drugari, sta da kazem, ovo je moj manir pisanja, ni bolji ni gori pa, po onoj narodnoj, "ko voli - nek izvoli" ...sto se skutera tice, puklo je crevo za vodu ali na tako "glupavom" mestu da je pustalo samo dok amortizeri rade, u mestu nije i cela steta i lomatanje zbog popravke od par stotina dinara...ide zivot dalje, nadam se uskoro novim kilometrima...

nedavno sam obisao transalpinu i transfagarasan svojim skuterom i tamo naletim na grupu nasih zemljaka sa, sto bi se reklo, velikim i ozbiljnim masinama...snimio sam njihov prelaz pa ovog puta kacim link, mozda ce se neko prepoznati, rekose da su clanovi foruma...tablice su bg i pancevo uglavnom a kako su mi se bas srdacno javili red je da ovekovecim ... za kraj jos da primetim, kako oni teraju svoje motore po onim krivinama i sad me jeza uhvati, svaka cast !

sjajna tura, bravo

jos pri proslogodisnjem obilasku bukuresta naslusao se prica o sjajnim putevima koji presecaju karpate i koje je jos causesku zapoceo kao vid odstupnice ako udare braca rusi kao sto su udarili u cehoslovackoj...kako je to danas postala velika atrakcija rodila se ideja da odvozimo turu trans-fagarasan i trans-alpina i tako i krecemo prosli cetvrtak, ranom zorom put zajecara i prelaza vrska cuka...predah na rtnju, tradicionalna gibanica i po jako prijatnom vremenu nastavljamo ka granici...put poznat od pre, udaramo na vidin, obilazaimo "baba vidu" i novim mostom preko dunava prelazimo u rumuniju, na kalafat...odatle nastavljamo ka krajovi koju smo ranije zaobilazili i ja tek sada vidim da je to veliki i sredjen grad, prijatno iznenadjenje...kratka pauza za kaficu, gorivo, menjacnica i krecemo dalje ka slatini kroz koju samo prolazimo ali i ovo deluje kao veliki i lepo sredjen grad...nastavljamo ka pitestiju, primecujem da su putevi odlicni a i gde nije sjajno radovi su u najvecem jeku, rumuni vredno grade svoju infrastrukturu, jedino nama treba izgleda 10 godina za 10 kilometra, bruka...pravimo pauzu za rucak, yuhor kobasice i pasteta, nista bez domaceg ...vozi se brzo ali kada se ulazi u naseljeno mesto svi postuju onih 50 - 60 na sat, kazne su visoke a nismo primetili puno policije...pitesti je bilo ponovo, jako prijatno iznenadjenje za mene, odlicno obelezene ulice, moderne zgrade, veliki trzni centar na obali reke ardjes, "glavni" grad u vlaskoj...steta da nismo imali vremena i malo se zadrzimo po ovim gradovima, ja sam mislio da cemo prolaziti kroz neke polupane i zapustene ostatke istocnog bloka ali ovo se sve jako izgradilo...lagano pada vece i mi stizemo u baiculane, seoce pored jezera valcele gde cemo nociti pred sutrasnje uspone...pansion je prijatan, vazduh ostar i svez i brzo nas hvata san...jutro docekuje suncano, travnjak ispred vile i debela hladovina mame da se lenjo razvlacimo uz prvu jutarnju, rumun na recepciji je i sam bajker, prica o padovima, pokazuje oziljke, lepa tema pred polazak ...laganom voznjom dolazimo do manastira kurtrea de ardjes i tu prakticno pocinje transfagarasan jer je u samom podnozju planine a potom se prolazi kroz sela i zaseoke koji lice na bilo koji kraj u istocnoj srbiji, ljudi izneli kruske i jabuke, tek uzrelo ...uspon pocinje lagano, put prepun rizle, prve krivine, recice i potoci, kamenjar najavljuje avanturu...do prve tacke puta, jezera i brane vidraru stizemo relativno brzo, prva slikanja i pogled na predele u daljini, jos uvek nema traga onim prizorima sa neta, pitam se da li smo krenuli dobrim pravcem ...put nas vodi oko jezera, borove sume i solidan put, na sve strane natovareni motori govore da je sa nasim pravcem sve ok a pocinje i hladnoca sto nam je znak da gazimo visinu...krecu prizori koje smo iscekivali, naziru se vrhovi uvijeni u maglu, bledo osuncani kamen i goli proplanci, tiho se uvlacimo duboko u planinu, zavoji su sve ostriji, ambis iza nas sve dublji...ima dosta planinara, razapeli satore duz puta, vidi se logorska vatra i po koji kotlic a ja se mislim kako bi mi topla corba bas prijala...prizor je jedinstven, potpuno vas poklopi onaj pejzaz i iskreno, zaboravite na kubikazu, snagu ili opremu, imacete navalu adrenalina samo gledajuci gde prolazite...stizemo i do samog vrha, tunela kapra, par fotografija za uspomenu i sa druge strane nailazimo na jezero balea i tezge postavljene ko kod mene u jagodini za svetog panteleju za vasar...ima raznih sitnica i djindjuva ali ja sam nosen mirisom samo pojeo par kuvanih korenjaka i ogledao ljude koji su se okupili na ovom cudnom mestu, porodice sa decom, biciklisti, pesaci, bajkeri i nas dvojica na skuterima...krecemo sada nanize, sa ove strane sunce jasno sija, deluje sve mnogo pitomije i to su one pomenute slike sa neta, asfalt je bolji i ovi sa jacim motorima pocinju da obaraju po putu a sada vec ima i vikendasa puno, cak smo videli i bracne parove sa sve vencanicama da se slikaju po okolnom stenju, to je sada valjda moda ...spustamo se do prve kafane i tu krece nebo da se mrsti a ja se nesto mislim koliko sam pokisao na putu kroz italiju red je da me zaobidje nevreme bar naredne dve - tri sezone ali dzaba, krece pljusak...kroz mesto fagaras prolazimo uz munje i grmljavinu i izbijamo na jako dobar put koji nas vodi za brasov a u daljini se nazire cisto nebo i slabo sunce...nailazimo na veliki zastoj na putu, traktor napravio kilometarsku kolonu ali se probijamo nekako, kisa prestaje i mi sada punom snagom grabimo ka sledecem konacistu, 100 na sat ...u brasov stizemo skoro po mraku, hotel prijatan, devojka za pultom jos prijatnija, daje nam kartu grada i detaljno objasnjava sta da obidjemo i pogledamo...na zalost nema vremena za sve pa obilazimo trzni centar kod zeleznicke stanice i odlazimo do grada na veceru...mesto je sredjeno, ulice odlicne, sve jasno obelezeno, svaki kruzni tok ima tematiku, zelenilo i po neku figuru, pesacka zona sa puno restorana i kafica, crkva i veliki trg, ljudi uzivaju u kasnoj setnji, na vidikovcu velikim slovima ispisano - brasov...nas dvojica uzivamo u atmosferi i po ko zna koji put smo iznenadjeni prizorima iz rumunije...sutra jutrom krecemo za bran i sinaju, obilazimo cuveni drakulin dvorac za koji se zna da i nije bas drakulin i dvorac peles...ovo je bio deo puta po onom maniru "de svi turci tu i mi" ali je svakako bilo prijatno a u branu primecujem veliku grupu nasih zemljaka na besnim motorima...odatle krecemo ka gradu sibinj, centru transilvanije a put je cas odlican a cas je takav krs da mi od truckanja otpadaju plastike...opet prolazimo kroz fagaras, pravimo pauzu na pumpi i opet yuhor salama uz kafu sa automata...nenad primecuje da mu je stender mastan, motor negde pusta antifriz ali deluje da nije nista strasno, nema barice...krecemo dalje i vec posle pola kilometra daje mi znak da stanemo, motor se pusi, temperatura otisla u crveno, kod vodene pumpe samo curi...preoveravamo nivo tecnosti, da li pali ventilator, cak gledamo i nivo ulja ali i posle drugog pokusaja ponavlja se isto i mi definistivno stajemo na izlazu iz grada i zovemo pomoc na putu, ams, ali rumuni nikako da nam se jave a mrak se polako spusta i krece ponovo kisa...posto od cekanja nema vajde odlazim da pronadjem majstora i uz ljubaznu asistenciju slucjanih prolaznika ugovaram da majstor dodje do nase lokacije i pogleda problem...stize audi 80, cuveno jaje i tri nasmejana momka u njemu uz glasnu muziku, jedan je prevodilac, jedan je glavni majstor a ovaj treci se oblaci kao di dzej u ranoj fazi...krenulo je odmah coktanje, kazu kvar je verovatno ozbiljan, moramo do radionice pa ih mi pratimo kroz ulicice fagarasa do omanjeg dvorista prepunog rasturenih i pokrljanih skutera...proveravaju pumpu pa termostat, onda hladnjak i ventilator ali motor se i dalje greje, sumnja se na dihtung glave...nisam nikakav strucnjak, deluje da su se momci bas potrudili i da znaju sta rade ali rezultat je bio gotovo nikakav...krecemo ka sibinju na sopstveni rizik, racunam da cemo "prevariti" tih sedamdesetak kilometar nekako ali ne vredi, motor ponovo odlazi u crveno i sada vec po mrklom mraku negde oko ponoci docekujemo rumunski slep koji nas prebacuje do njhovog depoa...vrlo prijatan i ljubazan vozac na losem engleskom nam objasnjava da u sibinju i nema bas nekog majstora za skutrer, pogotovo za kymco, imaju ktm radnju veliku i to je to...ovo sada menja sve nase planove i u pansionu se dogovaramo da motor ostane kod njih a da po nenada dodju iz srbije...ja sutradan nastavljam ka transalpini a moji jagodinci za mnom, kolima...pocetak ovog dela nije najavljivao ono sto sam proziveo u narednih stotinak kilometara, uski put, sa dobrim asfaltom, prolazio je kroz sela razbacana po brdima, pitomi predeo, par paraglajdera i magarici na sve strane...ovde saobracaj nije bio tako frekventan kao na transfagarasanu ali je odmaralista i kampera bilo na svakom cosku uz reku lotru koja prati trasu, gusti cetinari i miris borovine, hladan vazduh stipa nos...u ovom delu usponi su blagi, lici na taru ili zlatibor a put je u losem stanju, puno odrona, masine popravljaju mostove...na brani barajul opet nailazim na one iste zemljake sa obilaska drakulinog dvorca, sada se i susrecemo, to je velika grupa iz panceva i beograda koliko sam video po tablicama i opet moj skuter izaziva smejuljenje ali vec sam navikao ...od te tacke pejzaz se menja, postaje sve hladnije i krece nagli uspon pun ostrih krivina i guste magle...na vrhu, na nekih 2150 metara kymco i ja bukvalno ulazimo u oblake, provalija sa svake strane, prizori kao iz filma "gospodar prstenova", vidljivost prakticno ne postoji a ja imam neki osecaj izmedju panike i odusevljenja...transalpina ostavlja daleko jaci utisak na mene od fagarasana...pri spustanju preticu me zemljaci i gledam kako ulecu u krivine takvom brzinom da me i sad hvata jeza kad se setim...momci a i devojke, svaka cast !...preko mesta novaci i targu ziju stizem do banje herkulanum u kojoj sam vec bio pre par meseci ali ovoga puta cvrsto resen da probam te cuvene termalne vode, kupace su spremne...put je prilicno dobar do pred 20 kilometara od banje a onda ga gotovo i nema, sve kamen na kamenu...posle prijatnog odmora sutradan sam krenuo nazad za jagodinu, kladovo, negotin, zajecar, majka srbija 1600 kilometara koje svakom preporucujem...

vi na moju stranu bas kad nisam bio u zemlji a imam veliku zelju da se okupimo oko nekog rostilja i odmerimo snage

gledam vremensku prognozu, nervozno posmatram nebo, ovo leto je varljivo a mi krecemo na put...natovaren skuter klizi ka beogradu, 25. je jul, rano popodne i ceka me avantura...spavanje u prestonici, zorom pita zeljanica i domaci jogurt pa onda sva trojica, dvojica kolega na guciijima i ja na kymcu, izlazimo na autoput ka zagrebu...oni po 1.200 kubika ali boj bije srce u junaka ...put do prelaza batrovac miran, nema guzve, suvo je a ja prebiram da li je sve poneto, po glavi razne misli, skuter mi nije u prvoj mladosti...prolazimo formalnost i na ulazu u hrvatsku primecujemo kilometarske kolone sa njihove strane, ljudi na ivici nerava trube, desetine sirena u isti tren a mi stajemo na kraci odmor, odmah iza granice...nailazimo na nekoliko parkiranih kolega i upoznajemo momka iz rijeke koji se upravo vraca sa dvomesecnog obilaska kaspijskog basena, kazahstan, uzbekistan, turkmenistan, azerbejdzan...kaze da je smrsao i da je iscrpljen od tolike voznje ali ne skida osmeh sa lica, uslo mu u krv...raspitujem se kakva je njihova policija, ogranicenje je 130 a ja znam cesto da kymcom prebacim tu brzinu, svi se smeju, nesto mi ne veruju ...nastavljamo dalje ka zagrebu toliko puta pominjanom i hvaljenom hrvatskom autocestom A3, saobracaj postaje gusci a voznja je pravo uzivanje, kolovoz je kao staklo...uvek sam voleo taj prelazak iz srema u slavoniju, guste sume uz ivicu, miris koji najavljuje more kod makarske, dani kada se letovalo u radnickim kolonijama, nostalgija...negde kod slavonskog broda opet pauza, sipamo gorivo, trgovci nam zakidaju na kursnoj razlici ali su ljudi ljubazni i srdacni, nema tenzije, prilaze da se slikamo, kada cuju gde smo krenuli uglavnom svi opet zagledaju moj skuter, podrpane plastike, umasceni tockovi, oljustena farba, cute i smejulje se...kod zagreba se odvajamo prema mariboru, kolovoz i dalje sjajan a saobracaj postaje jos frekventniji, vikend je, svi idu negde...pejzaz se menja, krecu usponi, kolege su dobrano odmakli a ja se klatim kroz "zagorje zelene"...ispred tunela frukov kric opet kilometarske kolone, ljudi ovde mirno cekaju na svoj red ali ja se probijam izmedju traka, nebo se nesto mrsti, krece da seva...pet kilometar iza tunela nailazim na slovenacku granicu, prelaz macelj, grupa svedjana na harlijima stoji u redu a ja opet lagano izmedju traka bezobrazno izbijam na celo...granica izmedju slovenije i hrvatske jos uvek nije uklonjena iako su obe clanice eu, niko tu nikome ne veruje, nema ljubavi...okupljamo se ponovo kod saltera za vinjete, do ptuja samo jos dvadesetak kilometara ali i isto toliko kasno da izbegnemo potop, spojili se nebo i zemlja, saobracaj potpuno staje a mi dok smo navukli kisna odela vec smo skroz mokri, zavaralo nas to sto smo bili na pragu cilja...nekako smo se sklonili pod strehu benzinske pumpe, mi i gomila pokislih bajkera, nadamo se barem zatisju ovog pljuska, raspolozenje nas ne napusta, ori se od smeha, srbin je cudo ...mrak je vec pao, kisa posustaje i koristimo priliku da dobacimo do grada i naseg domacina mirana, ptuj nas docekuje tiho i s pustim ulicama iako je subota vece, ovo nevreme je sve rasteralo...i opet srdacan i topao docek, susimo stvari i odmaramo uz toplu kafu, sabiramo utiske ovog prvog dana nase ture, 500 kilometara je ostavilo traga i "legamo ko kokoske" sto kazu kod mene...jutro sledeceg dana nas docekuje rosno i suncano, budimo se odmorni i naspavani, planinski vazduh...miran dolazi po nas u osam, u minut po dogovoru, dorucak pa opet kafica i okupljanje drustva za danasnju voznju...sada malo bolje vidimo i grad i okolinu, sve je zeleno i sredjeno, kuce i dvorista su kao iz reklame, ulice ciste, nigde isaranih grafita, nigde pocupanih znakova, obale uz dravu milina za setnju...nekako mi same od sebe dolaze slike rodne jagodine, udavicemo se u sopstvenom djubretu i plasticnim kesama...nas petorica krecemo u obilazak ovog dela nekada bratske republike, prva stanica je vransko i privatni muzej starih i raritetnih motocikala...svi osim mene u ovoj grupici se razumeju u sus motore, modele, vozace, proizvodjace, informacije i uporedjivanja samo pljuste a ja sam nekako tip koji samo zna cenu goriva i gde treba kljuc da se ubaci ...prvo mesto na koje nailazimo je slovenska bistrica, grad pobratim svetozarevu u ondasnjoj jugoslaviji, pokusavam da se setim svoje ekskurzije, da prepoznam nesto ali ne vredi, previse vremena proslo...voznja kroz sloveniju je sjajno iskustvo, lokalni putevi su odlicni, dobro ih odrzavaju, ljudi smireno voze, postuje se motociklista, nema nervoze a predeli koje prolazimo su tipicno alpski, duge krivine kroz brda i doline, kroz guste sume i kroz siroke pasnjake, samo sam cekao da se pojavi ljubicasta kravica...muzej u vranskom je prepun nekih cudesa, nesto od onoga lici na motor a po nesto lici na sve samo ne na motor, nisam nikakav strucnjak pa ko zeli moze da pogleda sta sve gazda grom drzi pod krovom na http://www.muzej-motociklov.com/ ...mene je podsetilo na emisije tipa orange county choppers gde grom i njegovi majstori od razbacane gvozdjurije prave cuda i vracaju istoriju u zivot...i opet, vladalo je sjajno raspolozenje, orilo se od smeha po hali, smejali se slovenci do suza, mi njima zavidimo na uredjenosti i platama, oni nama na humoru i pecenju, nikako covek sve da ima...iz vranskog nastavljamo put ljubljane i onda skrecemo ka gorenjskoj, idemo na bled...put ponovo sjajan, predeli sve lepsi, vreme suncano, vazduh svez, milina...svracamo na cuvene austrijske krofne, poslastica uvek prija a ove su jedno tri puta vece od nasih, punjene cokoladom i rendanim kokosom a na moj racun se sale, kazu - velika krofna jede manju krofnu, tako je to u zivotu ...na bled stizemo u popodnevnim satima, i zaista je to biser na 475 metara nadmorske visine, kristalno cista, gotovo zelena voda, uredjene plaze koje su taj dan bile pune, motoristi na sve strane, nedeljom cela slovenija ide u prirodu, peske, biciklom, bilo cime...jos jedna pauza, razgledanje, par fotografija, kafica i krecemo nazad za ptuj da nas ne bi mrak uhvatio, u konaciste stizemo oko 9...taj dan presli smo nekih 400 kilometara po putevima koji su posle pomalo dosadne voznje autoputem bili puni uzbudjenja i adrenalina, cak sam pomislio da moj kymco moze da se obara u krivini ...ponedeljak, 28mi jul, krenuo je lose, teska kisa od sabajle najavila je da od nase voznje tog dana nema nista pa smo odlucili da kolima odemo do gratza, do louisa...ovaj dan necu pamtiti po krivinama ili autobahnu ali je odlazak u onoliku prodavnicu moto opreme svakako za pamcenje, nema sta nema ali je prava stvar usledila po nasem povratku u ptuj, miran nas je ugostio u svom vingradu gde se skupilo celo drustvo bajkera da nas uz domace vino i cevape na slovenacki nacin, isprati, trebalo je da idemo dalje...sutradan smo poranili, sacekalo nas vedro jutro pa smo zeleli da iskoristimo lepo vreme jer ocas krene pljusak ali nista od toga jer sacekali nas i nasi slovenacki prijatelji ponovo, da se jos jednom ispozdravljamo i to pozdravljanje je trajalo skoro do podneva pa smo put venecije krenuli sa prilicnim kasnjenjem, toliko nam je bilo prijatno sa "hladnim" i "nedruzeljubivim" slovencima...mirane, prijatelju, ako ikad ovo citas jos jednom ti se od srca zahvaljujem na onakvom doceku, mozda za sve nas sa balkana ima nade jos uvek ...ka italiji krecemo autoputem i vec kod ljubljane jasno je da se sprema neko gadno nevreme ponovo i zaista krece kisa, magla, hladan vetar, covek bi pomislio da je novembar da nije onolikog zelenila na sve strane...asfalt je srecom dobar, nema barica i kolotraga ali ne mogu da kazem da sam puno uzivao u voznji...navlacim kisno odelo ovaj put na vreme, kolege su ponovo dobrano odmakle i ja lagano krecem put sezane i trsta...kisa sve jace pada, opet sastavilo nebo i zemlju, kisno odelo pocelo da popusta a i kaciga je skroz mokra unutra, zaboravio da zatvorim luftere...saobracaj sve gusci, sleperi na sve strane, teraju bez milosti, vidljivost losa, ja na samoj ivici sa 110 na sat i u celoj gunguli omasimo se skroz te ja udjem u italiju ne znajuci vise gde su drugari...ponovo se sklanjam pod strehu na pumpi, ponovo gomila mokrih bajkera oko mene ali moje ekipe nigde a kod njih i navigacija i rezervacije a ja bez rominga zbog greske telekoma dok mrak lagano ali sigurno nailazi...telefonske govornice ne rade, pojeli mi aprati 10 evra pre nego sto mi zena u prolazu rekla da ne rade ...na kraju odlazim do momka na pumpi i on mi za razliku od krajnje neljubaznih konobarica izlazi odmah u susret, zovem ove moje i sve je jasno skoro u tren, eto njih za dvadesetak minuta najvise...dok ih cekam vidim da se okupljaju ostali motorasi oko skutera, ponovo gledaju, smejulje se, proveravaju tablice, oko mog magareta parkirani gs-ovi, v-stromovi, afrike, po neki dukati i harli, ja se pravim vazan...gde si posao - za milano, odakle - iz srbije, koliko je to kilometara, ne znamo - oko 1200 kilometara, auuuu - rastem ko kvasac ...cim su milos i koja dosli krecemo dalje, ima jos dosta a vreme je katastrofalno, skoro je mrak a ja farove prakticno nemam, dobri su samo za grad...propada nam plan da svratimo u veneciju i nastavljamo pravo za veronu, lose vreme nije moglo u gorem trenutku da nas navata ali sad sta je tu je...posle nesto vise od 500 kilometra pod izuzetno jakom kisom stizemo u hostel oko pola deset i odmah nas sacekuje ljuta menadzerka sa informacijom da zbog kasnog check in-a moramo prvo da platim penal 50 evra pa tek onda u sobu...da li to negde pise na sajtu - ne ali to se podrazumeva jer je trebala da bude kuci u osam a sada je pola deset, decko joj se ljuti...mislim se kaka si naopaka dobro da uopste imas decka, placamo penal samo da se docepamo tusa i ciste posteljine, izgleda da ja nisam bas neki bajker, slabo volim sator i prirodu za spavanje...kako smo ugledali bojler i osetili toplu vodu tako se vratilo dobro raspolozenje, opet smeh do kasno u noc, razbudili smo komsije ali neki kulturan narod, nisu nam zamerili...sutradan nema zurbe, do milana ima nesto oko 180 kilometara, cak trazimo alternativu da ne bi isli autostradom ali dosadna kisa opet pada i mi i kroz veronu samo prolazimo a meni sada vec jasno da cu ponovo na ovu stranu jer ni veneciju ni veronu ne obici kazu da je veliki promasaj...trazeci sporedni put nailazimo na veliku moto radnju, roba koja se prodaje je vrhunska i kolege primecuju veliku razliku u ceni izmedju ova radnje i nekih dobavljaca u srbiji, cene su kod nas vece i dva - tri puta, bruka...srecom, kako dan odmice kisa slabi i pomalja se sunce koje nismo videli dva dana, izlazimo na cuveni milanski auto put, po cetiri trake sa obe strane i nastaje pravi lom u voznji...preticu me sa leve strane, preticu sa desne, sleperi i teski kamioni voze se kao formula1 a ja nespreman na ovoliku guzvu i ove brzine jedva ostajem stabilan...vetar udara sa svih strana, drzim gas do daske samo da sto pre preteknem po neki usporeni teretnjak i imam osecaj da upravljam svemirskom krstaricom a ne skuterom od 150 kubika ...u italiji se motori svih vrsta i kategorija teraju junacki, skidam kapu, svi zivi su na dva tocka i njima je to nacin zivota koliko sam mogao da vidim, kod njih motor nije izuzetak nego pravilo a po autostradi voze ko valentino rosi...u milano stizemo oko rucka, prijatan hotel, obezbedjene garaze, centar grada na nekih dvadesetak minuta setnje i najbitnije cista posteljina i tus kabina ...dok smo se smestili i potopili sve mokro i znojavo za pranje pa jos i evocirali razne situacije predjenih kilometara doslo je vece i krenuli smo u lagani obilazak...ja sam vec bio u milanu zimus pa sam se necega i prisetio te smo tako posle obilaska duoma, milanske skale i jos nekih spomenika u tom delu zavrsili sa najboljim sladoledom u gradu u poslasticarnici cioccolati italiani, odmah pored galerie emanuele II...grad je lep i ziv, pun je turista a domaci se lenjo razvlace po trgovima, kafici su skupi a ni cuvena milanska moda nije za nas dzep...kad smo kod mode moram da primetim kako smo se slozili da su nase zene mnogo lepse od onoga sto se moze videti po ulicama ovoga grada ...nazad u hotel, uzeli smo nesto hrane za u sobu i sedeli na terasi do dugo u noc, uzivajuci u razgovoru...sledeeg jutra, cetvrtak 31. jul, prizor koji smo cekali, sunce visoko na vedrom nebu i napokon krecemo u voznju ne misleci na kisno odelo i mokre rukavice, oblacimo se lagano i posle dorucka krecemo odmah za krajnji cilj ovog putovanja, mendello del lario, rodno mesto moto guzzia...idemo delom autoputem, delom lokalnim, kolovoz je dobar, guzva velika i opet motori, uglavnom skuteri na sve strane, odlicno se vozi...prolazimo lepe planinske predele ispresecane jezerima, nije onako utegnuto kao slovenija ali ima svoj sarm ako nista drugo ono zbog toga sto mnogo vise volim italijansku muziku uz sjajni kapucino koji smo popili na domak lago di garlato...inace, mendello se nalazi na obalama jezera komo, na samoj svajcarskojj granici i niko od nas trojice nije imao pojma koliko je mesto lepo dok nismo stigli tamo...naravno obisli smo gucijev muzej, meku i medinu za milosa i koju i opet je sve vrcalo od tehnickih komentra, znanja i saznanja a meni ostaje za uspomenu da sam u knjigu gostiju pod rubrika drzava napisao - srbija do tokiJa...smejali smo se svi, cak i portir, mrsavi tip sa tanko pocupanim obrvama ...posle ovoga odlazimo na po jednu pravu, italijansku pizzu, sto kazu da se zakunemo da smo probali ali ja i dalje preferiram ove nase makar nisu originalne...vracamo se za milano taman pred veceru, opet lagana setnja i sedenje na terasi do kasno, slusam drugare kako analiziraju modele iz muzeja, koliko strasti, koliko paznje za detalj, za finesu pored mene koji ponovo jedino znam ternutnu cenu goriva i gde treba kljuc da se gura ...01.08. krecemo nazad, teska srca ali tako to ide, oprastamo se od uskih ulica, od kaldrme i tramvaja sa kojima smo se naganjali prethodne dve veceri i krecemo za sezanu, poznate cetiri trake i kamioni formule sve do trsta gde pravimo predah na trgu ponte roso, mestu gde su se citave generacije oblacile u karera ili rifle farmerice, mnogo pre pojave novog pazara ...nastavljamo za sloveniju, vreme je lepo i prijatno za voznju, idemo uz obalu i stizemo do sezane gde nas ceka domacin zoran, nas zemljak iz jagodine, on i njegova sarmantna supruga jela su nas ugostili kao najrodjenije i ponovo, zorane, ako ovo budes citao hvala jos jednom na sjajnom doceku...izasli smo do obliznjeg kafica i popili po jednu koktu, to mu dodje kao deo folklora, subota je vece i ova varosica od svega par hiljada dusa je zivahna u centru, sve okolo je pusto, zavijeno u san i mrtvu tisinu...jedino sto remeti apsolutni mir je ponovo nas smeh na zoranovoj terasi, mozda nas je putem pratilo lose vreme ali nas je svakako pratilo i odlicno raspolozenje...sutradan ranimo, ide se nazad za srbiju, polako se uvlaci i nervoza, predugo smo odsutni, cekaju porodice, posao, obaveze a tek smo se zagrejali za voznju, sto kaze koja, tek smo se uzilili...polazimo za srbiju, ceka nas dobar komad puta do jagodine ali posle onog ludila po italiji kroz sloveniju i hrvatsku vozim kao po praznoj pisti, skoro ne osecam saobracaj...u jagodinu stizem vec po mrklom mraku i za dlaku da opet iskisnemo, mimoisli smo kisu u pola sata ali posle svega mislim da mi ne bi tesko palo i da sam ponovo iskisao, vredelo bi svake kapi devet dana i nesto preko 3.000 kilometara...i ja sam uzivao u svakom od njih

drugari, potpuno ste u pravu, voznja je i sama po sebi avantura a voznja na b&w tek posebna stvar...narocito je atrakcija kad me ljudi onako u punoj opremi vide kako sedam na nesto malo vece od automatika...sa druge strane, krecem na putovanja sa punim poverenjem jer je poznato da je kymco najbolji motor na svetu ...da ne ureknem, nadam se uskoro novim kilometrima a mozda nesto i zajedno odvozam sa vama, moj jedini limit je spora voznja, ne brze od 80 na sat a ako se odlucite za neku turu na ovu stranu, voljan sam da ugostim, bar da se upoznamo... ono za kymco sam se salio a ono da sam gurman nisam se salio

tek kada sam krenuo da postavljam temu vidim da su forumasi odvozali isti krug samo iz "kontra" smera ali kako ih je kisa iznenadila racunam da okacim par fotografija, nek se vidi da je fino za voznju umesto planiranog odlaska u petrolend, krenemo u subotu jutro prema beloj crkvi i prelazu kaludjerovo...nebo nad jagodinom mutno i tmurno, prognoze prete kisu i vetar ali mi krecemo jer je ionako celo leto ni tamo ni vamo, nema sta da se ceka...kod kanala DTD otvara se plavetnilo i sad, vec, dobijamo elan, zaboravlja se na kisna odela i u oraviti pravimo kratku pauzu, sipamo gorivo...krece uspon, put koji vodi ka anini, a put i nije bas put - naslagane betonske ploce, nepriajtno za mali tocak ali pogled na vrhove u daljini obecava, karpati...uskoro ulazimo u nacionalni park nerei, kolovoz je dobar, predeli sjajni, sunce probija kroz sumu, vazduh svez i prija...stajemo tu i tamo, pravimo fotografije, prizori su za pamcenje, voda izbija iz stena, gusto zelenilo na sve strane...u banju herkulanum stizemo u kasno popodne, stajemo u jednom od mnogobrojnih restorana, cene su nize nego kod nas a pizza odlicna...planirano je da se proba ta cuvena termalna, banjska voda ali dok smo se raskomotili, pa seli da pojedemo nesto, pa se zapricali, krenulo da smrkava i nastavili smo odlicno obelezenim putem dalje...saobracaj postaje frekventan, izbijamo na dunav, idemo uz obalu a prekoputa se vidi srpska strana...u turn-severin stizemo oko vecere, zaticemo odlican pansion u kome cemo prespavati, veliko dvoriste za skutere, terasa za opustanje i kaficu pred obilazak, soba mirise...sve je cisto i sredjeno, centar i velika pesacka zona, fontana koja je sama po sebi performans, prati se fudbal i mi se polako uklapamo u atmosferu koja nikako ne lici na subotu vece, negde u srbiji, negde u leto...kod mene u jagodini, u to doba, imas utisak da se ceo grad preselio na ulicu, ovde je tiho, mnogo tiho...cene nisu bas popularne ali kolaci mame iz vitrine, jednom se zivi ...zavrsava se utakmica, brazilci su potpuno posramljeni a ja koji sam obisao ovu zemlju zimus vec prognoziram da ce pola ria da "gori" nocas, mnogo su temperamentni i mnogo vole fudabl, rambo petkovic...krecemo na spavanje, jos jedna kafica na terasi pansiona, mirise basta, gazdarica sve to drzi "pod konac"...oko 9 ustajemo, ceka nas dorucak i krecemo pre nego sunce bas pocne da przi, vidi se da ce dan biti vreo...prelazimo granicu na djerdapu i krecemo nasom stranom, uz dunav, ka velikom gradistu...daleko losiji put, daleko losije odrzavanje nego kod rumuna, saobracaja gotovo i nema, tu i tamo parkirani ribolovci a ja se secam sta smo bili za njih u vreme mojih momackih dana...slikamo reku, na trenutke deluje ko da sam zalutao u morski zaliv, voda i samo voda...pauza u donjem milanovcu, lepo su uredili setaliste pa je prijatno za sedenje u nekom od kafica, vidimo i dosta parkiranih motora, kolege na sve strane...prolazimo golubac, probijamo se polako kroz turiste koji se poredjali po sred puta i stajemo ponovo tek na srebrnom jezeru, ja hteo da vidim sta se promenilo od pre 10tak godina, opet basta i kafana, nema nesto puno kupaca...odatle odlican kolovoz vodi pored pozarevca, izbijamo kod cmane i starim putem kuci...bilo je ovo prijatnih 600 i kusur kilometara, rumunski trening pred transalpinu ili da citiram sto rece @BigRider "Као што рекох једна од бољих вожњи када се све узме у обзир!!!"

hvala, zaista, kolegama na ponudjenom i drustvu i druzenju ali su meni, nenadano, iskrsli gosti iz dalekog brazila za vikend tako da je petrolend odlozen za neki naredni put a sada cemo samo u nedelju da obidjemo nacionalni park nera u rumuniji...ovu priliku koristim i da jos jednom pozovem sve koji budu navracali na ovu stranu - nek se jave, mi, jagodinci, osim palme i zirafe, imamo i puno prijatnih kafanica i hladno jagodinsko pivo

naravno da si pomogao, mi s juga slabo stojimo sa vojvodinom pa svaki savet znaci a na exit sam potpuno zaboravio ...

nesto slicno planiram i ja samo moja supruga ne pokazuje toliki stepen "izdrzljivosti" ...svakako, sjajnu turu ste izvozili...

planiramo obilazak fruske gore iduci vikend pa bi znacilo da nam kolege iz tog kraja preporuce sta bi vredelo videti, gde spavati i narocito sta probati ...polazak u petak, povratak u nedelju, jagodina - novi sad - fruska gora - petrolend pa nazad...svaka sugestija je dobrodosla a ko je raspolozen i da popijemo kaficu zajedno, neka javne...

ne vredi, moje magare oko 80 i to je to...vozim ja duge ture ali ne ide da kocim celu grupu i naravno zelim vam svima sretan put

kolika ce vam, okvirno, biti putna brzina?...vozili ste vec zajedno pa verovatno imate neki manir voznje, ja bi se mozda prikljucio ali se bojim da je 150 kubika premalo

@nntom...na zalost fotografije nisu trenutno kod mene ali ovo je, zaista, prilicno markantan presek svega na sta smo naleteli, cisto da ne zatrpam svoj kratki prikaz...tura je fina i ponovo je toplo preporucujem, cim ograne sunce 2014te ...osim toga, pozivam te da se pridruzis iduce godine, procicemo istim delom na planiranom putu prema transfagarasan - transalpina "avanturi" a vise prikaza ima kod mene na fejsu...

ka sofiji smo krenuli u petak, u rano prepodne i posle predaha u dimitrovgradu i kraceg zadrzavanja na granici, prelaz gradina, stigli na odrediste, taman oko rucka...pratilo nas lepo vreme i dobar put pa je ovih 290 kilometara proslo glatko...posle raspakivanja u hostelu i posle sugestije domacina da nije bezbedno motore ostaviti na ulici, nalazimo cuvanu garazu sa video nadzorom za 3e na 24 sata...odatle, laganom setnjom, stizemo do vitose, pesacke ulice - nesto kao knez mihailova, u kojoj je gomila kafica i restorana i gde je epicentar nocnog zivota ...cene su slicne kao kod nas a mi smo se i pored velike ponude domace kuhinje odlucili za provereni mek...prijatno vece i obilazak metroa koji je nov i besprekorno cist a onda nazad u hostel, na spavanje, sutra nas je cekalo skoro 400 kilometara daljine...iz sofije smo ka bukurestu krenuli sa zakasnjenjem, jutro je bilo toplo i suncano pa smo lenjo ispijali jutarnju kafu i slikali se okolo skoro do podneva...izlazak iz grada je bas potrajao zbog velike guzve a trake nisu obelezene pa su cesta presecanja, treba biti oprezan...auto put vodi preko stare planine, u pocetku je odlican, predeli koje prolazite su neverovatni a vrhovi su ispresecani tunelima...vozi se brzo i ostro, kolovoz je sirok i nov a ogranicenje je 130 pa nije problem...polako, kod mesta jablanica, sve prelazi u magistralu koja je iskrpljena a nekako se i vreme promenilo, zahladnelo i preslo u naoblaku ali je bilo zanimljivo jer je uz sam put puno devojaka "od zanata" ...napravili smo par pauza, cisto da se ugrejemo, pumpi koje su dobro opremljene ima dosta na ovoj deonici, i presli u rumuniju na prelazu ruse - djurdju, mostom preko dunava...formalnosti na granici i gotovo odmah krecemo potpuno novim auto putem koji je odlicno obelezen sto pomaze jer je vec, gotovo, mrak...za razliku od bugarske gde nismo naleteli ni na jedan motor ovde je iznenadjujuce veliki broj "kolega" koji nam se javljaju mahanjem ali i dizanjem na jedan tocak u punoj brzini ?!...jedan od motorista cak ljubazno nudi pomoc ali se mi uzdamo u provereni gps i u bukurest, sada vec po mrkloj tami, ulazimo oko sedam sati...bljeste lampioni niz siroku ulicu, vide se tramvaji i velike reklame a saobracaj je ziv, oseca se ono kuvanje pred subotu vece...do apartmana, u strogom centru, stizemo bez problema, bulevarima koje je jos causesku pravio...za bukurest kazu da je "mali pariz", nisam bio u parizu ali me je grad, svakako, kupio na prvu loptu...ljubazni domacin nam nudi mesto u svojoj garazi za nase ljubimce a mi se, potom, komotno smestamo u ogromnom prostoru od preko 80 kvadrata...ponovo raspakivanje, kraci predah i krecemo pesice do trga ujedinjenja i starog centra grada, pesacke zone slicne skadarliji...nocni klubovi, pabovi, koktel barovi, restorani sa tradicionalnom hranom i domacim pivom, prositucija na sve strane, koja je legalizovana, i jedna sarena, karnevlaska atmosfera do sitnih jutarnjih sati je ono sto vas tamo ceka...cene su, ponovo, slicne beogradskim pa ne ocekujte da vas tura pica ili vecera u restoranu kosta neku "sicu", kao nekada...na sve strane smo primetili razno-razna privatna obezbedjenja, slicno su obuceni kao regularna policija pa to ume da zbuni da je u toku neka "akcija" ali sve deluje prilicno bezbedno, puno je turista i nismo primetili problematicno ponasanje ili nategnutost splavova na savi...i tamo, kao i ovde, primecujemo velike razlike, od lamborginia i feraria koji nisu retkost do starih olupanih dacija i lada, od sponzorusa koje mirisu na skupo do pola ulice i lokalnih "zestokih momaka" do ulicnih sviraca i sitne sirotinje, vidi se da je balkan ostao balkan bez obzira na eu...gotovo svi pricaju engleski, uvek se obraduju kada cuju da ste iz srbije, krene ono - braca, prijatelji, tito, jugoslavija a devojke su jako komunikativne i slobodne pa je veoma lako, sa njima, stupiti u kontakt ili "kontakt" ...noc puna utisaka i zaista otkrovenje za mene koji rumuniju pamtim iz nekih drugih vremena...celi sutrasnji dan smo iskoristili za obilazak silnih trgova i spomenika, njihove trijumfalne kapije, fenomenalnog centralnog parka i jezera herastrau, ogromne gradjevine rumunskog parlamenta i da usput probamo razne djakonije koje se prodaju na ulici ali zavrsavamo u provereni kfc...vec prilicno umorni odlazimo na jos jedno lagano pice pred spavanje, nedelja je vece i ceo grad deluje uspavano...ponedeljak, nazad za jagodinu, ceka nas skoro 600 kilometara i zato ranimo jer vec rominja kisica...guzva je, svi krenuli na posao, sirene i nervoza na sve strane a mi izlazimo iz grada i krecemo prema krajovi...prolazimo kroz manje atraktivne predele, mesta pored puta deluju zapusteno ali to nije nista sto ne mozete da vidite ako krenete prema pirotu, vranju ili babusnici...kolovoz se radi skoro celom duzinom, na sve strane masine i kopanja, suzenja i zaobilaznice i posebno treba obratiti paznju na kerove kojih zbog djubreta i ostataka hrane ima kolko volis, jedva smo izbegli par pretrcavanja...kao posebnost izdvajam prolazak kroz vlasko selo koje deluje kao neka filmska kulisa, gde su kuce potpuno nove i pravljene kao dvorci sto znaci da to nije "specijalitet" samo nasih gastarbajtera ...od krajove se sputamo do mesta kalafat i nedavno otvorenim mostom preko dunava prelazimo nazad u bugarsku, na vidin...tu izlazimo na auto put koji rumuni i bugari grade kao alternativu auto putu kroz srbiju, a na pravcu prema istoku, prema turskoj i po onome sto smo videli nasi putari su u problemu...od vidina je sve bilo lako, poznati kraj, izlazak na zajecar i onda dosadna magla na cestobrodici koja nas je skroz usporila ali tada, vec blizu kuce, mokro i hladno vreme ne smeta na kraju, puni smo utisaka, toplo preporucujem ovu turu cim malo otopli, put je dobar a bukurest treba i videti i doziveti i samo mi je zao sto nismo ostali duze...sledeca stanica je istanbul a do tada ostaje za uspomenu, ona poznata, "iz krajine lepa vlajna" ......

pa, lepo si zamolio ...

@Abi...predlazem ti da odes do temisvara, pun je ovakvih "ostrih" slika @roar...ovo je moj krajnje subjektivan dozivljaj temisvara, siguran sam da se neki nece sloziti ali ajde da ne pravimo polemiku, podvlacim ono "subjektivan dozivljaj" ....stigli smo iz segedina u nedelju, negde u vreme rucka i otisli pravo u hotel da ostavimo stvari...na recepciji prijatna devojka, odlicno govori engleski, sve cisto i novo, soba fenomenalna - 37 evra...odatle smo otisli do trznog centra, lako se dolazi, ulice siroke, dobro obelezene, po gradu guzva, puno ljudi i sve je zivo kao da nije neradni dan....vozi se dosta disciplinovano, pazi se na propisno parkiranje i nema vozila ostavljenih po trotoaru...trzni centar ima veliki parking pa je zgodno tu ostaviti motor i onda u laganu setnju do centra koji je na 10 tak minuta pesice... lulius moll je ogroman, moderno uredjen, pun prodavnica razne robe, ima kafica i menjacnica na svakom cosku a na poslednjem spratu je dvadesetak restorana - od meka i kfc preko lokalnih specijaliteta do egzoticne kuhinje tajlanda i sirije...i ponovo - sve je novo, cisto i uredno...cene slicne kao kod nas, ne ocekuj neku veliku jeftinocu a radno vreme mu je do 22h svakog dana...i naravno, trzni centar je pun i ovih "ostrih" slika koje je @Abi primetio ...po centru grada imas dosta zelenila i spomenika, trgovi na sve strane i ponovo gomila ljudi, kafica, atmosfera kao kod nas...sednes lepo u il gelato di bruno i probas sjajne kolace i sladoled i uzivas u pogledu...na begeju ima klubova koji podsecaju na beogradske splavove ali tamo nismo zalazili, vozikali smo se do duboko u noc po gradu, kada je popustila guzva pa smo se opustili a policiju nismo sreli...imaju i stari centar ili trg ujedinjenja i tu su ulice uske i jednosmerne ali bili su neki protesti u toku pa smo zaobisli ovo "dogadjanje naroda", meni je jedan 5. oktobar dosta za ovoga zivota ...motore nam je preko noci cuvao pas koji laje na sve zivo a portir bi cim cuje rezanje izlazio na hotelski parking...marketi su dobro snabdeveni, ima svega a hrana je jeftinija nego kod nas pa je dorucak bio bogat i obilan, ne ide se na voznju praznoga stomaka, pogotovu sto nas dvojica letimo i preko 70/h ponekad ljudi su bili jako ljubazni, gotovo svi govore engleski a prijatnoj atmosferi je doprinelo i blago, suncano vreme posle tmurnog i kisovitog segedina... @Laki-90...da smo se "navatali" u kovinu pa da te i pocastimo kako valja, samo, nas dvojica i nismo neki bajkeri, vise smo za cokoladu i cedjeni sok

ne bih puno, sada, pisao o detaljima puta a ni preterivao sa licnim utiscima vec jednostavno da podelim, sa svima, prijatne trenutke ove fine ture ... nas dvojica i nasi vranci krenuli smo do segedina, do akvapolisa, tamo ostali dva nocenja, potom napravili krug preko temisvara (tu prespavali) i onda se preko vrsca i smedereva vratili za jagodinu...i pored sivih oblaka na polasku nije nas zakacila kisa za ta cetiri dana, put je bio odlican, smestaj takodje a kao sto rece kolega BigRider, temišvar je, za mene, bio otkrovenje...sve ukupno blizu 800 ravnih kilometara uz prosek od oko 70 na sat...ima sta da se vidi, ima sta da se proba a ima sta i da se dozivi - akvapolis je tema za sebe...u svakom slucaju - topla preporuka

ja ne znam nista oko odrzavanja sw jer sam do skora vozio kymco ali nekako mislim koliko god da imas novca nije prijatno kad te "šišaju"...voleo bih da se ukljuce i drugi vlasnici sa njihovim iskustvima i onda mozda mozemo da uporedimo i cene i uslovno kvalitet raznih majstora...koliko sam shvatio, Marko ima gotovo sve delove na lageru, ukljucujuci i plastike, a i poznaje skuter u detalje pa to onda i "podrazumeva" vecu cenu...da to postavim ovako - moj majstor u jagodini i inace moj dobar drug trazio je gde pusta ulje vise od pola sata, Marko je to odredio, telefonom, posle par minuta razgovora

@ShomiBGD...hvala za info, cuo se sa majstorom pa ce biti neke "saradnje"...ako naletis do jagodine, javni se

@ShomiBGD...bilo bi super da ostavis broj tog majstora, verujem da ce to znaciti i drugim clanovima foruma a ako nije dozvoljeno pravilima pusti mi, molim te, na pp...meni nije problem da dodjem do beograda ako covek zaista zna da prepozna problem i efikasno ga resi...kod mene ima puno "poznavaoca" teme ali u celom kraju je jedva dva - tri silvera pa je jasno koliko su upuceni u ovaj model

ja sam pre par dana pazario ovaj skuter i sad sledi sredjivanje jer sam primetio dosta toga sto treba da se odradi...konkretno, kod mene, pusta ulje na nekom dihtungu, gume su jako lose, plocice su za zamenu a mislim i da se lezaj tocka zadnjeg cuje...vremenom ce sigurno jos nesto da ispliva pa me zanima gde nabavljate delove i mozda preporuka za dobrog majstora...takodje bi trebalo i plastike prisrediti pa ne znam ima li neki moto otpad gde to moze da se nadje...svaka sugestija je dobrodosla

hvala drugari, ko naleti do jagodine uvek mozemo na po jedno pice u neku hladovinu

pusti mi pp pa te upoznam sa momkom i onda na tenane...na zalost, u srbiji, uz ovakvu servisnu mrezu, nije samo bitno koji motor ti se svidja i sta bi zeleo da vozis vec i koliko je odrzavanje prakticno a tu iskustvo dobrog majstora vredi puno