nesto na nemackom ali posto ja znam nemacki koliko i on srpski pata karta.Sta je zemljak sta te muci?Jbt vise nasih gastabajtera nego austrijanaca.Prilazi covek da pomogne.Zahvaljujem se matorom i nastavljam sa ovim nasim .Gastos je iz Dobanovaca ,poznajemo neke iste ljude i tako.Objasnim mu da idemo da se vozimo da nas interesuju lepi putevi i priroda da nam kaze kuda da idemo.Covek nam lepo objasni gde da skrenemo i kaze drzite se samo putokaza za LOFER.Pozdravljamo se i idemo dalje .Dobili smo sta smo trazili put i priroda prelepi.

Idemo dalje na jos jedan vidikovac,sve je isto uzivanje u voznji i putu. Jedan selfi za uspomenu. Moram malo da pohvalim i Mrleta.Nakon pocetne potrosnje dosli smo na ocekivanih 6-6,5 litara sa laganom voznjom.Mislim da je greota ovako lepe predele proleteti nekim vecim brzinama.Doduse lokalci me redovno oduvaju jbg oni se cesto voze i navikli se na ovu lepotu pa dosta njih vozi na koleno obaraju ko na trkama.Interesantna stvar je da nigde nema pune linije,svuda je isprekidana pa cak i u lakat i nepreglednim krivinama.Policiju sam video na celom putu 2 puta i to kad su regulisali neke radove na putu. Posto se ne zurimo pravimo dosta pauza uglavnom slikamo u pokretu a na nekim lepsim mestima pravimo i duze pauze .Vazduh je rezak hladnjikav,temperatura na prevojima je izmedju 13-15 c a jul mesec je.Inace neradni je dan pa na Grosu nije velika guzva kao sto zna biti vikendom i od 15 avgusta kad krenu italijani na odmor kazu da je velika guzva. Prva stavka koja je bila planirana Glosglokner je odradjena ,idemo dalje ka Zeel am see jezeru odatle ka Bishofenu i skrecemo levo ka Loferu.To je neki krug koji planiramo po Tirolu. Vozi Misko. Ko voli krivine izvolte. Malo smo se i grudvali u julu. Dolazimo na po meni najlepsi vidikovac u ovom delu Alpa. Meni licno nadraza i najlepsa slika sa putovanja. Prolazimo kroz tunel i pocinje 40 kilometara spustanja sa planina do jezera Zeel am see. Nailazimo na jos jedan vidikovac i pauza.

Placamo ulaz na Glos i vozimo dalje prelepim putevima i prirodom kao iz bajke.Bajkeri samo furaju toliko ih ima da je besmisleno javljati se, Malo poziranje za porodicni album. Obratite paznju na deo slike desno od Vesninog lakta pored vertikalne sipke.One sitne tackice. Postoji improvizovana staza sa stepenicama da zainteresovani mogu da sidju do dna .Ja licno uopste nisam bio zainteresovan ,silazak i mozda ali za povrtak bi morali da angazuju helikopter.Licno se divim entuzijastima koji su se spustili.Jos malo slikanja obilazak prodavnice suvenira sitna kupovina ionako nema mesta u koferima a i cene za neke bajkerske gipsane lutke su bile preskupe. Sedamo na mrleta i idemo na sledeci vidikovac .

Ako vas davim sa slikama to je zato sto ne znam sta da stavim imam 1400 slika koje su za mene odlicne pa imam dilemu sta okaciti.Mnoge su slikane u voznji i odlicno prikazuju kakvi su putevi,pa lako mozete da docarate sebe u situaciji vozaca.Molim vas dajte neki komentar da li da smanjim broj slika.Hvala i srecna nova godina sa zeljom za dobrim ispravnim motorom punog benzina i kilometrima sigurne voznje.