Beograd ti ne pruža neke posebne mogućnosti kada je MZ u pitanju, naručujemo delove kao i svi ostali. Vetrobran ima Bivolje pa od njega možeš da uzmeš kontakt ko ga izrađuje. Serijski prednji lančanik je od 18 zuba ali savetujem da ne menjaš ništa jer oni što nisi zamenio brže propada, u tvom slučaju lanac i zadnji lančanik. Ostavi sve kako je bilo kod Makice pa kad dođe vreme za zamenu onda kupuj sve novo i kako želiš. Paljenje i regler su potrebni, ja ovih dana planiram za Temerin pa ako hoćeš možemo zajedno da se provozamo. Kada će to biti, zavisi od Joskinog vremena ali ja sam spreman.

Zavisi od organizatora. Na svakoj BJB akciji kaciga je bila obavezna i imali su je svi.

Javljam se obavezno.

Planiram za Svilajnac Hondom pa ti vidi šta ćeš sa njim, meni ne treba.

Ima par meseci, nisam zapamtio detalje nesreće a šteta na motoru me nije interesovala, majstor je pa će da popravi, motor nije važan... Najvažnije je da je on prošao sa lakšim ozledama od kojih nema posledica. Ipak, nekorektno je što je taj što ga je udario rekao da ga ne interesuje ništa u vezi sudara. Video je kako pada sa motora i dao po gasu, pobegao je a posle se pravi blesav. Svilajnac je mala sredina, svi se znaju i stvarno me interesuje kako može da spava, gleda u oči čoveku posle toga kada ga sretne na ulici. Iskvario se narod strašno.

Ostao mi je od 12v pošto sam stavio Joskin. Ako ti znači tvoj je. Uopšte nisam imao potrebe da ga menjam nego eto, hteo sam trajnu stvar pa je ovo ostalo.

Nemam broj telefona, zvao bih čoveka... Ovo je sad već previše, mnogo sam ljut. > Prvo je Bokilica udario auto dok je bio na semaforu, očigledno dok stoji nemože da bude kriv. Sale je loše prošao sa tek kupljenim motorom a čovek je po profesiji vozač, sigurno se nije glupirao, i policijski nalaz govori da nije kriv. Bivolje je čovek ozbiljnih godina, sreo sam ga jednom prilikom na Bulevaru 100 metara niže od tog mesta. Imao je opremu, vozio je polako i sa uživanjem, nije se provlačio između kola, nije besneo, baš je bio uzor kako motociklista treba da vozi. Pa dokle bre više! I dalje mi je slika u glavi: okupio se narod, policije koliko hoćeš i zaustavljen saobraćaj uz Bulevar, stolica i flaša vode... Na tom mestu Bivolje nije mogao da napravi prekršaj, nije imao kako, vozi se samo ravno i uzbrdo, daj Bože 40 da uhvatiš od gužve...

STRAŠNO! :o :o :o Kako si? Da li ti je dobro? Prošao sam tu u to vreme, to je ugao sa Jagićevom. Išao sam Bulevarom uzbrdo preko šina jer se kolona otegla do Skupštine (kolaps u saobraćaju) a ja sam kasnio na adresu pa sam dao sebi za pravo taj bezobrazluk. Zastoj je dugo trajao i kada sam pokupio čoveka koji me je čekao, stao sam preko puta da vidim o čemu je reč. Nisam shvatio, nije bilo motora, stajao je beli policijski karavan ??? , stolica na kolovozu i flaša vode pored nje ???. To je danas četvrti sudar koji sam video ili u trenutku dešavanja ili neposredno posle. Kako si prošao, treba li ti nešto?

Gazda kafane se otvorio za pasulj i pečenje povodom akcije davanja krvi. On sam se učlanio iako je naglasio da na motor neće nikad. Odobrio je popust svima sa AMS karticama u njegovoj kafani za hranu i piće kad god dođu. To nam je prvi u nizu ugovora koje ćemo praviti sa svima koji bi davali ZNAČAJNE popuste članovima. Mi samo hteli da se nekako odužimo pa smo napravili sastanak tamo. Hmm, ''sastanak''... Inače, u Beogradu ne postoji mesto gde možeš da odeš da bi se učlanio. Asocijacija nema svoje prostorije a i da ima nema nikoga ko bi u njima sedeo jer nema para. A para nema jer nema članarina iako su ljudi hteli da daju pare i pre više od godinu dana. Ali te pare nema ko da uzme jer nema nikoga ko bi radio za džabe a da već tako nije angažovan. I tako, ko je stariji kokoška ili jaje? ;D Ili kao jedna pesma od Sedmorice mladih ''kofa je bušna'' pa unedogled. Ukratko nemere to u Bgd već samo tokom nekih okupljanja dok se pristupna dokumenta ne stave na sajt pa popuni ko hoće. Ali da popuniš izjavu da ćeš raditi za džabe to može kad hoćeš, i na kuću će da ti se donese, bez brige.

Golub traži telefon Mikija Jawe pa neka mu neko pusti na PP.

Ipak mislim da je psiha važnija od težine i gabarita. Imam dobrog prijatelja koji je niži rastom, bio je prosečne konstitucije ali je za par godina dobio preko 160kg. I tada su počeli problemi: povukao se čovek u kuću, izlazio je samo noću ali tamo gde nema nikoga. Mi smo se kao društvo ''preselili'' kod njega, tu smo se okupljali jer on nikada nigde nije hteo da ide, sramota ga. Lekari su i tada govorili da je to najgore, da baš zato treba među ljude, da živi normalno, kreće se, druži u što širem krugu ljudi... Nažalost i ljudi su različiti pa loši nisu retkost. Jednom prilikom sam ga naterao da se vozimo kolima po Srbiji, ne izlazimo iz kola a ako nešto treba ja ću izaći. Onda u jednom selu pored Mladenovca odemo da vidimo najveću svinju u Srbiji, čovek napravio svoju sortu i kome god je pokazao fotografije ili meso izazvao je zaprepašćenje: London, Moskva, ma ceo svet... Odemo tamo a ispred kuće sede seljaci i piju pivo. Onda se nađe jedan pametan: ''Znao sam ja da ovoliku svinju može da kupi samo toliki čovek, bravo debeli''. Stvarno sam poludeo od besa, na spisku su im bili i živi i mrtvi, i zadnje pare za lekove uz sve prateće ukrase... > Onda su shvatili o čemu je reč, izvinjavali su se a njemu je bilo još gore, hteo je u zemlju da propadne. I ja sam opet uvideo da ne vredi da vređam više, ne vodi nigde, nema smisla... Poslednji put sam ga video na sahrani oca našeg prijatelja. Nije mogao da ne dođe ali me zamolio da ne vozim nikoga u kolima, da smo sami... Tom prilikom mu kažem da sam napravio motor za nas dvojcu, ima prikolicu, tovario sam ga, može da vuče.. Kaže ''crći će ti motor, greota, dugo si ga radio, dosta te košta''. Pa nek' crkne kažem ja, zato sam ga i radio da vuče pa kad crkne uradiću ga opet. Dogovorimo se kada da dođem. I dođem, zvonim na vrata a niko ne otvara. Ja lupam, vičem ''otvaraj bre da ne čučim po hodniku''. Komšinica izlazi iz stana, kaže ''neće Dejan da izađe kada je sam kod kuće, dođi popodne kada je neko tu''. Posle toga se nijednom nije javio na telefon kad god sam ga zvao. Roditelji kažu da je tu ali ne smeju da ulaze u sobu, ljuti se, neće da priča ni sa njima. A eto meni je i dalje krivo, emotivno me boli i nemogu da razumem zašto sam izgubio prijatelja. Ljudina bre, čovek ko' planina, nema kome nije pomogao, našao mu se kad treba... A sada kad njemu treba neće nikoga, hoće da bude sam. Nisam se ja od Debelog oprostio, nisam ga zaboravio, samo neznam kako da mu pomognem, psihijatra u kuću nije hteo da primi... Da mi je samo malo vremena da mu objasnim da ljudi nisu zli i nehumani, da mu kažem da niko nikoga nije ostavio u nesreći zbog bolesti, izgleda, invaliditeta... Ali jeste zbog naravi, drkadžija nikom ne treba, taj ni sebi nije prijatelj. Ali džabe, ni do takve prilike više nemogu da dođem.

Izbacio sam SVE masti i ugljene hidrate a forsiram belančevine i vlakna. Zejtin u kući nemam, ne kupujem ga uopšte, ne treba mi. Meso koliko mogu zamenim ribom i to bilo kojom, važno je da je raznovrsna da se ne bi i ona smučila. Najzdravija riba je ustvari najjeftinija, skuša, živi u severnim morima gde nema ništa zaprljano a u svom sastavu ima lako razgradive masti koje su organizmu potrebne i ne talože se. Za slatkišima inače nisam lud pa me poneka voćka zadovolji a povrće jedem neograničeno. U suštini, jedem meso i povrće, ako jedem određeno jelo ono što se kuva po našim kućama, onda uskratim sebi jedan obrok. U početku sam grešio, baš nisam jeo koliko sam god mogao. Onda sam imao vrtoglavice, kako radim više poslova kriza me hvatala baš kada taksiram, nemam koncentraciju, neznam gde sam bio i gde idem, iskaču zvezdice pred očima. Naglo sam skinuo, nije ni to dobro. Ostaje mi još 5-6 kila pa da završim sa skidanjem naslaga. E, onda je problem, onda dolazi deo koji je bolan a to je trajna promena navika, drugačiji život. Ovo do sada i nekako, oduvek sam sebe maltretirao na neki način: studije i posao uporedo pa tako doživotno ali ovaj novi režim treba da bude trajno opredeljenje, nov način mog života. U poslednje vreme od ljudi koje vozim taksijem čujem samo pozitivne stvari o određivanju ishrane na bazi krvne grupe i sastava krvi. Analiza se radi u nekoj privatnoj laboratoriji na uglu Đure Đakovića i Vojvode Dobrnjca i košta oko 4.000. Cela stvar ide u više faza, prvo odrede ishranu za skidanje kilograma a onda tu problematičnu, trajnu. Iako nema nezadovoljnih a rezultati koje sam čuo su izuzetni (Pablo ima zeta koji je skinuo preko 36kg) njihov jelovnik mi ima neke nelogičnosti koje ne razumem. Npr. jednoj su ženi rekli da NIKAKO ne jede šargarepu a to mi baš nije normalno iako daje rezultate. Zverinjak dobro naslućuje jer me taj nastavak priče brine, šta sad. A jasno je, pored hrane u optimalnoj kombinaciji dolazim i do ovog dela: Znao sam ja da je fizička aktivnost neizbežna ali sam je odlagao, imam milijardu opravdanja. Međutim teretana je 100 metara od moje kuće, posećena je i stalno se ljudi muvaju oko nje što govori da valja a Vlada Afrika je trener. I šta sad, da je daleko - nije, da je loša teretana ne bi se toliko sveta skupljalo u njoj pa još i trener koji je moj čovek, pa gde bi više. Užas, nema opravdanja, nema laganja ni sebe ni drugih, samo u meni može da bude problem. Borba se nastavlja, u ishod nemogu da budem siguran. Nije sramota biti debeo i srećan, kome smeta neka gladuje i u tome traži svoju sreću. Ali morao sam makar da pokušam, nisam mogao da izađem iz kola da bi nekome ubacio kofer u gepek, ako staje unutra može a ako ne staje nađi drugi taksi, ja bre nemogu...

Trenutno sam na -14 kg. Nisam srećan, GLADAN SAM! Bila je i neka žurka na kojoj sam upoznao tipa koji se lečio od alkoholizma. Alkohol u tim količinama je zlo, ubi zdravlje. Priča čovek i navodi podatke, ne pije toliko i toliko godina i dana, kriza je trajala dugo, u početku intenzivnije pa sve manje. Sada je dobro, nema krize i živi zdravo. Onda ga ja pitam da li je zadovoljan životom, kako to sve izgleda iz ugla treznog čoveka. I dobijem neočekivan odgovor: Razočaravajuće. Život je sranje, mnogo je bolje bilo dok je pio. Sada je sve dosadno, ništa te ne uzbuđuje, ljudi nemaju humora ni dobrote u sebi, samo su interesi važni a zloba prožima sve relacije između ljudi. Treba čovek da udovolji sebi, od drugih će to retko i teško doživeti.

Imamo pitanje a niko ne daje odgovor: Možemo li nekako da pomognemo Drakuli?

Nažalost Zverinjak je u pravu, mora drugačije. Iz Takovske se u 27. marta nemože, jednosmerna je što je važno kako i tako ali stoji policija stalno... ( i piše li piše a ima i tarifu, beskrupuloznu ) Prva sledeća je Dalmatinska, jednosmerna je na toj raskrsdnici udesno i ulevo, džaba... Jedini pametan prilaz je iz 27. Marta od Vuka. Ali ako je prilaz od Slavije, gledano odozgo od ugla Starine Novaka i Beogradske levo (put tramvajskih šina) posle koje je put 27. marta raskrsnica za levo za Majora Ilića i nije bitna, prva sedeća sa desne strane je Đušina ulica, odmah je posle semafora a banka je sa desne strane neposredno je pre raskrsnice. Sve ovo nebulozno zvuči ali nisam ja kriv, tako su ih krstili pa ko se snađe a ako se uzmu u obzir i znaci sa propisima onda je sve ne/jasno. > Dakle, od Vuka nizbrdo do ugla sa majora Ilića pa prva desno sa desne strane, onda dvadeset metara napred pa levo je Kuglaš. Tabla je na zidu. Parking ima ako se dublje zađe u levo dvorište (prvo posle ulaza za Kuglaš) i to ako sreća posluži pa ispred škole nema nikoga za vikend. Da ja sad čitam ovaj post ni meni ne bi bilo jasno, jebi ga, tako su napravili pa ko se snađe, neumem drugačije da objasnim, nisu normalni. U Beogradu ne važe karte, Garmin od 10 vožnji potrefi 3, i to profi garmin za taksiste pa šta ja sad pametno da kažem. Eeee živote, dokle su nas doveli, a mala ulica u centu grada... :P :P

Pa svi jedu a ja gledam, gde je tu pravda, nije moglo to tako...

Može naravno. Sastanak kao sastanak je u osnovi propao jer nije išlo zamišljenim tokom. Pabla su neplanirano i iznenada zarobili na poslu pa je kasnio a mi smo ga čekali i nismo hteli da počnemo bez njega. Okupili smo se, družili se i bilo je FENOMENALNO: dragi ljudi, dobro raspoloženje, hrana neprestano u bezbroj tura... ;D Nažalost, mnogi su imali obaveze i ograničeno vreme za današnje dešavanje pa su morali da krenu i pre zvaničnog početka koga na kraju nije ni bilo. No, i bez tog najzvaničnijeg dela a nakon mog uvodnog izlaganja Lancia je predstavio plan za sledeću godinu sa osvrtom na dešavanja u ovoj i problemima koji su nas pratili. Od svega rečenog istakao bih sledeće: - učlanjivanje nam nije bilo prioritet već ispunjenje plana akcija za tekuću godinu pa se cela stvar zbog toga i razvukla - osnov za uključenje u organizaciju treba da bude želja za zajedničkim radom a ne normativna akta i razna prateća papirologija koja će se stalno prilagođavati potrebama. - na učlanjivanje smo morali da se odlučimo u ovom trenutku jer smo želeli da se što više ljudi uključi u akcije i njihovo rukovođenje. Organizacija raste pa je logično da broj aktivista i rukovodilaca raste zajedno sa njom i takav razvoj treba omogućiti i dalje. - nastojimo da omogućimo svakom članu koji ima dobru ideju i način za njenu realizaciju da to i sprovede - članstvo nije obavezno, na njemu se ne insistira već je rezultat lične odluke da li će se neko uključiti u rad ili ne, da li će na bilo koji način pomoći to što se radi ili ne i u kojoj meri. -od angažovanja niko nema materijalne koristi niti će imati, reč je o dobrovoljnom radu koji ne donosi prihod. Lancia je predstavio najvažnije delove plana aktivnosti za sledeću godinu uz osvrt da ćemo još od ostatka ove godine imati akciju bezbedne vožnje u Novom Sadu i sveobuhvatnu Deda Mraz akciju koja zavisi i od nas ali i od prikupljenih sredstava. Ako ih bude više trudićemo se da pokrijemo veći broj Ustanova ali, obzirom na hroničan nedostatak para koji nas prati i pre osnivanja, nemamo nikakav budžet ili bilo kakav izvor finansiranja za koji bi se uhvatili pa ćemo opet sami prikupljati novac sa svih mogućih strana. Lalajko je objasnio vikend i dnevne vožnje koje ćemo imati naredne godine. Biće ih više i biće raznovrsnije, pojedine su namenjene enduro motorima ali u ovom trenutku nisu baš svi detalji poznati iako su glavne smernice već određene. O tome više i detaljnije od Lalajka. Ovo je u najkraćem ono što se pričalo, dopuniće me Lancia. U toj kratkotrajnoj radnoj atmosferi neki su bili više zainteresovani za ono šta se priča a neki manje. I to je odlično jer je prirodno, svako treba da uzme učešće koje i koliko želi. Da smo bili u zatvorenom prostoru onda bi svi prisutni morali da slušaju i ono što ne žele pa bi se žestoko smorili. Kafana je super, hrana odlična, Ljilja i Miša najbolji, odrađeno je sve savršeno. Toliko za prvu pomoć.

Danas sam Crncem išao do Ralje, povod je bio učlanjenje u AMS. Ralja je blizu, zavisi iz kog dela grada se ide ali je to ukupno u oba pravca oko 90-100 km sa sve vrludanjem po okolnim putićima. Smrzo' sam se neobjašnjivo! :o :o :o Budala sam, sve sam razmiljao: ''Ma tu je to, čas posla sam na Banjici, gde je Banjica tu su Jajinci i eto me na Trešnji a onda samo da nađem kafanu''. Kakva laž, kakva obmana samog sebe, kao da će redosled naseljenih mesta da promeni temperaturu. Gotovo je, sada je već potrebno dobro oblačenje čak i za ovako kratke vožnjice.

Uklonio sam neprikladan i uvredljiv post odavde kao i prvi naredni koji je usledio. Idemo dalje kao da ništa nije bilo.

Nedeljom je u Kuglašu, znam pouzdano jer su Nedeljom deca kod mene pa nikad nemogu da dođem. > Ova nova prilika je na plakatu.

Svaka ti čast Rade! Neka ste svi živi i zdravi. :)

To jeste problem ali ćemo ga rešiti članskim kartama koje su i identifikacione pa ako su vidno istaknute onda ovakve stvari više ne bi trebalo da se dešavaju. Nažalost sada nemamo gotove članske karte jer je tek učlanjivanje u toku pa će sve proći kao i do sada, upoznaćemo se ponovo. Ovu neprijatnost smo donekle ublažili kada smo imali druženje sa Božom i Gaborom. Nije vožnja, nije akcija nego sedenje i ćaskanje pa ko se javi za reč počne izlaganje predstavljanjem, ''ja sam taj i taj...'' Nije ni to srećno rešenje ali šta da se radi, ovom problemu su ipak dani odbrojani.

Obrisao sam poslednji post jer ima propagandni karakter o gorenavedenoj vrsti ulja koje se prodaje na pumpama. U motive ne ulazim, ne interesuju me. Nije bre ovo Telešop: ''od kako sam uzela draj kuker moj život se potpuno promenio...'' :P

Ovaj se MZ lepo zakucao negde...! Nije pristojno menjati sadržaj starih postova.

Nije cimao i trzao pa predpostavljam da bi trebao da očistiš karburator. Evo jedne stare slike, još od pre farbanja.