Ovo je nekada bio vrtic u koji sam isao , udaljen svega par stotina metara od moje kuce

U njemu se nalazi pravoslavna crkva Sveta Petka

Gradsko izletiste Adica poput strazilova ili Kamenickog parka mesto na kojem najvise ljudi borave za vreme prvomajskih praznika.

Hotel Dunav i stari vodotoranj.

Ovo je reka Vuka koja protice kroz centar grada, i tri mosta koja se na njoj nalaze cine da setaliste izgleda jos lepse

I jos pozeraja. Ako ste gledali film Vukovar jedna prica neke scene su snimane bas u ovom objektu.

Malo pozeraja

Ovde mozete videti u pozadini Varteks, e bas na tom mestu pocinje fruska gora

Dok su neki delovi grada obnovljeni do ne prepoznatljivosti, neki i dalje izgledaju kao da je rat danas zavrsen

Prvobitna zelja mi je bila samo da iz daleka vidim kucu, ali nisam mogao suzdrzim, pokucao sam na kapiju u nadi da ce sadasnji vlasnik imati razumevanja za mene i moju zelju da vidim kako to sve sada izgleda. Imao sam srece. Na vratima nas je docekao fin i ljubazan covek koji je prema nama bio vise nego gostoprimljiv. Malo smo popricali i nastavili dalje

Moram priznati da sam u jednom trenutku bio i srecan i tuzan.Stao sam na parking ispred kuce u kojoj sam se rodio i gde sam se igrao sa klincima iz ulice. Ovo je kuca moga oca i njegovog pokojnog brata. Zamisljena i izgradjena tako da budu blizu jedan drugom.

Cuveni vodotoranj na koji sam se kao klinac posle rata penjao nebrojeno puta.

Ovo su Vupikovi vinogradi pred sam ulazak u grad.

Presli smo granicu kod Backe palanke i usli u Ilok.Sve mi je poznato ali kroz maglu

Za vecinu kratko putovanje ili jednodnevni izlet, a za mene dalek I predugacak put. Rodjen sam u malom gradu Kraj dve reke Dunava I Vuke,gradicu koji je imao svega 55 000 stanovnika do 1991 god. Grad koji je imao gigantska preduzeca za koju vecina vaszna kao sto su VUTEKS VUKOVAR (dosta vas se I danas pokriva sa tim cebadima),KOMBINAT BOROVO fabrika obuce sa preko 20 000 radnika, VUPIK VUKOVAR poznata vinarija, a verovatno ste culi I za arheolosko nalaziste VUCEDOL ili mozda znate cuvenu vucedolsku golubicu I jos dosta stvari koje poticu iz tog kraja.Ali ne bih vise da nabrajam. U Vukovaru sam se rodio , isao u vrtic, osnovnu skolu, doknije poceo rat. Za vreme rata sam bio u izbeglistvu sa majkom, dok je otac ostao I borio se za svoj grad I slobodu. I gde se svaka strana borila za neku svoju slobodu I istinu. Tri dana do mog devetog rodjendana. Trenutno se nalazim sa majkom u Somboru gde sam nastavio skolovanje I za svega tri meseca promenio pet osnovih skola. Majka kao majka htela je da sto lakse prodjem taj period zivota I da pozovem novostecene drugare na svoj deveti rodjendan. Pozvao sam drustvoiz razreda. Tog jutra 18.11.1991 Ponedeljak, Vukovar je slobodan grad.Neko zvoni na kapiji kuce u kojoj smo boravili. Pogledam kroz prozor I ugledam oca u uniformi, prljavog i naoruzanog do zuba. Potrcao sam prema njemu zagrlio ga I stegao najjace. Moj najlepsi rodjendanski poklon.Pre toga poslednji put sam ga video u bolnickom krevetu na VMA. “Sine hoces da slavis rodjendan sa drugarima ili da idemo zaVukovar?” Naravno o tome se vise nije ni razmisljalo spakovali smo se Ikrenuli. To nije bio moj jedini poklon, da nije bilo tog drugog poklona ko znada li bi ste ovo sada citali. Stigavsi pred babinu kucu, odvodi me do garaze I kaze “sine srecan ti rodjendan” .A unutra moj prvi motor TOMOS TORI. U Vukovaru sam nastavio skolovanje sve do 1996 godine kadaje potpisan Erdutski sporazum u kojem je Republika Srpska Krajina predata Hrvatskoj. 01.09.1997 god. (POSLEDNJA GODINA MOG ODLASKA U VUKOVAR).Zbog svega sto se desilo 1991 god. Vise nisam bio u mogucnosti da idem za Vukovar .Sada Zivim u Novom Sadu. Novi grad, nova skola, drugi ljudi. Privikavanje na novu I drugaciju sredinu u pocetku mi je dosta tesko palo,jer sam jako bio vezan Vukovar I ljude u njemu. Prolaze dani, meseci, godine. Polako se privikavam na zivot ovde, druga lica vise nisu strana, spoznajem lepse, bolje, kvalitetniji I ugodniji nacin zivota od onog posleratnog bez struje I vode .Zivota sa vise ukucana gde ste delili krevet I kupali se tek kada cekate nekoliko sati u redu da bi ste izvukli vodu iz bunara, ugrejali na peci koju ste lozili I polivali se sa soljom da bi isprali sapunicu. Ovde sam zavrsio srednju skolu, visu skolu, uspesno se bavio sportom, odsluzio vojsku, OZENIO SE. Sve ove godine koliko zivim ovde , osecam se kao da sam tu i rodjen. Potpuno sam se prilagodio zivotnoj sredini I mentalitetu ljudi, stekao mnoga poznanstva I veliki broj bliskih prijatelja,ali I dalje u nekim trenutcima pozelim da odem do rodnog grada I vidim kako to sada izgleda. Puno puta sam pricao svoj devojci, sadasnjoj zeni o tome kako me I dalje vuce da vidim taj grad. Da se podsetim kako sam I gde ziveo nekada, mada ga se jako malo secam dok je bio citav,pamtim ga kao srusenog I da bi voleo da podelim to sa njom. Da pokazem mesta na kojim sam se kao klinac igrao, kucu u kojoj sam ziveo neka mesta meni lepa Idraga. 08.09.2012. Dugo ocekivani dan, zvoni sat, gledam kroz prozor, suncano, budim saputnicu I pitam Jel idemo. Polako smo popili kafu obukli se I krenuli.Nervoza raste a kako I ne bi.Proslo je punih petnaest godina od kada sam poslednji put bio tamo. Duze zivim u Novom Sadu nego sto sam proveo u Vukovaru.

probaj da nadjes liberty neces se pokajati

Ne znam koliko ti se uklapa u budzet ali Robert pravi auspuhe pogledaj njihov sajt i nacices vec nesto za sebe

ovo je vec druga prozivka ali nemam nameru da se sa time bahcem, ostalima hvala puno

Hvala Libero. srle69 temu sam procitao od pocetka do kraja ako ne zelis da odgovoris, ti jednostavno nemoj.

pitao sam amo onako za svaki slucaj,polozaje imamo iste.Hvala

nisam ni mislio da ga konzerviram nego da ga palim na dve tri nedelje, pa me interesuje da li mu smeta da mi stoji stalno na odvrnutojel meni uvek stoji tako

U kom polozaju drzite slavinu za gorivo preko zime odnosno kada se ne vozi dugo

Boban sedista imas njegove radove na frumu i broj telefona samo moras da zakazes jel je uvek u guzvi