Govor mog sina na fakultetu politickih nauka u Beogradu.
Предрасуде према моторима и мотоциклистима
Моје име је Душан Брдар, студент сам Факултета политичких наука и представићу себи блиску тему која се односи на предрасуде према мотоциклистима у Србији, али и у свету.
Предрасуде према двоточкашима заснивају се на несолидарности возача две најзаступљеније категорије, возача аутомобила и мотоцикала, ниској свести, неинформисаности и лошим пређашњим искуствима.
Мотоциклисте прати лоша репутација због наводне ароганције у саобраћају, непоштовања саобраћајних прописа, опасности које са собом носи овај вид транспорта итд. Постоје стереотипи да вожња мотоцикла подразумева велике брзине, неношење адекватне опреме, припадност мото бандама и повезаност са разним криминалним активностима.
Несолидарност између возача мотоцикала и аутомобила заснива се на међусобном неразумевању. Постоји разлика у величини возила и начину управљања. Возачи аутомобила често превиде двоточкаше у саобраћају и кривицу приписују непредвидивој вожњи мотоциклиста, провлачењу између трака и слабој видљивости.
До предрасуда долази због неинформисаности. Највећи утицај има непознавање начина на који мотори функционишу, поготово при лошим временским условима. Подизањем свести и бољом информисаношћу могао би се променити неповлашћен положај мотоциклиста.
Стереотипи према мотоциклистима настају из лоших индивидуалних искустава људи, те се сви мотоциклисти стављају под исту категорију. Асоцијације на мото скупове где се конзумирају велике количине алкохола и стил облачења који одудара од социјалних норми.
Предрасудама доприноси информација да се шанса за незгоду на мотоциклу повећава тридесет пута у односу на аутомобиле. Јавља се страх као фактор. Возачи мотоцикала су изложенији повредама, чак и при малим несрећама. Већа је стопа смртности, инвалидитета и тешких телесних повреда у односу на друге категорије.
Као млад возач, са шест година искуства на мотоциклу, сусретао сам се са бројним предрасудама и коментарима везаним за мотористе. Често ми прилазе странци, дајући ми разне приговоре и упозоравајући ме на опасности које мотор са собом носи. Коментари ове врсте потврђују предрасуде које су заступљене у народу.
Погрешно је заснивати предпоставке на малом узорку возача. Потичем из породице мотоциклиста, те ми је моје одрастање омогућило другачију перспективу. Моја вожња се зато битно разликује од горе наведених примера, те сматрам да је неправедно подводити све двоточкаше под исту категорију.
Постоје групе као што је БЈБ, који доприносе подизању угледа бајкерске заједнице. Промовишу безбедну вожњу, ношење адекватне опреме и солидарно понашање у саобраћају. Организују бројне курсеве и манифестације које за циљ имају подизање свести међу младим возачима и возачима уопште.
Побољшању садашње ситуације значајно би допринело пребацивање фокуса са досадашњих лоших искустава и несолидарности на нове темеље које у оквиру заједнице возача желимо да изградимо.
Ljubi ga tata.