Drugari, imam jedno pitanjce za vas.... Po cycle ergo sajtu ja bih trebao ovako da izgledam na Kawi tj trebao bih komotno da drzim noge celim stopalom na zemlji. Medjutim moje sediste je prepravljeno radi dobijanja veceg komfora pa samim tim verovatno i malo poviseno,pa sada ja izgledam ovako. E sad,moje pitanje je da li cu nesto dobiti ako recimo amortizer vratim na prvi klik (procitao sam u temi da postoji 7 klikova u zavisnosti kolikom je opterecenju izlozen motor),sada dok ucim da vozim i dok sam sam na motoru? Ne znam tacno na kom je kliku sada trenutno,bivsi vlasnik mi rece da je to namesteno negde na sredini i da on to nije dirao jer mu je tako odgovaralo... Ja sam totalni laik,moje neko razmisljanje je da ce motor na prvom kliku da nalegne a nekada kada se budem resio za putovanja udvoje namestim na neki visi klik...

Da ne bude i ova tema kao 1001 tema koja je postavljena u fazonu :"Koji motor da kupim",a da pritom niti jedan OP ne postavi na kraju sta je kupio. Posle mnogo razmisljanja,promena planova,budzeta,motora koji zelimo,na kraju smo uzeli motor o kome nismo mnogo razmisljali ali smo se zaljubili u njega cim smo ga videli... (zenche i ja) Uzeli smo Kawasaki Er6n,koji mislim da ce ispuniti sva nasa ocekivanja i mislim da nismo pogresili....

Motor je stvarno extra,Milos je dobro vodio racuna o njemu. Kawa je "malo" drugacija od skutera od 50ccm,ja sam jos u procesu dobijanja dozvole i iskren da budem malo sam uplasen,tako da mi se svi planovi cine dosta dalekim sada ali otom potom....videcemo.... Pozdrav

Zdravo drugari, da se pohvalim da sam od danas i ja vlasnik jednog lepotana/lepotice....Od kolege MilosaA

Hvala hvala, drago mi je da vam se svidjaju putopisi,bice ove godine jos putopisa samo ozbiljnijih u svakom pogledu (motor,put itd.)... Pozdrav

@lucky Dal' da prodam patent ili da otvorim svoju firmu,kupujem jastuke kod kineza,potpisujem i prodajem...?Kontam da ce ici kao alva.... @nntom Nadam se da ce ovi moji putopisi uticati na druge upravo isto kao sto je tvoj uticao na mene...Da ce ljudi shvatiti da je potrebna samo volja,ne 500ks,ne 3800cc,samo volja... Hvala svima!

Hvala drugari!

Hvala nemo! Tvoje putopise (Nordkapp 1 i Nordkapp 2) sam procitao nekoliko puta i svaki put se odusevim kao da prvi put citam... Sada mi samo ostaje da kupim nesto od 250cc i skoknem i ja do Nordkapp-a...

Drago mi je da vam se svidja putopis...Hvala!

Hvala drugari!

Hvala ljudi!

Na pirate bay se moze skinuti ceo film...

Odavno nisam gledao ovakvo scheiße

Da da da...to je taj rad!!! Bravo!!!

Uzivam!

Hehe,a zezali smo se da smo ticking time bomb... Jbg,nije bas najsrecnije resenje,znam...

Hvala svima

Uhh,bravo,odlican putopis i sjajan video

Meni vrlo draga...

Lepo

Odlicno,nema sta,lep putopis... P.S. Koji je ovo motorcic sto vozis?

Odlicno,uzivam citajuci...

Hvala svima. @JevtaNS Ja se iskreno nadam da necu,od kad znam za motore zelja mi je da obidjem svet istim,drugacije i nemam zelju da putujem.... @mrle Ovo je dimljena vesalica i ona je 1300din porcija a ono na slici je pola porcije cini mi se... @priest77 Sada nisam vodio evidenciju,mada ne verujem da je trosio iznad 5l a manje od 4,5l...

Hvala svima na lepim recima,nadam se da vam je putopis koliko toliko zanimljiv iako ne mogu da prenesem ni 10i deo onoga kroz sta smo prosli... Nadam se da je ovo pocetak jedne velike zivotne avanture...

16/8/2013 Naravno budim se u 4,mrkli mrak,naravno da nema nista od polaska tada,nastavljam do pola 6 i tada budim Acka,sredjujemo se i krecemo oko 6.Sada nas do Niksica i Zabljaka ceka blaga uzbrdica.E sad za vecinu bajkera i uopste bilo koga ko je u nekom prevoznom sredstvu,blaga uzbrdica nece predstavljati gotovo nikakav problem ali za nas dvojicu to nije tako jer skuter ne bira bilo da je Mont Everest ili blaga uzbrdica on ide 30km/h pa 30km/h...Stajemo pored puta da slikamo Boko Kotorski zaliv gde nam se pruza poslednji pogled ove godine prema istom... Hladno,hladno je neverovatno,skuter ide kao nevreme i ne pregrejava se ali mi moramo da stajemo na svakih 10min da bi smo se malo zgrejali...Navlacimo na sebe sve sto imamo,a to nije mnogo,3 majice,sorc ispod farmerki i nastavljamo dalje... Stizemo u Niksic,a posto znamo da smo pri dolasku jedva stigli od Pljevlja do benzinske pumpe u Niksicu sa 2.5l u rezervi i punim rezervarom,sada odlucimo da rezervu pojacamo za 1l i to ovako izgleda. Na putu do Zabljaka pored nas prolazi kolona od jedno 15-20 motora,mozda i vise,PA JA SD itd tablice,pozdravljaju a mi otpozdravljamo,ja sav srecan i razmisljam kako bi im se rado prikljucio ali ne mogu da ih pratim,uzbrdo je jbg...Oni su kasnije stali pre Savnika da odmore,mi ih prolazimo da bi oni nas nedugo zatim ponovo presisali... Usput stajemo da odmorimo,ja izduvanim po koju,padne i koja slicka... Nekako se dovukosmo do Pljevlja i dok smo stigli do granice a bilo je 14:30,nismo imali vise ni volje ni snage da ikakve akcije pravimo vec smo odlucili da granicu predjemo obojica na skuteru pa ako su bas reseni da nas zezaju neka zezaju....Dolazimo na red,ja predajem pasose a lik mi samo pokazuje da nastavim,ne treba...AHAHAHA...Pricamo Acko i ja,da smo odmorniji bili mi bi smo ukljucili i helihopter u plan prelaska granice a ustvari je ovako lako...Isto tako predjosmo i Srpsku granicu nakon koje stajemo da pijemo vodu,tada nam se vec sve cinilo blizu,pa u Srbiji smo,zar ne? Rekoh ja Acku,ajde da peglamo do Nisa pa makar stigli i veceras u 00:00.On kao i ja,odjednom dobija volju,ne oseca umor i pristaje ali tu nastaje nas pacerski plan.Ajde da izbegnemo Zlatibor i Kopaonik,ipak su to planincine,da raspalimo po dijagonali pa kroz Ivanjicu do Kraljeva,kraci je put a odatle je posle sve ravno do Nisa.AHAHAHAHAHAHA.... Dolazimo do Zlatarskog jezera... Odatle se odvajamo i krecemo putem prema Ivanjici...To nam je bila verovatno najveca greska putovanja.Idemo nekim zaboravljenim putem koji je asfaltiran verovatno pre 150 godina,prepun rupetina,i jos uzbrdo,nizbrdo i ne mozemo brze da idemo jer je put ocajan a i na svakih 100m moras lagano da se probijas kroz stado ovaca koje pastir koji spava pored puta "cuva".Krave takodje slobodno setaju po putu,psi koji cuvaju te ovce i krave kidisu na nas a mi idemo 30km/h i mlataramo nogama ne bi li nas ujeli jer su mnogo brzi od nas.Stajem da slikam,niko mi nece verovati gde sam bio... Hteli smo da izbegnemo Zlatibor i Kopaonik a potrefili sva moguca ostala brda i planine... Negde na to putu kad ulazim u krivine,cujem da nesto grebe o asfalt,stajem i vidim da se kurbla olabavila i struze,ja vadim alat i odmah to zatezem... Stajemo na kafu u nekoj birtiji u nekom mestu uz put,2 turske kafe placamo 80din,hehe,posle Dubrovnika ovo stvarno deluje .Tu smo dokumentovali i povrede iz rata... Konacno stizemo u Ivanjicu oko pola 9-9,55km od Zlatarskog jezera smo vozili preko 3h...Tu vec shvatamo da od dolaska danas u Nis nema nista i odlucujemo da jedemo i da se malo odmorimo pa da nastavimo pa dokle stignemo,samo da se priblizimo sto vise mozemo...Oko 10 nastavljamo dalje,sada vec putujemo 16h i stize me umor ali drzim se,idemo nekim putem preko mesta Kotez do Kraljeva...Stizemo do neke hladnjace gde na parkingu stajemo da odmorimo,lezemo da ispravimo kicmu i tu shvatim da sam toliko umoran i da ne mogu da vozim vise,nastavimo jos malo putem i stizemo u mesto Rti koje je na par km od Guce i tu na nekoj livadi zanocimo.Obuceni u fullu lezemo u vrece i nije mi bilo potrebno ni 20sec ja sam vec utonuo u duboki san... 17/8/2013 4am budim se samo da navijem mob na 6am.Oko 5am je bilo toliko hladno da nisam mogao da izdrzim i morao sam da ustanem,patike koje sam ostavio na travi pored bile su mokre od rose,slane ili cega vec i to je vec najavljivalo Rock 'n' Roll pocetak tog dana. Oko 6 krecemo i za divno cudo nismo se smrzli kao sto smo mislili da cemo,ali magla je bila neverovatna,ne vidis nista,put krivudav a opasnost samo vreba...A najveca opasnost na ovom putu su nam bili traktori koji nocu bez ijednog svetla a kamoli rotacije samo iskacu na put i nemalo puta smo naletali na njih,sreca pa ne idemo mnogo brzo inace to bi bile bas nezgodne situacije...Dogegamo se do Kraljeva,stajemo na kafu,konobarica nam prica vic o coveku koji je nosio ciglu na bicikli preko grane a svercovao je bicikle aludirajuci na jastuk.U Krusevcu stajemo na dorucak i posle do Nisa ne idemo preko Pojata odakle bi sav normalan narod isao vec putem koji preko Djunisa dolazi do Deligrada... U Nisu dolazimo na ideju da putovanje i avanturu zavrsimo u restoranu (kako smo je i poceli u Knicu) a gde bolje nego u Kamiondzijama u Svrljigu.Acko seda u svoj auto i sa devojkom krece u Svrljig,ja krenuo ranije i nalazimo se tamo... Rastajemo se,nesvesni sta smo uradili,zao nam je sto se avantura zavrsava a ujedno i srecni jer je bilo izuzetno naporno... Sve u svemu,bilo je to 5 zanimljivih dana,oko 1500-1600km predjenih,jos jedno novo iskustvo... Sad ostaje pitanje:Gde i na cemu sledece?