Cestitke mladim roditeljima. Dare i Pope, sa srecom...

He, he, i ja sam juče bio na trotoaru pa me nisi registrovao! Ali zato smo se mi ostali siti namahali...

Ima još jedna "kvaka"! Obično se istovremeno koriste dva uređaja a motor ima samo jedan priključak ...

@TomoB Najverovatnije je u pitanju standardna Li Polymer baterija sa kapacitetom od 500 mAh, ali je problem u tome što je zbog vodootpornosti čitav uređaj potpuno zaliven pa su spolja dostupni samo priključci za punjač i slušalice. Sa druge strane, ako se ima na umu da čitav komunikator (centralna jedinica, komplet mik+slušalice, USB kabel i punjač) košta svega 30-tak Eur onda nije problem nabaviti rezervu. Naravno, ako imaš mogućnost da punjač priključiš negde na motor, onda nema potrebe da razmišljaš o kapacitetu baterija.

Ja sam ovakav blabla naručio krajem juna. Stigao je nakon 15-tak dana a prva prava prilika za test je bila četvorodnevna tura po Rumuniji. Obzirom da sam u prethodne 4 god. koristio jednostavan "žični" sistem, od ovakvog uređaja sam očekivao da u potpunosti zadovolji moje potrebe. To se na kraju i pokazalo tačnim ali uz dva mala nedostaka... Prvi problem je trajanje baterije. Doduše, proizvođač navodi da ona u "interfon režimu" može da izgura do 7 sati što se poklapa sa mojim iskustvom ali je nedovoljno za celodnevnu vožnju. To znači da ako krenete npr. u 8h i ne pravite preduge pauze, već oko 16h možete ostati bez mogućnosti za komunikaciju. Sa druge strane, obzirom da jedan set košta tek nešto više od 60 Eur, elegantno rešenje je kupovina dva kompleta što znači da se nakon zamene može nastaviti i do ponoći... Drugi problem je kod mene povezan sa položajem suvozača. Obzirom da on (ona) sedi prilično visoko, zaštita koju pruža serijski vetrobran je skoro zanemarljiva. To se čim brzina pređe preko 100km/h dosta nepovoljno odražava na razumevanje - ali samo kod suvozača. Drugim rečima, ja kao vozač ne primećujem nikakvu razliku ali šum koji stvara vetar veoma otežava komunikaciju u smeru vozač>saputnik. Što se tiče ostalih funkcija, kao što su telefoniranje i slušanje muzike, nemam nikakvih zamerki - kvalitet zvuka je na prilično visokom nivou.

He, he, dobili ste naš "mladenački apartman"

Pozdrav za celu MAXi ekipu! Utisci sa ovog puta su toliko jaki da me ni posle nekoliko dana ne napušta osećaj da i dalje krstarim Karpatima i uživam u njihovoj lepoti. Zaista je šteta što nismo mogli da ostanemo još malo. :'( Evo kako je to izgledalo iz mog ugla... Tokom priprema za ovaj izlet sam zaključio da sa 250cc i suvozačem neću moći da pratim ritam koji diktira ostatak grupe. Zato smo se odmah dogovorili da oni koji to žele i mogu, slobodno voze brže i koriste sve prednosti novih rumunskih puteva a ja ću se truditi da ih na određenim mestima sustignem. Tako je i bilo, i mislim da je odlično funkcionisalo! Ja nisam morao da izvlačim maksimum iz sebe i Xciting-a a ostali nisu gubili vreme nego su mogli da uživaju u vožnji i brže stižu do cilja. To je jedini razlog zbog koga se na na pojedinim slikama ne vidi cela grupa nego samo njen manji deo. No, da krenemo redom... Sa nestrpljenjem očekivani četvrtak - 16/08 nam je pružio skoro idelane uslove za vožnju. Vedro nebo, umerena temperatura i skoro nikakav saobraćaj... Zato smo brzo stigli do Vršca i skoro bez zaustavljanja prešli granicu. Tu pravimo malu grešku i prerano skrećemo prema istoku pa nas put vodi kroz manja mesta a to znači lošiji asfalt i mnogo oprezniju vožnju. Malo zaostajem ali se bez problema nalazimo u gradiću pod imenom Rešita i tu obavljamo ono što je trebalo na granici - doručak, provera navigacije i obilazak menjačnice. Sledi druga deonica - Karansebeš, Haćeg, Hunedoara. Tu se nalazi naš prvi cilj - Dvorac Korvin. Zahvaljujući dobroj signalizaciji lako pronalazimo pravi put i krećemo u obilazak... Posle kratke pauze nastavljamo dalje jer nas do našeg današnjeg cilja čeka još oko 150 Km. Magistrala od Simerije do Sebeša je bila prilično opterećena ali to ne sprečava brži deo grupe da lako odmakne. Mene su kolone šlepera sprečile da vozim brže od 80 Km/h ali smo se bez obzira na to svi okupili na OMV pumpi ispred Sibiua. Tu se uključuje navigacija i lako pronalazi konačno odredište - hotel Alexia. Pola sata za tuš i presvlačenje i pravac grad. Od Rešite nismo ništa jeli i već je krajnje vreme da se to nadoknadi. Oni sa manje strpljenja biraju Fast Food, a nas troje nije mrzelo da se spustimo još nekoliko koraka i "zabodemo" pravi restoran. Pileća čorbica i lokalni specijalitet sa nekoliko različitih jela su stigli u pravom trentku i za tili čas nestali sa tanjira... Čitav drugi dan je bio rezervisan za glavni dogođaj - Transfagarašan. Čim sam pogledo kroz prozor i uverio se da je nebo potpuno vedro, znao sam da nam ništa više ne može pokvariti doživljaj. Ipak, zatvorena benzinska stanica na kojoj smo planirali na napunimo rezervoare je nekolicinu primorala da se vrate 20-tak Km nazad i iz drugog pokušaja krenu prema prevoju. Prilaz sa severne strane je nešto oštriji ali je zato i lepši jer se čitav splet krivina odjednom otvara pred nama... Ostatak do prevoja je čista fantazija... A na vrhu, nirvana - jezero, sunce, pogled bačen u daljinu... Konjići na zasluženom odmoru dok jahači nadoknađuju nedostatak kofeina... Ko se popne, mora i da se spusti, što znači da nas prvo čeka tunel a zatim i spust prema brani Vidraru. Asfalt je u na ovom delu nešto lošiji, ali izdržavamo i nakon 30-tak Km i skoro sat vremena stižemo do brane... Uprkos višemesečnoj suši, jezero i dalje izgleda impozantno ali zato sa druge strane nema ni kapi... Na 10-tak Km od ovog mesta se nalazi "pravi" Drakulin dvorac - Poenari, ali pošto do njega treba savladati preko 1.400 stepenika veći deo ekipe bira lakšu rutu i vraća se prema Brašovu. Za nas dvoje "iskusnih planinara" je to "prava sitnica", pa nastavljamo dalje jer nam radoznalost ne dozvoljava da tek tako odustanemo. Iako na prvi pogled izgleda nedostižno, tih 1.480 stepenika i 80m visinske razlike zaista nisu razlog da se propusti ovakva prilika... Na obilazak zamka Poenari smo potrošili nepuna dva sata i trebalo je da lako i pre mraka savladamo onih 170Km do Brašova. No prava linija na karti je odjednom postala vrlo loš lokalni put a kada smo konačno izašli na magistralu shvatili smo da i ona vijuga kroz nekoliko skijaških centara. Mrak nas sustiže na 26 Km od Brašova, taman pored dvorca Bran koji treba da obiđemo sledećeg dana. Treba odgovoriti i na poruke od zabrinutog vođe puta... Naša baza za sledeća dva dana, pansion Samuraj se pokazao kao idealno mesto za boravak u Brašovu. Kratka provera pred polazak i brzo stižemo do naredne stanice - dvorca Peles u Sinaji. Iako smo imali dobru volju da zavirimo i u unutrašnjost, gužva na ulazu nam je pomrsila planove... No, ni park ispred dvorca nije bio loš, a nama je ostalo po 20 RON-a za sledeću priliku... Najveća atrakcija u ovom delu Karpata je sigurno dvorac Bran. Njega svakodnevno posećuje na hiljade turista sa uverenjem da je tu zaista boravio istorijski Vlad Cepeš. To naravno nije istina, ali je bar dvorac na mnogo boljem mestu tj. u samom centru grada i do njega nije potrebno preći više od 20-tak stepenika. Unutrašnjost je vrlo dobro očuvana a ruta kojom se kreću turisti odlično zamišljena pa je boravak u dvorcu vrlo prijatno iskustvo. Ima tu svega - od raskošnih salona do tajnih prolaza, ali je najlepši deo dvorište... Ostatak dana je prošao u sasvim laganom tempu. Opuštena vožnja do Brašova, dolazak u istorijski deo grada i pronalaženje lokala koji može da prihvati grupu od 10 gladnih skuteraša... Siti u umorni, pravimo još jedan krug po centru i odlazimo na odmor - sutra nas čeka još 600-700Km do kuće... Za mene poseta Karpatima ne bi bila kompletna bez obilaska sada već čuvene Transalpine. To je planinski put koji spaja gradove Sebeš i Novaci sa ukupnom dužinom od oko 130Km. Od lokalnih bajkera sam saznao da je posle asfaltiranja zvanično otvoren u maju ove godine i nisam želeo da propustim ovakvu priliku. Zato smo se nas dvoje posle nekih 200Km odvojili od grupe i nastavili svojim putem - preko Transalpine. Početak nije mnogo obećavao, manje više običan planinski put kroz lepu četinarsku šumu, dobar novi asfalt i blage krivine. Čak ni uspon nije bio naročito težak. Prvu pauzu smo napravili na brani koja formira jezero Oaša jer tu u stvari i počinje onaj najatratkivniji deo puta... Moram da priznam da me je jako iznenadio gust saobraćaj koji od tog mesta praktično ne prestaje celom trasom. To mi je malo pojasnio kolega koji se zaustavio pored nas, naime u Rumuniji je glavna zabava nedeljom da se sedne u kola i krene na izlet... Nova Transalpina je sigurno jedno od boljih mesta za provod te vrste. Posle par deonica koje još nisu asfaltirane dolazimo do dela koji se naglo uspinje i to do visine od preko 2000 mnv. Na momente je uspon toliko težak da sam prvi put iskreno poželeo da imam jači motor. Zaista nije svejedno kada iz krivine izlazite 3m iznad mesta na kome ste ušli. Ako se zanemari ovaj tehnički problem uživanje u vožnji je zagarantovano, a postizanje konačnog cilja prava nagrada za sav uloženi trud... Možda zbog toga što je bila nedelja, a vreme sunčano i toplo, gužva na prevoju Urdele je bila tolika da su se vozila jedva provlačila. Zato sam jedva uspeo da napravim par fotorafija a da se na njima ne vide kolone automobila... Ipak, ne treba biti previše strog jer svaki vašar ima i svoju dobru stranu - tezgu sa kobasicama. Zato smo odlučili da atraktivnu prirodu začinimo lokalnim specijalitetima... Na slikama koje smo viđali po tuđim putopisima glavni motiv je bilo jedno malo planinsko jezero. Ja sam se jako namučio da ga pronađem - jer je zbog suše i ono postalo samo rupa u zemlji. Za kraj, evo još par slika sa sada već čuvene Transalpine, iako one ne mogu da prenesu ni deo atmosfere koja vlada na ovom mestu... Povratak u civilizaciju je značio pauzu na prvoj pumpi. Tu je pala i odluka da se ide našto dužim ali sigurno boljim putem preko Turn Severina pa na branu i pored Dunava. Poslednju pauzu pravimo u Donjem Milanovcu i to na mestu koje gleda pravo na plažu... Ovo je bio samo manji deo od preko 400 fogorafija koje su se nastale za ova četiri dana. Ako su vam se dopale, ostatak možete pogledati ovde. Do sledeće vožnje, pozdrav od Vesne i Saše

Stigli! Posle 16 sati na točkovima, više od 730Km, preko Turn Severina. Da dopunim kolegu SuprePOP-a SEX<FAGARAS<TRANSALPINA!!!

Ma lako je tebi i meni u 6h, ali kako će oni što moraju u 4 i 5?

Obavezno ponesite i nešto toplo jer se ovih dana temperatura na vrhu kreće između 9-11oC. Trenutna situacija se može pratiti ovde...

Jel to znači da Bilja ipak ide sa tobom?

Društvo, Ja mogu samo da ponovim poziv za okupljanje kod mene u vikendici - selo Vlaška kod Mladenovca. To je inače na pola puta između Žablja (145Km) i Trstenika (121 Km) Na žalost, nema uslova za kupanjac, ali zato ima hladnog pića, vrućeg roštilja i debele hladovine.

Isto mesto, slično vreme, samo par godina ranije...

Dolazim, a pošto i ja imam nešto sa "čika Rajkom" nećemo ga puštati dok ne završi sa nama skuterašima...

P.S. Kad-tad ima da te stignem... z'inat!

Slažem se s Alexantom da je vreme za konkretne korake (detaljan dogovor i rezervacije), i da se sve to može lepo povezati sa brčkanjem u nekom finom bazenu. Predstojeći vikend će sigurno biti dovoljno vreo za takve aktivnosti pa možemo da ga iskoristimo. Osim Banje Vrujici na raspolaganju imamo i akva park u Arandjelovcu koji je nešto bliži i atraktivniji. Pošto se u tom pravcu nalazi i moja vikendica (selo Vlaška ispred Mladenovca) mogli bi da na pola puta napravimo malu pauzu. U svakom slučaju, ne bi trebalo propustiti ovu nedelju...

Nedelja pumpa na AK 1. bracabgd 2. crnibgd+junior 3. Satelis 4. rohirrim+snajka 5. fanky 6. pizon 7. Cobe 8. sasha & Vesna Polazak sa AK u 9h, pa preko Batajnice starim putem za NS. U Inđiju bi trebalo da stignemo oko 9.45 a ispred SPENS-a u NS posle 10h. Nadam se da ćemo u Žabalj stići do 10.45h

Predivno! Ako planiraš još neško ovako, zovi... Nećemo ti mnogo smetati

Drugari, šta reći nego veliko

1. alexanto i devojčica 2. Šipi 3. cobe 4. SharkY 5. Damba 6. SuperPOP 7. sasha & Vesna

Koje za vožnju i kupanje u subotu?

1. Severian 2. Mimi+1 3. Usamljeni jahac+1 4. Arakis+1 5. Pablo+1 6. driling+1 7. Sashac+Duca 8. Skittles 9. VladaSD+1 10. Caponord 11. Sasha P 12. Bgboki + 1 13. Unas 14. Lucky Vladano 50% 15. Slacky47,LJubica 16. Salez+Jovana 17. Stanebane + Nena 18. SPORTAUTO + Ivana 19. Lad 20. Dejan Neskovic (+1?) 21. Dača 22. Alexandar137 23. Peki i Sladža 24. boki94 25. SharkY 26. MoToDjoX 27. Chiptuning013+1 28. Sasha & Vesna

Lep, sunčan i topao dan, k`o stvoren za vožnju! Pa zašto da ne, jedan krug do MOTO Laboratorije, časica razgovora sa kolegama iz BJB MAXI Scooter kluba pa nazad - kući! Iznenada, na displeju se pojavljuju neke čudne brojke, sve neke nule a ispred petica! Kako brzo prolaze ovi kilometri... Pa zar sam već stigao na pola puta? Sve ovo je zvanično počelo još 2006. god. kada je Xciting bukvalno iz salona stigao na Avalu, tačno na vreme za prvo zvanično BJB okupljanje (15/04/2006). U tom trenutku nisam ni sanjao gde će me sve odvesti ova dva točka, malo gvožđa i nešto plastike... No, malo po malo, iz sezone u sezonu, obiđosmo skoro celu Srbiju i dobar deo Balkana, a nadam se da najbolje tek dolazi! Vidimo se ...

Na kraju, molim urednike a ovu temu prebace u Putopise, jer joj je tamo i mesto a ovaj postu uklone.

Ovu šetnju kroz podzemlje je trebalo začinili i dobrom ribljom čorbom. Zato grabimo prema Dunavu, i nakon kratkog zadržavanja u Donjem Milanovcu pronalazimo lokal u kome se navodno nešto dobro kuva... Na žalost, čorbica je bila tanka a mi suviše gladni da tražimo nešto drugo pa žurimo da pre zalaska sunca ugrabimo nešto od Gulubačke tvrđave... Mrak nas sprečava da je doživimo u punom sjaju ali je tako možda i bolje. Treba ostaviti nešto i za sledeću priliku...