Sad vidim da je rudnik soli i u Praidu. Ne znam kakav je ali ako se odlucite za njega onda mozete da batalite Turdu (mislim da je suvisno gledati dva rudnika soli, ali znam da je Turda preterana) Ukoliko bude ta varijanta onda mozete posle posete da vozite negde do Targu Muresa ili Sovate ili Gheorghenija pa da tu negde nocite i taj dan bi vam imao negde oko 400km a sutrasnji dan odatle preko Transalpine do kampa ili Targu Jiu-a i taj dan bi bio oko 300-350km. Ovom rutom biste uspeli da obidjete i kanjone Bicaz Put bi takodje trajao 7-8 dana a evo kako bi to izgledalo: https://maps.google.com/maps?saddr=Subotica,+Serbia&daddr=45.2233404,20.8009903+to:B%C4%83ile+Herculane,+Romania+to:45.2559716,22.8676316+to:Petrosani,+Romania+to:Curtea+de+Arge%C8%99,+Romania+to:45.5725552,24.6117095+to:Bra%C8%99ov,+Romania+to:Sinaia,+Prahova,+Romania+to:Bran,+Brasov,+Romania+to:Bra%C8%99ov,+Romania+to:46.8731249,26.4497368+to:Targu+Mures,+Mures,+Romania+to:45.6626416,23.613739+to:45.2156413,23.6979228+to:T%C3%A2rgu+Jiu,+Romania+to:Hunedoara,+Romania+to:Subotica,+Serbia&hl=en&ie=UTF8&ll=45.421588,23.400879&spn=3.334966,8.453979&sll=45.625563,23.505249&sspn=1.661472,4.22699&geocode=FSFnvwIdRigsASn5OK9owWZDRzGOgz0qkr0Z3w%3BFawNsgId3mU9ASlBpZ44lKJaRzGeuvWOOho7pg%3BFRPLrAIdVwNWASmp2ujU1IxRRzE-ZIyvd1fWkw%3BFSONsgIdr-5cASnHcaOexAdORzGX5r9TSleAyA%3BFX7vtAIdFaZkASlLXao1PMRNRzHlQqvV1vfWdQ%3BFd_EsAId_5J4ASnz9MhoaTJNRzFOV83JkMd9Mw%3BFcthtwIdfYt3ASlJw8QfuulMRzGJFM2iivpWoA%3BFWOmuAIdMMqGASnxFKIqhluzQDEPHjlU7_L1bA%3BFXD8swIdHeKFASlfH7yVLBezQDGCv1rFR2BmQA%3BFd1ytgIdxwaDASlzWOVM5UezQDEQzPX-X3Sjsg%3BFWOmuAIdMMqGASnxFKIqhluzQDEPHjlU7_L1bA%3BFSQ6ywIdSJeTASnnDzthYVW1QDF-6BgpjpAzdw%3BFZQ6xgIdRMt2ASl3kT5VSrZLRzEN2WmYgzpXsQ%3BFbHBuAIdK1FoASlXj9bkVjFMRzH1M7lKBV2xNw%3BFZnvsQIdApppASkRgtxDxJhNRzGu0v8GLYvD1w%3BFbcqrwId4iRjASnbhVw6uotNRzEeK9RvwZR-9w%3BFR5XugId571dASmfFZZzVIpORzE7IzU87YzzGQ%3BFSFnvwIdRigsASn5OK9owWZDRzGOgz0qkr0Z3w&oq=targu+mures&dirflg=t&mra=dpe&mrsp=14&sz=9&via=1,3,6,11,13,14&t=m&z=8

Pozdrav Napravio sam ti nesto ali je malo nategnuto sto se tice dana... mozda ne bi bilo lose dodati bar jedan ili eventualno dva dana u celu pricu da bude kvalitetnije sve. I jos nekoliko pitanja: 1. Koliko vam odgovara offroad (sumski put, zemljani i racunajte da je moguce da bude vlazan i mokar)? 2. Nocenje... da li ste za varijantu da se 1-2 puta kampuje? Ajde mi prvo odgovori za detalje pa da vidim da doradim ovo. PS Sta ima, t.j. zbog cega biste isli u Praid? (Da znam kako da ga ukombinujem) Evo zasad neka moja vizija za 7 ili 8 dana 1. dan Subotica - preko Vrsca - preko Oravite - preko Baile Herculane - pa duz celog nacionalnog parka (moguce je da ima deonica od oko 40km bez asfalta) - do Petrosanija - pa jos 10-15km prema jezeru. Ovde na toj deonici smo mi vec nakoliko puta kampovali pored reke u sumi. Ima mnogo dobrih mesta za to. ukupno oko 550km pa bi bilo dobro krenuti iz SU sa svitanjem 2 dan kamp - pored jezera do Voineasa (ima 10-ak km bez asfalta pre Voineasa) - Brezoi - Ramnicu Valcea - Curtea de Arges. Za nocenje imate dosta varijanti vec u mojim ali i drugim putopisima, ali ako ne nadjes pomocicu da iskopas 2-3 varijante ukupno oko 200km ali iscurice vam dan u prelepoj voznji, uzivanju i fotkanju 3 dan Curtea de Arges - Transfagarasan - Brasov. Takodja za nocenje ima u putopisima mnogo varijanti, ali ja preporucujem AdaBelle na samoj ivici starog grada ukupno oko 220km opustene voznje, uzivanja i slikanja u kome ce proci ceo dan (preporucujem rucak u restoranu iza tunela na vrhu na jezeru, ali onaj najdalji sa terasom iznad vode) 4 dan Brasov - Sinaia (zamak Peles), Bran (zamak Bran). Povratak u Brasov na jos jedno nocenje ukupno oko 125km ali racunajte da ce vam za razgledanje Pelesa trebati oko 3h a za Bran oko 2h minimum 5 dan bih ja ostavio za uposnavanje Brasova i jos jedno nocenje 6 dan Brasov - Targu Secuesc - Piatra Neamt - kanjon Bicaz - Praid - Turda - Gilau. Gilau sam stavio samo zbog mesta za nocenje. Ovo ce biti malo duzi dan pun voznje. Na izlazu iz sela Gilau na uzbrdici sa desne strane cete videti kapiju i malo odvajanje kao za parking. To je jedan odlican i ne preskup kamp. Imate izbor satorovanja ili iznajmljivanja drvenih bungalova. Kamp je odlican sa odlicnim mokrim cvorom i uveh toplom vodom. ukupno oko 540km preterane voznje, a 90% puta cete voziti kroz sumu po dobroj magistrali 7 dan Gilau - Turda (ovde imate rudnik soli (Salina Turda) koji je otvoren svaki dan od 9-17h (ulaz najkasnije u 15h) racunajte oko 2h za obilazak) - Sebes - Transalpina - Targu Jiu. Nocenje negse u gradu, ili eventualno da kampujete opet negde u okolini jezera posto prolazite maltene na istoj tacki gde ste kampovali prvu noc ukupno oko 315km 8 dan Targu Jiu - Petrosani - Hunedoara (zamak Corvin za koji mozete izdvojiti oko 2h za posetu) - Deva (ako bas hocete popnite se uspinjacom do gore ali nema nista da se vidi osim par polurazrusenih zidova) - pa dalje kuci ili preko Arada i Segedina, ili preko Temisvara i Srpske Crnje ukupno oko 480km Nekako mi je ovako najbolje i mislim da je glupo da ne dodate ova dva dana, ili ako bas ne mozete da se istegnete toliko onda eliminisite onaj dan obilaska Brasova (sto bi bila veeeelika steta) pa imate 7 dana evo i rute: https://maps.google.com/maps?saddr=Subotica,+Serbia&daddr=45.2233404,20.8009903+to:B%C4%83ile+Herculane,+Romania+to:45.2559716,22.8676316+to:Petrosani,+Romania+to:Curtea+de+Arge%C8%99,+Romania+to:45.5725552,24.6117095+to:Bra%C8%99ov,+Romania+to:Sinaia,+Prahova,+Romania+to:Bran,+Brasov,+Romania+to:Bra%C8%99ov,+Romania+to:46.8767084,26.4448136+to:Gil%C4%83u,+Cluj,+Romania+to:Turda,+Romania+to:45.6507713,23.6328713+to:45.279699,23.6883843+to:T%C3%A2rgu+Jiu,+Romania+to:Hunedoara,+Romania+to:Subotica,+Serbia&hl=en&ie=UTF8&ll=45.771355,23.230591&spn=3.314255,8.453979&sll=45.74261,21.763916&sspn=1.658,4.22699&geocode=FSFnvwIdRigsASn5OK9owWZDRzGOgz0qkr0Z3w%3BFawNsgId3mU9ASlBpZ44lKJaRzGeuvWOOho7pg%3BFRPLrAIdVwNWASmp2ujU1IxRRzE-ZIyvd1fWkw%3BFSONsgIdr-5cASnHcaOexAdORzGX5r9TSleAyA%3BFX7vtAIdFaZkASlLXao1PMRNRzHlQqvV1vfWdQ%3BFd_EsAId_5J4ASnz9MhoaTJNRzFOV83JkMd9Mw%3BFcthtwIdfYt3ASlJw8QfuulMRzGJFM2iivpWoA%3BFWOmuAIdMMqGASnxFKIqhluzQDEPHjlU7_L1bA%3BFXD8swIdHeKFASlfH7yVLBezQDGCv1rFR2BmQA%3BFd1ytgIdxwaDASlzWOVM5UezQDEQzPX-X3Sjsg%3BFWOmuAIdMMqGASnxFKIqhluzQDEPHjlU7_L1bA%3BFSRIywIdDYSTASm_J5fqX1W1QDHBvXuNzbC4wA%3BFTVpyQIdEO5kASmRJJBh1hpJRzHJwanZbTjGtg%3BFYiLxgIdMARrASlbqXiqIGZJRzGj-JPY2zP0xw%3BFVOTuAId55toASnf8NZkHDRMRzEOHJokPd7uPw%3BFdPpsgIdwHRpASkV8-Bz4aJNRzETpDlpwXmLMA%3BFbcqrwId4iRjASnbhVw6uotNRzEeK9RvwZR-9w%3BFR5XugId571dASmfFZZzVIpORzE7IzU87YzzGQ%3BFSFnvwIdRigsASn5OK9owWZDRzGOgz0qkr0Z3w&oq=brasov&dirflg=t&mra=mrv&via=1,3,6,11,14,15&t=m&z=8

Pozdrav Napravio sam ti nesto ali je malo nategnuto sto se tice dana... mozda ne bi bilo lose dodati bar jedan ili eventualno dva dana u celu pricu da bude kvalitetnije sve. I jos nekoliko pitanja: 1. Koliko vam odgovara offroad (sumski put, zemljani i racunajte da je moguce da bude vlazan i mokar)? 2. Nocenje... da li ste za varijantu da se 1-2 puta kampuje? Ajde mi prvo odgovori za detalje pa da vidim da doradim ovo. PS Sta ima, t.j. zbog cega biste isli u Praid? (Da znam kako da ga ukombinujem)

Uvek vozim svoju voznju. Nekad sam raspolozeniji vise a nekad manje, nekad mi put bolje lezi nekad manje, nekad ga obaram da varnici a nekad skoro da ga ni ne nagnem... Oni koji se voze samnom imaju izbor da me prate u mom ritmu ili da me obidju i voze kako se njima hoce. Jednom sam pokusao da propratim ritam koji mi nije odgovarao i prosuo sam se kao zvecka. Na srecu nije mi bilo nista a motoru samo par ogrebotina ali sam imao ludu srecu da je pored puta bio taj zbun i sljunak koji su sprecili da ne poletim u ambis i takodje sto nije nista u tom trenutku naislo nista iz suprotnog pravca u toj desnoj krivini. Od tada vozim svoju voznju i svoj ritam. Ka nece, nece pa vozim lakse, onako kako mi odgovara. Kad hocu da stanem, ja stanem i isto tako postujem stajanke i ritam ostalih u grupi sa kojom se vozim. Volim da se vozim i putujem i nameravam to da radim dugo pa radije sporije nego brzo ali kratko

Nemam sad ovde slika sa motora, ali ima odlicno resenje a mislim da nije jako skupo ako se gleda koliko ce se koristiti i za sta nam treba. Ja sam preko ebay-a kupio RAM mount za GPS, a montorao sam ga izmedju km-sata i obrtomera odmah iza vetrobrana. Probusio sam rupu kroz koji sam proturio donji deo nosaca i ucvrstio ispod plastike. To je deo koji se nikad ne skida sa motora. Na to se za 3 sekunde stavi i zategne gornji nosac na koji sam zalepio nekim nadr*anim superlepkom Blueberry drzac navigacije. GPS mi stoji odlicno, ne smeta ni okretanju volana, ni pogledu tacno ispred prednjeg tocka a zasticen je od kise konstantno. Mogucnosti okretanja, savijanja i podesavanja su neogranicene, a sve je izradjeno od metala i veoma jake i otporne plastike. To je inace proizvodjac ciji nosaci se koriste za Garmina, GoPro,... Sa sve transportom i svim troskovima me je izasko oko 45eur preko jednih od momaka koji se oglasavaju na forumu da rade ebay. Kao sto sam rekao, nije bas jeftino ali nije ni preterano skupo... nije mi zao ovog ulaganja ni malo. Prezadovoljan sam. Mozete izguglati i proizvodjaca a imate i veli izbor varijacija na ebay-u, u zavisnosti gde i kako hocete da ga montirate i takodje u zavisnosti sta cete na njega montirati. Takodje imate dodatke koje mozete menjati. Evo kako izgleda taj nosac:

Korigovana cena... 1300eur

Kupio bih ispravan cooler za procesor za notebook MSI VR630 zajedno sa bakarnim heatpipe-om ponude ovde ili na PP Davor

Hmmm ne znam ko je Boban... Kako god ako mozes pitaj ga koliko bi kostalo za Varu... ne treba nista dvobojno, trobojno... najobicnija crna je skroz OK

Da li neko zna gde moze da se nabavi (po pristojnoj ceni) navlaka za rezervoar. Bagster ili nesto slicno. Konkretno meni treba za Varadera

Hocemo nastavak !!!

f650

Ukratko o cenama Bugarska: * cene su manje vise kao kod nas ili malo jeftinije po prodavnicama * gorivo 1.35eur * restorani... bili smo samo u tom jednom i platili veoma veoma malo * na pumpama cete uglavnom (na ozbiljnijim) moci platiti eurima, kao i smestaj, ali za ostalo ce vam traziti lokalnu valutu pa gledajte da neku kolicinu novca razmenite Turska (tesko je uopsteno o cenama posto se razlikuje od lokala do lokala): * pivo Efes u limenci 0.5l u prodavnici 4 lire (1.7eur) * sto se tice sopinga, cene su jako sarene i preporucujem soping na ulicama u vecernjim satima... tako cete proci veoma jeftino * hrana... recimo kebap motan (ne na tanjiru)... cena se krece od 2.5 lire (1.05eur) do 9 lira (skoro 4eur)... zavisi gde ga kupujete. Kebap u kifli mozete kupiti vec za 1.5 liru (0.65eur) * gorivo 4.67 lira (2eur) * Karta za javni prevoz 3 lire (1.3eur) * skoro svugde osim u malim prodavnicama, piljarnicama i slicno cete moci placati u eurma ali ce kurs biti nepovoljan (mozda malo vise od 1:2). Daleko vise se isplati da menjate u lire, a menjacnica ima na svakom koraku. Ako vas nesto zanima pitajte... ne pada mi na pamet nista pametno sto bih dodao o cenama

Dan 9 - 23.09.2012. Alarm se oglasio a napolju je jos bio potpuni mrak. Brzo smo se spremili i zakacili kofere na motore a zatim usli u klub. Dok Poly kuva kafu me fotkamo ovaj super kutak. Narednih pola sata ili malo vise, uz vrucu kafu, smo pricali sa Poly o nasim i njihovim planovima, razmenjivali smo utiske o raznim destinacijama,... I doslo je vreme da se krene. Razdanilo se, sunce je lepo sijalo ali je bilo stravicno hladno. Preko letnjih mash odela smo obukli i kisna odela kako bi bar malo zadrzali hladno strujanje vazduha i pokret. Prosli smo kroz selo i izasli na magistralu. Skrenuli smo levo prema Sofiji, prosli pored restorana gde smo sinoc vecerali i nastavili dalje pravo. Neko vreme smo se vozili pristojnom magistralom, ali nije bas dugo potrajalo. Ponovo lose oznaceni putevi pa smo se morali oslanjati na GPS koji ni pored najsvezijih mapa nije uspevao da nas vodi pristojnim putevima. Ponovo smo zaglavili puteljcima koji vode kroz ruine od sela i zaseoka sa putevima koji bi bili bolji da su kaldrme u njivi. Posle nekog od gradica smo uspeli izbiti na neku magistralu ali posto je ona vodila za Vidin, ponovo smo se iskljucili i vozili kroz sela. I tako sve do Belogradchika. Bili smo ubedjeni da je tu kraj nasim mukama. Popeli smo se kroz grad do tvrdjave. Nadali smo se da cemo nesto i videti ali izgleda da za to mora da se udje. Nismo imali vremena za obilazak a vise nismo imali ni novaca za ulaznice. Pored svega toga jos su hteli i parking da nam naplate. Tako da smo ispusili cigateru i nastavili dalje. Odavde je granica vec blizu. Tako izgleda na mapi... Ali u stvarnosti ovde je bila najveca agonija na celom putovanju. Ovih 40-50km smo vozili skoro 2 sata. Iz sela u selo... puticem pa stazicom... pa se put malo prosiri i ponadamo se da cemo izbiti na neki pristojan put i granicni prelaz a iza krivine ponovo ulazimo u selo, put se suzava na jedva jednu traku i tako iznova i iznova i iznova. U jednom od takvih momenata kada sam vec mislio da ce se motor raspasti a nas put se ponovo suzio i usao u neko selo sam vec vristao pod kacigom. Stali smo kod prve kuce da se malo povratimo i sredimo. Bilo je to selo Kireevo. Posle desetak minuta smo nastavili dalje. Bili smo na 7km od granicnog prelaza. Mogu vam reci da se nikada nisam ovako obradovao sto ulazim u Srbiju i idem kuci. Nazalost ne mogu vam opisati kakvo je mucenje bila ova voznja kroz Bugarsku. Na granici jednostavna kontrola, prolazimo oba punkta i krecemo prema Zajecaru. Zeljno ocekujemo benzinsku da se osvezimo ali i da natocimo goriva posto vec predugo vozimo bez tocenja. Na magistrali do Zajecara nije bilo nijedne pumpe, t.j. bilo je dve ali nisu imali nista osim dizela. Korz Zajecar nas je put vodio tako da nismo videli nijednu pumpu. Skrenuli smo prema Paracinu i jos neko vreme vozili dok nismo videli znak OMV. Tada su vec neko vreme i meni i Josephu gorele lampice za rezervu. No... na OMV-u istakanje goriva.... U blizini je bio restoran pa smo seli na kafu da se malo odmorimo, u nadi da ce se istakanje zavrsiti ubrzo. Posle pauze od vise od pola sata, cisterna je i dalje bila prikljucena, pa smo nastavili dalje. Na sledecu pumpu smo se nacekali dosta... Stali smo da sipamo gorivo i u moj rezervoar od 25l natocio sam 24,7 litara. Bilo je krajnje vreme! Uskoro smo stigli do Paracina gde smo izasli na auto put. I ponovo dosadna i jednolicna voznja autoputem, pa kroz Beograd i jos malo do Novog Sada. Stali smo 2-3 puta da se osvezimo i jos jednom dospemo goriva. U Novi Sad smo stigli negde oko 7 sati uvece. Ovaj dan smo presli blizu 700km. mapa puta: Mapa celog puta: Mala statistika puta (Varadero) : Predjena kilomatraza : 2328km Potroseno goriva : 160l Potrosnja : 6.87 l / 100km Troskovi (za Sandru i mene): * Gorivo -------------------------------- 235 * Smestaj ----------------------------- 210 * Ulaznice ----------------------------- 45 * Hamam ------------------------------ 50 * Krstarenje Bosforom ------------ 20 * Pokloni, suveniri,... --------------- 255 * Hrana, pice,... ---------------------- 215 ---------------------------------------------------------------------------------------- * Ukupno ----------------------------- 1030 eur (planirali smo 990eur)

Dan 8 - 22.09.2012. Jos nije ni svanulo a mi smo vec vadili motore iz garaze i kacili kofere. Sa prvim zracima svetlosti smo krenulina sever sada vec poznatim bulevarom Kenedi, pored aerodroma Ataturk i dugom i dosadnom magistralom do Edirnea. Kada smo izasli iz grada, temeratura je znacajno opala i bilo je poprilicno sveze jutro. Dobra stvar je bila sto nije bilo onog bocnog vetra kao kad smo dolazili. Usput smo stali jednom da sipamo gorivo i napravili 1-2 pauze za cigaretu. Prosli smo kroz Edirne i ubrzo bili na granici. Procedura ista... slikanje tablica, pasoska kontrola, pa jos jedna, pa ponovo slikanje tablica... a na Bugarskoj strani samo pecat i teraj dalje. Odmah posle kucice smo ugledali parkirana dva motora pa smo stali da popricamo. Muz i zena, svajcarci. Ona ima polozeno tek dve godine a zaputili su se na lepo i veliko putovanje oko Jadrana na dva motora. On vozi GS1200 a ona GS650. Malo smo popricali i narednih 15-20km vozili zajedno, kada su se oni odvojili na zapad. MI smo se ubrzo zaustavili ponovo u kafani pored puta da popijemo prvu kafu tog dana. Sada smo tu vec drugi put i samim tim smo stalni gosti i ovoga puta dobijamo mnogo bolju kafu u keramickim soljicama umesto u plasticnim casama. Posle kafe i sladoleda nastavili smo do gradica Harmanli aonda je poceo haos. Kao sto sam vec ranije rekao, Bugarska ima nekoliko dobrih puteva a ostalo je blagi uzas. Pored toga jako lose je oznaceno putokazima pa smo se oslanjali na GPS. Tako smo i u Harmanliju skrenuli na jednoj od raskrsnica i posle nekoliko kilometara su pocele, rupe i zakrpe. Motor se tresao, mi smo razbili kamenje u bubrezima i tako nekeko dosli do sela Simenovgrad, a odatle maaaalo boljim putem do Stare Zagore, Stara zagora je simpatican gradic koji ima potencijala da uz malo truda jednog dana postane lep, savremen i moderan grad. Odatle nastavljamo lepom magistralom kojom je bilo fino voziti do Kazanluka. Ipak ne preporucujem bas velike brzine, posto se tu i tamo desi da se naleti na udubljenje ili talas i mi smo se zadovoljili brzinom od oko 100kmh. Posle Kazanluka smo po Josephovim beleskama otisli do mesta i spomenika Sipka. Do ovog mesta se dolazi prevojem Sipka koji povezuje Kazanluk sa Gabrovom. Ovde se za vreme Rusko-Turskog rata odvijalo nekoliko znacajnih bitaka pa je u spomen palima posignut i spomenik na brdu iznad grada. Konkretnije nesto o ovim dogadjajima nismo znali ali je bilo lepo vreme, sunce je fino sijalo i grejalo, a pogled je bio neverovatan. Posle krace pauze smo nastavili do Gabrova a odatle ponovo agonije losih i malih putica koji su nas doveli do Dryanova i odatle malim seoskim putem smo uspeli da dodjemo do Idileva. Idilevo je malo selo ali smo imalo dobar razlog zasto smo odlucili da ovde prenocimo. Ovde se nalazi DOUG moto kamp. Za one koji jos uvek ne znaju, to je onaj amerikanac koji je nekoliko puta obisao svet na svojim starim HD-ovima i Indianu. Ovde je sa devojkom kupio staru kucu koju je sredio i pretvorio u mali motel, klub i kamp. http://motosapiens.o...to/?q=en/node/1 Doug nije bio tu iz opravdanih razloga. On je u tom trenutku bio na Cannonball trci za vozila starija od 1930god. od obale do obale u SAD. Docekali su nas njegova devojka Poly i Ivo. Brzo smo se smestili i popili pice na dvoristu dok su oni zavrsavali neke poslove. Spoljasnji deo: Postoje 4 sobe i 2 kupatila. Joseph je bio u sobi BMW, a Sandra i ja u sobi HD. Sobe su veoma lepe i pristojne. Posto smo bili ogladneli, pitali smo Poly i Ivu gde ima neki restoran da veceramo. Rekli su nam da ima na magistralnom putu Sofija-Varna, par km odavde. Spremili smo se i po mraku krenuli. Naravno marfijev zakon smo jos jednom potvrdili i nasli tek iz treceg puta. Prvi put smo izasli iz sela putem kojim smo i dosli, pa smo se vratili do "centra" gde smo skrenuli i posle oko 1-2km stigli do magistrale gde smo skrenuli desno. Naravno morali smo se vratiti posto posle nakoliko km nije bilo nicega. E pa da svi vi znate... kada iz kampa izadjete, na kapiji skrenete desno pa u "centru" ostro levo. Kada stignete do magistrale, skrenite opet levo i vozite oko 3km. Videcete restorane sa obe strane puta. Onaj sa desne strane je bio zatvoren pa smo usli u onaj sa druge strane. Mrkla noc, magistralni put. Ulazimo u restoran a u susret nam izlazi simpaticna bakica kojoj verovatno nije bilo svejedno kad je videla tri crna marsovca kako ulaze. Medjutim, Sandra je odmah razvukla osmeh i pitala da li ima nesto da se jede. Bakica je odmah promenila izraz lica, siroko se osmehnula i sastavila ruke kao sto baka na selu docekuje unuke. Uzviknula je: Pileska supa! Slozili smo se da hocemo pilecu supicu i rekli da hocemo 3 porcije. Zatrazili smo meni da vidimo za jos nesto ali je odmahnula rukom i rekla Kofte (cufte)... super kofte! 2-4-6... 6 kofte za nas troje... Kaze bice dostacno. Klimnuli smo glavom... nismo hteli da se raspravljamo... verovatno zna zena. Uz to krompirici i sopska salata... Odlicno... Baka nas je jos jednom pogledala i rekla: ne euro... lev! Rekli smo da nije problem, da imamo valutu. Seli smo za sto i ubrzo dobili svako po veliku, duboku ciniju corbe koja se pusila. Melem za dusu! Kako smo posrkali supicu, baka je donela tri tanjira sa cuftama i krompirima i salatu. Uz to smo popili jos sokova i ajrana, i bas fino napunili stomake. Bakica nas je par puta obisla i pitala da li je sve u redu. Bila je neverovatno slatka i simpaticna. Skidam joj kapu sto radi u takvoj nedodjiji sama u sred noci. Zatrazili smo racun a ona je izvadila blokce i olovku i na onaj lep starinski nacin krenula da popisuje i sabira. Jos pre smo se slozili da cemo joj ostaviti baksis. Bakica nam je sracunala nepunih 25 leva za sve to (12eur).Naravno da smo debelo zaokruzili cifru na sto se ona iznenadila i donela nam po cokoladicu. Kasnije je jos jednom htela da nam vrati kusur ali smo odbili i rekli da je to od nas od srca zato sto nas je tako lepo ugostila. Sve nas je lepo ispratila i izgrlila i upitala da li moze i ona da se vozi na motoru. Ponudili smo joj mesto na Africi ali se stresla i rekla da je nju strah tih velikih masina. Nakikotala se kao devojcica i ispratila nas mahanjem dok smo mi izlazili na magistralu. Jako nam je zao sto nismo imali sa sobom fotoaparat da se slikamo sa bakicom... Zelimo joj sve najbolje. Kada smo se vratili do kampa, bilo je vec stravicno hladno. Iskoristili smo jokera i poziv Poly da joj se pridruzimo u njenom delu kuce na picu. Tu se vec okupilo sareno drustvo i mi smo malo posedeli sa njima i pricali. Saznali smo da je Doug uspesno zavrsio i predposlednji dan voznje i da ostaje sutradan da odveze poslednje 93 milje do cilja. On je isao sa motorom koji je proizveden 1928g. Jedini je bio koji je na start dosao motorom i koji ce posle cilja motorom kuci. Takodje je bio jedini koji nije imao nikakav tim podrske, kamion sa delovima i pokretnom radionicom i sl. Usput je na parkinzima zamenio dva cilindra i klipa, odradio nebrojene popravke ali gura i kazi kilometre sa maksimalnih 40 milja na sat, koliko taj motor moze. Drustvo se raspricalo ali mi smo morali da se odmorimo pa smo posle brzog tusiranja polegali. Presli smo ovaj dana negde oko 500km mapa puta:

Dan 7 - 21.09.2012. Osvanulo je jos jedno jutro u Istanbulu. Nazalost, isto je kao i nase prvo jutro... pljusti kisa! Sta da se radi... uticati na to ne mozemo, pa posle kafe odlucujemo da nastavimo po planu. Idemo na bazar zacina ili kako ga jos zovu, Egipatski bazar. Ovaj bazar se nalazi kod Eminonu luke, pa hvatamo nas tramvaj T1 i vozimo se do Eminonu stanice. Kada smo izasli iz tramvaja, plustalo je tako da smo jedva videli drugu stranu ulice. Sklonili smo se u odzemnom prolazu koji je kao trzni centar. Malo smo sacekali ali posto kisa nije popustala trkom smo otrcali do ulaza u bazar. Ovde smo obavili kupovinu kojekakvih zacina koji se kod nas tesko nalaze, jos nesto slatkisa po veoma povoljnim cenama i naravno turski dupli cajnik za crni caj, 12 casica i kasikice. Od kad sam video taj cajnik znao sam da cu ga kupiti i odneti kuci pa makar ga vezao oko sebe . Unutar bazara su se ti cajnici kretali od 65 do 95 lira a komplet od 6 casica oko 25 lira. NIsmo odmah kupili, niti se cenjkali, vec smo izasli u spoljasnji deo i posle malo setnje nasli isti cajnik za 55 lira a iscenjkali se za, a 12 casa smo kupili za 6 lira! Slika sa ovog bazara nemamo, posto je pljustala kisa, a i slike se ne bi razlikovale od slika sa velikog bazara. Josepha su nesto jako bolela ledja pa se on vratio do apartmana, a Sandra i ja smo jos malo razgledali, pojeli kebap i tek onda se uputili nazad. U apartmanu smo popili svi zajedno kafu i odlucili smo da odemo u setnju i naravno na tretman u hamamu. E ovo je iskustvo zbog kojeg je vredelo otici. Naravno, fotografija nemamo, posto bi u onoj pari i vrucini verovatno izdrzao nekoliko sekundi. Ali cu pokusati da vam opisem sve sto se desavalo. Na samom ulasku u hamam je recepcija, gde smo platili po 55 lira (oko 25eur) po osobi. Sandru su odveli u zenski deo, a nas dvojica smo dobili kabine u kojima smo se svukli. Dobili smo papuce i peskir koji se obmota oko struka. Kabinu za sobom zakljucate i gumeni obruc na kom visi stavite na zglob ruke. Jedan od zaposlenih nas je uveo u prvi deo hamama i objasnio da su levo tusevi, desno WC, a pravo sauna. Objasnio je da ce masaza biti posle saune i pokazao nam rukom da prodjemo kroz vrata. Usli smo u sledecu prostoriju koja je sva u sivom mermeru. svuda okolo su mermerne kadice i slavine a sredisnji deo je zauzet ogromnim mermernim platoom. Bilo je poprilicno vruce i veoma vlazno. Imali smo problem da udahnemo dok se nismo privikli. Saunu sam uvek zamisljao kao malu drvenu kocku i ovo mi se nije uklapalo u taj opis. A onda sam na kraju prostorije video vrata na kojima je pisalo sauna. Usli smo u saunu. Ovo je obojici prvo iskustvo u sauni... neverovatno je bilo vruce i vlazno. Istog momenta znoj pocinje da izbija iz svih pora. Unutra su bila jos dva Turcina. Seli smo i mi i tako sedeli i znojali se nekih 15-20 minuta, a onda odlucili da je dovoljno i izasli u mermernu prostoriju. Seli smo na mermerni plato i posteno osurili guzice. Uspeli smo da sednemo na najvreliji deo. Ipak pronasli smo stranu koja je bila prijatna i tu smo se malo izlezavali i cekali da stignemo na red. Posle dobrih pola sata (doduse zaboravili su nas pa je Joseph intervenisao) du dosla dvojica zaposlenih. Poseli su nas na mermerni pod pored onih kadica i onda je pocelo... Prvo zalivaju vodom i trljaju ledja, grudi, noge i ruke nekom grubom rukavicom. Mozete videti kako vam se rolaju crne gromuljice stare, mrtve koze. Posle nekih 5-10 minuta su nas polegli na mermerni plato... prvo na ledja. Sledi odlicna masaza i krckanje svih kostiju za koje znate i ne znate da postoje. Za svo vreme vas zatrpavaju mirisljavom aromaticnom penom koja potpomaze msazu. A onda okret na stomak i ponovo, stiskanje, krckanje, masiranje i jos puno pene. Kada je maser zadovoljan opet menja poziciju. Ovaj put sedimo na ivici platot i jos malo masira ruke, vrat i ledja. Posle oko pola sata ove masaze se vracamo ponovo do kadica gde su nas zalili plakom vodom a onda je usledila intenzivna masaza glave sa penom i pranje kose. Blagim cimanjem nogu i ruku nas opusta za kraj, zaliva nas sa puno vode i pruza ruku i pita da li je bilo ok. Naravno da jeste, samo ne zelim da prestane! Dobili smo uputstva za dalje. Sad treba da idemo ponovo u saunu malo, pa onda u drugu prostoriju u bazen a onda mozemo na tusiranje. Poslusali smo i odradili sve po redu. Ostavili su nam i ciste, suve peskire da zamenimo ovaj mokar posle tusiranja. Znaci sauna par minuta, pa bazen, a onda u onu prvu prostoriju na tusiranje. Posle tusiranja smo izasli napolje u hol gde su nas odmah umotali u peskire i rekli da malo sednemo i ohladimo se. Sandra je vec neko vreme bila gotova i cekala nas je tu. Rekla nam je da smo bili crveni kao rakovi. Malo smo se opustili i ohladili, a onda se presvukli u kabinama i izasli na ulicu. Da napomenem da maseri ocekuju da dobiju napojnicu od 10 lira kada se obucete. Osecaj hamama t.j. turskog kupatila je neverovatan. Osecali smo se preporodjeno i svi smo se slozili da nikad u zivoti nismo bili cistiji. Osecaj je fenomenalan!!! Kad god budemo imali prilike ponovicemo ovo. Sto se tice zenskog dela, Sandra je bila zadovoljna, ali posto je cula kakav smo mi tretman imali rekla je da ona nije imala takvu masazu. Zene malo istiskaju i izmaze a vise stavljaju akcenat na kozmetiku. Maserke se verovatno cuvaju za masaze sa uljem i medom. Posle ovog rajskog tretmana vratili smo se u apartman da zavrsimo pakovanje i spremanje za sutrasnji polazak. Ja sam se vac ranije spakovao, Sandra je dovrsila sta je imala i nas dvoje smo prosetali jos malo do bulevara da kupimo peciva koje cemo poneti da imamo sutradan usput, i vode. Usput smo stali u jednom restoranu koji je tipa menze gde sam ja posteno vecerao, neko mleveno meso sa jajima, spagete i sarmice u listovima loze. Punog stomaka se lakse disalo pa smo uzeli jos par piva i ostatak veceri smo proveli u opustanju u apartmanu. Rajski tretman je za nuspojavu imao efekat zamora pa smo ubrzo i polegali.

Dan 6 - 20.09.2012. Dan za jos jednu stvar sa naseg spiska. Plan je da idemo na krstarenje Bosforom. Pre puta smo na mnogo blogova i putopisa procitali da treba izbegavati privatne, organizovane ture po Bosforskom kanalu zato sto su kratka i plovi se samo malim delom kanala. Saveti su bili da se ide redovnim trajektom koji ide skoro do Crnog mora. prednost organizovanih krstarenja je jedino ta sto vam vodic isprica o svemu sto se sa broda vidi, a to je oko 70 tacaka, znamenitosti, palata, otvrdjenja i sl, pored kojih se plovi. Medjutim cak i kada se ukrcavate na redovan trajekt, mozete za par eura da iznajmite audio vodica (nesto kao mp3 plejer koji ce vam sve to isto ispricati). Mi smo se odlucili za redovan trajekt i za upoznavanje ovih lokacija preko interneta pre puta t.j. sa par njih. odlucili smo da uzivamo u plovidbi bez puno razmisljanja i da uzivamo u pogledu. Plovidba traje 90 minuta i za to vreme ima 5-6 pristajanja samo da se ukrcaju i iskrcaju putnici a krajnja stanica je Anadolu Kavagi na Azijskoj strani. To je mali ribarski gradic i trajekt tu staje oko 3 sata. To vreme mozete iskoristiti da se prosetate gradicem, da rucate u jednom od brojnih restorana, da obavite neki soping suvenira... Oni koji vole setnju, mogu se prosetati i popeti do nekadasnje tvrdjave Yoros. Posle pauze sledi novih 90 minuta uzivanja u plovidbi u povratku. Do polane luke cete stici tako sto cete tramvajskom linijom T1 ici do stanice Eminonu. Kada izadjete iz tramvaja ispred vas ce biti jedna od luckih stanica. Desno cete videti jos 2 ili tri stanice. vasa stanica je nekih 100-200m na levo. Potrebno je doci 20-30 minuta ranije kako biste kupili kartu i ukrcali se. Dosta lokalaca i turista se gura da udje na ovaj trajekt koji nije nimalo mali, ali ako hocete da nadjete mesto za sedenje na palubama koje imaju klupe spolja, budite tamo ranije. Mi nismo uspeli da nadjemo ta mesta i jedino sto smo imali na raspolaganju su bila mesta u zatvorenim palubama. nije nam se svidelo da gledamo sve kroz prozore pa smo izasli napolje i nasli mesta pored jedne od ograda i svo vreme smo stajali. uzivali smo svo vreme u pogledu i povetarcu. trajekt iz luke Eminonu u Istanbulu krece u 10:30 (u letnjoj sezoni ima i u 13:30). U A. Kavagi stize u 12:10. U povratak krece u 15:00 a u Istanbul stize u 16:25. Povratna karta kosta 25 lira ( oko 11eur) Bosforski kanal ovaj, najuzi kanal koji se koristi za medjunarodni pomorski saobracaj, je dugacak 31km a u proseku je sirok oko 3km. Razdvaja Evropu od Azije i povezuje Crno sa Mramornim morem. Dubina vode je od 36 do 124m u plovnom delu. Tacni razlozi formiranja ovog kanala su nepoznati, a smatra se da se kanal formirao oko 5600 godine p.n.e. kada se uled povecanja nivoa mora Mramorno more prelilo i probilo put ulivajuci se u Crno more. Mitovi govore da su plutajuce stene potapale sve brodove koji su pokusavali da prodju ovim kabalom sve dok Jason nije prosao. Postoji i teorija koja kaze da je ovo prelivanje u Crno more uzrokovalo podizanje nivoa Crnog mora u velikim razmerama i da je tako nastala prica o velikom potopu iz Biblije. Bosforski kanal je dugo vremena bio istratesko veoma znacajno mesto za odbranu kako samog grada tako i carstva. Preko kanala saobraca nebrojeo mnogo brodica i trajekti, a takodje se preko kanala pruzaju i dva mosta. Prvi most je zavrsen 1973g, a drugi 1988g. U planu je izgradnja i treceg mosta. Osim ovoga, 2015g treba da bude zavrsen i tunel ispod kanala u duzini od preko 13km. Plovidbom po Bosforskom kanalu mozete videti mnogo interesantnih i istorijski znacajnih objekata, kao sto su: * toranj galata koji je izgradjen 1348 godine i visok je 62 metra, * palata Dolmabahce koja je izgradjena sredinom 19 veka od strane sultana Abdulmecida. sa cela je siroka 600 metara, * dzamiju Ortakoy, * mostove, * Beylerbeyi palatu na azijskoj strani, izgradjenu od belog mermera od strane sultana Abdulaziza u 19 veku, * Goksu paviljon koji je sultan Abdulmecid koristio kao letnju rezidenciju, * gradice Rumeli kavagi i Anadolu Kavagi, * trvdjavu Yoros, * prelepe kuce na obalama kanala, kao i stare vile i palate koje su na obalama gradile znacajne licnosti u proslosti, * citadela Rumeli koja je izgradjena polovinom 15 veka. Igradjena je od strane Memeda II i sluzila je kako bi se sprecio prolazak brodova. Nekada se tu nalazilo Rimsko utvrdjenje. * itd Budjenje, kafice i sve po redu. Zurno odlazimo do tramvaja i vozimo se do stanice Eminonu. Red za kupovinu karata nije kratak, ali dosta brzo ide pa stajemo i mi u red. Posle par minuta smo u cekaonici i tu cekamo jos 5-10 minuta da trajekt pristane. Posle ukrcavanja krece plovidba. Nasli smo mesta samo u zatvorenom delu i nismo zadovoljni pogledom kroz prozor bez vetra i mirisa mora, pa izlazimo na donju palubu i pronalazimo mesta za stajanje pored ograde. Sa tog mesta uzivamo u pogledu narednih sat i po. Evo par slika koje smo napravili na plovidbi do gradica Anadolu Kavagi. I nasi prvi koraci u Aziji. Osvojili smo novi kontinent! Malo smo prosetali gradicem, kupili par sitnica za uspomenu na Aziju i rucali u jednom od restorana. Hrana je bila veoma ukusna, cene su bile malo vislje od normalnik (sto je za ocekivati), ali su porcije manje nego sto smo ocekivali. Sandra i Joseph su uzeli zapeceni djuvec od skampa a ja ovcije cufte. Malo pre 15h smo se ukrcali u nas brodic i uskoro posli nazad prema Istanbulu. U dolasku nam se svidelo mesto pored ograde pa smo i ovoga puta zauzeli isto mesto. Pored nas su bile dve amerikanke koje ni najmanje nije zanimalo sto im vetar dize suknje do pojasa. pogled nije bio tako los pa se ni ja nisam bunio. povratak: Posle prelepog vremena provedenog na ovom malom krstarenju otisli smo nazad do smestaja i zamolili da nam otvore garazu kako bismo popravili nosac bocnog kofera na Josephovoj Africi. Kada smo stigli prvi dan i parkirali se ja sam slucajno oborio Josephov motor i pukao je nosac kofera. Kasnije smo shvatili da se to desilo zato sto je neko radio preradu nosaca koji nije bio za Africu i verovatno lose zavario posto je pukao tacno na varu. Problem smo resili tako sto smo kao udlagu iskoristili vilasti kljuc 13 i zateglo ga sa nekoliko metalnih selni i sve to dodatno ucvrstili sa nekoliko plasticnih vezica kako ne bi moglo da se pomera i razvuce. patent je savrseno funkcionisao sve do kuce. Popravka je trajala svega 10-ak minuta pa smo posle kafe i piva prosetali do velikog bazara gde smo pojeli kebap i nastavili setnju po ulicama po mraku. Sve do tada smo mislili da je guzva samo preko dana. Kad padne vece grad ozivi i postane apsolutno ludilo sarenila. Ceo grad postane jedna velika pijaca. Po trgovima i trotoarima nicu tezge, prostiru se cebadi i najloni na koje se slaze sva moguca roba koju mozete da zamislite, od starih daljinskih upravljaca pa do brendirane garderobe. Na ulice se cak iznose i stenderi na koje su na ofingerima zakacene kosulje, haljine i odela. neke ulice deluju kao da ste u robnoj kuci koja nema krov. Istovremeno smo shvatili i da smo pored svog cenkanja i prepolovljavanja cena na bazaru sve preplatili i to visestruko. Na primer na bazaru smo se majicu iscenkali sa 40 na 20 lira. Za vreme ove setnje je Joseph za istu majicu ispred bazara postigao cenu od 10 lira a kasnije na ulici je bez pogadjanja kupio za 5 lira. Da ne bude zabune, bazar je mesto na koje se mora otici i mora kupiti nesto. Sve sto zamislite da biste kupili nalazi se na velikom bazaru i imate neverovatan izbor. Treba tamo kupovati i osetiti draz cenkanja i pogadjanja. Ali mozda bazar treba ostaviti za 3 ili 4-ti dan, a pre toga posteiti ulice nocu i veci deo kupovine obaviti na ulici po veoma niskim cenama. U jednoj od prodavnica smo se raspitali i za neki dobar Hamam t.j. tursko kupatilo. Svima nam je bila zelja da iskusimo hamam... saunu, kupanje, mazasu sa penom,... Gospodin u prodavnici nam je objasnio na losem ruskom jeziku da u blizini ima jedan lep hamam u koji idu turisti, ali da je to nov hamam izgradjen za turiste i da to nije prava stvar i da je skupo. Za taj hamam smo znali i mi a znali smo i za cene koje su u zavisnosti od onoga sta hocete da iskusite, kretale od 55eur). Ovaj simpaticni prodavac nam je rekao da postoji drugi hamam u bliziniu ulici Gedikpasa. To je ulicica pored trga, skoto tacno preko puta velikog bazara. na uglu je Burger King, rekao je, pa ta udjemo u ulicu i nacicemo. Tako smo i ucinili. U ulicicu se udje 100-ak metara pa se skrene levo u jednu drugu ulicicu i skoro na uglu je hamam Gedikpasa. Usli smo da se raspitamo o ponudi i cenama. Hamam Gedikpasa funkcionise od 1475 godine, a izgradio ga je arhitekta Gedik Ahmet pasa. Otvoren je svakog dana za muskarce od 6 - 24h i za zene od 9 - 23h. Zenski i muski delovi su odvojeni. Cena za samoposluzivanje je 35lira, ali to nama nije bilo zanimljivo posto smo hteli da iskusimo i masazu. Kompletan tretman sa masazom po osobi kosta 55 lira (ili 25eur). Za zene postoji mogucnost doplate za masazu uljem ili medom a to kosta dodatnih 15 lira. Uzeli smo flajere i odlucili da sutradan dodjemo i isprobamo sve to. Vec je bilo dosta kasno pa smo se prosetali nazad do apartmana i opustili uz pice i film, ali pre toga smo na ulici pojeli jedan vema ukusan ulicni specijalitet. Ne znamo kako se zove, a ne znamo ni tacne sastojke ali je bilo veoma interesantno i ukusno. Pikap je otvoren sa strane a unutra skalamerija i gori cumur. Na jednoj sipki se vrti neko rolovano meso sa kojek se ponekad odsece malo parce, nasecka na sitne sitne komadice, skoro kao mleveno meso i onda se to na dosta masnoce przi jos neko vreme. Sve se to stavi u presecenu kiflu i doda se sitno seckanog paradajza. Veoma je jednostavno i veoma ukusno i socno. Zao mi je sto nismo slikali. Interesantna je cenzura na televiziji. Ako se na ekranu pojavi boca alkohola, zamute etiketu, a ako neko pusi onda preko cigarete nacrtaju cvetic. Nismo mislili da ce se u Turskoj cenzurisati pusenje, posto svi svugde puse. Bio je dug dan i zasluzili smo malo opustanja i odmora. Vreme je za spavanje.

Nismo hteli da cekamo satima da udjemo. Kasnije smo nasli neke kombije koji su prodavali kartu koja vazi za sve muzeje u gradu i koje vaze 3 dana. Ta karta se moze koristiti vise puta pri svakom ulasku na novu lokaciju. Nismo pitali za cenu, ali kada budemo sledeci put isli verovatno cemo koristiti tu opciju. A icicemo svakako ponovo. Ko jednom ode u Istanbul, vracace se iznova i iznova.

Saobracaj deluje totalno haoticno. Semafori su tu za ukras, osim na glavnim bulevarima. Uglavnom vazi pravilo ako ti nista ne prepreci put, onda ti mozes ici dalje. Sve to u pocetku deluje kao da ce svakog momenta nastati totalni kolaps, ali smo kasnije shvatili da saobracaj ustvari tece veoma glatko bez vceih problema i retko kad se stvari neki cep koji traje veoma kratko. Pesak je apsolutni kralj u Istanbulu. Kad pesak krene svi ce stati bez obzira ako je pesak krenuo i na crveno. Deluje kao da ce vas pregaziti ali ce se zaustaviti kada vam se priblize na pola metra-metar. Kada smo se provlacili kroz ulice da nadjemo smestaj, motorima, kolona automobila na uzasnoj nizbrdici je stala a mi iza njih. Nekih 7-8 minuta smo svi stajali, niko nije svirnuo... Ustvari se desilo to da je kombi stao ispred jednog butika i istovarao robu. Takve stvari su potpuno normalne i 10-ak minuta toga ce svi tolerisati. Automobili ce se zaustavljati i vozaci ce izlaziti u kafice da pojedu nesto ili popiju caj i desice se da paralelno parkiraju dva reda vozila na bulevaru i tako zauzmu skoro 2 vozne trake. Svi ce ih uredno oici i nastaviti dalje bez ikakve nervoze. Takav nacin voznje u takvom saobracaju zahteva dosta agresivnu voznju i jesu vozaci agresivni kako bi se prestojili iz trake u traku pogotovo ako naidju na prepreke u svojoj traci. Ali pored svega toga su veoma precizni i pazljivi. Za svo vreme i Istanbulu smo videli samo jedan manji udes, t.j. jedan automobil je chuknuo kamioncic ispred koji se naglo zaustavio da propusti pesaka na pesackom prelazu. Vozac automobila iza je verovatno bio odsutan u tom momentu, posto se takva zaustavljanja stalno desavaju, kad nije primetio i nije uspeo da se zaustavi. Obojica vozaca su izasli, pogledali svoja vozila, ustanovili da se nista ozbiljno nije desilo (i nije... ni branike nisu ogulili), rukovali se i otisli svako svojim putem. Ako cete voziti u Istanbulu savetujem da to bude samo pri dolasku i odlasku, posto je gradski prevoz daleko efikasniji i brzi od voznje kroz grad. Kada budete vozili budite skoncentrisani i svesni svega oko vas. Gledajte preko ramena, a ne samo u retrovizore, posto se stvari poprilicno brzo desavaju. Budite agresivni ali pazljivi i uvek spremni da se zaustavite. Budite svesni stanja ispred sebe i uvek znajte gde se nalazi eventualno mesto sa strane gde mozete da se zaustavite i stanete u slucaju da morate. Ne smete sebi dozvoliti da budete opusteni, posto ce vas bujica vozila odneti i necete moci da se prestojite i odvojite na raskrsnicama na kojima trebate. Mozda sve to sada ovako deluje haoticno i komplikovano. Ustvari kada ste tamo ponese vas sve to i veoma brzo uhvatite ritam. Bitno je da znate gde idete, da memorisete kljucna mesta za skretanje ili odvajanje a ako niste sigurni da se izdvojite sa strane i pogledate gde treba da idete. Ono sto sam ja praktikovao je bilo da stalno bacam pogled na GPS. Ako smo vozili putem koji je imao 5 traka a gps pokazivao da ce biti nekog odvajanja, prestrojavanja ili skretanja u levo pomerao sam se u drugu traku s'leva. Isto tako za desno. Na taj nacin samo pre skretanja morao da se pomeram samo jednu traku a u slucaju da nije skretanje na sledecoj raskrsnici, mogao sam tom trakom nastaviti pravo. Ako je GPS rekao da se ide pravo drzao sam se srednje trake. Kada smo kretali ocekivao sam da voznja kroz grad bude veoma veoma komplikovana i teska. Iznenadilo me kako je sve teklo lagano i jednostavno.

Nastavak... Posle rucka i kafe nastavljamo dalje. Preko puta ovog restorana je kapija koja vodi na drugu stranu spoljasnjih zidina Topkapi kompleksa. Nismo primetili da kada se prodje kroz kapiju treba da idemo desno prema palati, vec smo skrenuli levo i posli na dugu setnji kroz prelep park koji je nekada bio spoljasnje dvoriste palate. Stizemo do kraja parka i vidimo da je nedaleko kapija/ulaz u kompleks. Dva vojnika stoje ispred sa puskama... Upitali smo ih za ulaz i dobili odgovor da je ulaz sa druge strane. Posto smo se natabanali dok nismo stigli dovde, odlucili smo da se malo odmorimo i opustimo u jednoj od brojnih cajdzinica na ivici parka, sa pogledom na Bosforski kana. Narucili smo caj za nas troje, t.j. cajnik za nas troje. Iz cajnika smo uspeli da popijemo oko 15 casica caja i to platili 17 lira (oko 7eur). Pre upotrebe ljubazni konobar nam je objasnio kako se koriste ovi cajnici a posto nam se toliko svidelo na kraju smo se kuci vratili sa jednim kompletom i cajem. Pa evo da vam objasnim kako se kuva pravi turski crni caj. Priprema: Donji cajnik se napuni vodom a u gornji se stavi 2-3 kasikice vode i 2-3 kasikice crnog caja. Manji cajnik se stavi na veci, poklopi se i stavi da kuva. Kada voda u donjem prokuva, ta vrela voda se prespe u onaj manji sa cajem. Donji se ponovo napuni, opet se stave jedan na drugi i ponovo se stavi da prokuva. Kada prokuva voda, caj je gotov. Konzumacija: U casici se sipa maksimalno do pola, caja i dopuni vrelom vodom. Doda se secera po ukusu i pije. Dok smo ispijali casice caja, uzivali smo u pogledu na Bosforski kanal i azijsku obalu. Posle sat vremena uzivanja, vreme je bilo da se vratimo kroz par i nadjemo ulaz za Topkapi. Topkapi palata Ova palata je bila dom sultana od 1465 - 1856 godine. Izgradnju je zapoceo 1459 godine, osvajac Konstantinopolja, sultan Mehmed II. U vreme najveceg uspona grada, u ovoj palati je zivelo oko 4000 ljudi. Kroz vekove palata i posed oko palate se prosirivao i dogradjivao, ali vremenom su sultani izgubili volju za zivotom na ovom mestu i poceli da grade nove palate na obali Bosforskog kanala. Prvi koji je to uradio je bio sultan Abdul Mecid, 1856 godine. Najznacajniji delovi palate su: 4 dvorista, kapija, harem, sultanove odaje, galerije, oruzarnice, itd. Sada je ceo kompleks pretvoren u muzej i veci deo se moze posetiti, dok je ostatak jos pod restauracijom. Moze se videti kako i gde su ziveli, planirali ratove, gde su obrezivani, gde su drzali svoja blaga, oruzje koje su koristili, poklone koje su dobijali, neprocenjive dijamante i ostalo drago kamenje, odecu koju su nosili. Za Islamske vernike postoji jos nekoliko interesantnih prostorija, koje sadrze ogrtac i mac proroka Muhameda, otisak stopala proroka Muhameda i druge relikvije. Ne vredi mnogo pisati o svemu posto bi se mogao roman napisati. Sledi serija fotografija na kojima cete videti mali deo svega ovoga, ali tesko moze fotografija da zabelezi ono sto smo videli. Takodje u velikom broju prostorija je fotografisanje zabranjeno iz potpuno razumljivih razloga. Topkapi treba posetiti i za obilazak racunajte bar pola dana. Za opusteniji obilazak slobodno racunajte ceo jedan dan. Ulaznica za Topkapi kompleks kosta 25 lira (oko 11eur), a za harem se placa dodatno 15 lira (oko 6.5 eur). Topkapi kompleks je otvoren od 9 - 19h (poslednji ulazak je u 17h) Harem je otvoren do 17h Nazalost najlepse i najinteresantnije stvari i prostorije vam ne mogu docarati posto je upotreba fotoaparata bila zabranjena. Ono sto se nama najvise dojmilo su prostorije sa oruzjem, sa odelima, sa poklonima, satovima i naravno kompleks prostorija sa nakitom i ostalim objektima od zlata, rubina, smaragda, dijamanata itd. Takodje je izlozen ogroman dijamant od 84 karata koji ima veoma interesantnu pricu. Navodno je u ta neka stara vremena taj dijamant u neobradjanom stanju neko nasao na nekom djubristu i trampio ga za 3 kasike. Dijamant je obradjen i pretvoren u prsten a kasnije je optocen manjim dijamantima i od njega uradjen ukras za sultanov turban. Poz izlasku iz Topkapi kompleksa smo napravili jos par fotografija Hagia Sofije: A onda smo se tramvajem vratili da Aksatay stanice. Polako, vec po mraku smo prosetali do naseg smestaja, a usput smo stali da nadoknadimo energiju sa "malo" slatkisa: Bio je ovo naporan dan i posteno smo se umorili. Malo smo jos posedeli i sredili utiske uz pice, a onda na spavanje i odmor. Sutra je jos jedan zanimljiv dan. Za kraj evo jos mape starog grada: Mali dodatak za one koji su zainteresovani za smestaj Sirazli u kom smo bili. On je na ovoj mapi u donjem levom uglu. Videcete da ukrivo pise Guvenlik.. e pa ispod toga se vidi slovo "p"... e bas tu. Deluje daleko od starog grada ali je ustvari veoma blizu... svega 6-7 minuta tremvajem. Za one koji bas vole setnju mogu i peske do starog grada, verovatno ce im biti dosta pola sata setnje, a mozda i manje ako ne budu previse zagledali izloge .

Dan 5 - 19.09.2012. Budimo se. Jutro lepo, toplo i suncano. Vreme je za spartanje po starom gradu. Pijemo kafu, spremamo se i krecemo. Ovoga puta idemo tramvajem do cetvrte stanice, spustamo se niz ulicu jos malo i pronalazimo ulaz za Basilica Cistern. Basilica Cistern - Yerebatan Sarayı Ovo je najveca od nekoliko stotina cisterni, koliko ih ima ispod Istanbula. Izgradjena je u 6 veku za vreme Justinijana. Ime Basilica se zadrzalo posto je pre ovog skladista vode na tom mestu bila bazilika. Dimenzije ovog pozemnog skladista vode su 138x64.6 metara, a mogla je da skladisti oko 80.000 kubnih metara vode (80.000.000 litara). Tavanicu podupire 336 mermernih stubova visokih 9 metara. Jedan od stubova ima izrezbarene suze i navodno je taj stub posvecen stotinama robova koji su poginuli za vreme izgradnje ovog objekta. Vecina stubova su reciklirani t.j. doneti iz raznih krajeva Rimskog carstva i iskorisceni ovde. Voda je dopremana akvaduktom iz Beogradske sume koja je udaljena 19km severno. Prilikom rekonstrukcije i popravke, 1985 godine, uklonjeno je preko 50.000 tona mulja sa dna. Ulaznica je kostala 10 lira (4.3eur), pa evo malo slika: Na samom izlazu iz ove prelepe gradjevine se nalazi mali spomenik. Ovo je mesto gde je pocinjao rimski put koji je prolazio kroz najznacajnije gradove tog vremena pa sve do Rima. A onda smo izasli na bulevar i presli na drugu stranu. Na ovoj strani nas ceka nekoliko interesantnih stvari. Prva je nekadasnji hipodrom sa 3 obeliska. Prvi hipodrom je izgradjen jos 203g. n.e. od strane Imperatora Septimusa Severusa. car Konstantin je potojeci hipodrom renovirao i prosirio 324g n.e.Procenjuje se da je hipodrom bio dugacak 450m, sirok 130m i da je mogao da primi oko 10.000 posetilaca. Takmicila su se 8 kola sa po 4 konja. Trke su bile specijalna prigoda ne zbog samih trka vec i zato sto su se na istom mestu mogli zabavljati i obicni ljudi i elita pa i sam vladar. Hipodrom je razrusen za vreme cetvrtok krstaskog pohoda, a potpuno unisten za vreme otomanskog osvajanja grada. Nikada vise nije obnovljen posto novi vladar i njegovi naslednici nisu bili zainteresovani za ovaj vid zabave. Sada je nekadasnji hipodrom, prelep trg a na kraju trga se nalaze tri obeliska. Obelisk Theodosiusa je prvi na koji cete naici Ovo je Egipatski obelisk faraona Tutmosesa III, koji je prenet i ponovo podignut na hipodromu u 4 veku n.e. od strane rimskog imeratora Theodosiusa I. Obelisk je od crvenog granita. Prvobitno je bio visok 30 metara, ali je ostecen i sada je visok 18.54 metara, a sa bazom na koju je postavljen 256 metara. U bazi se nalaze cetiri bronzane kocke koje su koriscene za transport i podizanje. Na sve cetiri strane obeliska se nalaze natpisi koji slave pobedu Tutmosesa III na obalama Eufrata 1450g. p.n.e. Drugi je obelisk zmije Ovo je bronzani stub i deo je antickog Grckog mesta za prinosenje zrtvi iz Delphi-ja. I tadasnji Konstantinopolj je prebacen 324g. Prvobitno je napravljen u pomen Grka koji su poginuli u borbi protiv Persije 479g. p.n.e. Glava zmije, koja se nalazila na vrhu stuba se nalazi u muzeju u Istanbulu. Treci je Konstantinov obelisk. Stub je visok 32 metra i sazidan je od kamenih blokova od strane Konstantina VII-og. Tacnije, ne zna se kada je stub sazidan ali je Konstantin VII-mi naredio rekonstrukciju i popravku stuba u X veku, pa se zato po njemu i naziva. Stub je bio prekriven pozlacenim bronzanim plocama koje su sarzale elemente koji su slavili pobede Basila I-og (Konstantinovog dede), a na vrku se nalazila sfera. Ove ploce su ukardene i pretopljene za vreme cetvrtog krstaskog pohoda. Posle razgledanja ovih stubova smo prosli kroz kapiju u prelepo dvoriste Plave Dzamije. Plava dzamija ili dzamija siltana Ahmeda Izgradjena je izmedju 1609 i 1616 godine. Iako se ova gradjevina i dalje koristi kao dzamija, takodje je postala i popularna destinacija za turiste. Interesantno za ovu dzamiju je sto ima 6 minareta, jednu centralnu kupolu i 8 malih kupola. Ogroman i tezak lanac visi iznad ulaza u dvoriste. Posto je sultan ulazio u dvoriste na konju, ovaj lanac je sluzio tome da sultan mora da sagne glavu pri ulasku na ovo sveto mesto. To je bio simbol poniznosti vladara ispred bozanstva. Unutrasnjost dzamije je prekrivena sa preko 20.000 keramickih plocica, rucno izradjenih i ukrasenih. U gornjim delovima unutrasnjosti dominira plava boja. U dzamiji se nalazi preko 200 prozora koji usmeravaju dnevnu svetlost ravnomerno u celu dzamiju. Kasnije su montirani i ogromni lusteri na kojima su se nalazila i nojeva jaja koja su sluzila tome da se ne stvara pauzina, posto, navodno, ta jaja odbijaju paukove. Unutrasnjost je ukrasena stihovima iz Kurana uradjeni kaligrafijom. Pod je prekriven prelepim crvenim tepihom. Na samom ulazu je kratki pravilnik ponasanja i oblacenja unutar dzamije. Nazalost mnogi posetioci ne postuju ovaj pravilnik. Uglavnom na ulazu je prostorija sa klupama koja sluzi za izuvanje obuce. Obuca se moze ostaviti na polici ili poneti sa sobom u torbi ili kesi. Takodje od ovog mesta pa na dalje zene/devojke moraju imati prekrivenu glavu maramom. Ukoliko nemate maramu, mozete dobiti komad plavog platna od devojaka na ulazu. A unutrasnjost je ogromna, impozantna, prelepa,... i nema te fotografije i fotoaparata koji moze da zabelezi i uslika kadar koji bi prikazao lepotu i velicinu ovog prostora. A sa druge strane trga je Hagia Sophia Hagia Sophia (sveta Sofija) Ovo je nekada bila pravoslavna bazilika 360 - 1453 g), kasnije je pretvorena u dzamiju (1453 - 1931 g), a sada je muzej. Svojevremeno je bila najveca gradjevina na svetu sve do 1520 g kada je izgradjena katedrala u Sevilji. Objekat je bio zatvoren od 1931 - 1935 godine kada je ponovo otvoren kao muzej republike Turske. Prilikom konverzije u muzej, otklonjen je malter koji je vekovima prekrivao ukrase i mozaike koji su krasili unutrasnjost ranije. Naravno da smo hteli da udjemo i vidimo ovu gradjevinu i iznutra ali je red za kupovinu karata i ulazak bio dugacak nekoliko stotina metara. Ulaznica kosta oko 12eur. Malo smo se muvali okolo i trazili nacin kako da izbegnemo ovaj red i sate cekanja. Nekoliko sumnjivih likova se nudilo da im platimo 15-20eur pa ce nas oni uvesti bez cekanja. Sve je to bilo jako sumnjivo i na kraju smo odlucili da posetu ovom muzej/dzamiji/crkvi ostavimo za neku drugu posetu Istanbulu. Umesto toga dogovorili smo se da odemo negde na lagani rucak i kafu. Nasli smo fin mali restoran nedaleko odatle. Malo pustanja pa nastavljamo dalje. Tek smo na polovini dana. nastavak sledi...

Dan 4 - 18.09.2012. Za ovaj dan smo imali isplanirano dosta toga da obidjemo u starom gradu... Plava dzamija, Hagia Sophia, Hipodrom, Topkapi, Basilica Cistern,... Sve je to veoma blizu jedno drugom i po nekoj proceni za jedan dan bismo mogli obici vecinu. Pre puta, dok sam bio u fazi planiranja, sam gledao i statistiku vremenskih uslova za Istanbul. Septembar vazi za najidealniji mesec u godini za posetu zbog umereno tople temperature a sanse za padavine su ravne nuli. Juce kada smo stigli bilo je 30 stepeni, suncano i suvo bez oblaka, videli smo ljude kako se kupaju na plazama,... Zvoni alarm za budjenje. Ja se pridizem a Sandra mi govori da joj se cini da cuje kisu. Ja se kratko nasmejem i izadjem iz sobe. Cujem Josepha kako dobacuje iz njegove sobe da pada kisa. Dolazim do prozora i imam sta da vidim... pljusti!!! Da smo sad u najsuvljem i najneplodnijem delu Afrike, platili bi nas u nasoj tezini u zlatu. Gde mi stignemo, povucemo i kisne oblake sa sobom. Kuvam kafu, ustaju i Sandra i Joseph. Sedimo depresivni u dnevnom boravku i pokusavamo da pronadjemo bar jedan sajt koji ce nam reci da ce uskoro da se razidju oblaci ali nema nijednog koji bi nam dao nadu za to. Ne ostaje nam nista drugo nego da cekamo da se kisa bar malo smiri. Za to vreme evo malo informacija o Istanbulu. Osnovan je oko 660 godine pre nove ere pod imenom Byzantium. 330 godine nove ere je preimenovan u Konstantinopolj i bio je prestonica Rimskog carstva (330-395 g. n.e.), Vizantijskog carstva (395 - 1204 g. n.e.), Latinskog carstva (1204 - 1261 g. n.e.) i Otomanskog carstva (1453 - 1922 g. n.e.). Kroz najveci deo svoje istorije, grad je bio centar Hriscanstva sve do 1453 godine kada je Otomansko carstvo preuzelo grad i pretvorilo ga i centar Islama. Iako je Ankara glavni grad sadasnje Turske, Istanbul ostaje najznacajniji grad ovog regiona. Istanbul je jedan od najvecih gradova na svetu kako po teritoriji koju zauzima tako i po broju stanovnika. Inace u Istanbulu zivi oko 13.5 miliona stanovnika sa dnevnim prirastom od oko 1300 ljudi i poseti ga oko 7.5 miliona turista. Inace, pronadjeni su dokazi da su na ovim prostorima ziveli ljudi jos oko 7000 godina pre nove ere, cak pre nego sto se formirao Bosforski kanal. Kada je car Konstantin dosao na vlast, 324g n.e., odlucio je da izgradi novi grad koji ce zameniti tadasnji Bizantium, i sest godina kasnije, 330 g., Konstantinopolj je proglasen prestonicom. Grad je postao jedan od najznacajnijih uporista Hriscanstva, i sirom grada su se gradile crkve, ukljucujuci i Hagia Sophiu, koja je narednih hiljadu godina ostala najveca katedrala na svetu. Izgradio se veliki hipodrom, koji je mogao da primi vise desetina hiljada posetilaca. Sa jakim zidinama sa jedne strane i morem sa druge strane vekovima je grad istrajao u odbrani od napada i uticaju Islama. Ubrzo je postao najveci i najbogatiji grad na Evropskom kontinentu. Tokom cetvrtog krstaskog pohoda grad oslabio dovoljno da se cak i pored oporavka ne odupre napadu Otomanskog carstva i posle osmonedeljne opsade, u maju 1453 bude preuzet od strane Sultana Mehmeda II osvajaca, koji je grad odmah proglasio novom prestonicom a samo nekoliko sati kasnije u Hagia Sophiu postavio Imama i crkvu proglasio glavnom dzamijom imperije. Grad je promenio ubrzo i ime i od tada je poznat pod imenom Istanbul. Sultan je pozvao sve koji su pobegli iz grada tokom borbi i takodje je pozvao ljude iz celog sveta svih nacija i vera da dodju da zive u ovom gradu i na taj nacin stvorio kosmopolitsko drustvo koje se odrzalo sve do danasnjih dana. Obnovljeno je sve sto je poruseno i osteceno, pocela je izgradnja velikog bazara i Topkapi palate, koja je postala sediste svih narednih vladara. Najveci procvat je grad doziveo za vreme sultana Sulejmana Velicanstvenog (1520 - 1566), posebno sto se tice umetnosti i arhitekture. Poslednji sultan, Mehmed VI, je prognan 1922 godine, a sledece godine je potpisan sporazum u Lousanne-u, koji je okoncao sukob koji je poceo 1914 godine izmedju Turske na jednoj strani i Britanije, Francuske, Japana, Grcke, Rumunije i kraljevine SHS na drugoj strani. Vodja Turskog Nacionalnog Pokreta, Mustafa Kemal Ataturk, je osporio ovaj sporazum, zbog nacina podele teritorije i ustanovljavanja granica i sporazum je prihvacen tek 1924 godine cime su ustanovljene sadasnje granice Turske. Ataturk je bio prvi predsednik Turske i smatra se osnivacem Turske i ocem nacije. Posle dva - dva i po sata cekanja se dogovaramo da se spremimo i sacekamo da se malo stisa nevreme pa da otrcimo do tramvaja i dan provedemo na velikom bazaru, posto je on pod krovom. Nasa mapa gradskog prevoza kaze da nam je na samo 100 metara stanica za voz ali on ide obalom pa nam ne odgovara najvise. Stanica tramvaja je na par minuta peske cim se izadje na bulevar i on prolazi tacno ispred velikog bazara. Odlucujemo se za tu opciju. Kisa je oslabila pa smo brze-bolje pozurili na ulicu ali samo sto smo odmakli 100-200 metara oblak se ponovo otvorio. Sklonili smo se u ulaz jednog hotela i sacekali 5-10 minuta da se smiri toliko da odemo do stanice a da ne budemo potpuno mokri. Pre nego se prodje rampa na ulazu u stanicu ima nekoliko automata za kupovinu karata t.j. tokena. Jednostavno se ubaci papirni ili metalni novac (ima uputstvo na engleskom) odabere se broj tokena koji zelite i pritisnete OK. Uradili smo po uputstvu i dobili 3 tokena za ulaz. Jedan token kosta 3 lire (oko 1.3eur). Token se ubacuje na mehanizmu koji vas pusta da udjete u stanicu. Tramvaji navodno u proseku dolaze svakih 6 sekundi u spicu. Nismo videli nikad da su tako brzo bas stizali jedan za drugim, ali nijednom nismo cekali vise od 1 minuta. Tramvajem idemo 2 stanice do velikog bazara t.j. Kapali Carsi a put traje svega 3 minuta. Izlazimo i prelazimo bulevar. Dolazimo do ulaza t.j. kapije br 7 (od 22 ukupno). Evo malo podataka o ovom bazaru: Gradnja velikog bazara je pocela 1455 godine a sadasnji oblik i velicinu je dobio pocetkom 17 veka. Vec u to vreme je bazar bio na prvom mestu po kolicini robe kao i po kvalitetu i izboru koji se nudi. U to vreme bazar je imao dve paralelne glavne ulice i trecu koja je bila van zatvorenog dela. Osim tih glavnih ulica bilo je jos 67 manjih ulica po kojima se roba prodavala po principu jedna ulica, jedan zanat. Unutar bazara je takodje bilo 5 dzamija, 7 fontana i 18 ulaza. 1638 je nastao jedan putopis u kojem je zabelezeno da na bazaru ima 3000 prodavnica u unutrasnjem delu i 300 u spoljnom delu. Razni pozari bazara kao i celog grada su mnogo puta unistavali ovaj kompleks, ali se on svaki put dizao iz pepela. Danasnji veliki bazar zaposljava oko 26000 ljudi, dnevno ga poseti imedju 250000 i 400000 ljudi, vazi za najposeceniji objekat na svetu, ima oko 4000 prodavnica i otvoren je svakog dana osim nedelje i velikih praznika, od 9 - 19 casova. Vazi za najznacajnije trziste zlata na svetu. Mi smo skoro ceo dan proveli obilazeci ove ulicice, razgledajuci robu, cenkajuci se i kupujuci, suvenire, poklone, zacine i slatkise. A posle sati i sati provedenih u kupovini i pregovaranju vreme je da se nesto pojede. Usput i par slika sa ulica: Jos malo setnje pa nazad u apartman. Usput smo kupili par piva i sokove i ostatak veceri smo proveli odmarajuci. Prognoza za sutra je dobra pa moramo da napunimo baterije i odmorimo tabane za sutrasnji obilazak starog grada. Evo na ovim linkovima mozete naci mapu velikog bazara: http://www.istanbultrails.com/wp-content/uploads/2008/10/istanbul-grand-bazaar-map-1.jpg http://www.grandbazaaristanbul.org/Large_Map_of_Grand_Bazaar.html http://www.business-with-turkey.com/tour-pics/grand-bazaar-istanbul-turkey.jpg

Dan 3 - 17.09.2012. Jos uvek smo nenaviknuti na pomeranje vremena. Po nasem unutrasnjem satu je jos uvek jako rano ali budimo se nekako. Dok Joseph i ja cupamo motore iz dvorista na ulicu, Sandra pakuje ostatak sitnica. Kacimo kofere, oblacimo kisna odela, posto kisa jos uvek pada, i krecemo prema nasem krajnjem odredistu. Prvo stajanje je benzinska pumpa u gradu Pazardzhik, gde za vreme tocenja goriva Sandra primecuje malu zelenu lokvicu ispod Nuklearke. Guram motor sa strane, obilazimo, gledamo... Palim motor i istog momenta vidimo da prska antifriz na dnu levog hladnjaka. Divota! Nalazimo se u sred Bugarske a meni busan hladnjak. Raspremamo se u basti kafica u okviru pumpe, Sandra narucuje kafu a mi razmisljamo sta nam je raditi. Ulazimo u prodavnicu pumpe i pronalazimo tubicu praska za reparaciju manjih ostecenja hladnjaka. Uputstvo kaze da se saceka malo da se tecnost u hladnjaku ohladi, pa pijemo kafu. Posle par minuta skidam 2 srafa sa plastika kako bih dosao do cepa hladnjaka i sipam prah, dodajem oko pola litre vode, zatvaram sve i palim motor. 5 sekundi kasnije prestaje prskanje... kap... kap........ kap....... staje sve!!! Super. Spremamo se i krecemo dalje. Stali smo posle 15-ak kilometara da prekontrolisemo stanje... sve suvo. Ovaj prasak koji me je kostao oko 5 eur je odradio odlican posao. Skidamo i kisna odela, posto je malo pre ovog grada stala kisa i prosusio se put i nastavljamo dalje. Prolazimo lagano kroz prvi simpatican grad na nasem putovanju kroz Bugarsku - Plovdiv. Lepo sredjen, cist, uredan... Jeste stara gradnja iz onih proslih vremena ali se ovaj grad svojski potrudio da sredi fasade i ulice. Zaista simpatican gradic. Vozimo dalje starom magistralom, prolazimo pored Haskova i dolazimo do gradica Hamanli gde stajemo na kratko osvezenje i dolivanje goriva. Posle kratke pauze idemo dalje preko Svilengrada do granicnog prelaza Kapitan Andeevo. Malo pre granice stajemo jos jednom u kafanicu na magistrali na kaficu da se malo opustimo za slucaj da na granici bude guzva. Evo par fotki sa ove deonice: I stizemo na granicni prelaz. Bugari nam pogledali pasose, udarili pecat i mahnuli. A onda krece nesto sto nikako nismo mogli da razumemo. Turska strana Punkt 1 - prva kucica kod koje stajemo ali nam uniforma objasnjava da se pomerimo malo napred kako bi nam mogao uslikati tablicu. Cinimo to i mozemo dalje. Vozimo 200-300 metara Punkt 2 - 3 ili 4 reda kucica a u svakom redu 12 kucica. Od svih u prvom redu radi samo jedna. Sami smo na granici i dolazimo do kucice. Uzimaju pasose i pitaju da li smo prvi put u Turskoj. Udaraju pecate i kazu da idemo dalje. Vozimo do poslednjeg reda kucica. Punkt 3 - Uzimaju nam pasose, listaju, gledaju, udaraju pecat i pustaju dalje. Vozimo 5 metara Punk 4 - sedi uniforma pored puta i kucice na kancelarijskoj stolici. Stajemo pored njega, uzima nam pasose i samo u moj pasos udara pecat. Vozimo po ogromnom praznom prostoru 400-500 metara do jos jedne kucice. Punkt 5 - Uzimaju pasose i govore nam da se pomerimo malo napred da nam uslikaju tablice i pustaju da prodjemo. U Turskoj smo. Sve to nije trajalo vise od par minuta, nije nas smorilo, samo nam nije bilo jasno sta su sve to radili i slikali. Idemo dalje... Prolazimo na samo 4km od Grcke i vozimo kroz Edirne. Prolazimo kroz grad a na izlazu nas putokaz obavestava da do Istanbula imamo jos 255km. Odlucili smo da ne vozimo autoputem vec magistralom koja prolazi kroz Luleburgaz. Turci imaju malo drugacije shvatanje magistrale. Ne znam koji su im kriterijumi ali ja ovakav put zovem autoputem. Jedina razlika je sto se na ovoj deonici desilo da na desetak mesta postoji raskrsnica. A put ide samo pravo... savrsen asfalt... Jedino sto nam pravi problem je konstantan jak bocni vetar koji nas uzasno cima. Vozili smo konstantno brzinom 110-120kmh. Stali smo samo jednom od Edirnea do ulaska u Istanbul, negde na pola puta u neku hladovinu, da ispusimo cigaretu, popijemo malo vode i pojedemo par Bonzita. Na samom ulasku u Istanbul je Sandra molila da stanemo posto joj je vetar svo vreme vukao kacigu i davio tako da joj je vec vrat pocrveneo. A onda ulazimo u prva prigradska naselja i predgradje Istanbula. A do starog grada kroz taj totalno ludi organizovani haos vozimo jos oko 60km. Svuda oko nas saobracajne trake... Uvek bar 10 traka... pored, ispod, iznad... petlje... Saobracaj i pored svog tog haosa tece nevetovatno glatko a u najsporijoj traci vozila idu najmanjom brzinom 100kmh. Mi se trudimo da se drzimo uvek neke sredine kako bismo na vreme mogli da se prestrojimo u slucaju da treba da se odvojimo negde, i vozimo ovom bujicom automobila sa oko 110kmh. Put nas vodi pored ogromnog tornja u sada vec veoma gusto naseljenom predgradju. Odatle vozimo jos preko 20km do aerodroma Ataturk gde se odvajamo na bulevar Kenedi koji treba da nas odvede na petlju, na samo par stotina metara od naseg smestaja u starom gradu. Za razliku od Bugarske, GPS nas nepogresivo upucuje na i najmanje prestrojavanje kroz Tursku pa i kroz ovaj potpuno ludi grad. Ipak promasujemo skretanje u jednu ulicicu, posto nam je pogled zagradio neki kombi. Saobracajna guzva na koju nismo navikli nas je zbunila. Nismo smeli da stanemo pa smo nastavili napred i trazili alternativnu rutu. GPS nas je sproveo kroz niz malih ulicica prepunih butika i doveo nas na tacnu adresu, u ulicu Langa Hisari Caddesi br39 do ispred vrata "hotela" Sirazli apart. Vratar hotela pored nam je rekao da slobodno parkiramo ispred njih i da ce nas on obavestiti cim se oslobodi parking mesto da se preparkiramo. Vlasnih ovog apartmanskog kompleksa, ili tacnije zgrade od 3-4 sprata u kojoj su stanovi pretvoreni u apartmane nam ipak otvara garazna vrata odmah pored i kaze da slobodno parkiramo unutra. Odmah je iscimao nekog njihovog vozaca da posle blokira njihovim kombijem vrata garaze kako ne bi parkirao neko drugi ispred. Na taj nacin ako nam bude trebalo da isterujemo motore uvek mozemo da kazemo vozacu da pomeri kombi. Skidamo kofere, nosimo u apartman, placamo 245eur za pet noci i smestamo se. Sirazli apart: http://www.booking.c...CFcQNfAod8AQAmw Iznajmili smo apartman na pet noci koji smo platili 245eur. To je cena za do 6 osoba, koliko moze da se smesti u ovom apartmanu. U momentu rezervacije je bila akcijska cena, oko 100eur jeftinije od redovne. Apartman sadrzi jednu spavacu sobu sa francuskim lezajem, jednu spavacu sobu sa dva lezaja, dnevni boravak sa sofom koja se izvlaci, kupatilo sa tus kabinom, fenom, samponima, sapunima, peskirima,..., kuhinju sa trpezarijom. Osim toga sadrzi LCD TV sa 206 kanala od kojih su dva na, za nas razumljiva jezika: CNN i neki na kome su filmovi sa turskim titlom. WiFi internet besplatan... Ono sto je moglo biti malo bolje je opremljenost kuhinje. Ono sto smo nasli je bio jedan veliki lonac, tiganj, 6-7 plitkih tanjira, escajg i nekoliko casa. Nama je nedostajala bar jedna manja serpa za spremanje hrane i neki dublji tanjiri ili cinije. No snasli smo se i ovako. Inace apartman je veoma lepo opremljen sa relativno novim namestajem, sve je bilo besprekorno cisto i uredno. Posto smo se raspremili, odlucili smo da krenemo u istrazivanje. Napolju vec bio mrak. Izasli smo iz hotela i posli na levu stranu. Zasli smo u neke male mracne ulicice... Tu su se muvali neki sumnjivi likovi, kako nam se tada cinilo. Uglavnom, nismo imali pojma gde smo i da li cemo po tim ulicicama uspeti da se vratimo nazad pa smo se vratili do apartmana i usput kupili par piva, a posto je vec bilo zaista kasno, istrazivanje smo ostavili za sledeci dan. Po dva piva, tusiranje pa na spavanje. Sutra je novi dan! Ovoga dana smo presli negde oko 550km mapa puta:

Dan 2 - 16.09.2012. Za ovaj dan je predvidjeno da idemo na izlet do 7 rilskih jezera. Eh da... kisa lije kao iz kabla bez ikakvih izgleda da stane u skorije vreme. Ja kuvam Josephu i meni kafu koju pijemo na njegovoj terasi i gledamo vremensku prognozu na svim sajtovima koje pronalazimo. Svi kazu isto: kisa ceo dan, grmljavina,... Nema smisla da idemo gore u planinu gde je verovatno jos gore i gacamo po blatu ceo dan. Jezera ce sacekati neku drugu priliku, ako je bude bilo. Sandra se jos uvek ne oseca najbolje, ali posto se kisa malkice stisala odlucili smo da malo prosetamo gradom i kupimo nesto za rucak i pice. Grad nije mali ali nema se sta videti. Trude se da ga odrzavaju cistim i urednim ali osim nekoliko manjih lokacija lepo uredjenih cvecem, ceo grad je uspavan u za nas vec zaboravljenom socijalizmu. Stare kuce, stare zgrade, gadnjikave fasade, los, talasast asfalt... Ulice skoro puste... U velikom supermarketu robom su gusto popunjene sve police ali je izbor veoma ogranicen. Kao sto se vidi po ulicama, tako se i po prodavnicama vidi da kupovna moc ljudi nije velika. Kolica za kupovinu su upola manja nego kod nas. Dok kupujemo konzerve pasulja, jogurt, vodu i pivo, gledamo ljude oko nas. Svi su ili ozbiljni ili na licima nose neko tesko breme. Nijedan osmeh, nema sjaja u ocima. Svi samo stoje u redu i cekaju da stignu na red na kasu. Mi placamo sta smo kupili Josephovom karticom, posto eure ne primaju a menjacnicu nismo nasli. Po jakoj kisi se vracamo do pansiona. Jedemo konzerve pasulja koje su sasvim dobre. Sandra se osvezava sa malo voca iz konzerve i dvopekom i odlazi da malo prilegne. Nema nista pametnije da se radi po ovakvom vremenu. Joseph i ja ostajemo na terasi da popijemo par piva. Evo i jedine slike ovog dana: Ovaj dan nam je potekao u kafenisanju i ispijanju limenki piva na terasi sa kratkom dremkom popodne. Kisa je bila neumorna do kasno uvece kada smo otisli na spavanje. Sutradan nastavljamo putovanje dalje. U ovom postu bih zeleo da iznesem moje utiske o Bugarskoj. O Bugarskoj nismo znali skoro nista t.j. jako malo. Znali smo za 7 rilskih jezera, culi smo za neke spomenike kod Sipke i za neku tvrdjavu u Belogradciku. Znamo da se tamo ide i na letovanja na Crno More. I to je sve. Nismo imali nikakvih predrasuda niti posebnih ocekivanja. Ipak nekako smo mislili to je drzava u EU i ocekivali smo nekako da bude slicno kao u Rumuniji. Bugarska je licno meni bila ogromno razocaranje!!! Otuda i onaj drugi naziv putopisa. Ona recenica iz Djoletove pesme: Preko prece, naokolo blize je najtacniji opis Bugarske. Sve je manje vise OK dok se vozite magistralom, pogotovo u severnom delu. Asfalt dobar, sirok, lepa priroda, tu i tamo okrzne neki gradic. Problem je sto magistrale idu samo prema ozbiljnijim gradovima tipa Sofija, Varna ili prema Vidinu, Plovdivu i slicno. Ako ikada putujete kroz Bugarsku savetujem da idete cik-cak, okolo-naokolo tim magistralama. Nemojte ni slucajno ici kracim putem posto ce vas taj put odvesti na najmanje lokalne puteve koji vode iz sela u selo, na puteve kojima cete se tesko mimoici sa jos jednim motorom a kamoli vecim vozilom, na puteve koji ne vode nikuda... Svi putevi osim magistralnih pravaca, ukljucujuci i naselja su u tako losem stanju da nema vise gde da se doda zakrpa. Cini se da su i sami odustali od daljeg krpljenja, a sredstava za ozbiljnije radove nema. U juznom delu se cinilo da kada krpe puteve biraju rupe koje ce se krpiti, i ako se rupa nije kvalifikovala odredjenom dubinom onda su je ostavili da naraste za sledecu turu. Na svim tim putevima ima jako mnogo propadanja, udubljenja, izbocina, talasa koji se ne vide sve dok vas ne protrese. Zbog toga, brzina ne moze biti ozbiljnija. Desavalo se da kroz neka sela prolazimo sa 25kmh. Inace sela i gradovi, pa i veliki gradovi kroz koje smo prosli su jos uvek u duhu socijalizma. Deluje kao da od tih vremena nije sagradjen nijedan novi objekat a da je od tada samo deo okrecen i sredjen. Trgovi, spomenici, garderoba, ljudi... sve je nekako zarobljeno u tim proslim vremenima. Otupeli pogledi govore da zivot ovde nije bajan i da je EU ovde iz nekih nama nepoznatih, strateskih razloga. Po starim polupropalim fabrikama, pogonima i dimnjacima se vidi da nema mnogo finansiranja industrije, Tu i tamo se sa magistrale vidi neko novo postrojenje poznatog imena: Midea, Samsung,... Jedino gde se vidi neki pomak su vozila. Krediti i banke su odradile posao i uglavnom se voze polovnjaci sa zapada. Taj pomak je verovatno bio previse brz i velik i vidi se da nisu navikli na ozbiljne automobile i zbog toga su generalno losi vozaci, mada ne opasni. Samo voze lose, stvaraju nepotrebne cepove i zagusenja, ubrzavaju i usporavaju,.. mada kada vide motor iza sebe, uglavnom se povlace u stranu da propuste. Sto se tice gradova, dojmio nam se Plovdiv kao jedini grad koji bi mogao da poradi na tome da bude u EU, i Stara Zagora koja bi u nekoj perspektivi mogla da konkurise za grad koji zasluzuje da bude u EU. Ostatak koji smo videli i prosli, a prosli smo dosta i severa i juga ne zasluzuje da bude u EU. Pored svega toga Srbija bi trebala da bude pocasni clan sa specijalnim statusom i da nas Evropa nosi kao kap vode na dlanu. Iskren da budem, ne znam da li cu ponovo u Bugarsku. U tranzitu mozda. 7 jezera su mi interesantna tema, ali ne znam da li bih prolazio ponovo kroz svu tu agoniju samo zbog toga. Mozda u nekoj kombinaciji proputovanja. Znam da ima na forumu dosta ljudi koji su putovali Bugarskom i koji su pisali lepo o njoj ali moj utisak posle nekoliko dana provedenih i vozenih su takvi da me apsolutno nista ne vuce da bih ponovo otisao ukoliko se stvari ne promene drasticno. Ima drugih destinacija jos u okolini koje mozemo da odradimo dok se stvari ne poboljsaju. No da ne bude sve tako crno ima jos po koja svetla tacka ali o tome kasnije u putopisu, kada stigne na red.

Pa da krenemo polako sa putopisom Originalan naziv bi bio kao sto sam i poceo: GDE SMO MI, TU JE I KISNI OBLAK - ISTANBUL 2012 Mada neki drugi naslov bi mogao biti i: POMALO PROMASENO PUTOVANJE No nemojte se obeshrabriti. Pa da krenemo.. Jos od proleca planiramo gde bismo putovali ove godine, onako malo ozbiljnije. Medjutim splet okolnosti je bio takav da smo tek za polovinu septembra mogli da se iskombinujemo. Imao sam spremnu neku varijantu ali nisam nikome nista govorio do poslednjeg momenta, posto nisam znao da li cemo moci da idemo. Mislio sam da ce nas biti vise, ali neki nisu mogli zbog kratkog roka, neki su vec bili negde na putu, neki nisu mogli sklopiti finansijsku konstrukciju, neki su imali druge stvari koje su ih sprecile... Tako da smo na kraju ostali samo nas troje. Ucesnici ovog putovanja: Na Nuklearki Sandra i ja Na Africi Joseph Dogovor je da se sastanemo na ELP pumpi kod Roda megamarketa na izlazu iz Novog Sada u 7:00. Dan 1 - 15.09.2012. Rano ujutro se budimo, umivamo, otvaramo nekako oci. Pijemo jaku jutarnju kafu i oblacimo se. Kacimo kofere i tank torbu. Namestamo GPS. Proveravamo da li smo spakovali sva dokumenta i novac. Sve je tu... mozemo da krenemo. Ceo prethodni dan i vece je pljustala kisa. Ulica je malo mokra, oblacno je, sivo... Ne pada. Kisna odela ostaju koferu. Nuklearka pali u ulazu i verovatno budi stanare u prizemnim stanovima. Krenuli smo. Posle par stotina metara pocinje kisica. Joseph nas ceka na pumpi i tu svi oblacimo kisna odela i krecemo. Plan koji imamo za prvi dan je voznja po dooooosadnom autoputu do Nisa, gde cemo se odvojiti prema Pirotu, preci granicu kod Dimitrovgrada, proci predgradjem Sofije, voziti preko Pernika do Dupnice a odatle do Samokova gde imamo rezervisan smestaj za dve noci u hotelcicu Diltsvet. Prva planirana pauza je pumpa TITO malo pre izlaza za Paracin, na oko 240km voznje. Eskiviramo putarinu kod Beske i vozimo do Beograda gde nas iznenadjuje nemogucnost voznje naviknutom rutom kroz Beograd. Put nas vodi na obilaznicu gde se uskoro guramo sa morem automobila malim uzanim putem do Bubanj potoka. Stani-kreni voznja nas smara pa tu i stajemo da protegnemo noge i ispusimo cigaretu, pa nastavljamo do TITA gde pravimo pauzu za kafu i sendvice, i tocimo gorivo. Ovde skidamo kisna odela i nastavljamo po tmurnom ali suvom vremenu. Kod Nisa jos jednom uspesno prolazimo putarinu bez placanja. A dalje prelepa magistrala do Pirota kojom uzivamo. Stajemo samo da jos jednom dopunimo gorivo i obucemo ponovo kisna odela, pa vozimo do Dimitrovgrada i granice koju prolazimo ekspresno brzo. Pitamo za vinjete i dobijamo odgovor da motorima ne treba. Kisa nas prati sve do Sofije koja nas docekuje ne bas kako prilici jednom glavnom gradu. Gadne ulice, los put, smeca na sve strane, uzasna guzva, romsko mini naselje na obali recice sklepano od lima i dasaka,... Ubrzo skrecemo i vozimo kratku deonicu bivsom magistralom koja ce ubrzo biti auto-put. Ulazimo u Dupnicu gde se gubimo malo. GPS ne nalazi tacnu lokaciju gde se nalazimo. Inace cak i najsvezije mape Bugarske su samo polovicno tacne. Raspitujemo se za pravac i vozimo poslednju deonicu do Samokova po sve jacoj kisi. Ovaj put nas navigacija dovodi tacno pred smestaj gde placamo smestaj i uzimamo kljuceve od soba. Pansion Diltsvet sam rezevisao preko booking.com http://www.booking.c...5c8e3a9f;dcid=1 Sobu za dvoje za dve noci smo platili 26eur, a sobu za jednu osobu za dve noci 16eur. Vlasnik je bio ljubazan da nam dozvoli da motore sklonimo u dvoriste, pa smo posle raspakivanja seli i mi na dvoriste ispod suncobrana (da se sklonimo od kise) da pojedemo sendvice i popijemo kafu iz kafemata. Sandra je pila kafu sa mlekom i, nazalost, nesto joj nije "leglo" i celu noc je provela u grcevima i mucnini, povracajuci. Uz sve jacu kisu smo se raspremili i otisli na spavanje, u nadi da ce novi dan doneti i sunceve zrake. Imamo planova pa ne bi skodilo da se prolepsa vreme. Nazalost, slika sa ovog dela nemamo posto nas je kisa omela. Evo par slika nase sobe: Danasnja predjena kilometraza: 597km mapa puta:

Izvinjavam se sto nisam odgovarao... bio sam na putu. Kolega je vec verovatno prevalio kilometara i kilometara