15/8/2013 Naravno ja sam pre nego sto smo zaspali insistirao na pravilu 4am,stim sto sad ne moramo da krenemo u 4 vec da ustanemo pa kad se spremimo krecemo...Naravno od toga nema nista,budim se oko pola 7,bacim pogled oko sebe i vidim da nema Ackove vrece a ni njega.Nema veze,razmisljam ja,ima on te fleske,verovatno je video neko lepo mesto na plazi ispod kampa posto je on zaspao posle mene...Odem da se umijem kad 20ak metara izmedju neka 2 satora vidim Acka kako se razbudjuje,pitam ga sta radi tu a on odgovara da testerisem pa ubijam,probudio sam pola kampa... Takodje smo se dogovorili da bi smo izbegli bilo kakve komplikacije na granici da on ode autobusom od HN do Dubrovnika a ja da ga cekam tamo.Pozvali smo autobusku stanicu u HN i rekose nam da bus krece u 9:30.Oko 8am stizemo u HN i kupujemo kartu koja kosta 11e u jednom pravcu a 15e povratna.Povratak je u 15:30 i 18:30.Acko misli da uzme onu za 15:30 da bi smo imali vremena da kasnije razgledamo HN i tako i uradi.Seli smo na jutarnju kaficu u obliznjem kaficu,taman da izbacim koju fotku na fb jer sam obecao kolegama da cu izvestavati gde sam i oko 9 ja krecem pa se cekamo na stanici,ko prvi stigne...Guzva u HN neverovatna a ja toliko srecan jer sam na skuteru,samo shisam izmedju njih i nastavljam prema granici.Na granici kraca kolona,ja neiskusan i ne znam da li smem da obidjem kolonu,kako ce ko da reaguje,ipak odlucujem da cekam u redu kao i svi drugi.Dolazim na red,predajem dokumente i onda dolazi na red ono na sta nas je Rile upozorio a to je da nam slemovi nisu odgovarajuci i da postoji mogucnost da ce da nas kazne jer nemamo kacige koje idu preko usiju i vrata...Kaze mi crnogorac koji radi na pecatiranju pasosa:Da li znas da sa tom kacigom ne smes da vozis,da ce da te kazne verovatno odmah kad predjes granicu?Razmisljam milisekundu,presao sam 600+km na skuteru i tako sam blizu cilja,da se vratim nema sanse,pusti me a ja idem na blef kao sto vecinu puta radim... Prolazim crnogorsku granicu a na hrvatskoj kolona od 150-200m.Stanem iza automobila,opet postujem sve propise,koji je ispred nekakvog semafora koji propusta vozila prema rampi.Cekam jedno 10ak minuta,kolona se ne mrda a iza mene se i podosta produzila kad pored mene staje mladji par na Varaderu beogradskih tablica.Ja ih pitao gde su krenuli a oni odgovaraju da idu u Dubrovnik pa posle na Hvar.Popise oni malo vode i nastavljaju dalje pored kolone prema rampi,ja se razmisljam i brzo odlucim da im se prislepam jer ovako necu preci granicu za 3h.Stizem ih,kazem ja se slepam sa vama,oni nasmejani kazu ok i ja uskocim izmedju prvog i drugog automobila odmah pre rampe.Posle 10ak sekundi lik iz automobila iza mene pocinje da trubi i vidno besan kaze mi da se vratim nazad,ja ne odgovaram nista samo klimam glavom ali se ne pomeram,stigao sam na red-sada ne idem nigde...Predajem dokumenta i prolazim lagano.Granicar mi gleda u slem koji je smesno "maskiran" (kolege me savetuju da ne nosim taj slem jer ce mozda shvatiti kao podhebavanje,ipak odlucujem da je nosim jer mi se slem svidja a podhebavanje mi nije namera),prolazim i idem dalje... Dolazim do prvog pogleda na more iznad Cavtata... Nastavljam dalje,prolazim iznad Cavtata a voda koju vidim dole je neverovatna,tirkizno plava pomesana sa smaragdno zelenom,ne verujem kako je lepo.Konacno vidim neki vidikovac,stajem da slikam ne imajuci pojma sta cu da slikam.....D U B R O V N I K!!! Malo kasnije nailazim na znak Dubrovnik pored koga sam hteo da slikam skuter ali on je postavljen na mestu gde bas nemas gde da parkiras,a put prometan izuzetno....Ipak ja to nekako izvedem i pocnem da se spustam prema gradu... Na autobuskoj sam bio oko 11,nasao mestu na parkingu za motore/skutere pored luke i tu ga ostavio.Zovem Acka da ga pitam kako napreduju on mi kaze da su jos uvek na granici i da ne izgleda kao da ce skoro...Odlucim ja da se prosetam malo tu blizu da se ne bih posle vracao mnogo po Acka i napravim i po koju slicku... Posle jedno 30-45min setnje odlucim ja da sednem u kafic i sacekam Acka koji ce valjda uskoro da dodje,popih 2 Coca Cole,espresso i Marlboro (10e),kazu Wi-Fi je free , sto i nije tako mnogo kako sam ja zamisljao s obzirom da ovde letujemo Bil Gates,Chola i ja :D Acko stize oko pola 1,rekoh mu da proba da prebaci kartu za polazak u 7 jer za 2h necemo nista stici da vidimo.Ipak je morao da kupi novu kartu ali u tom trenutku nista nije vazno....NAS DVOJICA SMO U DUBROVNIKU!!! Pitamo konobara,kaze da je stari grad 3km odatle tako da odlucujemo da odemo pesaka...Penjemo se uzbrdo,dusa nam ispada na 32-33 stepena i onda pogledamo dole niz stene prelepu vodu.Vidimo da se ljudi kupaju dole,moramo da nadjemo putic koji vodi tamo da se okupamo u toj carobnoj vodi iako smo vec poprilicno umorni...Silazimo dole gde nastaje magija... Prema starom gradu nailazimo na "groblje" skutera,to mi je doslo u tom trenutku da kazem jer oni su tu i trule u gradu a ja samo zamisljam gde bi ja terao tih 150-250cc... Na ulasku u stari grad sam se malo smorio jer turista ima na kilo,bas puno ali ni to me nije omelo da se dobro provedem i odusevim ovim magicnim gradom... Setamo tim ulicicama,sve je mnogo vece nego sto sam ja zamisljao i video na Travel Chanelu,a nisam hteo pre puta da istrazujem po netu Dubrovnik,vec sam zeleo da se iznenadim kao sto i jesam.Odmah smo kupili suvenircice za nase,ja kupio sesir,vidim svi nose pa hocu i ja + sa njim se tripujem da izgledam kao Jude Law u filmu Talented Mr Ripley... Moj neuspeli pokusaj imitiranja kralja popa,Michael Jackson-a,u spotu Billy Jean-a... (naravno sve je to poteklo od sesira) Vreme je doslo da se lagano krene prema autobuskoj i nazad za HN...Slikamo jos malo uz put i rastajemo se do HN... I jedna za kraj iz Dubrovnika Krenuo nazad i na granici imam neverovatnu srecu,kolona opet velika ali u trenutku kada ja dolazim otvara se jos jedna rampa gde je samo jedan auto uspeo da stane ispred mene...Na crnogorskoj granici odlucujem da cekam u redu osim ako ne nalete neki bajkeri pa da se prislepam ali nikog nije bilo....Gde su sada ti Beogradjani??? :D To kazem jer od kada vozim skuter dosao sam do zakljucka da su oni ubedljivo najludji vozaci vozili kola ili motor,nije vazno.... U HN pokupio Acka,vecerali i krenuli u kamp...Ali dan nije zavrsen!Na pola puta do kampa iskace na 5m od mene opet neki ninja policajac,nisam stigao da ukocim do njega vec nekih 15ak m dalje...Pita gde zurimo?Ahahaha...svi lete pored nas a on nas pita gde MI zurimo....Pita da li smo znali da takvi slemovi nisu dozvoljeni u CG i trazi nam 120e,60e po osobi...Ja nesto levo desno,nemojte molim vas a on nas poziva da dodjemo do policijskog auta gde mu sedi kolega...Pita on njega sta da rade a ovaj odgovara kako moraju da nas kazne ipak je to preveliki prekrsaj dok BMW,Mercedesi itd lete 150km/h pored nas...Ja im kazem da skuter ne vredi 120e koliko nam traze i posle nekog blentavog pogleda u mene i kratkog razmisljanja ovaj prvi kaze:Pa i to sto kazes....jer bar ide kinez?Odgovaram mu da smo dosli do ovde,zar ne?Ajde kao,ovo nam je upozorenje pred crveni i pustaju nas dalje da nastavimo svoj put... U kampu upoznajemo zanimljivog Ceha sa kojim provodimo par sati razgovarajuci,onda sledi tus i dogovor da ujutru u 4am krecemo... Nastavice se...

14/8/2013 Sada je red na pravilo:"4h".Pravilo 4h sam ustvari ja koji sam zapinjao non stop da krecemo u 4h am zato sto skuter ima vazdusno hladjenje i mnogo bolje ide ujutru i nocu tj ne pregreva se tako lako...Acko se naravno slaze samnom.Inace Rile kada je cuo da planiramo da krenemo u 4am,kaze da nam to nije bas najpametnija ideja,mnogo je hladno...Zvoni mob u 4am,ma kakvo crno ustajanje,pada dogovor da ustajemo oko 5...Ustali,spremili se i oko pola 6 krenuli sa Zlatibora... Inace pre polaska na put,kolega mi je napravio upaljac na skuteru da bih ja mogao da punim mobilni koji nam sluzi i kao fotoaparat.Imam neki LG Smatrphone kome baterija drzi dok se kafa ne ohladi,a vece kada smo stigli na Zlatibor imao sam 15%.To ne bi bio nikakav problem da nisam kupio punjac kod kineza koji kada sam ga isprobao pokazuje da puni ali ustvari ne radi nista,a ja dileja poneo samo usb kabl a nisam poneo onaj stek za struju... Polazimo u pola 6 i planiramo da stanemo u Prijepolje da jedemo,popijemo kafu,kupimo punjac za telefon i uz put razgledamo grad...Prolazimo pored reke Uvac,prelep pogled na istu,stajemo da slikamo,skljoc na most i telefon se gasi...E bas steta... Od Nove Varosi do Prijepolja put ide uz reku Lim,prelepo je sve.Stizemo u Prijepolje,stajemo prvo da omandzamo neku pljedzu i onda na kafu u kaficu gde sam za to vreme punio mob na usb od kompa preko kojeg pustaju muziku...Ljudi nas gledaju kao vanzemaljce,natovareni smo kao da vozimo kamion a ne skuter.Ja pitao osoblje kafica da li mozemo da ostavimo stvari tu dok se procunjamo po gradu i nadjemo punjac,naravno odgovor je bio da mozemo.Kupimo punjac,sve radi kako treba,pokupimo stvari i pravac granicni prelaz koji je na nekih 25km od Prijepolja. Krecemo i nastavljamo putem uz reku Lim,ne mozemo da se nacudimo kako je sve lepo,melem za oci,i posle jedno 20km nailazimo na tablu na kojoj pise Welcome to Nova Varos....STA KOJ...?????Jbt,ne verujem lagano se vracamo istim putem kojim smo dosli i ne provaljujemo...Sta sad,okreci se i ponovo u Prijepolje pa do granice... Posle Prijepolja pocinje brdo koje traje sigurno 10ak km do granice a da bih vam docarao koliko se brzo krecemo recicu vam da nam je brzina na ravnom 60-70km,na uzbrdici 30km,bas jakoj uzbrdici 25km,a nizbrdo peglamo kao Valentino... Negde na vrhu tog brda stajemo kod neke cesme da malo odmorimo a usput i smislimo plan kako cemo preko grane s obzirom da je skuter registrovan za jednog.I tu smisljamo plan koji verujem da bi neki cetvorogodisnjak odbacio i smislio bolji.Acko ce da predje kao pesak,pa ako ga pitaju kako je dosao do ovde on ce reci da je stopirao i da pali stopom na more.Stajemo na krivini pred granicu,Acko stavlja vrecu na ledja da bi to sve delovalo uverljivije i jastuk pod misku.Ja cekam da me on cimne kada predje pa da i ja krenem,posle jedno desetak minuta me zove i kaze da je presao Srpsku granicu i da ide prema Crnogorskoj.Cekam,cekam,prodjose 45min a njega nema da cimne kad eto cima on i ja krecem.Srpsku granicu prolazim bez problema,idem prema Crnogorskoj a ispred mene 3 automobila cekaju... Izvadim ja tel da slikam kad prilazi lik koji radi na granici i kaze:Sta radis to?Rekoh slikam...Pa ovo je granica covece,ovde je zabranjeno slikanje....Ok,sorry...Dolazim na red,predajem pasos a covek koji radi u toj kabini me gleda nekako drugacije.Pita gde cu,ja odgovaram idem na more,dok za to vreme granicna policija obilazi oko skutera...U tom trenutku me pita jedan da li onaj Boranin mene ceka...Koga?Mene?Ne poznavam Gospodina,pa ovaj skuter mene jedva nosi a kamoli jos nekoga...Aha ok i gleda u drugu kacigu koju sam nevesto pokusao da sakrijem izmedju vrece i ranca... Prodjem ja granicu i nekih 200-300m kasnije nailazim na Acka koji lezi u hladovini...Rekoh:Brate prosli smo granicu...Jesmo ali bilo je hebeno...Onda mi isprica kako je on prosao granicu tj da kada je dosao na Srpsku granicu i rekao da je stoper,granicar se kaze bas mnogo trudio da mu poveruje....Kaze a sta ce ti jastuk?Pa da imam na sta da stavim glavu kada spavam negde u vreci koju nosim na ledjima Pa dobro,ajde sve razumem ali zasto covece toliki jastuk? Prolazi on tu nekako i dolazi do Crnogorske granice gde ga granicar pita posto je jastuk misleci da ovaj prodaje jastuke Acko je ponovo ispricao istu pricu i opet uz dosta objasnjavanja prolazi granicu i nekih 100m od granice iza krivine sedne u hladovinu da me saceka...Sta se onda desava?Prolazi dzip granicne policije,zaustavlja se kod njega i pita ga sta radi on tu,da li zna da je ovo granicni prelaz?On im objasnjava da je to prva hladovina na koju je naisao i da je morao malo da odmori a posto su to drugi likovi tj ne oni sa granice nisu poverovali u Ackovu pricu totalno i trazili da im da jastuk da provere da li ima nesto u njemu.Istiskase oni jastuk i onda su trazili da isprazni sve dzepove,torbicu,novcanik i na kraju kada su videli da nema niceg otisli... Pokupim Acka i krecemo spustanje do Pljevlja gde cemo natociti gorivo.Na pumpi zavrsavamo sta imamo i spremamo se za polazak kada pored pumpe prolazi isti taj dzip granicne policije i staje na raskrsnici bas na izlazu sa benzinske pumpe,Acko kaze da daje ruku da su ovi krenuli po nas.Sacekamo minut i dok su se oni parkirali projurimo pored njih pa ako nas zaustave-zaustave,nemamo sta da krijemo. Prodjemo ih i nastavljamo putem Zabljaka...Pocinjemo da se penjemo uzbrdo,mislim se ovom brdu nikad kraja a ne shvatam da je ovo tek pocetak tj tu pocinje Rock 'n' Roll.Krenemo da se spustamo i dolazimo do cuvenog mosta na Tari za koji smo totalno zaboravili da cemo ga proci...Tu se zaustavljamo,krece slikanje a posto na telefonu imam opciju da kada slikam ne moram da pritisnem nijedno dugme vec kazem whisky,ljudi se smeju nasem nacinu slikanja.Tu odlucimo i da popijemo sokic i neko vreme uzivamo u pogledu na most i okolinu... Dok smo ispijali sok,dogovorimo se da ne silimo,vec je pola 2,ni mi nismo bas najsveziji,tako da cemo se odmoriti na Crnom jezeru na Zabljaku jedno 2h pa kad stignemo u Boku Kotorsku-stigli smo.Dok smo se pripremali da podjemo prilazi jedan crnogorac i pita me:Ajde reci mi molim te da si na ovome stigao,odakle je ovo,Bor?Rekoh da,i nisam sam,dvojica nas je.Svaka cast momci,ja sada vozim vespu,nekada sam vozio Harley-a na putovanjima ali ovo ne mogu da zamislim....Svaka cast! Krecemo na gore prema Zabljaku kroz one serpentine kojih ima 9 barem sam tako cuo na emisiji SAT,posle trece sam prestao da brojim,predugo je trajao citaj taj uspon...Na vrhu nalazimo na zanimljivu tablu uz koju sam morao da se slikam u Karate Kid pozi! Stizemo na Zabljak oko 3,kad na ulasku velika kolona,prolazimo pored kolone i vidimo momka sa odranim licem kako gleda dok ljudi koji su stali da pomognu pokusavaju da odgurnu auto koji je zakucan u drvo na put.Seli smo u neku piceriju da jedemo,velika pica a kao da je za vrapce pravljena,nema veze,drzace nas valjda do veceras... Krecemo do jezera a automobila koliko hoces,hiljade turista setaju ulicom,provlacimo se izmedju njih i stizemo do rampe gde stoji znak zabranjeno motorima dalje.Pokupismo sve stvari i krenusmo peske do jezera... Jedno desetak dana pred put Acko i ja bili na Gitarijadi,gde smo culi pesmu Partibrejkersa za koju smo se slozili da moze da nam bude moto putovanja... Odmorismo se kao bajagi i oko pola 5 krecemo dalje....Sledeci na redu je Niksic ali kolega sa posla mi rece da kod Savnika postoji neko hebeno brdo i da budem spreman na to...Dodjosmo do Savnika gde krece uspon koji traje i traje i traje...Sve vreme (a imam ga dosta) razmisljam o Cestobrodici ili Tresibabi dole kod mene,cini mi se kao odlazak do prodavnice...Ali ispeglamo mi i to brdo i malo kasnije skuter pocinje da stuca....Aaaaa vec mi je poznato ovo,pa nema goriva,ni to nam nije islo na ruku sto od granice sa Srbijom pa do Herceg Novog postoje 2 pumpe,jedna u Pljevlju a druga u Niksicu.Sipamo mi onih 2.5l steka sto smo imali ispod sedista i oko pola 8 stizemo na pumpu u Niksic gde od mogucih 4.9l sipamo 4.85l...Ahaha...How lucky we are!!! Krecemo od Niksica,idemo prema Trebinju,prolazimo pored Slanskog jezera... Mrak je vec pao,malo je hladnije i skuter odmah ide bolje,dolazimo do odvajanja za Grahovo i Risan gde vec krece nizbrdo i mi za cas posla opeglamo tu deonicu i dodjemo do mora... Oko 9:15 stizemo i stajemo u prvo mesto (Morinj) gde odlucujemo da cemo i prespavati...Nadjemo neku plazu na kojoj postoji stvarno lepo mesto ispod neke palmice ali problem je sto se plaza nalazi bas pored setalista gde ljudi prolaze a i neki kafic sa glasnom muzikom je u blizini...Rekoh ja Acku da nastavimo pa cemo naci nesto bolje i to i uradimo...Vozimo i u mestu cini mi se da se zove Kamenari,odmah pored Bijele vidimo znak Camp odmah pored puta...Udjemo mi u camp i na recepciji pitamo da li ima neki smestaj,on rece nema nista i pita nas da li mi imamo nesto svoje opreme,rekoh imamo vrece nije problem na zemlji da spavamo samo da imamo gde da parkiramo i gde sutra stvari da ostavimo kada odemo do Dubrovnika.Kaze moze a ja kada sam ga pitao koliko ce to da nas kosta on napravi neku facu i kaze ma sta ce da vas kosta...6e po osobi...Ja rekoh moze to malo nize i lik se u trenutrku razbesni.Ma ne moze,to bi vas ovako kostalo 18-20e a ja vam dajem za 12e...Dogovaramo se Acko i ja,i odlucujemo da ostanemo tu da ne bi smo sutra gubili vreme gde cemo sa stvarima itd.Otisli do prodavnice,kupili materijal za neke sendvice,Acko hoce Cedevitu,ja hocu pivo,uzmemo po 2 od oba i nazad u kamp...Posle tusa i vecere,ni pola piva nisam stigao da popijem,vec sam se onesvestio.... Nastavak sledi...

I tako,mesec dana nakon povratka sa ture (Srpski Nordkapp-u putopisima je),ja dobijam 4 dana odmora i razmisljam kako da ih iskoristim...Valjalo bi se putovati negde,ali gde,sta,4 dana ipak nije mnogo...Seka,moje zenche ne moze da ide samnom zbog obaveza,tako da putujem sam i treba da odlucim gde... Sedim jedno vece,surfujem netom,pijem pivo a u pozadini Travel Chanel na TV-u...Emisija o Dubrovniku,svidja mi se ono sto vidim i odmah otvaram Google Maps da vidim koliko je to udaljeno od Bora i da li je to uopste teoretski moguce.Vidim da je to jedno 600-650km u jednom pravcu i kontam da ja sam to mogu da ispeglam bez problema. Kasnije te iste veceri dolazi mi drug/brat/kum,Acko,sa kojim se druzim vec 20ak godina,sa kojim sam isao u skolu od prvog razreda,sa kojim sam prosao sito i reseto u zivotu i dok ispijamo pivce ja spomenem da cu za desetak dana verovatno da odem skuterom do Dubrovnika.Na prvu on meni odgovara:Hocu ja,hocu ja sa tobom...Prvo sam mislio da se zeza zato sto znam njegovo misljenje o dvotockasima jer on je vozac automobila koji je presao Boga oca kilometara i zna koliko su motoristi ranjiviji nego vozaci automobila.Ok,idemo,ali se ipak dogovorimo da se to vece nista ne dogovaramo jer nam se mnogo planova dogovorenih dok smo pripiti izjalovi... Cujemo se sutra,pitam ga ja da li idemo a on odgovara:Naravno da idemo,sta sve nismo radili zajedno,jos nam samo ovo fali...E sad vec ulazimo u detalje,plan je da spavamo u vrecama na otvorenom gde god se nadjemo i gde nadjemo odgovarajuce mesto.Skuter je registrovan za jednog,pa ako nas zaustavi milicija nadamo se da ce nam progledati kroz prste kada vide odakle,gde i cime idemo a kako ce da predjemo granice nemamo pojma... Plan je da krenem 13og u 15h odmah posle posla,ne bili dobili jos vremena za putovanje i pokupim Acka u Paracinu posto on zivi u Nisu i nije nam usput da svracam po njega. 13/8/2013 Ustajem oko 6am,sve sto sam spakovao sinoc stavljam na skuter i odlazim na posao sa namerom da se ne vracam kuci vec odmah krenem putem Paracina...Dogovaram sa sefom i kolegama da me neko zameni dan-dva u slucaju da mi se pokvari skuter ili imam nekih problema na poslu.15h i krecem!Vec na izlasku iz Bora meni se vrzma po glavi:Hebote gde sam ja posao!!!Oko 4:15 stizem u Paracin gde cekam Acka koji oko pola 5 treba da dodje busom. Ovako izgleda skuter bez Ackovih stvari,koje cemo da potrpamo u ranac i gde vec nadjemo mesta...Inace ovaj jastuk je Sekina ideja sa proslog putovanje posto je sediste malo za dvoje i bez jastuka je gotovo nemoguce za suvozaca da sedi...Dolazi Acko,natankamo gorivo,svih 4.9l,u svakom trenutku smo imali oko 2.5l ispod sedista kao rezervu i krecemo...Cuprija,Jagodina i stajemo malo pre KG da se odmorimo... Prolazimo KG i krecemo prema Knicu gde planiramo da jedemo u restoranu koji mi je kolega preporucio.Inace nismo znali da li cemo putovati nocu,kinezi ne stavljaju ksenonke u njihove skutere tj svetla i nisu Bog zna sta,tako da smo se dogovorili da putujemo dok mislimo da je ok bezbedno i dok smo odmorni za put pa dokle stignemo i tu cemo zanociti... Seli smo da jedemo,narucili pljeskavice koje nisu Bog zna sta,za te pare su trebale biti mnogo bolje...Ispismo par sokova i razmisljamo da krenemo a mrak vec pocinje lagano da pada.Navlacimo fluorescentne prsluke i nastavimo dalje,kao sto rekoh nismo ni pod kakvim pritiskom dokle moramo da stignemo danas.Voznja sa ovim svetlima je ipak moguca,nije previse naporna a ni saobracaj nije bio preterano zestok. Oko 9pm stizemo u Cacak,stajemo da natocimo gorivo koje tocimo na svakih 70-80km za svaki slucaj,ispijamo koji sokic,koja cokoladica i odlucujemo da nastavimo prema Uzicu pa cemo tamo videti sta dalje.I sta sad?Sada pocinje da se desava filmski nestvarna,neverovatna situacija koju necemo za zivota zaboraviti!Negde kod Pozege sa strane puta iz mraka iskace ninja policajac,koji umesto sa onom svetlecom palicom,mase onim stop milicija znakom...Jedva sam ga video ali uspem da ukocim do njega.Dobro vece,dokumenta molim.Da li ste pili nesto?Jesam Coca Colu.Verujem ja vama ali ajde cisto rutinski da odete da duvate,vidim da ste vi fini momci sa prslucima i sve to...Odem ja do policijskog automobila,unutra neka Gospodjica,pruza onaj aparat,dunem kad ono 0...Za to vreme dok sam ja duvao kod policajke policajac zaustavlja auto iz kog izlazi lik i krece prema policijskom vozilu na testiranje...Usput staje do skutera i pita dokle cemo,jel do mora?Rekoh da,on odgovara svaka cast i nastavlja da se krece prema pol. vozilu. Mi se spremamo da krenemo,lik zavrsava kod Gospodjice,okrece se i kaze:Momci a da nije neko od vas Nele?Odgovaram ja sam,vec me stize umor i mozak mi radi na leru,ne kontam uopste kako sta...Ja sam Rile sa Bjb,iz Zajecara sam,vozim KLE i procitao sam tvoj putopis Srpski Nordkapp.Meni osmeh oko glave,rekoh bas mi je drago da sam te upoznao.Pita nas Rile pa gde cete da spavate,koji vam je plan?Ja mu odgovaram da imamo vrece pa dokle stignemo.Kaze on da mu se javimo kada stignemo na Zlatibor,spavacemo kod njega na vikendici,rekoh ali ko zna kada cemo stici,kaze nema veze jer ce se i on zadrzati u Uzicu. Nastavljamo dalje idemo prema Uzicu,veliki downside voznje nocu je sto ne vidis predele kroz koje prolazis tako da nam je krivo sto nismo videli Ovcarsko-Kablarsku klisuru ali sta da se radi peglamo dalje.Prolazimo Uzice,penjemo se na Zlatibor i oko 00:00h zovemo Rileta,on dolazi po nas,odvodi nas do vikendice.Covek nam nudi da nam spremi veceru ali stvarno nismo mogli jer smo se nakrkali cokoladica i sokova kao nezdravi...Seli da popricamo da se malo upoznamo,Rile je jedan izuzetan lik,duhovit i stvarno nam je razgovor sa njim izuzetno prijao i bilo nam je drago sto smo ga upoznali. Oko 01:30-02:00 lezemo da spavamo,da se malo odmorimo,jer sutra nas ceka dug dan... Sto bi Rile rekao:Avantura nije avantura ako nema mnogo neizvesnih stvari koje ti vise nad glavom....A VASA AVANTURA OBECAVA!!! Jos jednom Rile,hvala ti za sve! Nastavice se...

Ima slika,ima i sta da se kaze,bice putopisa samo da se malo odmorim,stigao sam pre 2h... Sutra,prekosutra sigurno... Pozzz :moto3:

Bice loodo i nezaboravno... USKORO...

Bravo!!! Jeedva cekam nastavak...

Nisam bio na Srebrnom,ali Borsko jezero je vrh,voda je bre cista i lepa za kupanje...(nije sto je moje ).

Sada sam bio do supa i u agenciji za tehnicki pregled,kazu da je to velika zehebancija,da cu da puknem dosta para a da verovatno nece biti odobreno da se preregistruje za dvoje tako da ta opcija otpada.... Nista,idemo na blef pa sta Bog da...

Ma odmoricu na poslu,imaju kolege razumevanje Pa to cemo na kraju i da uradimo,nego jel nece biti problem,da ga ne pitaju sta radi pesaka u vukohebini,kako je dosao do ovde i gde i kako ide?

Ma ja idem,ako nas zaustave valjda cemo se izvaditi pricom odakle smo dosli i gde idemo a oni ako su bas reseni da kazne neka kazne,zivot ide dalje... Jel bi mogao neko da mi kaze gde na ovom putu da ocekujem najzahebanije uspone,da bih mogao da napravim neke kalkulacije u glavi?

Vec sam sa zenchetom napravio turu od 1250km (u putopisima je)i par nekih kracih tura od 200-300km,doduse pola od toga (1250km) je bilo po Vojvodini ali ni centralna Srbija nije bas ravna.Kontam da posle svake uzbrdice ide nizbrdo pa se nadam da tu mozemo da nadoknadimo izgubljeno vreme.Nije problem ni 25km/h uzbrdo,nije problem ni 20h dnevno voznje,tek sam usao u bajkerske vode,nista nije problem Kontam da 350km dnevno mogu da predjem pa makar sve bilo uzbrdo Hvala za info!

Dobio sam 4 dana slobodno pocev od 14 avgusta.Odmah razmisljam gde cu,Seka,moje zence ne moze na put zbog obaveza tako da cu sam ili sam bar tako mislio.Kum kada je cuo gde cu,hoce i on da bude deo te avanture. Plan je da 13og u 15h,odmah posle posla krenem i pokupim kuma u Paracinu gde ce me on cekati.Nadam se da cemo stici u okolinu Uzica gde cemo zanociti (vreca za spavanje pa pored skutera). 14og bi krenuli oko 4h am i cilj je da tog dana posetimo Crno jezero na Zabljaku i stignemo predvece u okolinu Herceg Novog. 15og bi otisli do Dubrovnika,u povratku obisli Boko Kotorski zaliv. 16og bi smo krenuli nazad preko Budve i Pg i Berana i prespavali bi negde na Kopaoniku. 17og kuma ostavljam u Nisu (tamo zivi) i preko Knjazevca dolazim u Bor. Kilometraza oko 1400km. E sad pitanja: Da li ce mi praviti problem na granicama (Srb-CG,CG-Cro) zato sto je skuter reg za jednog? Da li mi na CG-Cro granici za ulazak u Cro treba jos nesto osim pasosa (zeleni karton,otkud znam)? 15og i 16og bi smo spavali na plazama,jel to ok ili da nadjemo negde neki puteljak,sumicu pa tu prenocimo? Ako se setim jos necega pitacu... Svaki predlog i sugestija je dobrodosla,gde je kakav put itd...

Odlicno,pratim PS. Sta znaci ovo "kamen na kamenu nije ostao"?

Ako ikada svracate u Bor,nasa vrata su kako za vas tako i za ostale otvorena.A posto smo Suboticu zaobisli,ostavili za drugi put (ne ide bas sve da vidimo odjednom ),bice prilika u buducnosti da se upoznamo sigurno Hvala na ponudi! Kao sto rekoh,sigurno cemo taj deo puta proci ponovo,mozda ne bas skuterom (nadamo se necemu konkretnijem ),tako da,cucemo se mi... Sedim ja sa pashom u Molu,pricamo i on meni kaze:Ti sada da kupis neki motor od 150-200cc i navozaces se...Odgovaram ja:Malo je to za ono sto mi planiramo.On:MOLIM?Pa kada si ovim stigao do ovde,sa 150cc,ti ces otici na Mars!!! Hvala svima na lepim recima,drago nam je da vam se svideo nas putopis.Ovo je bilo jedno lepo iskustvo za nas,jedan mali preview sta nas ceka u buducnosti...

Pola 4,mi stigosmo u Mol,svratili do Sekine sestre na posao i ona nam kaze da glavnom ulicom idemo samo pravo i da ce nas njen muz,Sekin zet iliti moj pasa cekati na raskrsnici...Kada nas je covek video,kada je video sa cime smo dosli poceo je da se krsti,kaze mi nismo normalni.Nakon toga je zvao ja mislim svakoga koga poznaje da mu kaze kako smo i cime smo dosli (prodavacica u radnji je znala)... Cim smo usli u kucu pita on mene:Pivo?Kod coveka sam prvi put u kuci,ne ide da ga odbijem iako na oci ne vidim,stigao me je umor.Malo kasnije stize i Sekina sestra,tako da je razgovor i ispijanje piva teklo do kasno u noc... Resismo da sutrasnji dan provedemo u Molu,odmorimo malo,druzimo i odemo na Tisu,kazu tamo je lepo...Ustajanje,kafica,zezanje,setnja po Molu.O Molu nisam znao sta da mislim pre nego sto smo dosli tamo,zamisljao sam ga kao neko selo za 2 ulice,12 kuca itd...Kad ono Mol ima 6-7000 stanovnika,90% madjara,i nikako nije malo.Tokom setnje sa decom resimo da pojedemo sladoled,frizider u sklopu trafike i ja da platim kad imam sta da vidim...Moto Puls...Isti onaj casopis zbog koga ja volim dvotockase...Kad zagledam malo bolje to je isti broj koji sam kupio par nedelja ranije u Ar posto ga u Boru nema...Iza njega vidim nesto jos zanimljivije,Moto Puls katalog za 2013 koji nemam,jupiiii... Vracamo se kuci,ceka nas rucak.Kada je Sekina sestra pre par meseci bila u Boru pricali smo na temu ishrane i ja sam rekao kako bih voleo da probam nesto sto jedu tamo a sto se kod nas ne sprema....HORTOBATSKE SNICLE (mislim da sam potrefio ime jela),snicle uglavnom govedje ili junece,u ovom slucaju belo meso,u nekom saftu sa sve krastavcicima...Rucak je odlican,odosmo na Tisu...Ja nisam neko ko obozava vodu,nisam los plivac ali jednostavno ne volim da plivam,ja sam od onih koji se brckaju u plicaku,obavezno sa cigaretom i pivom ili koka kolom (ne pijem kad Paja vozi ).Dodjosmo do Tise,sestra,deca i Seka se kupaju a ja hladim noge u vodi,pijem sokic,slikam,ja uzivam na svoj nacin....Na Tisi je jaka podvodna struja (ako se to tako uopste zove) i meni nekako nije bilo do borbe sa vodom samo da bih ostao u istom mestu... Posle tog izleta opet zezanje i spremanje za spavanjac jer sutra se putuje do Palickog jezera.Vece pre nego sto smo krenuli na put kazem Seki da nam spakuje pasose jer ako stignemo do Palica ni Budimpesta nam nije daleko...Razgovaramo kako cemo i sta cemo sutra i ipak odlucujemo da odemo samo do Palickog jezera,jer i do tada najveci "strah" nam je bio da nas milicija ne kazni jer se vozimo dvoje na skuteru koji je registrovan za jednog i ne znamo da li ce nam to biti neki problem na granicnom prelazu...Sada dok pisem ovaj putopis izuzetno mi je zao sto nismo,jer pitanje je da li cemo nekada opet skuterom imati ovakvu avanturu...Inace sto se tice Milicije,tokom celog puta imao sam taktiku da kada vidim neodlucnog milicajca ja mu mahnem ili svirnem u nadi da nas nece dirati,sad da li je to imalo nekog efekta ne znam,ali stvarno nas nisu dirali i svi su otpozdravljali.... Elem,budimo se oko pola 7 i krecemo...Idemo do Sente na kafu kod kumova Sekine sestre,hoce i oni da upoznaju ludake na 50ccm,i nastavljamo na sever.Prolazimo Kanjizu,stizemo do Horgosa i tu stajemo da se slikamo,ja print screen-ujem gps poziciju na Google Maps gde se vidi da smo na najsevernijoj tacki Srbije (bar ja tako mislim) i nastavljamo Palicko jezero.Stizemo na Palicko,ogladneli vec,pitamo neku devojku koja prodaje sladoled gde ovde moze da se jede,ona odgovara samo u restoranima,fast food ne postoji,ako hocete fast food vratite se u Palic.Na prilazu restorana stoji tabla gde pise 200gr pljeskavica 400din....Eeee pa ne dam vam 400din za pljedzu pa makar da je od zlata,jescemo kasnije u povratku...Vec na ulasku,malo se razocaravamo u vodu,nekako je mutna,dosta trave pluta,ne mozemo da nadjemo ni jedan funkcionalni wc koji radi gde moze da se presvucemo i posle dosta pesacenja vidimo neko zbunje iza neke kucice koja je nekada sluzila kao wc i resimo da se tu presvucemo,pa i da nas neko vidi,ebe mi se... Nasli smo mesto gde cemo se kupati,ja se malo rashladio i dok Seka pliva,ja brckam noge,pusim cigarete,gledam u vodu i uzivam,to me nekako smiruje...Neke male ribice mi grickaju tabane pa mu to dodje kao neka masaza...Posle toga sedosmo u kafic ali pre toga moram nesto da kazem...Cuo sam price da su Vojvodjani opusten narod,da se ne nerviraju puno i da je kod njih sve:Lako cemo.Nekako sve funkcionise mnogo sporije nego ono na sta smo mi navikli i to vec pocinje malo da me nervira .Sedimo u kaficu i mi smo jedine musterije,znaci prazan kafic,radi neka gospodja srednjih godina,ja je pozovem a ona natenane dolazi do nas...Ja cu kafu a Seka toplu cokoladu,zapalim cigaretu ispusim je a nje jos uvek nema,proslo je 10 ako ne i 15 minuta eto nje donosi naruceno i samo se gubi,neki klinci dolaze,hteli bi da kupe sladoled ili sok ali nemaju od koga,prilazi jedan nama za sto i pita:Jel vi radite ovde?Rekoh jel ti izgledamo kao neko ko radi ovde?A koliko je sladoled?E decko decko,blago tebi...Dolazi ona posle 15ak minuta,ja je zovem da naplati,ona klimne glavom,a kafic i dalje prazan...Stoji zena za sankom 5 metara od nas i 10 min ne dolazi da naplati,ja kazem Seki da ustane,idemo nece ni da platimo,ne nameravam ceo dan da provedem u kaficu,Seka nemoj pusti je valjda ce doci uskoro kad eto nje.Racun 170din,ja dajem 200 i necu da joj ostavim baksis...Cekao sam i za taj kusur 10min... Dok smo pili kafu proucavam ja Google Maps,rekoh ajde da se vratimo drugim putem,nije zanimljivo da se vracamo istim.Odosmo prvo do Palica,da se natankiramo i nesto pojedemo i onda krenemo nekim putem oko jezera koji prelazi autoput i vodi ka selu Orom.Na karti je obelezen kao slabije rangiran put,kontam i da je stariji asfalt nema problema,nasi tockovi su 12ice Vozimo se jedno 5-6-7km,prelazimo auto put kada odjednom nestaje asfalt i krece "pustinja".Neki neravan prasnjav put,kao da je deonica Dakar relija,ma rekoh kada smo stigli do ovde idemo pravo...Ali posle vec 100tinak metara shvatamo da cemo unistiti skuter ali i da cemo pasti sigurno jer nas one neravnine bacaju levo desno i odlucujemo da se vratimo istim putem...U celoj toj prici ja u daljem putu zaboravljam da smo mi tu presli nekih 15ak km,vracamo se istim putem i na nekoliko km od Ade,koja je udaljena 3-4km od Mola,pocinje skuter da stuca i ugasi se...Znam kako je kada mi ispadne kapica sa svecice ali to nije takvo stucanje....DING!!!Ostali smo bez goriva...Seku hvata panika a ja kao Dzordz (Radovan III) otvaram sediste,vadim flasu sa benzinom i spasavam dan... :D U Molu nas ceka iznenadjenje,pasa iznosi pivo i pocinje da pravi vatru u dvoristu...Sta radis?Videces,nista ti ne brini...Bio je to malo kasniji rucak ali onaj pravi...MADJARSKI GULAS!Posle lepog druzenja uz kotlic i spremanja gulasa,zove komsija uvece da dodjemo na rostilj...Auuu...pa gde cemo vise...Lepo smo se proveli i spavanjac....Sutra nas cega veliki put... 4am BUDJENJEEEE!!!Pasa ustao pre nas,kuva kafu,kaze siktericu zeza nas...Oko pola 6 krecemo i preko Beceja se odvajamo za Temerin pa do Novog Sada.Onaj vetar sto nas je pratio dok smo isli na sever sada nije postojao pa smo zaista lepo putovali.U Novom Sadu smo hteli da predjemo jedan od 2 mosta koji vode do Petrovaradina pa dalje do Fruske Gore...Masimo most koji smo hteli i dolazimo do zeleznickog mosta gde prelaze samo kamioni i naravno vozovi.Ispred nas kolona kamiona ceka da crveno svetlo pozeleni da bi presli most,provlacimo se mi izmedju njih i prelazimo.Idemo lagano da ne bi smo upali u one usekotine iliti sine,prelazimo most i pravac Fruska gora i Iriski venac...Na vencu ispred nas ide sleper i vuce se 30km/h,ja znam da mi mozemo brze ali malo brze a da ga preteknem ne verujem da imamo snage...U jednoj krivini skupim ja cohonas i resim da ga preteknem i sve lepo ide dok mu nisam dosao do kabine,kako nas je video on da malo gas tek toliko da ne mozemo da ga preteknemo,iza nas se stvorila kolona od 3-4 automobila i oni bi da prodju,posle nekoliko metara vidim prosirenje,dajem levi migavac i pustam automobile.Seka kaze da stanemo da ispusim cigaretu da se ne nerviram,ma nema stajanja dok ne izbijemo lagano gore (brzo i ne mozemo ). Na vrhu stajemo i u restoran na kaficu...Prolazimo Irig,Rumu i stizemo u Sabac.Gledam telefon,pokazuje jos 104km do Arandjelovca.104 najduza kilometra u zivotu,los put,izbegnem jednu rupu pogodim 3 ali nema veze,peglaju to nase 12ice Prolazimo nekako Ub i stizemo do Lajkovca koji je na 40ak km od Ar i tu odmaramo.Seka vidljivo smusena tj umorna,ja pevusim Ide Nele lajkovackom prugom i podizem nam moral cuvenom recenicom Furious Pande:Ajde Miko (tako joj tepam),jel smo bajkeri ili pi..e? Dolazimo u Lazarevac,malo se gubimo po gradu a posto je Nele dileja i nije znao da je Lazarevac Beogradska opstina a zna da treba da izadje na put koji vodi prema Bgd,on vidi Yuga sa Bg tablicama i odluci da ga prati jer on sigurno zna gde ide...Posle 100tinak metara ja primecujem da svu sve Bg tablice,odustajem od pracenja i vadim pomoc prijatelja odnosno navigaciju tj Google Maps na telefonu...Stizemo nekako u Ar,tu nas ceka rostiljanje i zezanje i opet spavanjac,ujutru nas ceka finalna etapa naseg putovanja... 4am BUDJENJEEE!!!Ova deonica Ar-Bor mi se sada cini kao odlazak do Maxija,laganica iako je to 5-6h voznje...Stigosmo kuci,cajger pokazuje da smo presli 1236km ,i sada sledi izlezavanje ceo dan i sredjivanje utisaka u glavi...Pitaju kolege na poslu:Gde sada Nele?Cujemo da su prasume u Nikaragvi predivne u ovo doba godine... Toliko od nas i veliki pozdrav od Seke i Neleta!

4am ustajanje,kafica i krecemo...Od Arandjelovca preko Mladenovca idemo nekim putem koji Google ne predlaze ali zet kaze da je put dobar i zanimljiv za voznju...Mladenovac,Dubona,prelazimo autoput i eto nas u Smederevu.U Smederevu vec pocinjem da se nerviram jer je grad prilicno slabo obelezen tj nema znakova,ne znam gde da idem,gledam Google maps na telefonu pitam prolaznike i nekako pronalazim put za Kovin.U Kovinu se zaustavljamo ispred prvog fast fooda koji vidimo,parkiramo ispred baste i ulazimo u fino sredjen lokal ali nam nesto bode oci tj usi.Na radiju cepa neka soferska muzika i to na max volume,narucujemo pljeskavice i izlazimo napolje ne bi li ispusio cigaretu a istovremeno i ostali normalni pored onakve muzike.U basti sedi neki crnogorac,gleda nas kao marsovce,gleda tablicu na skuteru i pita:Odakle ste?Iz Bora,odgovaram ja.A gde cete?Do Palickog,obilazimo Srbiju.Sta vas to cera da radite nije mi jasno,svaka cast i srecan put. Od Kovina vec krece ta cuvena Vojvodjanska ravnica i ja govorim Seki:Epa sreco,sada krece uzivanje,putevi ravni i nema ni jednog brda,skuter ce ici maksimalnom brzinom i brzo stizemo u Mol koji je bio cilj za taj dan...KAKO SAM SE SAMO PREVARIO!!!Ono sto ja nisam ocekivao jesu ogromni kolotrazi nastali od pre pre pretovarenih slepera,vetar,kosava,tornado,za koji ne postoji ni jedno jedino brdo da ga zaustavi i neverovatno dugi i uzasno dosadni pravci za voznju a jos uz to sporu voznju.Desnom stranom ne smem da vozim,kada upadnem u te duboke kolotrage,baca skuter sa jedne na drugu stranu,veoma smo nestabilni.Vozim skoro sredinom,do bele trake,borimo se sa vetrom koji nas je zakucao na 55km/h,preko toga ni u ludilu.Sve cesce vetar nas gura u levu traku,a kamiona na putu koliko zelis i kada nas preticu bukvalno nas vuku ispod prikolice,imam osecaj da kada bi nas malo brze pretekli ne bih mogao da se izborim ma koliko god drzao guvernale zakrenute u desno. Ono sto me odusevljava je sto nam se na putu svi bajkeri javljaju iako smo skuterasi na takozvanom "prdavcu".Nekako stigosmo do Panceva i odatle pratimo putokaze za Zrenjanin.Nakon nekog vremena stizemo u Opovo,sedamo da popijemo kaficu,usput ne masimo ni jednog lezeceg policajca (nije mi jasno zasto ih prave tako kamuflirane a ne onakve zute i cetvrtaste kakvi su nekada bili,lako uocljivi,pa valjda to i jeste svrha istih,da ih ljudi lako vide i uspore).Dok sedimo u kaficu koji je pretpostavljam u centru Opova vidimo putokaz pravo za Centu i desno za Barandu.Znali smo da treba da prodjemo centu i prikljucimo se na Zrenjaninski put ali nismo znali da je tu negde u blizini i legendarno selo,centar desavanja iz serije Vratice se rode.Gledamo na Google Mapsu i vidimo da je to svega par kilometara od Opova i da iz njega isto moze do Cente.Resismo da odemo do Barande i da vidimo da li mozemo naci nesto da nam je poznato iz serije,pitamo jednog mestana gde je crkva,on nam objasni i mi odosmo tamo,odmarali u parku pored crkve pored koje je fudbalski teren bas kao na seriji...WOOHOO!!! Na putu do Zrenjanina,malo pre Ecke,vidimo putokaz za Carsku Baru.Kaze seka da se seca da su u zkoli ucili o Carskoj Bari ali da se ne seca sta to bese tacno i da bi bilo lepo da svratimo.Stajemo pored restorana Trofej i nekog mini zoo vrta,zvezda upekla ima hiljadu stepeni,gledamo na karti gde je Carska Bara a ja pored vidim i neko Belo jezero.Rekoh Seki da posle Carske Bare odemo i do tog jezera da se bucnem,prokuvao sam ali posle vec 2 minuta Googlovanja shvatam da su to ribnjaci i da to nije jezero kakvom sam se ja nadao...Ulazimo u prironi rezervat Carska Bara,lepo je i fino sredjeno,vidim salter sa natpisom TICKETS.Odlazim do coveka koji tamo radi i pitam ga sta tamo ima da se vidi,on mi objasnjava da je to rezervat ptica gde se oko 250 vrsta ptica slobodno krece i da ima oko 45min pesacenja u jednom pravcu da bi se to obislo...Rekoh hvala puno,nisam bas toliki ljubitelj ptica a i prilicno smo izmrcvareni od voznje,vracamo se mi na skuter i pravac Zrenjanin. Na karti vidimo da posle Zrenjanima postoji mesto koje se zove Melenci i da u centru to mesta postoji jezero zvano Rusanda.Mi svako jezero na karti dozivljavamo kao ovo nase Borsko,cista i bistra voda,prilaza za kupanje koliko hoces itd...Sa puta gledamo,voda nam se cini nesto mutna,ne deluje previse privlacno za kupanje i odlucujemo da nastavimo dalje..."Brzo" stizemo u Becej i na 15ak km smo od Mola,stajemo da Seka zove sestru i kaze joj da smo blizu,sestra odgovara da je na poslu i da ce nas sacekati zet ali usput da svratimo do nje na posao da nas vidi,kaze velika bela zgrada na ulazu u Mol...Odakle sad zgrada?Nisam video ni jednu veliku a kamoli belu zgradu od kada smo u Vojvodini Kada smo stigli u Mol shvatamo da u Vojvodini "velika bela zgrada" znaci da "zgrada" ima sprat i da se prostire u sirinu ...Doduse nije rekla visoka vec velika ali prvo sto ljudi pomisle kada cuju tako nesto je na visoku zgradu... Stigosmo u Mol nakon 10,5h voznje,nekih 300km... Prvo sto smo uradili kada smo stigli u Arandjelovac,otisli smo do kineske radnje da za naseg kineza i sekinu zadnjicu kupimo jastuk .Tako sam ja dobio vise prostora na sedistu a i Seki je bilo mnogo udobnije... Ja gledam u kartu,kao znam sta gledam ali ajde nekada sam bio mladi izvidjac....A i sto bi se reklo:Sta nemas u vugla-pitaj Googla! Opovo,Seka umire,ne moze da doceka da skine jaknu....Kavica... Vratice se Seka i Nele I na kraju Mol...Nastavice se...

I tako resismo mi gde cemo i kako cemo,a posto sam vec u tom trenutku imao oko 3000km predjenih od kada sam kupio skuter,a nista osim skidanja blokade nisam radio na njemu,resih ja da mu uradim manji servis,ipak je to pristojna kilometraza...Dan pred put zamenim ja rolnice i stavim lakse (veoma dobra odluka),promenim kais,svecicu,transmisiono ulje,kupim sprej za krpljenje tubeles guma,sakupim sav alat sto imam (a nemam ga mnogo,par kljuceva,imbus,srafciger),iscuclam 1l goriva u Coca Cola flasu za rezervu i spremni smo za put. Dogovaramo se Seka i ja i odlucimo da krenemo cim svane tj negde oko 5am.Pakovanje,sve sto nosimo mora da stane u jedan ranac,nesto odece da mozemo da vrtimo,a usput cemo prati ves kod rodbine.Vece pred put ja umoran,radio sam taj dan a posle sam jurcao da sredjujem skuter,lezem ranije oko 10pm da bi se malo naspavao pred put...Ali nema sanse,uzbudjen sam,prevrcem se po krevetu,dodje mi da ustanem i odmah krenem.Nekako zaspim kad cini mi se 5min kasnije...DING DING...4am...ustajanje...Kafica,otkravljivanje i spremni smo za put... Iz iskustva znamo da iako ce tog dana biti 30C+,mi se oblacimo kao da smo krenuli u osvajanje Mont Everesta ali...uvek postoji ali...Nele tj ja opet zaboravlja rukavice,nikakve specijalne vec neke zimske ali kontam da bi dobro dosle.Vec posle 20km ja ne osecam prste na rukama,stajemo na raskrsnici gde se levo odvajamo za Zajecar a desno za Paracin,da ja ispusim cigaretu i da se malo zgrejem...Dok duvanim primecujem da mi je centralni sraf na dekli totalno olabavljen i da ga samo kurbla drzi da ne ispadne.A-HA!Vadim alat i pritezem,ponosan na sebe sto nosim alat sa sobom. Odatle pa do Paracina ima jedno 65km novog puta,ma milina da vozis po onome.Put na tamo je non stop kao blaga uzbrdica,Seka i ja smo znali da ce nam najveca brzina biti oko 50-55km ali tu stupaju lakse rolnice i ceo taj mali servis.Po ravnom uspevamo da ga nateramo i do 70km/h+ a na tim blagim uzbrdicama idemo 40-50km/h.Najvecu prepreku nam je predstavljala Cestobrodica gde smo se vukli 35km/h,ali ni to nije bio preveliki problem jer kako vec pomisljam da cu da poludim zbog "sporoce",Seka pocinje nesto da peva ja joj se prikljucujem i tako pevajuci savladjujemo nesavladive prepreke... Stigosmo u Paracin,sipamo gorivo i dogovaramo se da stanemo u Cupriju da jedemo.I sta se desava u Cupriji?Prolazimo glavnom ulicom i vidimo sa leve strane fast food,skrecem desno u neku sporednu ulicicu da tu parkiram i da nam skuter bude na oku...Resih da se okrenem u toj ulicici i da skuter bude spreman da kasnije samo sednemo i vozi...Seka pita:Jel da sidjem da okrenes?Rekoh:Neka ostani,nikada necemo nauciti da se obrcemo na malom prostoru ako ti stalno silazis.I u procesu okretanja skutera gubim ravnotezu i skuter pocinje da pada,ja odmah nogu na zemlju da ga zaustavim,Seka u toj brzini spusta nogu i to nigde drugde nego na moju petu.Za to vreme neki Yugo stoji ispred nas,ceka da zavrsimo nase akrobacije ali ga Seka ne primecuje,podize pogled i vidi auto ispred nas,lupa me po ledjima i vice:AUTO AUTO AUTO!!!Ja se smejem,kada je shvatila da auto stoji i ona pocinje da se smeje,nisam video ali mislim da se i vozac Yuga smejao...Doruckujemo pa nastavljamo dalje... Brzo stizemo u Jagodinu i krecemo za Kragujevac.Put obiluje blagim uzbrdicama i nizbrdicama i mnostvom krivina,zabavan je za voznju pa cak i skuterom.Posto ga prelazim treci put,a put je takav da konstantno mogu da drzim brzinu izmedju 70 i 80km/h,znam gde su kriticna mesta i veoma glatko prelazimo taj deo puta.Pravimo po neku pus/pis pauzu i razgledamo okolinu... Kragujevac za razliku od proslog puta kada sam se malo zagubio prateci instrukcije Igo-a,prolazimo na brzinu i prelazimo zadnju etapu puta planiranog za danas a to je jos jedno 50-60km do Arandjelovca gde cemo provesti dan i sutra ujutru nastaviti dalje.Nesto malo pre Topole Seka kaze da stanemo negde na kafu,ne moze vise,zadnjica joj je otpala.Inace nas kinez ima izuzetno malo i rekao bih neudobno sediste,a mi nismo krupni ljudi,ja moram da sednem skroz na pocetak sedista i vozim skroz savijenih ruku,dok Seka jedva ima malo mesta nazad i pola je na sedistu a pola na rukohvatu i cepu od rezervoara.Rekoh aj da ne stajemo,na samo 15km smo od finalnog odredista pa cemo piti i kafu i odmoricemo se...Ali ipak pravimo malu pauzu u prodavnici/kafani na ulasku u Topolu gde nas je "napao" mali Steva,stene labradora kome su izuzetno zanimljive bile nase pertle... Kaze Seka:Sta slikas vise taj skuter???Imas vec hiljadu slika sa njim....Hehe...Nikada dosta slika mog vernog skutercica... Zanimljiva reklama za prodavnicu/kafanu... Stizemo u Arandjelovac oko pola 12,odmaramo se malo,odlazimo u setnju gde srecemo i ovaj zanimljivi auto. Posle setnje odmaramo jos malo,igramo se sa decom,razgovaramo sa mojima i spavanjac...Sutra u 5am krecemo... Nastavak sledi...

Prica pocinje pre jedno 15ak godina kada sam bio osnovna skola,kada sam slucajno kupio hrvatski casopis Moto Puls i zaljubio se u dvotockase.Dok su svi momci mojih godina razmisljali o automobilima koje ce im roditelji kupiti za 18 rodjendan,ja nisam,samo sam smisljao kako da se domognem nekog motorcica...I sta se desava?Moji roditelji nisu imali para da mi priuste tako nesto,ja zavrsio srednju skolu,menjao poslove cesto,radio za neke sitne pare tako da motor nije bio na vidiku....Kada sam imao 16 godina upoznajem jednu curicu u koju se zaljubljujem (sa kojom sam danas u srecnom braku ma koliko god to zvucalo sasavo ) koja nije ljubitelj dvotockasa tako da mi ni to ne ide na ruku da bih dosao do svog cilja a to je motorcica.... Pre nekoliko godina ja nasao dobar posao,sad vec nesto moze da se odvoji sa strane ali vise nisam klinac od 18-19 god,postoji mnogo prioritetnijih stvari od kupovine motora a i moje zenche sve cvrsce veruje da je motor jako opasna stvar i da nam to ne treba u zivotu...OK,razmisljam ja,dogovoricemo se mi vec nesto...I tako sredinom aprila ove godine dogovorismo se mi da kupimo neki kineski skuter od 50ccm za 300-400e kojim cemo moci da idemo do jezera (Borskog jezera koje je na 16km od grada) i taman cu se voziti do posla i nazad... Vec sutra dan ja nalazim na netu nekog kineza za 380e,malo presao,skoro nov i nalazi se u Zajecaru koji je 30ak km od Bora...Sedam ja sa kolegom u kola,koji ima kineski skuter,da ga kupim,natovarim u auto i doteram za Bor.To i uradimo i u povratku ja,totalni duduk koji nikada nije vozio ni automatika,pitam njega:Jel skuter moze da predje ovu razdaljinu (Bor-Zajecar 30km)?On odgovara:Pa mozda i moze ali to mu je vrh,maximum,preko toga tesko...E taj odgovor sam dobro zapamtio ... Dolazi 1 maj,praznici,a i ja odmaram nekoliko dana,tako da odlucujemo da se provozamo do jezera i da vidimo kako ce se pokazati...Skuter ide odlicno,nizbrdo "letimo" 80km/h,na ravnom do 60km/h a uzbrdo 20-25km/h ali nama to ne smeta,sve ovo nam je novo a i kada bih se ja malo nervirao jer idemo tako sporo Seka (moje zenche se zove Seka) bi me pitala da li me bole noge?Pa ne bole...Onda uzivaj....I ja uzivam...I tako ubismo mi 70ak km tog dana,sa skuterom nikakvih problema... Vec sutra dan odlucujemo da se provozamo do Lepenskog Vira koji je na nekih 90km od Bora,da se vozimo malo tom Dunavskom magistralom i da se vratimo preko Majdanpeka da bih joj pokazao prirodne lepote koje postoje kod nas i brda gde sam ja nekada radio na terenu....Sve u svemu oko 200km,ja zvao kolegu kao back up ako negde stanemo da dodje da nas pokupi kolima.On ne veruje sta cemo uraditi,ipak je to brdovit predeo,velika kilometraza,nas dvoje,skuter 50ccm i to jos kinez!!!I taj put prolazi bez problema,na poslu me vec obelezili kao ludaka i pitaju:Nele gde sledece?Beograd? I sta se onda desava?Stigosmo mi kuci i Seka me pita:A gde cemo sledeci put da putujemo?Oooooo pa tu sam te cekao...(SHE LIKES IT ) Kazem ja njoj:Ljubavi a sta ti mislis da mi prodamo skuter,ja polozim za A kategoriju,dodamo jos malo para i kupimo isto nekog kineza od 150-200ccm?Ne ide to mnogo brze od skutera,ali bolje ce nas izvlaciti uzbrdo,pouzdaniji je,moci cemo da obidjemo celu Srbiju.Sta mislis?Ona odgovara:Pa ok,samo nemoj da preterujes Nele,znam te mnogo dobro!Ma necu ljubavi,sta ti je... :D Taman cemo moci do mojih u Sloveniju a kad smo vec tamo mozemo i do tvojih u Nemacku i Svicu...Super,odlicno,znas da volim da putujem...Ma znam ljubavi,ali tesko cemo sa kinezom od 200ccm da izvedemo to,za to nam je potreban ozbiljniji motor...Nele Nele,ko te ne zna skupo bi te platio... I dogovor je pao da se ove godine vozimo skuterom a za sledecu cemo vec videti... U junu dobijam ja par dana slobodno i odlucujem da se provozam do sestre koja zivi u Arandjelovcu...Seka je tada imala neke obaveze i nije mogla da putuje tako da sam sam krenuo...Do Arandjelovca preko Paracina, Jagodine,Kragujevca i Topole ima nekih 200-220km.Stizem ja tamo posle 5h putovanja sa neke 3-4 pus pauze i kontam da mi prolazno vreme nije lose,pa ja autobusom do Beograda (240km) putujem 4h i to preko autoputa.Vratim se kuci takodje bez i jednog jedinog problema. 1 jula saznam da dobijam neki ne ocekivani odmor od 8 dana koji pocinje vec 3 jula.Brzo sa Sekom se bacam u razmisljanje gde sada?Bila bi grehota kada to slobodno vreme ne bih iskoristili za neki put...Ja imam sestru u Arandjelovcu,Seka u Molu,to su nam vec 2 check pointa,tako da se putanja vec sama nacrtala:Palicko jezero!!! Smisljamo put na brzinu i to bi otprilike izgledalo ovako (oko 1100-1200km) Nadam se da nisam mnogo udavio uvodom,nastavak sa slikama sledi...

http://www.motobikeshop.rs/product/rolnice-15x12-4.8gr-malossi-set_MS669417.E0.aspx Jel bi ovo pasovalo na fabricki varijator?ako je 6gr fabricki onda je 4.8gr ok ja mislim... Ako neko ima link nekog sajta sa koga mogu da narucim rolnice neg ga nabaci ovde...ili na pp

6g?Ne znam zasto sam ja mislio da su oko 4,5g....Pa koje da stavim onda,max brzina mi odgovara,samo bih da malo dobijem na ubrzanju i mozda brzini uzbrdo?

Jel zna neko koje su dimenzije rolnica i koje su tezine po default-u (fabricki) na Exactly 2008?

Evo za ova 2 ipo meseca koliko ga imam blizim se cifri od 3000km pa sam resio da mu uradim neki serviscic... Kada kazem resio sam,mislim da sam odradim to,ne zbog ustede na majstoru vec da naucim nesto,totalni sam duduk sto se toga tice... Pod taj servis mislim da mu uradim menjanje rolnica,kaisa,svecice...Gledajuci slike kako se to radi i citajuci,kontam da to ne bi trebao da bude preveliki problem da to sam odradim.... E sada da vidimo da li sam ja dobro skontao ono sto sam cuo...To kako skuter vuce zavisi i od kompresije u motoru (?)?Kako da izmerim tu kompresiju?I ako kompresija nije ok znaci da trebaju da se menjaju karike? Jos da kazem da sam Exactly kupio polovnog za 380e i sit sam se navozao,osim goriva i ulja nista u njega nisam ulagao,napravio par turica sa zenchetom od oko 250km,a najvise sto sam presao u danu je oko 470km...ide kinez kao zmaj,samo ga malo hebu uzbrdice,a nadam se da ce to malo da se poboljsa ovim servisom....Sve u svemu-dobro potrosenih 380e....

Od kada sam kupio skuter (2 meseca) nisam skidao svecicu i pogledao...da li treba to da uradim,ismirglam je malo ili zamenim?Ne zalim se nista,skuter ide kao sto je i isao,vec me zanima da li doprinosi necemu?

Ajde da ponovo podignem temu iz mrtvih... Na kraju nisam kupio motor vec skuter,resih da krenem "postepeno" s obzirom da nisam imao ni malo iskustva na 2 tocka,za mesec dana presao hiljadu km i shvatio da sam to ipak "prerasao"... Zenche i ja smo shvatili da je 50ccm ipak zajebancija za nas dvoje,tako da je pao dogovor da uzmemo nesto malo jace ne bi li smo mogli da se vozimo na malo dalje relacije...Vodjen time da hocu postepeno da napredujem na kubikazi,prvo sam mislio da kineza sprint challengera od 250ccm ali me onda odvracaju price lokalnih bajkera tipa :"zena moze da bude sa sela,ali motor mora iz Japana"... Ono sto znam je da zelim pouzdan motor i za duge relacije,suzavam izbor polako ali imam par nedoumica... Ja bih iskreno najvise voleo enduro,a posto i skuter vozim kao baba,mislim da bi neki beginner bike iz 600ccm klase ne bi predstavljao preveliki problem,nisam od onih koji divljaju,a i ne bih morao da menjam bike neko vreme... Posto mi je budzet oko 1500e za oko mi je zapala aprilia pegaso,mada po netu citam uglavnom negativna iskustva vezano za njega,drugi izbor je kawa er5 i onda top of my range tj suzuki sv650s za koji bih mozda uspeo da se "opruzim". Ono sto me zanima,jesu li ovo motori koji bez problema ubijaju 500-600km po danu?Takodje me zanima posto nikada nisam vozio ni jedan pomenuti kakav je polozaj vozaca i suvozaca,posebno me zanima za suzuki,da li je previse naporan za duza putovanja? Ako se setite necega boljeg i pametnijeg slobodno predlozite.... Toliko za sada... Hvala unapred!

Imam jedno pitanjce...posto razmisljam o kupovini ovog motora pa me zanima da li je on za duze relacije?Kada kazem duze mislim na tipa 2000-3000km sa nekih 500-600km dnevno?Jel to realno da se ocekuje od njega ili je ovo ipak motor za krace "duge" relacije?