Zadnja dva dana ostavljena su za obilazak Austrije-Graca i posete Luisu i obilazak Madjarske gde smo videli toliko roda na jednom mestu da je to za čudjenje. Bukvalno na svakoj banderi nalazilo se po jedno gnezdo sa nekoliko mladunaca u njemu a i meštani su sami od metala izradili obruce na koje su rode svile gnezdo.

Po završetku obilaska Bledskog jezera uputili smo se u mestu Kamnik kod našeg prijatelja Draga i njegove supruge Sonje da se malo odmorimo, naravno nesto ubacimo u kljun i da vidimo kakvo čudo od BMW-a je kupio. Pre dolaska kod Draga svratili smo i do bazilike "Marije Pomagaj" najvećeg svetilišta u Sloveniji.

Dobro dosla Marija!

Violeta pokusaj u drugom gradu, u manjim sredinama ima manjak pol.sluzbenika tako da mislim da ces imati vise srece. Kada kazem u manjoj sredini ne mislim okolina do 100 km. od nasih vecih gradova, pokusaj u unutrasnjosti. Za primanje se pita ministar ali Nacelnik PU daje zeleno svetlo i trazi ljude za posao. Ministar je tu samo figura koja potpisuje papir.

Mozda cemo zajedno u Zajecar. Dane mislim da smo se dogovorili da nema MOZDA, vec da se vidimo, a Nemus i svi ostali DOBRO DOSLI u grad ROCK-a i dobrog druzenja!

Vec sam se uplasio da ce svirati Parni Valjak, dobro je jos da se dogovorite sa Boskom i bice sve kako treba! Dovedite Bandix da rasture masu!

Lep motor, srecno sa prodajom! Da je malo vise para pa da.........

Eto stigosmo i do Bledskog jezera, jedno od najznačajnih prirodnih jezera u Sloveniji. Leži na nadmorskoj visini od 475 metara. Bledsko jezero je prirodno i protočno i u njemu živi 19 ribljih vrsta.

Pozdrav za mog brata Milana , lep provod i cuvajte se. Pozdrav Regini i prijateljima!

Došao je dan da se napusti prelepo plavo more, put nas vodi do Postojnske jame i do Bledskog jezera! Prelazak preko najdužeg mosta u Sloveniji, kažu da su preko zime toliko jaki uadri vetra da se dešava da most bude zatvoren po nekoliko sati za saobraćaj dok se vetar ne smiri. Posle obilaska Postojnske jame i Predjamskog grada nastavljamo put Bledskog jezera....

Ti bar znaš Rille kolika je bila želja za odlazak na ovakvu avanturu! Ali eto i sada nakon nekoliko dana po dolasku ja još slažem utiske i prelepe uspomene!

Greška sa moje strane u pravu si Tadybear , verovatno sam ja pogrešno razumeo, hvala!

More toplo a špricer hladan!

Trećeg dana na primoriju odlučismo da obidjemo i Ljubljanu a onda nastavismo do Italije do Trsta a onda ponovo Slovenija Ankaran. Italija prelepa puno slika ali i nesnosne vrućine.

Tako dodjosmo i do mora do Izole, gde smo se smestili i naredna tri dana uživali. Bilo je tu i vožnja gliseromduž Slovenačke obale ( Ankaran,Izola,Piran i Portorož ) kojim je upravljao naš prijatelj Drago sa njegovom suprugom. Ovi gradovi su u popdnevnim časovima izvozani i kopnenim putem, motorima.Neću ništa više da pišem slike će sve reći same.

Lep motor ovako bi mi nesto trebalo , na moju visinu uh!!!

Ha,ha Dane, Dane, uvek si bio šarmer . A u Avgustu vas očekujemo , nemoj da mi zaboraviš Olgu. Biće samo polako ovo je tek drugi dan!

Tek sad vidim da sam neke slike duplirao i nisam smanjio , izvinjavam se zbog toga jer žurim da izbacim što pre putopis.

Stupanjem na put koji vodi do vrha Vršiča a koji je jednim delom poploćan kamenim kockama i koji je tako uzak i tako prometan sa neverovatnim krivinama koje do sada u životu nisam video a pri tom sa veoma velikim nagibom , nailazimo na istoriski spomenik koji je tokom leta dosta posecen Rusku kapelicu. Priča kaže da je davne 1915 godine Austrijska vojska angažovala oko 10.000 ruskih vojnika - zarobljenika kako bi napravili navedeni put koji bi vodio do reke Soče koji je bio strateška tačka. 1916 god. dok su put gradili navedeni Ruski vojnici na njih se sručila velika količina snega odnosno lavina i na mestu je ostalo mrtvo oko 10.000 vojnika. Njima u čast je podignita kapelica i put nazvan po njima. Ovaj put je otvoren isključivo leti kada nema padavina jer zimi je isti neprohodan od velike količine snega. Ako neko želi da se okuša u brzoj vožnji motora pritom obarajući ga ovo je pravo mesto za to, kolika je frekventnost ovog puta pokazuje i to da mora da se obrati velika pažnja pri prelasku sa jedne na drugu stranu puta jer motori samo šibaju. Koliko brzo voze to je strašno tako da se dva dana pre mog dolaska dogodila i tragedija kada jedan bajker nije uspeo da zakoči na vreme, probio zaštitnu ogradu i pao u provaliju. Ukupno ima 50 krivina, 25 pri penjanju i isto toliko kada se spustaš sa druge strane planine.

Po polasku sa Kranjske Gore,nastavljamo put Julijanskih Alpa gde sam tada dobio informaciju od mog domaćina Milana da sada idemo na Vršič, odnosno kako to oni vole da kažu "Slovenačke Dolomite". Kasnije će mi biti i jasno zašto je to tako. Ne trebam da napominjem da celim putem nas prati predivna priroda, putevi, reke i ljudi koji znaju da uživaju.

Nakon krace pauze polazak, nastavljamo prema moru. Celim putem nas prate znakovi upozorenja pored puta namenjeni isključivo motocilistima i biciklistima.

Dobro dosao u zajednicu komsija Nikola !

Samo da se doredim do kompijutera od dece!

Stižemo vijugavim putem do Kranjske Gore, nadmorska visina 806. m., pred nama se otvaraju prekrasni Alpi sa puno skijališta kao i svima poznata skakaonica Planica gde se svake godine održava Svetski kup u skakanju i gde je skakč Bjorn Ejnar Romoren 2005.godine skočio 239 метара, čime je postigao svecki rekord u skokovima koji moslim da još nije oboren (ali nisam siguran). Ja i supruga pokušali smo da se popnemo do vrha skakaonice ali smo nakon nekog vremena odustali jer je veoma veliki uspon a ima i dosta da se penje. Da zaboravio sam da naglasim da je u toku izgradnja nove skakaonice koja će biti po svim sveckim standardima.

Punih stomaka nastavljamo prema Kranjskoj Gori, pri tom stajuci do Milanovih prijatelja Stanka i Borisa koji nas očekuju sa nestrpljenjem. Stižemo u selo Čedovlje gde nas dočekuje Boris sa svojom suprugom i odmah raspaljuje roštilj uz hladno pivo koje je leglo ko pednica na oko .