Dan 17. Karadedeli - Side Ovog dana ja se ustajem ranije , mada i inace to je slucaj, ali ovaj put sa razlogom. Treba promeniti ulje na mom motoricu, drugi put na ovom putovanju. Motori su nam lepo smesteni u garazi, ja zamolim ljude sa recepcije, da tamo promenim ulje, dobijem i neke flase .... To je bilo malo tezi poduhvat jer niko od radnika, gazde, gostiju nezna engleski, a bome ni srpski, pa sam objasnjavao rukama, nogama, i ostalim pomagalima. ;D Tek ujutro shvatamo da ovo i nije neka selendra kako smo mislili, i te kako ovde ima zgrada, a i uveliko se gradi. Kao sto vec rekoh, ulje se menja, opet u Dominatora ide Bel Ray, zahvaljujuci Moto Land-u .... Sto se mene tice, ulje za pohvalu , Dominator inace trosi ulje, i sa ovim je potrosnja bila u granicama normale, sto sa Elf-om nije slucaj, i to vise u moj motor nece ici, krsina zesca. Opet krecemo prilicno kasno, oko 11-12 sati, taman, u potrazi da jedemo nesto. Ja sam sebi rekao , necu nista sto nije neki pasulj , gulas i sl . Dosta mi je onih sendvica, tortilja, zacinjene salate, daj mi brate, tanjir pasulja i jedan luk , i nista mi vise u zivotu ne treba. ;D Pasuljcinu i narucujemo u prvoj birtiji pored puta, ne moram reci da smo olizali tanjire i pojeli sav luk( a bilo nam cudno sto svi okrecu glavu kad pricaju sa nama , hahah, salim se), neverovatno je da se covek zazeli za tako kratko vreme nekih obicnih , jednostavnih stvari. Pogled na more, tanjir pasulja, gde ces bolje...Cena ovako necega vas ne izadje vise od 5e po osobi ukljucujuci i 1.5 vode, salate i neke sokove. Dalje ide jedan od lepsih delova kojima smo putovali, voznja kroz planine, pogled na more koji puca u beskraj.... Mogu da vam kazem , iako ja bas i nisam nesto posecivao druga primorja, da lepse od ovoga nisam video. Sigurno ima mnogo lepsih, ali za sada ovo kod mene drzi prvo mesto. U svim delovima Turske radovi na putevima teku uveliko, gradi se, prosiruje , verujem da ce ovo za koju godinu biti dosadni auto putevi, ili bar oni njihovi magistralni sa po nekoliko traka, sto ce unistiti lepotu voznje po ovom delu Turske obale. Trenutak odmora , na nekom od plaza. Veoma cudan pesak, vise blato nego pesak, ali svejedno voda je jako lepa. Cudno samo sto na mnogim plazama jos uvek nema nikoga. Bilo bi lepo obici tursku obalu, sada dok jos nisu izgradili one ruzne , sarene "novogradnja" zgradurine u svakom kutku obale. Po gradovima putevi su siroki po dve trake u svakom smeru, dok je put izmedju gradova pretezno samo sa jednom trakom, u planinama dosta krivina, odlicno za voznju, ako nista , ovaj hrapavi turski put nece vam dozvoliti da proklizete. Ovde gde god da stanete malo da se odmorite, predahnete , necete pogresiti. Bilo da ste negde stali na litici sa pogledom na more, ili u planina na caju. Sturdiranje mape dokle smo stigli, usput nas je slikao covek sto nam je skuvao caj, uspeo iz dva pokusaja, ali uspeo. ;D Polja maslina negde usput Stigli do Alanje, dok je nismo prosli, trebalo nam bar 45min, ogroman grad spojen sa svim susednim gradici. Licno ne svidja mi se nikako , sve same zgrade, masa turista, nesto sto se meni nikako ne svidja. Na navigaciji smo nasli, a i predhodno pripremili da spavamo u kampu u mestu Side. Kad smo tamo dosli, niko ziv za to nije cuo, ali niko! Trazimo , pitamo, niko nista ne zna, svi su nesto culi , ali gde je nista ne znaju, kao da grad ima 2 miliona stanovnika, a ne da je obican gradic. Pukom slucajnoscu nalazimo neki kamp, vec smo bili spremni da u po noci nastavljamo dalje, pa sta nadjemo. Smestili se , ispricali sa komsama iz Svajcarske, oni putuju u svom auto-kampu ili kako se vec zove, mozda "trknu" i do Sirije, zena se nesto necka, ali za sada krstare prelepim Turskim morem. Pazarili mi salame , luka, neke parike, sta kao jescemo to. Kad sam probao salamu, reko ja ovo ne mogu ovako da jedem. Koji uzasan ukus, nasa podrigusa je izmislila salamu za ovo ! Verujete mi , ziveo sam cetiri godine u srednjoskolskom domu, i znam da moram svasta da jedem, ali ovo nisam mogao. Imamo virsle, kad ono , isto, valjda ista fora, kako to jednu pojma nemam, navika je cuo izgleda. Sta cemo sad, gladni, nismo jeli jos od pasulja, moramo nesto jesti. I , setimo se , ajde ispecemo ovo, mora biti dobro, ako nista bar malo bolje. Prvo supica, onda pecemo. I , jao, al je bilo dobro, ispeceno gubi taj bezvezan ukus, beli luk preko, da ubije i ono sto je ostalo loseg ukusa, pa jos krastavci, paprika, paradajz, savrseno , evo sad dok pisemo ovo i ja sam ogladneo, ovaj dan je upecatljiv najvise zbog pogleda na more, i ove jednostavne, a odlicne hrane!

Dan 16. Latakia - Karadedeli Do Latakije smo videli more, ali ga ne uslikasmo, nije nesto lepo bilo, dosta fabrika, luka, put bas nije direktno uz more....ali danas smo ocekivali , spavamo negde u kampu na moru, uzivancija. Ipak, prevarili smo se, opet smo videli more, i to samo na kratko, sa autoputa, tek narednog dana cemo voziti uz more, sto ce se isostaviti kao jedan od lepsih puteva na ovom putovanju. Napustamo Latkiju, iz uz malo kruzenja po gradu , dobijamo instrukcije gde je Turska. Put prilicno nezanimljiv, postaje interesantno tek kad smo se poceli penjati na sirijske planine, i negde po tim planina se i nalazi manja granica sa Turskom. Uzivancija je opet voziti po krivinama, posle toliko autoputeva, i raznih pustinja gde je skoro sve pravo, skoro ko kod mene u Vojvodini. ;D Ovako izgledaju planine u Siriji... Pre granice dopunjujemo tankove, da sto duze izdrzimo da ne sipamo skupo Tursko gorivo. Na granici , opet placanje po oko 10e za izlazak, pecati za motor, pa salter za pasose, bobs dobija pecat, ode u Tursku, i bas kad sam ja dosao na red, nestade struje, nije mi jasno kako nemaju agregate, ili bar ups-ove za racunare, jer sve sto mi je ukucavao 10 minuta je propalo, a dok smo jos cekali da dodje struja, skupilo se tu poprilicno. Napustamo Siriju, bili smo , videli sve i svasta, naucili ponesto o drugim kulturama, dosta razlicitim od nas. Zdravo Sirijo, do nekog drugog vidjenja! U Turskoj opet gubimo vreme na guzvu, sve je puno sirijskih rent-a-car vozila, svi nesto svercuju, a bome i na nas biometrijski pasos, nesto im nije bilo jasno, pa su to pregledali, po par sluzbenika, kao da smo doneli ne znam sta, a ne pasos kakav pola sveta ima godinama. Nesto kasnije posto smo prosli granicu , videli smo nekoliko vozila vojske kako pretresaju sva vozila koja dolaze sa granice, sa tablicama Sirije...svako radi svoj posao, neko svercuje da bi preziveo, drugi to suzbijaju, ima tu svega, mi ipak produzavamo dalje, bez zadrzavanja. Negde u planinama, ja skrecem na pumpu da tocim gorivo, u samom skretanju, motor mi se ugasi sam od sebe i nece vise da upali,to je izgleda bio danak neiskustvu i kupovanju goriva na samoj granici, ko zna cega tamo nisu strpali, ne bi li prodali koju litru vise. Nisam panicar, srecom, uzmem skidam svecicu, menjam drugu, gledam da li ima varnicu, ima, da li dobija gorivo , jok , ni trunke. U glavi mi vec, prodajem motor za avionsku kartu kuci. ;D ;D ;D Salim se naravno, nebi ga dao nizasta, osim za neku afriku. Ali. stvarno, uplasio se, gorivo ide na slavinu, ali nista, u cilindar. Ovi sa pumpe nude da zovu servir, zvali Hondin, prvo, nije covek ni hteo da mi kaze cenu izlaska, kaze mi preskupo je veruje mi. Onda mi kazu, ima u gradu , koji smo prosli, neki majstor, sredi ce mi da dodje. I setim se ja majstora, iz Sombora, Mirka, ako on ne zna kako da sredim, niko ne zna. Zdravo Mirko, ovde Sasa, beli Dominator vozim....Zdravo, zdravo, ti se vec vratio sa puta....Ma nisam, zovem iz Turske .... objasnim mu problem, i resenje je bilo jednostavno, nadji cekic, lupaj u loncic karburatora, naravno ne ko sivonja, i odvrni ga dole, da iscuri prljavstina...Prvo nije ni htelo da ide, i posle lupkanja krene, prljavo do bola . Ajd ,sad da probamo, ispraznio ja akumulator od silnog verglanja, pumpadzija pomagaj da guramo. I upali, e ljudi, kako sam bio srecan sto ponovo cujem zvuk masine. HVALA majstor Mirku na pomoci u najvaznijem trenutku tokom putovanja!!! Ovo je slikano kad sam sve zivo povadio, steta sto je slika losija, ima alata svuda po pumpi, mojih stvari, okupirao sam celu pumpu. Kako smo sisli sa planina put nije tako zanimljiv, auto put, smaranje, jedino ovaj znak za Dorcol, je bio svetla tacka puta. Inace Bobs je bas sa Dorcola! Plan je bio da stigno bar do Silifikea, i tu negde posle na moru u kampu spavamo, ali na granici smo izgubili vremene,a onda jos Honda nesto bila posvadjana sa losim gorivom, pa smo stigli samo tu blizu. Skoro je bilo 11h, kad smo odlucili da kad vidimo prvi hotel, apartman i sl. da stanemo i pitamo za cenu. I bas se potrefi da prvi koji pitamo kosta nekih 10e po osobi ako se ne varam, Wi-Fi u sobi, garaza za motore, lift, pogled , uzivancija. ;D Ja do danas , dok nisam na karti nasao , nisam znao gde smo spavali, samo smo vozili, pojma nismo imali gde smo.

Srecan put, cekamo izvestaj!

Dan 15. Damask - Latakia Ranim jutrom, negde oko 10h idemo po nase motore ispred ambasade. Idemo taksijem, bio je jeftin prosli put, ali tada smo imali sitno. ;D Ovaj put me oderao sa jedno 400 nasih dinara, iako je taksimetar pokazivao mozda 100din. Nece covek da vrati, makar ga tukao, svadjamo se, i ne da, nece, samo vice ok, ok , i tera po svome. Kako sam se malo pre ustao, i nisam imao snage za velike rasprave , ostavim mu ja taj, ne zasluzeni baksis. Kacige smo ostavili kod pandura koji cuvaju amabasadu, malo su slabiji sa tehnikom, pa smo tako dobili ove zanimljive slike. ;D Posle nas je isti slikao ispred table nase ambasade, i necete verovati nije znao ni gde treba da pritisne, ni sta da radi sa mojim fotoaparatom. Uspelo je iz nekoliko pokusaja, neka mlad je naucice. Peglamo za Latakiu danas, najvecu luku Sirije, dosta je pustinja, idemo malo na Mediteran. Na nekoj od usputnih pumpi upoznajemo, tacnije bobs upoznaje, celu familiju koja radi tamo.Mene niko tamo nije sljivio, ovaj put Bobs je zvezda, ima kameru na kacigi, nov motor, ja sam samo sedeo sa strane cekajuci da zavrsi slikavanje sa njima. ;D Napustamo Damask Sasvim normalna slika prevoza u Siriji, ne znam samo kako im se ne prevrne kamion, jer vetar siba, ko i obicno u stranu. Star , tata predsednik nas gleda sa planine, jos nekoliko slicnih spomenika ima usput. Malo po malo, stizemo da najpoznatije srednjovekovne tvrdjave na svetu... Krak des Chevaliers, ili ti na srpskom Tvrdjava vitezova. Izgradjena u XXI. om veku, a ovaj konacni izgled, preuredjen od strane krstasa je iz XXII veka. Najfascinatnija stvar oko ove utvrde, visoko na brdu, je sto je u njoj zivelo oko 60. krstasa i 2000 vojnika, i zajedno sa svim zalihama koje su se nalazile u samoj tvrdjavi mogli su da izdrze petogodisnju opsadu, a da ne napuste dvorac. Tvrdjava, nikad nije osvojena, i predana je mirnim putem muslimanima, kao dogovor sa vitezovima koju su vladali u tom trenutku. Setajuci ovim prostorijama, gde su nekada vojnici, vitezovi , spavali, jeli, zezali se, odusevljava. Cak i prolazak pored , prilicno mracne stale fascinira, jer tamo ima podatak da je moglo u nju da stane i do 5000 konja, prosto za ne poverovati. Sa centralnog dela tvrdjave mogu se videti kule u kojima je boravio kralj, pored su odaje njegove cerke, ispod u drugom nivou je crkva, a okolo toga barake. Mesta u kom je skladisteno ulje, e sad , tamo pise ulje, da li je ovo za przenje jaja, ili ono za przenje uljeza stvarno ne znam, ali uglavnom, to je za ulje. Kraljeva kula Kapela, akusticnost je odlicna, kada stanete u jednu od ovih rupa, dovoljno je da malo glasnije pricate, cuce vas u celoj prostoriji. Osim setnje ovim dvorcem, koji podeseca na crtace i bajke, oko vas se pruza, prosto neverovatan pogled. To je mozda i najlepsa stvar na ovom mestu. Polja maslina, brda oko vas, jezero u daljni, vi se nalazite u ovakvom dvorcu, za trenutak mozete pomisliti da ste u Francuskoj, ne damo negde na Bliskom Istoku. Ja se pentram na jednu od kula, bobs je bio na jednoj manjoj samnom, ali na ovu najvislju bas i neide, nije odusevljen visinom i pogledom na kanal koji okruzuje ovu utrvrdu....nema ograde tu, pa mozda zato. Nasi konji cekaju nas ispred, da zajasemo ka moru, ali ne pre nego sto vidimo tvrdjavu sa obliznjeg brda. Standardna fotka svih koji idu na ovo mesto, pa sto da se i mi ne slikamo tamo. ;D Sirijska zastava viori se na ulazu, i treba, lepo je isticati svoje oblezje. Na ovim slikama se vidi zasto je ova tvrdjava neosvojiva Sa najvise kule snimio sam KTM kako usamljeno stoji pored satora , u blizini utvrde. Idemo posetiti coveka, iz ovih krajeva nije sigurno, da vidimo gde ide i sl. Dolazimo, nikog nema , gledamo motor, kad izlazi svaba iz satora. Uplasen skroz, na skroz...zasto? Pojma nemam, i danas mi nije jasno. Kasnija teorija nam je bila , da je "ko zna sta" radio u satoru pa smo nasim dolaskom uznemirili coveka. hahah ;D Svabi engleski nula, na tom nivou smo mi sa nemackim, ustvari ja znam da brojim do deset , on ni to ne zna. Pitamo ga ovo, sta je ovo , na kraju, mi bez njega prostudiramo motor, ispipamo sve, dok se covek cudi, mi se salimo , smejemo na srpskom, i odemo...sta je posle mislio ne zelim da znam , ali ako je na ovakav put krenuo tako plasljiv, ne znam dokle ce dogurati. Odosmo mi dalje, iako su nam nudili kamp ovde za sitnu lovu, idemo mi na more (kog u Lataki necemo ni videti ;D), i usput slikamo nase gore list. Sinalco u Siriji, e sad da li je to neka licenca, ili su to bas nemci, ali mi videli Sinalco, i racunamo ga kao nas. U Latakiji trazimo hotel, na wc papiru prethodni dan upisao sam imena hotela sa ulicama. Jedan stariji gej par nas upucuje u tu ulicu gde sve hoteli. Bobs ide da ih pogleda, ubrzo se vraca sa kratkim odgovorom: Rupe !!! , kakve sad rupe, ali objasni mi covek, svi hoteli raspad, oseti se memla, vlaga, priljavo do bola, dobicemo neku bolestinu, pre bi na pumpi spavao, a o mestu za motore nema ni govora. Napominjem da sam hotele izvukao kao odlicne i jeftine u Lonely Planet vodicu (sto mu dodje da nije sve tacno sto oni kazu). Preko puta toga, malko skuplji hotel , mozda nesto preko 10e., sa mestom gde mozemo i da parkiramo motore da ih recepcionar gleda . Jos smo i za nekih 200-300din dobili potrcka, od pedesetak godina. Bobs pita gde da kupi pivo, a cova ce njemu, giv mi mani, aj baj. Ok, brate, idi kupi pivo. ... Vraca se sav zadihan, oznojan, za par minuta, kao da su ga proganjali vukovi, sa pivcugom od 10% alkohola. Mesavina rakije i piva, daje uzasan ukus, tako da sam ja to samo probao, a cika bobs, je posle kojeg piva ukrustio sa ocima. ;D I jos nesto...daju nam ljudi kljuceve od sobe, ja pitam broj, on rece pise ti na kljucu.hahaha, isli smo od sobe do sobe da nadjemo istu sliku! ;D ;D ;D Za kraj slika ovog uzasa od brze hrane, bilo je super kad smo dosli, ali posle par dana ne mozes ni da ga pogledas, jedva cekamo tursku, da jedemo ko ljudi, vec sanjam pasuljcinu. ;D ;D ;D

Stavi ispod podloski silikon , zbog vode od kise, nemoze da skodi.

Nastavak spreman, samo me net zeza, presao na Telekom ADSL i od tada mi internet velika nula! Nemogu spojim par minuta da je konektovan, tako da slike nemogu da uplodujem. Ako ne uspem da sredim to, saljem od drugara. Izvinjavam se svima na odugovlacenju, stvarno mi glupo, ali em posao, em sad i ovaj internet, ali bice, dovrsen putopis, makar do nekog sledeceg putovanja. ;D ;D ;D

Isto mesto kao ovo gore...

Dan 14. Akaba - Damask Prodje i druga nedelja putovanja, videli smo ono sto smo hteli, doduse, malo i prebrzo, ali moramo kuci. Od ovog dana, polako se vracamo ka Srbiji,koliko god smesno zvucalo, nedostajala nam je... Da bi ne bi kasnili na granici, na kojoj smo rekli da se vracamo za tri dana, odlucili smo se za najdosadnije resenje, Desert Highway. Svi su nam rekli da nikako ne idemo tim putem, ali cena spavanja do podneva,dan ranije u Akabi , morala je da se plati. Plan je bio King's Highway, mnogo zivopisnija varijanta od ove pustinjske, ali sta da se radi, mozda kad se jednom vratim opet prodjem ovim putevima.... U pocetku ni Desert Highway nije bio tako los, ali kako smo se odmicali prema Amanu, vetar je sve jace duvao, vozili smo veci deo puta po strani, a priroda je samo pustinja, po koja kuca usput i gomile kamiona. Najzanimljiviji put ovog dana bila je obilaznica, zbog radova na putu jordanskim selima i preko neke planine. Vetar je toliko duvao,da kad smo se ovde odmorili , jedno 10min, motor mi se ohladio da sam morao pod sauhom da ga grejem opet. hahha, smesno, ali istinito. ;D Prvo dolazimo na Jordansku granicu, kasnite 3 sata, od onoga sto ste rekli , idite platite po 10e, pa mozete iz zemlje...hahha , samo da uzmu koji dinar, neka , zemlja im je prelepa, i svima preporucujem da je posete. E onda smo na Sirijskoj granici, pregledaju nas, mi ocekujemo , brzo prolazimo, e nemoze to tako lako, idite platite ulazak. Posto ulazak ... pa 95 evra ! Dzabe se svadjali,objasnjavali da smo to vec platili , ali to nema veze, svaki ulazak se placa, makar bio na sat vremena, ulaz za motor i nas mora da se plati! Izbise nam neplanirano pare, plan da idemo kuci preko Libana pao je u vodu, jer nemamo novih 100e za samo jedan dan , da vidimo Bejrut. :o Nema slika, jer smo bili bas iznervirani sto su nam uzeli pare...U Damasku parkiramo ispred ambasade Srbije, i nazad u nas hotel u kom smo odseli prosli put.

@ Bil Jedva cekam da vidim tvoje utiske sa voznje, nemoj zaboraviti link da ostavis, bar na pp.

@ TarGuedil Gde u Nemacku? haha, salim se malo....sta cekas, pali masinu i pravac neka pustinja! @ sinke Hvala , hvala, jos da znas sa cime sam ja ovo slikao, tek bi me onda hvalio! ;D ;D ;D

Dan 13. Akaba - Wadi Rum - Akaba Prvobitno, planirano je da ovaj dan odemo do Amana, glavnog grada Jordana, a da u Wadi Rum odemo rano ujutro. Ceo plan smo obrisali iz glave kada smo ugledali lepotu Crvenog mora , shvatili da smo prilicno umorni, kao i da ne zelimo samo da "preletimo" kroz Wadi Rum. Prvo smo se dvoumili da li da idemo rano ujutro do Wadi Ruma, udaljenog oko 80km, ili da idemo uvece, po danu nema sanse, jer su vrucine prevelike. Dogovor pada da idemo uvece, kad se malko ohladi, a ceo dan cemo se odmarati, neki kupali i sl. Prespavavsi dorucak, do plaze stizemo oko podneva...temperatura je bila preko 40 stepeni. ;D Plaza pusta, nekoliko kretena kao ja se kupa i niko vise, tek uvece cu saznati da sam po prvi put pocrvene posteno, jer koza mi je prilicno otporna.... More ... predivno, voda cista, prozirna, prekoputa nas Egipat, Izrael, levo Saudijska Arabija, tek u takvim trenutcima shvatite koliko ste daleko od kuce. Bobs nije poneo kupaci pa je u pantalonama prao noge na plazi... ;D Evo i jedan podvodni snimak, uz prigodnu muziku. Lepotani... Tek uvece smo skapirali koliki smo mamlazi bili sto smo sedeili na plazi, bez krema na preko 40c... Peglamo do Wadi Ruma, malo se oporavili od "suncanja" , prvo delicem Desert Highwaya... E onda nesto malo zanimljivije, od auto bana, asfalt je dobar, ali je su planine okolo skoro pa nestvarne. Bobs se i oprobao u pustinji, malo, cisto da se kaze da se vozio, ja ni sam ne znam sto nisam probao, zalim jos od tog dana kada sam se vratio u Akabu, no , bice prilike da i ja vozim po tim pustinjama. E kad sam ovo uslikao znao sam da sam stigao na pravo mesto... Bobsu najdraza slika, kada je ostavio kratkotrajni trag u pustinji...vetar ce ga ubrzo oduvati, ali ta slika ce ostati vecno u bobsovom pamcenju! Kao sto sam rekao, priroda u ovom delu planete je stvarno napravila dobar posao. Konacno , stigli smo da zadnje tacke nase danasnje voznje - turisticko selo Wadi Rum. Dalje se ne moze motorima, pesak je previse dubok, mi sa ovakvim gumama, tezinom, i (ne)znanjem ne mozemo u pustinju. Istog trena nas salecu bar 3-4 coveka, ajde da te ja vozim i slicno! Onda cenkanje, natezanje, sta ocemo da vidimo, zalazak sunca, dine, samo reci i vozimo te. Sunce je vec zalazilo i nije bilo vremena da pesaka idemo da sve poslikamo i vidimo, pa smo ipak platili po 15e jednom momku da nas vozi. E sad kako oni voze dzipove to je prica za sebe, kreteni ne vidjeni, peglaju kao ludi, trkaju se medjusobno po onom pesku...u pocetku se smejemo, kasnije, je i bilo "alo brate uspori" ! ;D Pustinja Wadi Rum, ili kako je takodje poznata Dolina Meseca, je nesto najlepse sto sam ja video u zivotu, bez zezanja. Nalazite se na visoravni od 900m, okruzuju vas planine gde najvisa dostize i 1800 metara. Crveni pesak, retko koja travka ... pogled koji seze u daljinu kao da je nacrtan, stvarno , tesko moze da se opise pustinja u kojoj je slavni Lovrens od Arabije imao svoje prebivaliste(haha, ne znam bas da li je to promenio i u licnoj karti, ali sam siguran da je tu imao "kucu"). Sunce je zalazilo, pa sam uslikao i par zalazaka, nije lose ispalo... Ja krecem polako da se penjem u Crvenu dinu, ovaj beduin sto nas je vozio se dere : "Fast , fast !" i tako stalno, kao da ne zakasnim na zalazak sunca. Kako me on deranjem "pali" ja se zaletim i prilicno brzo , popnem na nju....haha, sad mi je smesno, ali tada nisam imao vazduha nekoliko minuta, srucio sam se na neki kamen, kakav zalazak, kakva pustinja, ja sam mislio da umirem! ;D ;D ;D Kasljao sam do sutra ujutro, koliko sam ostao bez vazduha i tako zadihan se nagutao peska...preziveo to , jedva, i slikanje nastavlja. Bobs kao stariji , iskusniji, nije podlegao lozenju beduina, odustaje od dine, i ide da sedne. Mala dina ,nije velika... Ali zato pogled od gore, i jao, nije vazno se gusim, ali vredelo je svaki dinar, i svaki dah ! Ova sitna tackica dole je bobs! ;D Idemo do beduina , da nam pokaze svoj kamp, nije bas jeftino da se spava kod njega, ali verujem da je dozivljaj neprevazidjen. Ovo je sigurno najveci promasaj naseg puta, jer smo spavali u nekom obicnom apartmanu na moru, to mozemo i kod nas, ali spavanje u pustinji, ispod miliona zvezda , uh, mi vec platili smestaj tamo, stvari nam ostale, da smo samo znali, imali bi jos slika! ;D ;D ;D Ja postavio brdo slika usput, nista od kampa... ;D Kamp je super, spava se na nekim cilimima, i dusecim. Duseke smo skupljali sa njime po pustinji, duvao je neki jak vetar predhodni dan, pa je malo nereda napravio. Toyota je napravila preko 250 000km od 1988. po ovim pustinjama, i i dalje pegla ne umorno, nema kad japanac napravi to je... Vraca nas beduin nazad u selo, pao mrak, zove nas na veceru, i to smo odbili zbog vremena, a znao sam da scemo se kajati.. Napunili smo teglice za uspomenu, visak ostavljamo njima !

Dan 12. Mrtvo More - Akaba Karte nema, jer nemam pojma kroz koje smo planine prosli, a kako smo dosli do njih, citajte u nastavku ... ;D Vec u 7h budi nas vrucina, u satoru nemoze da se dise. Kako u Jordanu , imati drvo u dvoristu je naucna fantastika, ni u nasem "kampu" istog nema, pocinjemo pakovanje, ali to ide jako, jako sporo, malo pakujemo , mnogo vise se odmaramo u hladu kafica. Nesto pre 10h sam slikao na mom kineskom brzinomeru da je 41 stepen ! ;D Tako omamljeni uskacemo u nasu crnu , idealnu za ovo vreme opremu i idemo ka mestu krstenja Isusa Hrista, na svetu reku Jordan. Kao i sve u Jordanu, nista nije za dzabe, pa tako i ulaz u ovo sveto mesto kosta oko 10 evrica. Da bi dosli do reke, platite ulaznicu, popakuju vas u neki dzip od par hiljada kubika i voze do tog mesta. Haha, kako smo se ovom nemcu smejali kad je na glavu nabacio "palestinku", u fazonu, pogle glupog turistu, smesan je sa time i sl. ... pogodite ko se nakraju smejao, a ko crkavao od sunca. Neki kanal....Haha, e to vam je ljudi sveta reka Jordan, ja ocekivao bar koji metar vise, ono manje od kanala iza moje kuce. ;D Rece nam vodic da je rekao u vreme kad se Isus krstio bila 60m siroka, a samo pre 40 godina je bila 20m u sirinu. Preko je naravno Izrael , to znate, a hodanje je dozvoljeno samo po stazama koje su ogradjene, jer je pre ovo sve bilo minirano, pa deminirano, ali ko zna, mozda je koja i ostala. :o Na samom mestu krstenja Isusa reka vise ne tece, ostale samo neke podzemne vode, jer se reka, kao sto sam rekao prilicno smanjila. Ove gradjevine su naknadno izgradjene i tu je vrseno krstenje Hriscana nekoliko vekova kasnije. Ko je zeleo mogao je da se umije u toj vodi, opere ruke i sl. Mogli ste u ovom bokalu ili direktno na reci...Mi naravno, provlacimo se kroz trsku i peremo ruke, malo se umivamo , tek da se kaze da smo i to odradili. Vojnici nas prate , gledaju sta radimo, ovi preko isto, nadgledaju, mrste se i tako vec godinama, dokle ni sam Bog ne zna. Ovaj komleks preko je Izrael. A nebo je ovde prelepo, odnosno u celom Jordanu je uvek cudno i zanimljivo, takva klima valjda. Par slicica iz Grcke pravoslavne crkve , stare samo cetiri godine. Napustavsi ovo mesto, nadali smo se da cemo se okupati u Mrtvom moru. Malo udareni od sunca, stizemo do plaze koja ima tuseva, dobar dan, koliko ulaz ... skoro 20e po osobi, haha, da znam da psujem na arapskom rekao bi mu svasta. Bezobrazluk u Jordanu je bez granica , ali nismo uspeli da nadjemo plazu na koju mozemo da udjemo dzabe, a da ima i tuseve. Kako smo prilicno kasnili, treba stici do Petre i Akabe danas, teremo ih sve u tri lepe i idemo dalje. Sad mi sa ove tacke gledista, zao sto se nisam okupao tamo, ali tada, na preko 40 stepeni u crnoj opremi, motorom koji isijava toplotu, i gomilom jordanaca koji bi prodali sve svoje samo za jos koji dinar, nisam tako razmisljao. Dead Sea Highway je, uh, prelep, gore pomenuto nebo krasi sve, sa leve strane planine bez ijednog drveta, i Mrtvo more sa pogledom na Izrael krase ovaj put i cine ga neverovatno zanimljivim. Negde usput, zaustavlja nas pandur, naravno da vidi motore, bobs mu nije nesto zanimljiv, dolazi on kod mene ... valjda covek toliko zna , pa razlikuje sta je honda , a sta yamaha. ahahaha Ispritiska on meni prvo sve na navigaciji, ko zna sta mi je sve iskljucio , ja mu slanjam ruku, on trtlja na arapskom i pritiska. Posle vidi dugme na motoru, pa sve zivo pritiska , pomera, srecom pa sam ugasio motor, pa je mogao i da pritiska start dugme , iako ja njemu sklanjao ruke, onako diskretno, on se bas bio uziveo. Na kraju, samo upalio motor, i bobs, ajmo, smorio me ovaj. ;D ;D ;D Lokalci se ovde kupaju na divljim plazama, bez tuseva, kako se posle operu od soli nemam pojma , valjda nose flase sa vodom. Zanimljivo mesto gde je Bobs pazario dinju od nekih klinja. Dok sam ja tocio benzin u makinu , Bobs pita jednog tipa na pumpi sa kamionetom punim dinja posto su, i covek ga casti sa jednom...E , dodje i taj dan da nas jordanci caste, haha, valjda nece biti kise. ;D Crnac pumpadzija nas je slikao dok jedemo dinju, nudio mi oko 80e za foto aparat, ali nedam ja moj Canon nikome, iako toliko i ne vredi. GPS-su sam rekao da nas odvede najbilizim putem do Petre, i opet, iako smo planirali da idemo sve dobrim polu auto putevima, on nas vodi kroz mozda najlepsi predeo na kom sam vozio. Prvo ide deo pustinje, u daljini dine, sitan beli pesak, kamile, po koja kucica....Onda ide deo gde sa strane puta se redjaju kamencine, neko drvece koje nema lista na sebi, zatim planine. E to je bila avantura, svo vreme smo mislili da smo poglesili put, ali Blueberry ne laze, to je put za Petru. Opet, hvala mu sto nas je dva puta proveo kroz ovako neverovatne predele...Uspon na planinu je u sredjivanju, tj. izgleda samo u planu, jer radnika nema, put je ocajan, a skoro sve lakat krivine su makadam. Usponi su jako strmi, sa strane litice, i sva koncentracija je usmerena ka tome. Malo slika imam iz tog dela jer sam pokusao da stanem, ali tesko da bi onda onako natovaren krenuo sa tog mesta. :o Pustinjski deo Paznja , kamile na putu! Ovo je vec put kojim se ide ka planinama, gps kaze tu je za Petru, vojska na Check Pointima isto, znaci samo pravo i nema brige. ;D A onak planine, zbog ovakve voznje vredelo je krenuti na ovaj put, skupljati pare mesecima, maltretirati zadnjicu danima.... ;D Na planini je neki nacionalni park, koliko sam ukapirao, dosta ljudi pravi piknike, uziva, ima i drveca, za razliku od ostatka zemlje, ma uzivancija. U nekom seocetu smo jeli neke slatkise iz radnje tu negde vec kod Petre, pa sam tu i slikao ove klinje. Ovaj desno zna engleski ko da je rodjen tamo, a ne na Bliskom Istoku ! Standarna stvar kod Jordanaca, samo daj i moj si frend, ugledajte se na komsije sirijce...prvo nas neki tip mami da parkiramo na parking, on to cuva 10e samo za nas, nema sanse, da damo, ne znaju ljudi da smo mi iz Srbije. Ostavljamo ih kod pandura, da to cuvaju, ali nisu smeli da uzmu kacige, boje se, valjda ne da sef....A na ulazi iznenadjenje, znali smo da je skup ulaz, ali 44e je stvarno preterano, ali sta ces, nismo do Petre dosli , pa da ne udjemo. Ulaz su stavili pa jedno 3-4km od pocetka grada, i postavili konje i kamile da voze turiste, ali opet za oko 20e po osobi. Idemo peske! Petra je bila trgovacki grad, koji se nalazio na putu karavana robe, nastao jos u 5v p.n.e. imao je velik uticaj u svojoj istoriji, i veliko bogatsvo . Nazalost, u 1v n.e gubi uticaj, kad dolaze Rimljani, a konacno napusten biva oko 600. godine kada su Arapi osvojili ovaj grad. Od odlaska krstasa do 1800tih nijedan Hrsicanin nije krocio na ovo mesto, i tek od onda ovo polako postaje turistica lokacija za sve veci broj turista. Od skora uvrestena je u nova svetska cuda. Trebalo nam je oko pola sata da dodjemo bas do samog grada Petre, mi u opremi, cizmama, bas zanimljivo . Cak i Bobs, koji "uziva" da seta , hahah, ostaje bez daha! ;D Setnja je kroz klanac, velike visine, turista dosta , ali srecom ne previse, pa mozete da se uzivite. Konacno stizemo do najpoznatije gradjevine u Petri - Riznice. Uklesana u stene, visoka preko 30m stvarno zaustavlja dah na prvi pogled ! Rimski teater, koji moze da primi 6000 ljudi, mesta u kojima su ljudi ziveli, sve je uklesano u stene, zaista impresivno! Za Akabu smo opet isli preko nekih planina, prisustvovali neverovatnom zalasku sunca, i onda delom Desert Highwaya do Akabe, nase najjuznije tacke na ovom putovanju . U Akabi , dok sam cekao da Bobs nadje svoje rukavice, ispale mu negde ... nije ih nasao.

@Velimlje Jesam ga oduzio, ali nemogu da uzemem godisnji i za putopis, a nezelim i da sve zbrzam, vec da lici na nesto, trudim se najvise sto mogu. A svoje slobodne dane, pokusavam da iskoristim sto bolje mogu, kao npr. ovaj vikend, idem malo na Rtanj da se provozam, i druzim, najbolje da ta 3 dana pisem putopis i zavrsim sve. ;D A za konobara, sta da se radi, svi su svuda ratovali, i on covek nije rekao nista protiv nas, iako je svestan da nismo muslimani. Meni je interesantno videti neke takve zemlje, nekazem da ne bi voleo Evropu da vidim, ali prvo nesto bar malo egzoticnije , a Evropa ce doci jednom na red.Skroz mi je bezveze sto ne bi posetio te zemlje, niko nam ni jednu ruznu rec nije rekao tokom celog putovanja.

Sutra izjutra krecem da se provozam do Rtnja, nema me 3 dana, tako da citajte to sto imate, prostudirajte sve lepo, nastavak kad se vratim. ;D

Dan 11. Damask - Mrtvo More Idemo po nase motore, uzimamo taksi do garaza, za vozikanje po guzvi od bar 10min, izasao nas je oko 100din, smesna cena, eto sta uradi konkurencija. Srecni odlazimo na parking, dogovorili smo se predhodnog dana na cenu od 20 dolara za oba motora, ali sad su tu opet ova dva kretena od pre neko vece , i nece da nas puste, nema sasne, nedaju se, dzabe mi pokazujemo papiric od motora, na kom pise cena (na arapskom, pa ni mi nemamo pojma sta pise ) i na kraju, da ne bi kampovali ovde, nadjemo se na 40 dolara. Peglamo dalje, brzo izlazimo iz Damaska, i stizemo do Sirijske granice. Izlaska iz Sirije nema dok neplatis 600 funti (10e=560funti), placamo to , i brzo smo na Jordanskoj strani. Oni svima sve zivo pregledaju, svi, ali bas svi auti idu na kanal i vade sve stvari iz gepeka, nema da svercujes. Naravno tu se dosta ceka, pa smo i upoznali neke sirijce. Od njih na pokolon dobijamo paket sa tresnjama, da se nadje..Dobri ljudi , nema sta. Tu placamo opet gomilu stvari, vojnik nas vodi po salterima(dobar decko, nije mu to duznost, ne moram da kazem , da engleski prica tako da smo se sporazumevali i nogama i rukama ;D ) ...i tu opet placamo za 3 dana u Jordanu, morate obavezo reci koliko dana ostajete, oko 50-60 e. Osiguranja, viza , takse, pojma nemam sta, ali vazno da se plati. I evo nas , u Jordanu, cim smo usli slika se menja. Pumpe su novije, priroda vise pustinjska, putevi malo bolji, ali isto klizavi kao i Sirijski. U Aman nismo ni svracali, ko ce se zavlaciti u tu guzvu, a i posle sudara koji se odigrao 30-40 metara ispred nas, malo smo usporili, i setili se da smo ipak daleko od kuce. Slika odatle nema, ko se setio da slika, svi pretrcavaju da pomognu, auto je izgubio kontrolu, preleteo na drugu stranu i kombi ga je pokupio, srecom , pa su ostali uspeli da to izbegnu, pa je bilo samo izuljanih kola, jedino je covek u autu bio povredjen. Drugacijim tempom nastavljamo dalje, kroz Madabu, ka planini Nebo.Planina Nebo je jedno od najsvetijih hriscanskih mesta na Bliskom Istoku, jer je bas na mestu gde smo mi bili , prema verovanju, umro Mojsije, gledajuci u Obecanu zemlju, sadasnji Izrael. Sama planina nije previse visoka, najvisi vrhovi su oko 1000m, ali kako pogled seze ka Mrvom moru, gde je nadmorska visina skoro 400 metara u minus, pogled sa ovog mesta je neverovatan. Odavde mozete osim Mrtvog mora, videti reku Jordan, pa cak i Jerusalim, koji nam je zbog politicke situacije nazalost nedostupan. U samom kompleksu nalazi se crkva koja se renovira, pa nije moguce uci u nju, i mozaici koji su odlicno ocuvani, koji se nalaze u prostorijama pored. Mala guzva ometala nas je da uzivamo u mestu, bas kad smo mi dosli dosao je autobus pun penzionera, ako nista bar smo culi o mestu od njihovog vodica. Svakako dve najpoznatije stvari sa ovog mesta su tabla na kojoj je ucrtana udaljenost od Jerusalima, Vitlejema , Mrtvog mora... I krst izradjen od cevi, oko kog ce obavila zmija. Malo levo od ove slike je Jerusalim, kasnije , njegova svetla videcemo iz naseg kampa. Ne bi ni znali za to ,vec nam je konobar, koji je ratovao u Bosni, rekao tu stvar. Mi mu kazemo, da preko je Izrael , on se u momentu uvredi, namrsti, ne , maj frendovi, preko je Palestina! Ups, greska! Ovim putem se mi spustamo ka Mrtvom moru, prolazeci kroz jedan Check Point, gde nam proveravaju pasose. Na ovog momka smo naisli kada smo se spustali, interesantan decko, pokazivao nam je gde je Mrtvo more, vidmo ga, ali pomoc je uvek dobrodosla. Spustajuci se ovim putem, osim ovog decka, bas i nismo sretali ljude, izgleda nije tako prometan ovaj put. Ali naletili smo na kamile, joj, sad mi je bas zao sto im nisam prisao da se slikam sa njima, em, sto sam se bojao da ce me udariti, ali manje brige za to, nego su nas vlasnici kamila od gore gledali, ne bas veseleo. ;D Vec blize moru, ima i poneko naselje, prilicno siromasno izgleda, bez drveta, ne znam kako izdrze na vrucinama! STOP Korito reke koja se uliva u more, mislim, kad ima vode... Mi skoro stigli Jos jedan Check Point, postavljeni su ovde zbog blizine sa Izraelom, dosta vojnika je svuda u okolini, sigurnost na nivou...bar tako oni kazu. Tu smo se bas dobro sprijateljili sa njima, objasnjavali nam da nemoze da kampujemo na moru, zabranjeno je zbog granice, bobs cak dobio i zastavu jordana koja se lepi na uniformu...I meni su obecali, ali nista. Posto ne postoje kampovi i nesto slicno, hoteli skupi do bola, vojska nam nudi da spavamo prekoputa njih, kazu nema brige, ne sme niko da vas dira...Gde sam to vec cuo....Zahvalimo im se, idemo mi potraziti neko bolje mesto, pa ako nista, vracamo se kod njih. Trazili smo , bezuspesno, nema tu nigde gde da se spava, a da je za normalne pare. Usput uslikali zalazak sunca Ajmo nazad, pa raspakivanje...Cim smo stali, odma dolaze klinje na magarcima, stoje oko nas , gledaju .... bobs mora da ode da se smiri, na pivo. Kad se on vraca, kaze pakuj se nasao sam nam kamp, u basti kafica, 10 dinara za nas dvojicu (10e = 8 JD ) , moze ,bar je ogradjeno, i nema ovih klinja. Duzan sam da vam kazem, sto nismo nasli smestaj tamo. Ovako i ne izgleda da je bila frka, ali verujte mi , da jeste, bili smo spremni da spavamo u vrecama , bilo gde, jer je vec padao mrak, ne vozi nam se do planirane Akabe tim putem pola noci. Ima jos oko 250 km do tamo, i nije bas sigurno uz izraelsku granicu, ovaj okupirane Palestine, voziti nocu, mozda i jeste, ali ne zelim da rizikujem. Dakle, plan je bio da odemo do Akabe iz Damaska taj dan, ali , mi nismo bas zurili iz Damaska, krenuli smo oko pola 12, pa onda koji sat na granici, pa ja izgubio poklopac od kofera, trazio ga, nema veze, ode u zaborav, pa ona saobracajka , i nakupilo se da smo stigli na pola puta od planiranog. Nas "kamp" , nismo bas bili sa gostima, ali na jedno 15m jesmo. bobs i njegovo duvanje duseka svako vece kad smo kampovali. Ja moj zaboravio, ali mi i nije trebao, taj dan sam toliko bio umoran, da sam zaspao u stvarima, cim sam usao u sator! Desno , gore, su svetla Jerusalima. Tako blizu, a tako daleko. I nadmorska visina mesta gde smo spavali !

Kome, meni? ;D Moze, ne odbijam.

@ ironmaiden Jeste siromasno, ali Damask je daleko cistiji od Beograda npr. stalno spartaju ljudi iz njihove "Cistoce" , kupe pikavce , kese i sl. Uvece se ulice polivaju i ciste vodom, i to me je stvarno prijatno iznenadilo. Koliko god da su sirijci siromasni, oni su prijatni, druzeljubivi i zele da pomogu, i popricaju sa vama, stvarno nisam sreo coveka koji je nesto iznerviran i da me otrera u tri.... zbog necega. Za razliku od jordanaca koji su , kako sam stekao utisak svi u fazonu, daj brate koji dinar, pa vozi dalje! A za Srbiju, jeste ona jadna i bedna, ali bi trebalo da smo srecni sto smo u nekoj sredini, ni u bedi, a ni bogati.

Dan 10. Damask Odlucili smo da je devet dana na motoru dosta, i da treba malo da se odmorimo. Odluka je pala na Damask, kazu najstariji naseljeni grad u kontinuitetu, to kazu i u Alepo, ali verujemo i jednima i drugima. Sa svoja oko 4,5 miliona stanovnika, guzve u saobracaju su dosta slicne onim Istanbulskim , ali je saobracaj, malo, ovaj, malo vise ludji. Osim taksista, kojih je bar 70% od ukupnog saobracaja, koji trube non stop, malih motorica, pa cak i biciklova ima dosta. Preci ulicu, bar u pocetku je jako cudno. U Alepu sam jos i nekako prelazio, ali ovde nikako, dok nisam ukapirao forum, zaletis se, pa se provlacis izmedju kola, pa dok te neko ne pokupi. ;D Kasnije to postaje zanimljivo, kao ona igrica nekad na segi. ;D ;D ;D Pogled sa nase terase A ovi sto regulisu saobracaj, mislim ima i snimak, ali to kad se opet vratimo u Damask cu da stavim, to je komedija, mlati onim , niko ziv ga neslusa, iza njega svi prolaze, pa onda zakrci saobracaj, ahaha, smesni su Arapi mnogo. Ali , zato on je glavni baja, jedini vozi motor. Prvo sto ujutro imamo da obavimo , je da odemo opet da razgovaramo o ceni , kada ona dvojica od juce nisu tu, za parking. Tu smo mislili da smo nesto postigli, ali nista, opet platili na kraju sutra 40 $ za parking, sta da se radi, zivot ide dalje. ;D Pogled na citadelu i Suk al Hamidija( Souq al Hamidiyya) u koju se vracamo kasnije. Usput ja navracam do stanice Al-Hijaz, zavrsio sam za masinovodju, pa volim i to da vidim. Stanica je sada muzej, zatvorena je 2004. i pretvorena u muzej. Jako lepa i sredjena, unutrasnjost je neverovatna, svaka ima cast na prozorima, fascinirali su me. Ja sa eksponatom ispred, parnjaca nemacke prozivodnje, iz 1908. godine. Ulice Damaska Vracamo se nazad u Suk, da vidimo sta Arapi nude , a i da posetimo naseg prijatelja od sinoc koju tu ima radnju. Ovo je samo jedan od bazara, kojih ima dosta u starom delu grada, vecina je pokriveno, i podeljeni su po tome sta zelite da kupite. Npr. nemozete kupovati zacine i robu u istom bazaru, sto je logicno. Oce neko caja? Najpoznatija stvar kod Souq al Hamidiyya su svakako rupe od metkova na krovu samog bazara. Kako sam nasao na internetu, prve rupe su nastale kada su se oslobodili Turske okupacije 1917. godine , pa su malo preterali u proslavljanju, a kasnije , 1925. su francuzi dodali jos rupa sa svojim avionima pucajuci na pobunjenike koji su se tu skrivali. Ovako izgleda pod na bazaru, sa pravilnim krugovima napravljenim od svetlosti. Vec pored ovog bazara je neki drugi, i pored se nalazulaz u Jupiterov hram koji je nekad bio tu, koji se tu bas savrseno uklapaju. ;D E, pa posto je nas drugar odlican trgovac, izbi on bobs iz dzepa lepe pare za poklone, meni nije imao sta da izbije, pa sam ja uzeo samo stolnjak za kevu (ne ovaj veliki, neki manji i lepsi ) i neke majice. ;D Izvrnuse ljudi pola radnje samo za nas, te uzmi ovaj stolnjak, maramu, pa nudi neke nozeve, cuda, sve zivo ima, samo da proda. Dosta smo kupovali, idemo da vidimo, nesto drugo, npr. Omajad dzamiju. Nesto pre ulaska sam hteo da pazarim neku knjigu na arapskom, za uspomenu, i nasao sam lep primerak. Uvezene korice, stranice lepo obojane. Pitam posto je , odgovor je sta ce tebi to, mi kazemo za uspomenu, i covek vidno uznemiren, odbija da nam je proda. Bobs se tu naljutio i vratio u hotel , nemogu reci da meni nije bilo krivo, ali sam posle shvatio da je to bio Kuran, i da ne zeli da ga proda svakome, pogotove ne nama dvojici turista. Ja nastavljam u najznacajniju dzamiju u Siriji - Omajad dzamiju. Nekada Grcki , zatim Rimski hram, potom i crkva, a sada dzamija, razne namene, ali sve u istu svrhu, zbog postovanja Boga. Stvarno osecao sam se veoma prijatno u njoj, nisam muslimanski vernik, ali setkanje po takvom mestu nikog ne ostavlja ravnodusnim . Masa ljudi koji sede i odmaraju se u hladu dzamije, krasi ovo mesto. U prostorijama dzamije, mestu gde se moli, pohranjena je glava sv. Jovana Krstitelja. Kako je ovo izuzetno vazno sveto mesto, ulaz zenama u suknjama nije dozvoljen , a ni bez marame, dok muskarcima bez majice i sa sorcevima takodje, pristup ne bi bio dozvoljen. Mozete iznajmiti odelo, ukoliko nema nista drugo, kao ovi turisti Nazad u hotel, rucamo nesto na brzaka, i malo spavanja , da se odmorimo. Bobs je ostao duze da spava, a ja sam se kasnije ustao i otisao da obidjem stari grad, uzduz i popreko. Jos jedan pogled na ulice Damaska. Spomenik Saladinu, veoma blizu ulaska u tvrdjavu. Pravo ime Saladina bilo je Salah ad-Din Yusuf Ibn Ayub , rodjen u Iraku, jos kao vrlo mlad istakao se u bitkama protiv krstasa. Ostao zapamcen kao veliki vojskovodja, ali i kao neko ko je izrazito dobar i pravedan. Povrativsi Jerusalim od krstasa, zabranio je svojoj vojsci bilo kakvo izivljavanje na hriscanima, iako su krstasi to redovno cinili , ne samo muslimanima, nego cesto i svojima. Sklopio je i vazne sporazume sa Ricardom Lavljim Srcem, uspesno se odbranivis od istog, tako sto je Jerusalim ostao muslimanski, i gde su svi zajedno, hriscani, jevreji i muslimani ziveli bez problema, kao i pre dolaska krstasa. Prvo sto obilazim u setanju starim gradom je tvrdjava. Sagradjena u XI veku, prezivela je mnoge bitke, i mnoge vladare. Sam Saladin je osvojio i zive o u njoj kao kralj Sirije i Egipta. Veoma je ocuvana, ulaz besplatan, i planovi da se renovira polako se realizuju. Neki katapult, ne znam da li je pravi. Jedna od mnogobrojnih kula Setnja kroz ovakvu tvrdjavu, bar meni, je jako , jako zanimljiva. Posebno ako se u celom kompleksu nalazite samo vi i jos neki deka, zapadni turista. Sa njim sam se samo ponekad sretao i mimoilazio, pa je sama setnja bila kao da sam potpuno sam u tvrdjavi. U svaku prostoriju moze da se udje , svetla ima dovoljno, negde i nema, ali lepo je videti gde su ziveli vojnici, kraljevi, posluga. U dvoristu je poprilican broj motora marke Part, kinezi su se bas potrudili oko imena. Da je Honda izdala,bar bi imao sa cime da se vratim kuci. ;D ;D ;D Zidine citadela Damaska Obisao sam celu tvrdjavu, idem dalje, kroz jedan od mnogo brojnih bazara, do Saladinovog mauzoleja. Ako vas interesuje nesto o Krstaskim ratovima, preporucujem dokumentarac BBC-ja,The Crusades, koji vodi Terry Jones u 4. epizode. Uz dozu britanskog humora objasnjava koliko su ovi pohodi bili besmisleni u smislu vere, i sluzili su samo za bogacenje zapada. Zacini Naravno, vec je nadaleko poznato, da Damask ima veliki broj starih americkih automobila, savrseno ocuvanih ovom klimom bez puno padavina. Stizem do grobnice velikog vojskovodje Saladina, nalazi pored Omajad dzamije , mozda i malo vise zavuceno. Sam mauzolejum nije tako velik, izuvanje je obavezno, i jedan od vojnika to kontrolise, cak je i slikanje zabranjeno, ali to niko ne kontrolise, pa imam i slike. Leva grobnica nije prava, nju su arapi dobili od nemackog kralja na poklon, dok je ova desno, pokrivena zelenim plastom prava, u njoj se nalazi Saladin. Fontana ispred ulaska u Saladinov mauzolejum. Zena ispred je okrenuta prema meni, pa mozete i sami da vidite , da su bas previse pokrivene, cak se ni oci ne vide. Prateci rute koje su oznacene po celom starom gradu, dolazim do jos jednog rimskog luka, a pored je crkva Grcke pravoslavne crkve. Ulice starog Damaska Bez Zastave nista, za kvalitet se daleko cuje! ;D....Mnogi taksisti voze takodje Floridu, porazumeva se zute boje, video sam i jednu 128-icu, takodje Zastavinu. Jos jedna slika sa Saladinom, u povratku iz setnje. Mrak je padao, pa da se vratim u hotel, da probudim bobsa, sta ce raditi kasnije ako spava ceo dan. Kasnije smo se malo prosetali do internet kafea, kupili pile za veceru, koji kosta mozda oko 400din. celo, peceno, sa salatom. A i soka mozete kupiti gde hocete, vocnog, pravog. Najeli se, idemo spavati, sutra je novi dan, idemo za Jordan. :o

Evo jednog snimka sa helmet cam-a, sa puta Palmira - Damask, opisanog u predhodnom postu. Dok cekate nastavak , kojeg cu sad da pisem.

@ Anikka Nije isao nigde dalje posle toga, trebao je u januaru da ide u Afriku na reli Budimpesta - Bamako, ali je zbog povrede kicme odsutao. Mislim da se i dalje sprema na taj put , ali je malo stopirano zbog ledja.

Dan 9. Palmira - Damask I tako, stigosmo do raskrsnice puteva svile, od Kine do Mediterana, oazu u samom srcu Sirijske pustinje. Palmira ima i jedan veoma lep naziv , "Pustinjska nevesta", koji joj sasvim pristaje. Prva naseobina ljudi osovana je jos 3000 godine p.n.e. , i u svojoj dugoj istoriji vlasti su smenjivale, narodi, ali grad je i dalje tu. Grad se spominje u Bibliji, kao grad koji je osovao kralj Solomon, sin Davidov. Za ovaj izgled , prelepe ulice u Rimskom stilu potrudila se kraljica Zenobia, vladar i veliki osvajac u antickoj istoriji. Osvojila je Egipat, malu Aziju i celu Siriju. Neki se voze kamilama, neki magarcima, a ja peske. ;D Iskoristio sam sveze jutro , da bih se prosetao do obliznjih rusevina. Bobs je za to vreme spavao i skupljao energiju za nove pohode. Rimske ulice , lep je osecaj hodati ulicama starim starim oko 2000 godina. Tetrapilion, rimski spomenici koji su gradjeni na raskrsnicama Triumfalna kapija Belov hram, iz 32. godine n.e. Ulaz u hram Unutar hrama Pogled na Palmiru Zidovi hrama U Siriji, kao i svim drugim Arapskim zemljama, mozete zateci vozila koja u Evropi tesko mozete da vidite, osim kod beogradskih roma. ;D Nazad u hotelu ....bez njega nista, Veliki brat nas samo posmatra Morali smo i masine odvesti da vide rusevine, da nisu dzabe dosle cak dovde. Napustamo Palmiru, lepo smo se proveli vece pre, ja sam detaljno pregledao ono sto me interesuje, i mozemo dalje. Do Damaska nema ni jedna pumpa, odnosno , nekih 240km . Na izlasku iz Palmire sipamo gorivo, kako ja imam mali rezervoar, poneo sam i jos 3 litre goriva u flasama od vode , da se nadje, nece se baciti. Po preporuci pumpadzije, koji veze sa engleskim nema, haha, dodajemo i malo oktana u ovaj njih ocajani benzin. Meni je motor radi ko pred generalnu, svasta se tu culu, ali je isao, a bobsu, je ponekad stucao, i gasio se pa je on dodao vise oktana. Sta da se radi, ocete ubrizgavanje, evo vam ga. ;D ;D ;D Sta reci za put izmedju Palmire i Damaska. Samo pustinja, putem spartaju kamioni i autobusi, usput po koja kuca, vojni objekti i rafinerija. Krajolik , opet, predivan. Nesto sto se mora doziveti, jeste da je samo pravo, nema tu nekih krivina i uzbudljive voznje (mada nas je vetar poprilicno udarao neko vreme), ali stalno gledate okolo, u planine, pustinju, i mesta gde su reke kad padne kisa. Posto smo vec ovde, red je da se provozamo malo po pustinji, da vidimo mi o cemu se tu radi. Vozio sam se kuci po makadamu i prasini, ali nije to to. Onda i usledi slikanje, snimanje, da bi posle vama mogli pokazati ove slike. Pustinja, bez i jedne travke, ustvari ima jedna tamo na jedno 50m, malo je suva, ali moze da prodje....Pogled doseze u beskraj, sama ravnica, bez vegetacije, a ni zivotinje nismo videli. Muzika, neki arapski narodnjak, cuo sam je prvi put na koncertu Roberta Planta. Uvek sam imao zelju da uslikam autobus koji ide kroz pustinju, nem pojma zasto, ali sam konacno uslikao, steta sto ovde jos i dina nema. A ja u R-ase, samo mi je R fali pored, i neki kafic da se provozam do njega, ima tu blizu, oko 50km. Mi se tu slikamo, setkamo, toplo je bilo, ali pustinjskih 37 mi nikako nije bilo isto kao ovih 30 kod kuce ! U Srbiji nemoze da se dise cim je malo toplije. A ovaj sat ima svoju pricu...Kupljen je u Alepu gde sam mislio sa njime da zamenim brzinomer, ali sipak ! Nije radio nikako, a i par dana posle je crkao. Za pare koje sam dao dosta, bar mi je pokazivao koliko je toplo bas kad mi je trebalo. Da, kosta je oko 200din. uz cenkanje, podrazumeva se, trazio mi je oko 400din. A marka je proverena, na daleko poznata. Vozikamo se mi jos malo i dodjosmo do Bagdad cafe-a, videli tri, nama Hrvati rekose u drugi , mi usli u njega. Pun turista, malo prepun. Nakraju smo ukapirali, da treba da udjemo u drugi, ali od ona dva koja su jedan pored drugog, nema veze, bar smo se odmorili malo. Na putu dovde smo .... pokisli. Da , usred pustinje smo pokisli. Nije to neka kisa, ali kad smo pitali u Palmiri : Oblacno je , bice kise? Ljudi nam se smejali i rekli, oce, oce,ali tamo negde u oktobru! I nakraju , mi bili upravu. Sator, valjda ceka turiste. Ovoga sam se i ja uplasio, ne vrane. ;D ;D ;D Ovde smo i rucali...Mislim, rucak je smesan, gladan bio posle pola sata, ali za 400din, i nije tako lose. Da je bilo hleba , bilo bi super, ove tanke palacnike nisu nizasta, masline, ok, zdravo je, med i sir, i jaja, ne znam od cega, ali su bila bela jako. Ko zna sta su nam smutili. Ima jos puta idemo dalje Prva dina koju smo videli u ovom kraju, mada je meni vise izgledalo kao da je neko smrvio crepove, bas je ta boja bila. Videli smo jednu pumpu, ja se ponada, reko da sipam, da ne mislim posle. Ali ono, pumpa ima samo dizel, a i nema ko da nam sipa. Tako da sam dolio ovo moje, i bez brige dosao do Damaska. Obavezno neko dodje da vidi ko smo , odakle smo , koliko motor ide i sl. Dzamija na pumpi A tu su i njih trojica, tata i sinovi I stigosmo do Damaska, nisam ni slikao, guzva, ja trazim hotel , ali bez brige, sledeci dan smo ceo u Damasku. Dva hotela koja smo dobili po preporuci, a i nasli smo dobre ocene na netu, su puni. Dok sam ja to trazio, bobs je ugledao neki hotel u samom centu, pored souqa, pijace. Cena je oko 13 e za noc, sasvim pristojna, imamo svoja dva kreveta, klimu, satelitsku, wc sa tusem. Nije bogzna kako cisto, ali to nismo ni ocekivali za ove pare. Hotel, tj, osoblje je prica za sebe. Ima ih nekoliko , svi stalno "rade", jedan tip nam je pomagao oko torbi, ima jedan decko stalno nesto cacka lap top, neka zenska, izgled brdjanke, jaka velika , vec od mene bar za glavu, valjda im tu pruza usluge, nemam pojam , stalno se licka, iako nema svrhe, itd, sve kreature od ljudi, neka roba stize, stalno. Ko zna de smo mi dosli, ali niko nas nije dirao, i sve je super ispalo. Da dodam, svi oni spavaju u tom hotelu, brdjanka u sobi, neki mali celavi u sobi, ostali na podu u hodniku, valjda se menjaju kasnije. ;D Ostavljamo stvari, idemo na nargile i po veceru. Ulazimo u kafic gde se puse nargile, pricamo malo na srpskom izmedju nas, kad ustaje jedan od gostiju : "U pićku materinu, odkud vi ovde, Jugoslavija jel tako? " , tako je , mi dosli da obidjemo Siriju. Odma nam nalazi sto , nargile u ruke, i uzivaj, i caj u drugu ruku. Covek je radio u Jugoslaviji pre 20 godina, sad ima svoju radnju na pijaci. Kad je video da sam ukapirao kako se pusi, i uziveo se u potpunosti, nas domacin skace : "U pićku materinu, Saša se uživeo! " Haha, ludi lik totalno! Uz njegovu pomoc dolazimo i do naseg coveka iz amabasade, isto Saleta, koji nas je odveo da nam pokaze ambasadu, castio nas za jelo i ponudio mesto za parking ispred same ambasade. Mi smo ih ipak ostavili u podzemnoj garazi, prvo su nam trzili 50 dolara, kasnije nam rekli 20, a kad smo otisli uz svadjanje smo ipak platili 40dolara. Za dve noci i jedno parking mesto, izadje nas skoro skuplje smestaj za motore nego za nas. Da povratimo tecnost kuvali smo i supu, velika soba, pa smo kuvali u klonji. ;D A pre spavanja, oprali smo i podkape od pustinje danas, skupilo se prasine, a?

@ Mrva Ted Simon : Dreaming of Jupiter , to je knjiga koju sam spomenuo. Ako je negde nadjes , javi mi , voleo bih da je procitam. @ ekozelj Dobar je clanak, samo mi se naslov ne svidja, jer se tako zvao putopis sci-ja, koji je pre bio na ovom forumu, a putovao je bas u taj kraj.

Hehe, nema danas dalje, mozes da molis koliko hoces.... ;D ;D ;D Posto hocu da se sledece nedelje provozam po istocnoj Srbji, moram da radim ceo vikend , i to od 9-00h ! Polaku cu uz posao sredjivati slike, pa ce nadam se sutra doci i nastavak.

Dan 8. Alepo - Hama - Palmira Prodje nedelju dana puta, a da nismo ni svesni toga. Vreme leti neverovatnom brzinom, najvise iz razloga jer stalno vidimo nesto novo, novi putevi, ljudi, krajolici.... Pre puta bio sam ubedjen da cu biti premoren, slomljen od mog malog jednocilindrasa, da ce mi zadnjica biti u bolovima, ali iz nekog razloga to je izostalo. Jednostavno, orgaznizam se navikne na takav zivot, pa smo cesto dolazili u situaciju i tokom daljeg putovanja, da predjemo po 400km i mozemo bar jos toliko. Ustajemo se u nasem super-luksuznom hotelu za 10e po osobi.U kupatilu ima malo mrava, ali sta da se radi, ostalo je bilo pristojno. Ljudi ovde mnogo vole da jedu zelene ringlove, volim i ja. Pronalazimo neku zenu da nam skuva kafu i caj, malo da dodjemo sebi od spavanja. Ja sam uzeo caj, bobs kafu....e ta kafa mu je verovatno bila najgora koju je ikada popio. Ja sam probao samo gutljaj i malo je falilo da je pljunem. Jako, ali stvarno jako gorka kafa, natrpano nekog raznoraznog lisca, gorkog. Uh, i sada se jezim. Ali popi bobs to, na silu, jer covek nemoz' da funkcionise bez nje. Kupimo nase motore sa parkinga, pakujemo se, ljudi prilaze sa svih strana...welcome, from , opet welcome su uobicajne reci. Omladina im engleskim odlicno barata, jako pohvalno, cak i malo stariji znaju da se sporazumeju. Kako nisam uspeo da zamenim evrice u nekoliko radnji, zove me jedan mladji decko kod njega. Cale nece ni da cuje da menjam evro, da je dolar moze, ali evro nema sanse. Kupci pitaju odakle sam, Jugoslavija, tu pocinje moljenje svih u radnji, svi spominju Jugoslaviju , i cale popusti, menja mi evro po kursu iz banke. E dokle cemo se mi vaditi na tu zemlju! Izlazimo iz Alepa, guzva , vrucina, bezimo odavde, idemo auto putem , prvo do Hame, pa za Palmiru. Vetar nas ubija svo vreme , duva uvek sa iste strane, negde iz pravca Mediterana. Polu puta smo vozili nakrivljeni na stranu ! Cak im i drvece raste u tu stranu... Ovde ljudi nemaju problema sa musko-muskim odnosima, voze se prijatelji dvoje, troje na motorima, nekad cele porodice. Ako nekom trebaju stvari za ogradu, vrtove, znam gde ima... Krajolik se bitno izmenio od Turske Ubrzo stizemo do grada Hama, koji poznat po drvenim Norija, tj. vodenicama, koje kako negde pisu poticu jos iz 1100. god. pre nove ere. U srednjem veku ih je bilo 30, dok je danas ostalo samo 17 norija. Nekada su navodnjavala okolna polja, i akvaduktima donosila vodu u domacinstva, ali danas su tu samo u turisticke svrhe. Napustivsi Hamu dolazimo do Homsa, e tu je vec malo teze bilo naci izlaz prema Palmiri. Ni jedan jedini znak u gradu nije na latinici , sve na arapskom, a u gradu niko ne zna gde je Palmira, ili Tadmur kako to zovu lokalci. Jedan kaze vamo, drugi tamo, taksista mudro cuti, pandur nam kaze samo pravo, mi pravo, ono kruzni tok sa nekoliko izlaza, a od toga bar dva mogu biti pravo, pa onda opet pitaj, i jedva smo izasli iz grada. Izavsi iz grada, dobijamo nagradu, vetar nam vise neduva sa strane, vec u ledja, e pa i nama jednom da grane sunce! Ipak ne, duvao je vetar jako, pa se digla prasina i nema sunca nigde, kao da se naoblacilo, ali uredu, mi opet srecni. :D Za sada necemo u Bagdad, mozda kad Ameri odu, onda cemo. Nismo popili nista dugo, pa smo stali na hladan sok u kafic pre ulaska u pustinju. I tu nas ljudi pocastise, Tito, Jugoslavija, Josip Broz, super i eto sokica. Deda je to znao, ovaj mladi pojma nema ni za Tita ni Jugoslaviju, a tek za Srbiju. .., Svejedno, slikali smo ga sa zastavom. Nakon okrepljenje krecemo direkt kroz Sirijsku pustinju ka Palmiri. Prolazimo pored rafinerija nafte, vojnih kasarni i malih sela. Na nekim mestima krajolik se pruza u nedogled, nema kraja "poljim nicega" , beskrajna cistina, tako prazna i tako lepa! Korito reke kad padne kisa. Ovde smo zastali da napravimo slikanje po pustinji, da iskorstimo da se malo provozamo po takvom terenu. Nas dva Srbija do Sirije ! A ovce kojih nema malo, a i kamile tamo po Jordanu pasu, nemam pojma, ovo grmelje sa strane mi ne izgleda kao nesto od cega bi se najele. Standardna slika svih koji putuju prema Palmiri iz ovih krajeva, levo je Palmira, desno put za Irak. Skrecemo ka Palmiri Pre ulaska u sam grad morali smo se popeti do citadele, koja ima pogled na celu Palmiru. Sunce zalazi, pa je bio red da se napravi koja fotka . Ispale su prilicno dobro, bar sto se mene tice. U Palmiri centar grada pronalazimo relativno brzo, svi zivi dolaze da nam ponude svoj smestaj, i nesto prodaju. Neki covek koji zna srpski, nekad je studirao u Beogradu nas je uputio u hotel koji smo nasli u Lonely Planet vodicu. Hotel uzasan, jes da je za male pare, ali smo nasli mnogo bolji za iste. Ovo je jedan od onih, "welcome, from, you need hotel?" ljudi ! Stigosmo do centra, bobs kupuje marame , raglednice, ja sedim na motor, smejem se dok mi neki tip brise "soferku" i vrbuje za hotel (zaboravio da slikam, velika greska, mnogo je bilo smesno pa se i neseti! ';.) , i sledjam mi pridje neki tip i kaze : " Kad zavrsite sa kupovinom, dodjite na pivo! " Prvo sam se izgubio, ko je sad ovo, posle mi se obradovao, super , treba se i okrepiti od puta! Odemo do njih, saznamo da su momci iz Hrvatske , rade za INA-u , crpi se nafta iz ove pustinje. Popili smo po jedno, odneli stvari u hotel i idemo nazad na jos.. Posto su imali i laptop , iskoristimo da se javimo, pa da bobs prebaci stvari na hard koji je poneo, i na tome im se stvarno zahvaljujemo. Dobili smo i broj od coveka iz nase amabasade koji ce nam kasnije pomoci u Damasku. Drustvo na pivu odlicno, osim nas, tu su bili ljudi koji rade za INA-u, jedan belgijanac, jedan decko tu negde iz arapskih zemalja, i cini mi se jedan francuz. Opustena atmosfera , zezanje, ma uzivancija, jedan od najlepsih dana na putu, stvarno smo se prijatno osecali. Druzenju dodje kraj, dovoljno smo popili odlicnog libanskog pivceta, idemo spavati . Hvala na druzenju momcima !

Moze i ispod aktivan ves, tj. majica. Meni ona poprilicno pomaze, manje se znoji, odnosni nisam mokar, a majica se jako brzo susi . Ako ides negde na par dana, operes uvece, ujutro je garantovano suva.